Јер кога љуби Господ оног кара (тј. грди) и као отац сина који му је мио.

[w.a.mozart]

приче Соломонове, 3-12

Како тумачите овај стих.... да ли је он и данас актуелан или је застарео са Новим заветом... да ли сваки отац који воли своје дете неизоставно треба да га грди... да ли је ово,на неки начин, педагогија библије... баш сам данас о томе размишљао док сам грдио дете...

[w.a.mozart]

:cheesy:

[Toma]

Ova rečenica važi i dan-danas, kao što je važila i u trenutku kada je zapisano:

Još se niste do krvi usprotivili boreći se protiv greha, i zaboravili ste opomenu, koja vam kao sinovima govori: »Sine moj, ne preziri karanja Gospodnjeg, niti kloni kad te on kara; jer koga Gospod ljubi, onoga kara, a bije svakoga sina koga prima«. Ako podnosite karanje, Bog postupa sa vama kao sa sinovima. Jer koji je to sin koga otac ne kara? Ako ste pak bez karanja, u kom su svi dobili deo, onda ste kopilad a ne sinovi. Dalje, karali su nas naši telesni očevi i mi smo zazirali od njih; nećemo li se mnogo radije potčiniti Ocu duhova i tako poživeti? Jer oni nas karahu za malo dana kako im se svidelo, a on nas kara na korist - da dođemo do učešća u njegovoj svetosti. Svako karanje, naime, u sadašnje vreme ne izgleda da je na radost nego na žalost, ali kasnije daje miran rod pravednosti onima koji su njime izvežbani. Zato »ispravite klonule ruke i iznemogla kolena, i poravnite staze nogama svojim«, da ono što je hromo ne iščaši nogu, nego da se radije izleči.

[Никола Ђоловић]

приче Соломонове, 3-12

Како тумачите овај стих.... да ли је он и данас актуелан или је застарео са Новим заветом... да ли сваки отац који воли своје дете неизоставно треба да га грди... да ли је ово,на неки начин, педагогија библије... баш сам данас о томе размишљао док сам грдио дете...

Ово открива више онтолошки контекст који се тиче стасавања живота у Христу и где човек сазрева кроз различита искушења и невоље кроз себе или друге.

Не искључујем да може имати и педагошки контекст у случају одгоја деце али не треба бити сувише самокритичан али ни луд по том питању. Нажалост, некада је умерена батина јаснија од неумерених бујица разумних речи јер дете које још нема оформљен разум не може да прими разумну критику тј. да разуме пружени смисао. То долази временом. Грђење нема за циљ презир личности већ васпитање чији је носилац љубав.

[obi-wan]

приче Соломонове, 3-12

Како тумачите овај стих.... да ли је он и данас актуелан или је застарео са Новим заветом... да ли сваки отац који воли своје дете неизоставно треба да га грди... да ли је ово,на неки начин, педагогија библије... баш сам данас о томе размишљао док сам грдио дете...

Ово открива више онтолошки контекст који се тиче стасавања живота у Христу и где човек сазрева кроз различита искушења и невоље кроз себе или друге.

Не искључујем да може имати и педагошки контекст у случају одгоја деце али не треба бити сувише самокритичан али ни луд по том питању. Нажалост, некада је умерена батина јаснија од неумерених бујица разумних речи јер дете које још нема оформљен разум не може да прими разумну критику тј. да разуме пружени смисао. То долази временом. Грђење нема за циљ презир личности већ васпитање чији је носилац љубав.

Odlicno receno...

[Огњен]

Чини ми се да су такође приче Соломонове:

"Ко штеди прут, мрзи на дете своје."

[Огњен]

Због тога, одсутан вам пишем ово, да када будем присутан не поступим строго, по власти коју ми је дао Господ за изграђивање а не за рушење.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6607.msg180807.html#msg180807

Ето нешто слично на тему родитељства али духовног у данашњем читању.

[NinaD]

Чини ми се да су такође приче Соломонове:

"Ко штеди прут, мрзи на дете своје."

dada или "отац који шибу штеди, сина свог не љуби".

Када је мој син био детенце од неких 4-5 месеци  dada (сада има 24 године)  nobelll седела сам испред куће и љуљала га у колицима на благом септембарском сунцу. Спазих нашег  animal-smiley-030 где иде, а за њиме његово маче. Мачак застаде и окрену се, а маче седе и гледа га  sHa_sarcasticlol . Мачак опет крену, маче за њим, овај опет стаде и окрену се, а маче опет седе и гледа га. Када се по трећи пут мачак окренуо, повратио се до мачета и лупио га шапом по глави ekstra . Гледала сам како мачак оде својим послом, а маче га испрати погледом и врати се кући. Дакле и животиње васпитавају своју децу, а западна психологија нам потура приступ који води право у пропаст  :cheesy: . Можда ће неко рећи да ово није добар пример и да ми нисмо животиње, али моја бака и данас зна рећи (има 90 година хавла Богу) да се и међу крмцима старији познаје, мислећи да би се међу људима то јиш боље морало знати. Наравно да треба разликовати грдњу и батине које имају васпитну улогу од злостављања  :group111: .