Kо има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има

[Огњен]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6606.msg180806.html#msg180806

Богаташи да се богате а сиромаси да буду још беднији? Па где је ту правда? 

[Зорица екс Милева]

To je pitanje mene mučilo na samom početku, ali sada znam da je to jedna od rečenica koja odiše pravdom, pravedno da pravednije ne može biti. Moje mišljenje je da se ovdje ne radi o materijalnom - nego o duhovnom bogatstvu.

[Emilijan]

  Цитат

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6606.msg180806.html#msg180806

Богаташи да се богате а сиромаси да буду још беднији? Па где је ту правда?   zru

da se ovo ne odnosi na to ko je koliko dobio Duha Svetoga???? pretece me Mileva 

[Prolece]

I ja bih rekla da je tu rec o duhovnom, a ne o materijalnom bogatstvu.

[Justin Waters]

Разуме се да је овде реч у духовном, а не материјалном благу.

Земљу ће наследити кротки, тако да ће материјално (нову земљу) сви подједнако наследити, а духовно ће наследити свако према својој вери и делима, како Господ одреди, и слава у којој свако буде обитавао биће знана само њему и Богу.  

Дакле онај ко има рецимо, онај ко је свет, додаће му се још духовног блага од онога ко нема духовног блага, a то ће му се узети и дати онима који су свети.

Ево и тумачења св.Теофилакта Охридског:

Ученицима много тога што је Христос говорио није било јасно, те су зато дошли да Га, као представници народа, упитају за објашњење. А Он им каже: "Вама је дано да знате тајне", то јест, "дано вам је, пошто у себи имате жељу и ревности да сазнате. А онима који немају ревности то није дано". Онај који тражи, налази, па зато и каже: "Тражите и даће вам се".[3] Видиш, како је овде Господ испричао причу, али су само ученици затражили (објашњење) и добили (одговор). Зато смо добро рекли да се ономе који има ревности даје знања у изобиљу. А од онога који нема духовне ревности, ни достојан ум, узеће се чак и оно што мисли да има. То значи да ако има и најмању искрицу добра у себи, угасиће је, ако на њу не дува и не распали је Духом, и духовним делима.

[Милан Меденица :)]

то је истина и за телесно, сурова реалност.

ко оће паре, добије паре, а ко оће Духа, добије Духа.

Бог пружа подједнако свима.

[Лазар]

  Цитат

то је истина и за телесно, сурова реалност.

ко оће паре, добије паре, а ко оће Духа, добије Духа.

Бог пружа подједнако свима.

Upravo tako, i ja sam istog misljenja

[Огњен]

  Цитат

Разуме се да је овде реч у духовном, а не материјалном благу.

Земљу ће наследити кротки, тако да ће материјално (нову земљу) сви подједнако наследити, а духовно ће наследити свако према својој вери и делима, како Господ одреди, и слава у којој свако буде обитавао биће знана само њему и Богу.  

Дакле онај ко има рецимо, онај ко је свет, додаће му се још духовног блага од онога ко нема духовног блага, a то ће му се узети и дати онима који су свети.

Ево и тумачења св.Теофилакта Охридског:

Ученицима много тога што је Христос говорио није било јасно, те су зато дошли да Га, као представници народа, упитају за објашњење. А Он им каже: "Вама је дано да знате тајне", то јест, "дано вам је, пошто у себи имате жељу и ревности да сазнате. А онима који немају ревности то није дано". Онај који тражи, налази, па зато и каже: "Тражите и даће вам се".[3] Видиш, како је овде Господ испричао причу, али су само ученици затражили (објашњење) и добили (одговор). Зато смо добро рекли да се ономе који има ревности даје знања у изобиљу. А од онога који нема духовне ревности, ни достојан ум, узеће се чак и оно што мисли да има. То значи да ако има и најмању искрицу добра у себи, угасиће је, ако на њу не дува и не распали је Духом, и духовним делима.

Дај брате линк за то тумачење па да га поставимо код читања.  pravopop

[Justin Waters]

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/TumacenjeJevandjeljapoMateju/Jev_po_Mateju.htm

[Огњен]

  Цитат

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/TumacenjeJevandjeljapoMateju/Jev_po_Mateju.htm

Хвала! Кад будем за пар месеци целу тему спојио са читањем иде и овај линк.  pravopop

[Огњен]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6636.new.html#new

Ево и данас се помиње тај стих, али у овом контексту је много "збуњујући".

"Ко има даће му се а ко нема узеће се од њега и оно шта има".

Закон динамике духовног живота.

[antoneta]

        Раније ми је прича била прилично несхватљива (зашто Господ не раздели мало од овога који има десет и да овом јадничку са једним талантом.... нисам ни тад мислила да се ради о материјалном богатству, већ уопште и на врлине, умећа, па и на благодат... Зашто се на све нас подједнако не разлива Божија љубав?) Међутим касније ми се то разбистрило мало, надам се... Некако, овако мислим...

        Господ се сваком од нас даје у целости, и сви смо позвани да уживамо пуноту Његове свеобухватне љубави, и та љубав Његова управо се пројављује на нама у различитостима... различитостима којима се ми у заједници допуњујемо... Различити смо и различито смо добили, различитим даровима даривани смо... Неко је спретан, неко паметан, неко хладне главе може да гледа крв у операционој сали и одржава концентрацију целодневну за учење (додуше једва), неко има звонак и мелодичан глас, неко је добар беседник, неко изванредан списатељ, неко је украшен креативношћу и проницљивошћу, неко изузетном способношћу организације, неко једноставно умешно теше дрво, поправља ципеле, кува.... али сви су потребни у изградњи Цркве. Свако у свом домену, и колико до њега стоји. Јер ако је нешто важно – све је важно. Пошто смо ми Богу важни – све што радимо је важно. Један од начина на који пројављујемо своју љубав ка Богу, јесте развијање дарова које смо добили, јер нас је својом изобилном љубављу Он и удостојио њих.... У том развијању, чинећи те дарове делатним и корисним, ми славопојемо Господу и одговарамо на Његову Љубав. И коме је више дато више ће се од њега и тражити... Свему чиме нас ја премудро обдарио Творац треба да дамо максимум себе, колико до нас стоји, и да откопавамо затрпане таланте. На све нас Господ излива благодат која тај пут узрастања чини лакшим, али ако смо немарни, и све дато нам не приносимо Богу – зашто би поверено нам уопште и имали даље...

          Како растемо у односу са Њим, оно што радимо биће просто огледало онога што јесмо, одраз наше љубави ка Њему.

algabacaju

[sekastarča]

89898989898989

Кад сам прочитала тумачење Св. Николаја Жичког и Охридског почела сам да размишњам о следећем.

Сви смо добили исти дар, мислим на Хришћане, који смо се крстили водом и Духом Светим да наново рођени израстамо у Христа! Добили смо милост, милост опроштења греха, откупњени смо крвљу Христовом, избелели хаљине и позвани смо да чувамо ово ново одело, да чувамо његову белину, позвани смо на Светост.

И почела сам размишљати о апостолима и Светим Оцима, који су по примању овог дара оставили земаљске дарове, домове, све своје сигурности и предали се Богу, жудећи за обожењем, жудећи да гледају лице Божије, препуштајући да их води рука Божија, да ли међу народе да овај дар пренесу и другима или у пустињи, у келији. И на овом путу откривају нечистоће срца, и улазе у борбе, јер ђаво је лукав и жели их оборити и учинити недостојним, жели их преварити и користи све њихове слабости не би ли их отуђио, и када изгледа да су пали, они се уздижу за нови степеник, рана је очишћена и залечена, ојачани ближи Господу, а ђаво паде у јаму коју је копао и нема се зашта ухватити! У њима расте снага Христова, њихови дарови су умножени, да заиста постају светло света и њихова светлост се не може сакрити! Да су у пустињи, у келији, у шуми, народ хрли ка њима, као што је ишао за Христом, јер њихов таленат су толико умножили да не само да мудрошћу својом полажу цареве за подножје својих ногу, већ је и снага њихових молитва толико велика да је сједињена са вољом Божијом. Они могу лечити оне болест за које доктори немају талента!

И добро неко умножи таленте стоструко, неко педесетоструко, неко двадесетоструко...

Али мислим и о ономе коме ће се све одузети! Можда на свом путу ја и укопам свој таленат. Јер идем на Литургију, примам причест, постим, молим Господа, али мало помало све то пређе у навику, у закон, који је последица лицемерне игре коју играм пред Господом, јер не можемо служити двојици Господар, и Богу и новцу, а службу новцу правдам милошћу за сиромахе, па онда послушност послодавцу, па и мужу треба угодити, деца иду у школу, и можда и не приметим дан када се моје земаљско благо и заиста умножи, а са њиме и обавезе према њему и према свему овоземаљском, да ни не видим дан када сам изгубила и оно што примих, а то је милост, када сам постала фарисеј који служи законима, фарисеј који иде на Литургију вичући ја сам Хришћанин, да би му се сви дивили и хвалили га!

Не мислим да требам оставити све, али ме ова реч кори! Да се чувам квасца фарисејског, који расте, а ни не приметиш кад нарасте толико да постане сама шупљина и празнина. Да никад не заборавим милост коју сам добила, нити на закон љубави и којим год путем да идем, колико год будем праштала, толико ће се и мени опротити, колико будем судила толико ће се и мени судити! Судови одузимају таленат милости! Сваким судом губим милост! Пазимо шта множимо!!!

stadaradim

[Огњен]

@антонета

@секастарча

hvala

[Милан Меденица :)]

сећам се приче где се богаташ чуди што га један старац оплакује што тако живи, док му богаташ нуди паре да се обуче, умије и среди материјално а старац му говори:

ја те жалим што си се ти толико одрекао тога да би добио то што имаш.