Bog, Ljubav, Vaskrsenje i Eshaton

[Aquilius Cratus]

Ljubav na koju misli autor teksta i ljubav na koju je mislila doticna "zatucana" vernica NIJE isti pojam.

Za hriscane ljubav je ideal koja se ne moze slucajno desiti kao sto se desi zaljubljivanje ili

strast prema nekim stvarima (nauka, umetnost sto pomenu autor). Nego je to nesto sto se

stice i gradi godinama i uvek je iz slobodne volje i kao rezultat licnog napora. E a licni napor

zahteva voljenje Boga, jer samo kroz ljubav prema Bogu mozemo dostici taj idealan model

ljubavi i samim tim na idealan nacin voleti decka, devojku, umetnost etc.

[Зорица екс Милева]

Ljubav na koju misli autor teksta i ljubav na koju je mislila doticna "zatucana" vernica NIJE isti pojam.

Za hriscane ljubav je ideal koja se ne moze slucajno desiti kao sto se desi zaljubljivanje ili

strast prema nekim stvarima (nauka, umetnost sto pomenu autor). Nego je to nesto sto se

stice i gradi godinama i uvek je iz slobodne volje i kao rezultat licnog napora. E a licni napor

zahteva voljenje Boga, jer samo kroz ljubav prema. Bogu mozemo dostici taj idealan model

ljubavi i samim tim na idealan nacin voleti decka, devojku, umetnost etc.

Потписујем! 0442_feel :cheesy:

[Sophrosyne]

Ljubav na koju misli autor teksta i ljubav na koju je mislila doticna "zatucana" vernica NIJE isti pojam.

Za hriscane ljubav je ideal koja se ne moze slucajno desiti kao sto se desi zaljubljivanje ili

strast prema nekim stvarima (nauka, umetnost sto pomenu autor). Nego je to nesto sto se

stice i gradi godinama i uvek je iz slobodne volje i kao rezultat licnog napora. E a licni napor

zahteva voljenje Boga, jer samo kroz ljubav prema Bogu mozemo dostici taj idealan model

ljubavi i samim tim na idealan nacin voleti decka, devojku, umetnost etc.

Sa još jednim naglaskom.Da ljubav prema Bogu (ovdje mislimo na Trojičnog Boga) jeste dar blagodati božije,to je vrlo važno.I da to nije neko lično otkriće ili izbor da on bude hrišćanin.Ne.To je kao što reče jedan Mitropolit - časno odazivanje na poziv Božiji.Znači nije način života,nego blagodatno stanje.

[Aquilius Cratus]

Sa još jednim naglaskom.Da ljubav prema Bogu (ovdje mislimo na Trojičnog Boga) jeste dar blagodati božije,to je vrlo važno.I da to nije neko lično otkriće ili izbor da on bude hrišćanin.Ne.To je kao što reče jedan Mitropolit - časno odazivanje na poziv Božiji.Znači nije način života,nego blagodatno stanje.

Sa ovim se ja nekida necu sloziti. Mora da bude licni izbor i samo licni izbor jer inace nema nikakve price o slobodi nego o despotizmu tog Boga koji bi tako delovao.

[Sophrosyne]

Sa još jednim naglaskom.Da ljubav prema Bogu (ovdje mislimo na Trojičnog Boga) jeste dar blagodati božije,to je vrlo važno.I da to nije neko lično otkriće ili izbor da on bude hrišćanin.Ne.To je kao što reče jedan Mitropolit - časno odazivanje na poziv Božiji.Znači nije način života,nego blagodatno stanje.

Sa ovim se ja nekida necu sloziti. Mora da bude licni izbor i samo licni izbor jer inace nema nikakve price o slobodi nego o despotizmu tog Boga koji bi tako delovao.

"Многи су звани", јер Бог зове "многе", односно све, "али је мало изабраних".

[sqny]

@emanuil

Molim vas pročitajte ponovo zadnja dva reda.

Evo cak cu i da ih parafraziram: Bog ne postoji i nije je potrebna vera u njega da bi imali ljubavi u zivotu prema svemu sto nas okruzuje.

Jel ova izjava ekstremno-fundamentalisticka ko sto ti kazes. Naravno da nije. Uporedi ja se aquilio-ovom recenucom koju sam boldovao u sledecem quotu.

Ljubav na koju misli autor teksta i ljubav na koju je mislila doticna "zatucana" vernica NIJE isti pojam.

Za hriscane ljubav je ideal koja se ne moze slucajno desiti kao sto se desi zaljubljivanje ili

strast prema nekim stvarima (nauka, umetnost sto pomenu autor). Nego je to nesto sto se

stice i gradi godinama i uvek je iz slobodne volje i kao rezultat licnog napora. E a licni napor

zahteva voljenje Boga, jer samo kroz ljubav prema Bogu mozemo dostici taj idealan model

ljubavi i samim tim na idealan nacin voleti decka, devojku, umetnost etc.

Licni napor trud i borba za ljubav ne zahteve veru u boga, osim ako ne defeinises veru u boga da tako da je neophodna za ljubav (volis ti te svoje definicije :cheesy: ), sto bi bilo potpuno tautologicno i beskorisno.

Naravno da ljubav nije ko zaljubljenost, da je stvar odluke rada i truda i vecite borbe sa svojim slabostima i zahteva stalno sazrevanje licnosti.

Medjutim idealana ljubav za mene nema smisla jer ne verujem u takve apsolute i tu dolazi do problema, a kao sto si primetio najcesce se nesporazume svode na one didakticke. Ako bi vi govorili da je za religijski tip ljubavi (sta god to bilo) potreban bog, ne bi bilo problema, ali kada tvrdite da je za ljubav potreban bog (i pri tom nadmeno pretpostavljeate da su sve ne religijska vidjenja ljubavi inferiorna vasoj), onda sa razlogom dolazi da otpora.

[Aquilius Cratus]

Da, ja i jesam govorio o hriscanskom modelu ljubavi koja jeste postavljena kao apsolut. Tako da nema neslaganja.

Jer kao sto kazes da bi se neko borio za ljubav i njene savrsenije oblike uopste nemora da veruje u Boga ili moze da veruje na filozofskom planu a na zivotnom licnosnom da ga ignorise.

[Aquilius Cratus]

Sa još jednim naglaskom.Da ljubav prema Bogu (ovdje mislimo na Trojičnog Boga) jeste dar blagodati božije,to je vrlo važno.I da to nije neko lično otkriće ili izbor da on bude hrišćanin.Ne.To je kao što reče jedan Mitropolit - časno odazivanje na poziv Božiji.Znači nije način života,nego blagodatno stanje.

Sa ovim se ja nekida necu sloziti. Mora da bude licni izbor i samo licni izbor jer inace nema nikakve price o slobodi nego o despotizmu tog Boga koji bi tako delovao.

"Многи су звани", јер Бог зове "многе", односно све, "али је мало изабраних".

Vidis da se sve svodi i pocinje od momenta izbora. Osim ako ne protumacis to da Bog bira jer onda ti vise

nije hriscanstvo.

[Аурор]

Volite sebe, volite druge, volite ljude,

volite životinje, volite nauku, volite umetnost,

volite majku, volite oca, volite dečka, volite devojku, volite supruga, volite suprugu,

nemojte Boga.

Nije vam potreban ni najmanje.

Али,

,,без Мене не би могли учинити ништа",

рече Исус Христос (Јн. 15,5).

Сада су дани избора,

тако да антитеиста Srđan Jovanović Maldoran има право да тврди да му Бог није потребан ни најмање,

но, мора оставити право свима осталима да смеју знати или веровати у Господа Исуса Христа,

да без Бога  уопште  не би била могућа вера и нада, а посебно не љубав.

Mislim da postoji mnogo dokaza za suprotno. I ateisti vole.

I budisti vole. I pagani vole. I muslimani vole.

Ljubav na koju misli autor teksta i ljubav na koju je mislila doticna "zatucana" vernica NIJE isti pojam.

Za hriscane ljubav je ideal koja se ne moze slucajno desiti kao sto se desi zaljubljivanje ili

strast prema nekim stvarima (nauka, umetnost sto pomenu autor). Nego je to nesto sto se

stice i gradi godinama i uvek je iz slobodne volje i kao rezultat licnog napora. E a licni napor

zahteva voljenje Boga, jer samo kroz ljubav prema Bogu mozemo dostici taj idealan model

ljubavi i samim tim na idealan nacin voleti decka, devojku, umetnost etc.

Samo kroz ljubav prema Bogu možemo dostići idealan model ljubavi i samim tim na idealan način voleti dečka, devojku ili umetnost? Ljubav se ne stiče, kako se stiče?

Iz slobodne volje jeste, i to je jako bitno. People love, people don't fall in love.

Kako rezultat napora? Različiti ljudi imaju bitno različite predstave o ljubavi.

Dobro, a kakav je to idealan način ljubavi koji ćemo dostići kroz voljenje hrišćanskog Boga a koga će velika većina čovečanstva očigledno biti uskraćena zauvek? To stanje ličnosti je raj, da?

Ta idealna ljubav doista jeste autentično hrišćanska stvar i slušao sam o tome od raznih ljudi.

Pa hajde objasnite samo šta o tome mislite a napravićemo topic "Hrišćanska ljubav" ako se bude razvila tema.

Svako dobro i dobrodošli na portal  0442_feel .

0442_feel

[Аурор]

Da, ja i jesam govorio o hriscanskom modelu ljubavi koja jeste postavljena kao apsolut. Tako da nema neslaganja.

Jer kao sto kazes da bi se neko borio za ljubav i njene savrsenije oblike uopste ne mora da veruje u Boga ili moze da veruje na filozofskom planu a na zivotnom licnosnom da ga ignorise.

Šta podrazumevaš pod "Ignorisanjem boga na životnom ličnosnom planu" ?

0442_feel  0442_feel

[Aquilius Cratus]

@Darko

O ljubavi, pojednostavljeno

Ignorisanj Boga, u koga neko recimo veruje da postoji, je ne liturgisati sa Njim, ne ulaziti u zajendicu sa Njim.

[Аурор]

Nije pomenuo, šta ako mu smrdi iz usta i znoje mu se noge.

I tada treba trpeti? Šalim se naravno.

1:58 - Grešiš vladiko! Silno grešiš!  Voleti nekoga znači upravo prihvatanje njega onakvim kakav jeste, ne kakav treba da bude. Kada odlučiš da oženiš nekoga, imaš u vidu i njegove loše osobine.

Kada je to to i kada odlučiš da sa tom osobom koja je takva želiš da provedeš život tad si ispunio jedan od važnih uslova.

[Solomon Kane]

Љубав је свеприсутна у сваком бићу Божијем које је створено по "слици и прилици" Живога Бога (1.Мој.1,27; 5.1) те свако људско биће има у себи (независно од природе свеживотног усмерења и опредељења) тај чудесни потенцијал љубавног заједничарења човека са човеком и човека са Богом,и на тај начин и обесмрћења у коју љубав води.Свако носи у себи ту чудесну "ватрену искру" љубави коју може разгорети у свом животу и то је неоспорно.Међутим,никада,у свој својој истинској пуноћи,неће моћи љубав заблистати и испунити своје назначење ако нема свој извор и увир у Богу који је,по нашем веровању и Његовом откривењу,Сам Љубав по Свом бићу.Наравно да свако има у себи потенцијал љубави и способност да воли јер је "пород Божији",али питање је да ли може то остварити на онај прави и потпун начин који не дозвољава појаву "краја"? Да ли је она у потпуности љубав ако није "профилтрирана" кроз Онога Који се и открио као Сама Љубав? Да ли је онда,у том случају,само парцијална,селективна,условна,ограничена,прорачуната и да ли самим таквим постојањем и устројством, потире и ништи сопствено назначење и циљ,те и нестаје? Како ћу потпуно искрено и непролазно волити човека,свет и твар,ако у њима не видим одсјај славе Бога Љубави који их је створио из љубави за вечност са Њим? У том случају,и посматрано у и кроз ту визуру,сви су они (човек,свет,твар) за мене,не незаменљиви и свејединствени ентитети којих нема без мене нити мене има без њих,већ постају променљиве,несигурне па чак и "зазорне" категорије постојања које увек,посматране као што рекох независно од Бога као њиховог гаранта и осмишљења,производе "калкулацију" и "границу"...а љубав да би била истинска љубав не сме имати границе,не сме бити фрагментарна,као што је Син Божији и Бог,Господ Исус Христос,Собом посведочио и открио човеку.У том случају у њима не видим Божију вечност и непролазност којих смо заједно органски делови где једно без другог не можемо постојати,већ најчешће супростављене елементе који се никада не могу,чак и поред највећег напора,склопити у једну истинску и потпуну целину...човек само треба мало размислити о божанском пореклу,природи и позадини љубави и видеће да ју је,ако се жели очувати и манифестовати као потпуна и као она која може остварити своје назначење и циљ,немогуће апстраховати од њеног Личностног Извора Који је Сам Љубав (1.Јов.4,8).

[Aquilius Cratus]

Nije pomenuo, šta ako mu smrdi iz usta i znoje mu se noge.

I tada treba trpeti? Šalim se naravno.

Da zato sto ne treba da ga gledas i odmeravas kroz svoje strasti nego kroz licnosni odnos sa njime.

Treba da se naucis da ga gledas kao licnost a ne kao objekat koji ti u manjoj ili vecoj meri odgovara ili nedogovara.

1:58 - Grešiš vladiko! Silno grešiš!  Voleti nekoga znači upravo prihvatanje njega onakvim kakav jeste, ne kakav treba da bude. Kada odlučiš da oženiš nekoga, imaš u vidu i njegove loše osobine.

Kada je to to i kada odlučiš da sa tom osobom koja je takva želiš da provedeš život tad si ispunio jedan od važnih uslova.

Ne batice ti gresis i to silno. Ne prihvatati nekog kakav jeste znaci biti svestan da to nije njegov maksismum i bas zbog toga ga ne osudjivati. Treba stajati pored svakoga, trepeti ga, ali nikako prihvatiti njegovo stanje kao ontolosku maksimu. Vec biti svestan da je to daleko od onoga sto on moze da bude.

[Никола Ђоловић]

Колико год била велика моја љубав, њоме нећу моћи да васкрсавам мртве као Бог...