Они су светлост свету: Сећања на cвете животе духовних лица наше Цркве

[Guest]

Мартирије, морам још једном да похвалим Твој избор тема. Скидам капу, коју иначе и не носим. Мислим, скидам је фигуративно и виртуелно.

Зато ја теби Оче :cheesy: :bla: hvala

Нешто сам заборавио да додам Оче!

Мотам да се захвалим сестри Мирођији што ми преко ПП помогла и да кренем са овом темом.

Овим путам јавно се захваљујем и благодарим за несебичну љубав с.Мирођије!

[Guest]

ОТАЦ АНДРИЈАН МАНАСТИ АНТИМ - РУМУНИЈА

ОТАЦ АРСЕНИЈЕ МАНАСТИР ТЕРЧИГИОР - РУМУНИЈА

ОТАЦ КЛЕОПА МАНАСТИР СИХАСТРИЈА - РУМУНИЈА

ОТАЦ КОНСТАНТИН - РУМУНИЈА

ОТАЦ ЕПИФАНИЈЕ МАНАСТИР ДЕРВЕНТ - РУМУНИЈА

ОТАЦ ГЕОРГИЈЕ - РУМУНИЈА

ОТАЦ ЈОАНИКИЈЕ МАНАСТИР СИХАСТРИЈА - РУМУНИЈА

[Emilijan]

stvarno super, i odakle ti ovoliko slika covece..... 4chsmu1

[Guest]

ОТАЦ ЈУЛИЈАН - РУМУНИЈА

ОТАЦ ЛАВРЕНТИЈЕ МАНАСТИР ФРАСИНЕИ - РУМУНИЈА

ОТАЦ НИКОЛАЈ МАНАРТИР РОХИА - РУМУНИЈА

[Guest]

stvarno super, i odakle ti ovoliko slika covece..... 4chsmu1

Радим за ДБ , СВЕ ВАС СНИМАМ  greengrin

[мирођија]

Otac Tihon, u svetu Timotej Golegov, rodio se u ruskom selu Novaja Mihailovskaja 1884, od bogobojažljivih poditelja Pavla i Jelene.

Obišao je oko 200 ruskoh manastira i posetio Sinaj i Palestinu. Na Svetoj Gori je živeo 60 godina. Upokojio se 10.09.1968. godine.

Ovo su njegovi lični podaci. Međutim, ovaj nežni izdanak Svete Rusije, miomirna mladica Atona, poseduje neke druge privlačne osobine koje su učinile da ne prođe neprimećen ovim svetom. Naravno, zahvaljivao nam je na gostoprimstvu. «Hvala grcima na gostoljublju», govorio je često.

Vatreni poštovatelj Bogorodice, dostojan služitelj Višnjega; Sveta Liturgija – njegova prva radost; čovek ljubavi, molitve, blagočestivog smirenja. Ozaren i čovek koji zrači, isposnik, blagodatni pustinjak. Zaljubljenik Carstva Božijeg, pokazivao je to neprestanim sećanjem na smrt, svojom bezbrižnošću i radošću. Za krevet imao je daske, a iskrpljene mantije za pokrivače. Divlje životinje po brdima bile su mu prijatelji. Izlivao je obilno suze na drvo časnoga Krsta koje je imao u svojoj kolibi. Sam je sebi iskopao grob. «Slava Ti, Bože» postalo je jedno s njegovim disanjem. Vreme svoje smrti predvideo je mnogo unapred. Njegov lik obitava nezaboravan u svetlosti mira.

Godine 1972. blaženi mitropolit Halkide Nikolaj, s ljubavlju je zapisao pripovedanja o. Pajsija o ocu Tihonu i objavio ih 1981, a ova knjižica je pre toga izdata. Oba izdanja danas su rasprodata, što pokazuje da još postoji ljubav ljudi koji vole vrlinu, žednih takvih okrepljujućih štiva. Ovo izdanje nam priža sećanja jeromonaha Agatangela, iz kelije Časnog Krsta u Kareji, bivšeg Ivironca, koji ga je poznavao izbliza, od 1960. kao 18-godišnjak. S jednostavnošću vrednom pažnje i neobaveznošću opisuje sveštene uspomene iz susreta sa svojim duhovnikom, ocem Tihonom, koga je najtoplije voleo.

Predstavljeni su nam nepoznati detalji iz njegovog života, iz Jerusalima, Burazerije, Katunakije i Kapsale – mesta na kojima je starac obitavao. Ljubazan doprinos oca Agatangela i trud je za pohvalu.

Neka nas uvek prati blagoslov Svetog Starca.

          http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=4942

[Guest]

ОТАЦ ЈУСТИН МАНАСТИР ПРЕТРУ ВОДА - РУМУНИЈА

п.с. за овој Оца знам , важи за тренутно најпоштованијег Духовника Румунске Цркве , после блажене смрти старца Клеопе . Надам се да је још међу живима?!

ОТАЦ ПЕТРОНИЈЕ СВЕТОГОРАЦ (Румун)

ОТАЦ РАФАИЛ СКИТ СВЕТОГ СИЛУАНА АТОНСКОГ - РУМУНИЈА

[ходочасник]

Свака част Мартирије!

Ове су слике велика инспирација. Кад се човек само замисли, да су ти људи вероватно говорили са Светима, Анђелима (можда чак и са Спаситељем и Богородицом), онда није ни чудо што са лица свију њих зраче један неописиви мир и љубав.

Је ли могуће додати слику неке свете сестре?

На Многаја Љета!

[Guest]

Свака част Мартирије!

Ове су слике велика инспирација. Кад се човек само замисли, да су ти људи вероватно говорили са Светима, Анђелима (можда чак и са Спаситељем и Богородицом), онда није ни чудо што са лица свију њих зраче један неописиви мир и љубав.

Је ли могуће додати слику неке свете сестре?

На Многаја Љета!

Да , да што да не , ово је тема ДУХГОВНИХ ЛИЦА , тако да и монахиње у то спадају.

Имао сам у виду и о њима по нешто да напишем али има времена,немогу кренути све од једном,а да остављам нешто што је започето.

СЛОБОДНО КРЕНИ и  hvala НА ЛЕПИМ РЕЧИМА !

[Guest]

ОТАЦ СОФИЈАН МАНАСТИР АНТИМ - РУМУНИЈА

ОТАЦ БЕНЕДИКТ МАНАСТИР ЦЕРНИЦА - РУМУНИЈА

ОТАЦ КАЛИНИК МАНАСТИР ЛАЈНИЦИ - РУМУНИЈА

ОТАЦ КИПРИЈАН МАНАСТИР СИХАСТРИЈА - РУМУНИЈА

ОТАЦ ДИОНИСИОС СВЕТОГОРАЦ

[Guest]

ОТАЦ ДОМЕНТИЈАН - РУМУНИЈА

ОТАЦ ЈАКИНТ - РУМУНИЈА

ОПАЦ ЈОВАН - РУМУНИЈА

ОТАЦ МАКАРИЈЕ - РУМУНИЈА

[раб.аџија]

Мартирије, морам још једном да похвалим Твој избор тема. Скидам капу, коју иначе и не носим. Мислим, скидам је фигуративно и виртуелно.

8086.gif стварно си потрефио праве теме!  hvala Мартирије!

---

---

greengrin

---

---

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

о.Лазар (Аџић), игуман острошки

t4431

"Диван је. Име му је љубав."

Свима је јасно да Јован До гради игуман острошки, али ако њега питате, спремно одговара да то чине Свети Василије и Свети Јован Крститељ. У томе је категоричан.

      Познајући га као врло скромног човека, не инсистирам, али ћу навести речи владике Атанасија Јевтића изговорене на прослави у Јован Долу када је између осталог рекао: "Овде отац Лазар ствара место покајања за сав српски народ, јер је Господ преко Светог Јована благословио оца Лазара да покаже пример обнављања и покајања. Тако ћемо добити још једну велику духовну школу."

      Отац Лазар је, када слушате монахе под Острогом, највећи аскета и најбољи монах. То је тачно, јер га знам још из времена када је почео да узима само један или два оброка недељно.

      Пред његовом исповедаоницом често се редови отегну у недоглед и он тада, не правећи паузу слуша страшне исповести које га до темеља потресају, али људи одлазе утешени, смирени. Једини је духовник за више манастира. На Цетињу, у Богословији, док је отац Лазар исповедао ученике, чула сам дечака будућег свештеника, када је излетео из учионице како каже: "Диван је. Име му је љубав."

http://www.nin.co.rs/2000-12/21/15804.html

   

Игуман Лазар (Аџић) је рођен 29. јула 1948 у Кокорину, Гацко. Завршио је Вишу туристичку школу 1970. године у Сарајеву. Студирао теологију. Замонашен 30. маја 1979. године у манастиру Хиландару, где је провео неколико година. Рукоположен у јерођакона и јеромонаха у децембру 1980. године. Неколико година провео је у манастиру Пустињи код Ваљева. Обновио је манастир Ћелија Пиперска, где је био свештенослужитељ. Од 1991. године био је игуман манастира Острог.

Доносимо и одломке из беседе Преосвећеног Владике диоклијског Г. Јована, са шесетогодишњег помена:

Свети Александар Невски својим ликом нас подсећа на Светог великомученика кнеза Лазара. На овог светог угодника угледао се и наш отац Лазар, који се на данашњи дан пре шест година упокојио у Господу. Поклањајући се његовом гробу, подсећамо се на велику љубав коју је имао према острошкој Светињи, жртвујући се до краја свог земаљског живота.

"Поштујте своје наставнике и учитеље" - реч је јеванђелска, реч је Апостола Павла. Ко неће да поштује учитеље своје: оце, епископе, игумане тешко да се може спасти, јер без послушања не може се угодити Богу. Из послушности Бог је постао Човек. Због непослушности Адам и Ева су изгнани из Раја. Ту непослушност исправила је Нова Ева - Пресвета Богородица, која је послушала глас Архангела и рекла: "Ево смерне слушкиње Господње". Да ли ми можемо рећи за себе да смо послушали вољу Божију изговарајући молитву Господњу? Знамо да Господ силази само тамо где се људи међусобно смиравају између себе и где чашћу чине већима једне од других. Ако је ко показао ту смерност то је показао наш Свјатјешји Патријарх Павле кога ми понекад довољно не послушамо. Ако ли родитељи слушају вољу Божју, а деца слушају родитеље онда има благослова. Ако нема тога у породици онда тешко нама, тешко и овоме народу, тешко и овој држави. Ако нема у једној држави домаћина како ће бити све у реду? Сабрали смо се данас у овом Скиту да прославимо овај дан и пожелимо све најбоље од Господа нашем Митрополиту: оцу, учитељу и пастиру помесне Цркве у Црној Гори; да му пожелимо много лета и да га Господ укрепи молитвама светога Амфилохија, Светих српских просветитеља и учитеља. Дошли смо исто тако не да се само поклонимо гробу оца Лазара, него да испитамо своју љубав и истрајност према ономе који нас је духовно родио.

http://www.spc.rs/sr/sedmogodisnji_parastos_ostroskom_igumanu_lazaru

---

---

4chsmu1

---

---

Положи наду на Господа – Духовна поетика оца Лазара

Осамдесетих година већ прошлог вијека чуло се о групи младих богочежњивих душа у Сарајеву, духовно пробуђених, које су кренуле Путем Господњим. Као њихов духовник помињао се отац Периша Вранић, тадашњи Сарајевски парох. Неки од њих су стизали до Крњева, на богомољачке саборе, сабиране око новограђеног храма Светог Саве. Главни његов неимар био је брат Драги Живановић. Те младе душе гредиле су Светом Василију Острошком и другим светим мјестима на поклоњење; такође их је привлачила личност оца Јустина Поповића и Манастир Ћелије. Сретали су се и дружили са младима који су се у то вријеме почели да окупљају у Београду око Манастира Ваведења. Међу тим младим људима из Сарајева посебно се истицао један Херцеговац, потоњи Острошки игуман и архимандрит Лазар Аџић.

За њега се ускоро чуло да је кренуо монашким путем Светог Василија Острошког и Светог Саве, нашавши себи покоја у Светој Гори у Манастиру Хиландару. Међу хиландарском братијом у то вријеме посебно се истицао Старац Никанор, духовник манастира. Отац Никанор је младог христочежњивог Милка примио са очинском љубављу, осјетивши да се у њему разгорио истински призив за монашки духовни подвиг. Па и кад се већ замонашени отац Лазар из здравствених разлога вратио у Србију, остао је у сталној духовној вези са Старцем Никанором који га је посјећивао и у вријеме његовог боравка у Манастиру Ћелији Пиперској. Боравак у Хиландару и Светој Гори, општење са Старцем Никанором, Ћелијама оца Јустина Ћелијског, Манастиру Пустиња, оставили су дубоког трага на личност богочежњивог оца Лазара. У том благодатном окружењу он је духовно сазрио, стекавши за монашки и хришћански живот најважније врлине ревности, послушања, молитвености и унутрашње ћутљивости. То је оно што се код њега нарочито пројавило док је обнављао Манастир Ћелију Пиперску и кад је примио послушање Острошког игумана и градитеља Јован Дола. Све се то код оца Лазара спојило са његовом изузетном трудољубивошћу и трпјељивошћу, нарочито у честим болестима. Човјек дубоке вјере и истрајности, обдарен домаћинским и градитељским даром, оставио је неизбрисив траг у животу Острошке обитељи. А што је најважније - у животу многих младих душа које су се сабрале око њега и преко њега око Светиње Божије. Његово унутрашње и спољашње ревновање, његова саможртвена љубав - загријале су и грију и носе до данас душе љубављу Христовом. Сретали смо се док је био у манастирима Пустињи и Ћелијама, као и у Београду. У једном тренутку уписао се и на Богословски факултет са жељом да студира, али очевидно његов призив је био другачији. Њега је вукло молитвено тиховање.

Господ га је усмјерио Манастиру Острогу и по послушању Ћелији Пиперској. Ту га је сам Бог послао, не само да обнавља ово запуштено мјесто обитавања Преподобног Стефана Пиперског, него и да одговори на духовну жеђ и глад бројних младића и дјевојака, духовно тек пробуђених. Данас су многи од њих свештеници, монаси, монахиње, други опет су постали узорни хришћани.

На четрдесет дана по упокојењу Архимандрита Серафима, игумана Острошког, ишли смо послије парастоса да цјеливамо мошти Светог Василија. Данима сам молитвено размишљао: кога да поставим за настојатеља Манастира, мјесто од посебне одговорности не само у Митрополији Црногорско-приморској него и цијелој нашој помјесној Српској Цркви и шире. Отац Лазар је дошао из Ћелије Пиперске на парастос. Приступивши ћивоту Светог Василија и помоливши се, обратио сам се оцу Лазару, без икаквог претходног предупређења: "Оче Лазо, направи поклон и узми благослов да преузмеш послушање настојатеља Острошког манастира." Погледао ме изненађено и без предомишљања направио метанију пред ћивотом, цјеливао Светитеља и узео од мене благослов за обављање ове одговорне дужности.

Такво безпоговорно послушање красило је оца Лазара до последњег његовог издисаја. Његово служење у Острогу и послушање било је трезвено, одговорно и самосвојно. Никада није започињао неки посао, обнову, градњу, подухват, да претходно не би дошао на договор и за благослов. Разговор са њим и договор је увијек био једноставан, кратак и ефикасан. Као по правилу: сваки благослов би испоштовао и договор извршио, уз пуну слободу и личну одговорност. Тако је радио када се тицало монашко-острошког братства и сестринства у Ћелији Пиперској; тако је радио било при извођењу обнове или градњи у самом манастиру; тако се понашао приликом градње Острошког скита у Јован Долу. Максимално се трудио и да материјално пословање манастира буде увијек под благословом; под благословом му је било и човјекољубиво дјело према сиромашнима, нарочито према угроженима на ратним подручјима Херцеговине и Босне, према избјеглима и прогнанима. Отац Лазар је био човјек несебичне љубави и еванђелског човекољубља. Из његових уста није се могла чути ријеч оговарања или осуде; без роптања и трпјељиво је подносио не само своје тјелесне немоћи него и клеветања. Као истинског духовника красило га је христолико служење другима, трпјељиво примање на себе њихових патњи и бремена, како кроз исповијест тако и кроз очинску, да не кажем материнску бригу о другима, нарочито о младима. Његова љубав се испољавала са мало ријечи, али увијек саможртвено, дјелатно и дјелотворно. Зато је и била цјелебна и исцјелитељна.

Ова књига, драги читаоче, жели да буде не просто сјећање на овог сродника по духу и по тијелу Светог Василија, коме је вјерно послужио, него свједочанство о њему и његовом лику, као будитељу и еванђелском неимару и препородитељу људског срца и душе. Име и дјело оца Лазара Острошког остаће, несумњиво, запамћено и записано међу прва и најзначајнија имена острошких настојатеља, духовних отаца и насљедника Светог Василија Острошког Чудотворца.

АЕМ Црногорско-приморски

Амфилохије

http://www.spc.rs/sr/polozi_nadu_na_gospoda_duhovna_poetika_oca_lazara

---

---

---

---

Лазар, игуман острошки

У сећању (1948-2000)

     Игуман манастира Острог, архимандрит Лазар (Аџић) преминуо је на Војномедицинској академији 6. децембра 2000. Архимандрит Лазар рођен је 1948. године у околини Гацког.

      Замонашен је 1979. године у манастиру Хиландар, после завршене више школе и студија теологије у Сарајеву. Последњих десет година провео је као настојатељ острошког манастира и као велики градитељ и обновитељ духовног живота у Црној Гори. Посмртни остаци игумана Лазара сахрањени су 7. децембра у новооснованом острошком манастиру Јован До, у Стубици код Никшића 7. децембра.

     

      На вест о смрти игумана манастира Острог навиру сећања на овог изузетног духовника и човека.

      Кад није био у Јован Долу, што је обично суботом и недељом, отац Лазар исповедао је под Острогом. Тада се отегне непрегледна колона испред његове исповедаонице. ЛЈуди стрпљиво чекају да буду примљени. Много тога их мучи. Пред њим су потпуно отворени, искрени. Само тако и може да им помогне.

      Не помињући имена, о неким случајевима ми је отац Лазар лично причао. О другима сам чула од монаха.

      Исповеда се млада уплакана жена. Муж се удаљио од ње и деце. И једног дана у кревету свог супруга, испод душека, примећује секташку литературу. Воли свог супруга и жели да му помогне, али је немоћна. Зло је узело маха. Отац Лазар је саветује. Одлази утешена.

      Брачни пар без деце моли Оца да им помогне. Желе дете изнад свега. Он "види" када ће га добити и то им саопштава. Дошли су опет под Острог, али овога пута да се захвале за принову у породици. Таквих примера је много.

      Једну девојку је неколико пута враћао кући. Увек јој је говорио да није спремна за монашење. Саветовао јој је да оснује породицу. Осим тога, она није имала родитељски благослов за монашење. Без њега је немогуће испунити њену жељу.

      Отац Лазар је водио праву битку против пушења. Десио се занимљив случај коме је присуствовао монах Н. У порти Доњег манастира стајала је група младића. Игуман им је пришао и упревши прст у једног рекао: "Зашто пушите две паклице дневно. То вас води у сигурну смрт." Момци су били запањени.

      Дрога је узела маха. Био је много несрећан због тога. Тешио је родитеље, водио дуге разговоре са младима који су је користили.

      Тешко је подносио људску патњу. Дешавало се да прекине исповест и нареди да се човеку који је код њега донесе помоћ у новцу иако то овај није тражио.

      Игуман је био веома образован човек и одличан психолог. О томе је и писао. Понирао је у људску душу, али увек тражећи само доброту какву је и сам поседовао.

      Монах С. говорио је о следећем случају. Под Острог долази једна руска четворочлана породица са две девојчице. Отац Лазар, излазећи из манастира, добро их загледавши, обраћа се оцу породице: "Идите код свеца Василија и помолите се. Кад се вратите кући, престаћете да пијете. Тада ћете добити сина за којим толико чезнете."

      Много је таквих примера везаних за име овог монаха који је познат и по неимарству, што је у традицији немањићке вере. И сам је обављао тешке физичке послове иако већ нарушеног здравља.

      Резултати тог прегалаштва су очигледни. На децембарском сунцу, на дан сахране, блештали су новосаграђени манастири у Јован Долу.

      Замонашен је у нашем највећем молитвеном средишту, Хиландару. Неко време провео је у Пустињи крај Ваљева. НЈегов одлазак у Ћелију пиперску значи велико обнављање овог манастира.

      Затим долази под Острог. Ту је више од десет година.

      Игуман Лазар је чудо. Сувише је дубоко у срцима људи да би његов биолошки крај био коначан. То потврђује и огромна маса људи присутна на целоноћном бденију, одавању последње поште овом духовнику.

      Митрополит Амфилохије Радовић био је те ноћи такође уз свог игумана. У једном тренутку ће рећи: "На видику немамо таквог човека. Нико га не може заменити."

      И не може. Све нас који смо га познавали грејала је његова љубав и топлина. Уздизала нас је његова духовност.

      Више стотина људи с упаљеним свећама дочекало је свитање у Манастиру који је био у тами, а одсјај свећа дизао се до облака палећи ватре на небу.

      Тако је Јован До, велика духовна школа, коју је неуморни прегалац Лазар створио, доживео прву сахрану и то онога који му је живот удахнуо.

     

      ПРОФ. Б. ЛАЗАРЕВИЋ

http://www.nin.co.rs/2000-12/14/15696.html

свети гроб оца Лазара у Јован Долу

http://www.flickr.com/photos/archaicart/4621151541/#

Промоција филма и књиге ”Положи наду на Господа” о оцу Лазару

http://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/022009#5331361320334879634

[Guest]

ОТАЦ НИКОДИМ - РУМУНИЈА

ОТАЦ ОНУФРИЈЕ - РУМУНИЈА

ОТАЦ ПАВЛИН МАНАСТИР АРНОТА - РУМУНИЈА

ОТАЦ ФЕЛИКС - РУМУНИЈА

[Guest]

Управда

hvala ТИ И РАДУЈЕ МЕ ШТО СИ СЕ ПРИДРУЖИО ,  mense0198626478946378946 ШТО СИ СТАВИО О.ЛАЗАРА ОСТРОШКОГ О КОМЕ ВЕОМА МАЛО ЗНАМО , А БИО ЈЕ ВЕЛИКИ ПОДВИЖНИК ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ.

ОВА САМА ФРЕСКА ГОВОРИ СВЕ - КОЛИКО ЈЕ ОСТАВИО ТРАГА У СПЦ !

[Guest]

ОТАЦ ПИМЕН - РУМУНИЈА

ОТАЦ ПРОКЛО - РУМУНИЈА

ОТАЦ РОМАН - РУМУНИЈА

ОТАЦ ВАРСАНУФИЈЕ - РУМУНИЈА