Са манастирске трпезе...

[Зорица екс Милева]

Супа од соје са лимуновим соком

Састојци:

2 кашике сојиног брашна,

2 кашике уља (или 1 кашика маргарина),

1 главица црног лука,

1 кашика мирођије,

лимунов сок,

со.

На врелом уљу или маргарину пропржити ситно исјецкан лук, па га посути сојиним брашном и пржити уз стално мијешање и постепено додавање млаке воде. На крају додати со, ситно исјецкану мирођију и топлу воду. Кувати 10-ак минута, мало прохладити и додати лимунов сок.

[мирођија]

Магазин

КУВАР У МАНТИЈИ

Сваки ручак – духовна гозба

Преписе манастирских рецепата с почетка 19. века, јеромонах Иларион Ђурица је сачувао и почео лично да испробава, са намером да их ускоро објави.

(Фото: Анђелко Васиљевић)

Сваки обед је духовна гозба. Зато што треба поставити лепо и свечано и када је обичан дан, не само за велике празнике, а на трпезу поред хлеба и вина (који треба да стоје и онда када је домаћин за пиће одредио само чај или воду), ставити и свећњак са свећама, цвеће... – подсећа јеромонах Иларион Ђурица, из Манастира архангела Гаврила у Земуну.

Док је био дете, никада на то није обраћао пажњу.

– У нашој просечној српској породици, мушка, а често ни женска деца, уопште се не уче да послују у кухињи. Мајке су пре свега те које се опиру да њихови синови чак и кафу скувају, а не да још учествују и у припремању оброка, па се ни моја нимало није разликовала у тим ставовима, тако да сам ја имао аверзију према тим пословима. Иако сам већ и војску био одслужио, два сата сам трпео жеђ, чекајући да она дође кући и опере моју омиљену плаву чашу из које бих пио воду. Када сам отишао у манастир, одмах сам наишао на камен спотицања. Јер, када је игуман наредио да поставим сто, ја нисам умео. Чудио се како је могуће да не знам и, наравно, био сам прекорен. Показао ми је и онда сам данима то радио – не скрива отац Иларион.

Пасуљ који нико није могао да једе

Ипак, кувањем још дуго није морао да се бави.

– У малом манастиру у Немачкој, на почетку мог службовања код веома образованог духовника, оца Василија, који је седамнаест година пробавио на Светој Гори, кувао је само игуман, и то веома интересантна и укусна јела, а ја сам могао само да му помажем оно што ми он дозволи. Али, то је било недовољно да бих нешто самостално научио и да скувам. Временом, у ратној невољи, већ сам био рукоположен у свештенички чин, Црква ме је послала у запустели манастир Драговић (смештен уз реку Цетину, који је дуги низ векова био духовни ослонац српском православном народу у Далмацији), са петорицом богословаца, који нису могли да плате интернат. Нашао сам се у великој невољи, јер је требало да храним ту децу, а ја то нисам знао. Када сам скувао први пасуљ, нико није могао да га једе, јер нисам знао меру! Објаснили су ми да је лук главни састојак, међутим, ставио сам га превише и то је направило један потпуни неукус. Тада сам схватио да је питање мере, како у животу, тако и у кувању, најважније – поручује јеромонах.

Што из нужности због те деце, што из сопствене потребе, настојао је да што пре успостави меру у припремању јела. Као и увек, показало се да има Бога. Убрзо му се догодила једна срећна околност: у манастиру Драговић наишао је на „гомилу” манастирских рукописа старих рецепата забележених с почетка 19. века!

– У то време драговићки оци били су врло образовани, а задарска богословија имала је ранг факултета. Одлично су говорили грчки и латински језик, једино што нису знали, то је црквено певање, па су преваљивали далек пут од Далмације, до сремског села Ашања, где су одлазили да га уче. У то време Аустро-Угарска је имала веома леп однос према свештеницима, који су заправо, на неки начин били државни службеници и имали су државну плату. Пошто су знали језике, могли су да шире хоризонте и путују у Италију, Грчку, Француску... и да, са свих тих страна, доносе рецепте. Ти рецепти били су писани старинским језиком, који сам и текстуално, и у технолошком погледу, морао мало да прилагодим. Из манастира Драговић смо отерани (хвала Богу, сада опет на том месту има живота), али сам преписе тих рецепата понео са собом и касније сам почео да их осмишљавам. Коме год сам дао да их испроба, или сам му их лично припремао, сви су пре свега били одушевљени дахом медитерана који су садржали, а оне стручне, изненадиле су права нутриционистичка здравина и хигијена тих јела – каже отац Иларион са радошћу.

И кувар, и гостионица

Сада је сувише заузет неким другим стварима, да би уз то још и кувао (мисли да мушкарац свакако треба да помаже, али није богом дан да буде кувар, осим рецимо, у манастиру, рату..., већ жена, која има сису и која храни), па је зато намерио да те рецепте учини доступним свима и озбиљно се посветио прикупљању материјала за кувар који жели да објави под именом „Иларионова кујна”. Јела, у којима је заступљено све поврће, превасходно зелено, риба, па и месо, али као „зачин” – у малим количинама, куваће и појединачно фотографисати (сматра да савремена домаћица тражи потпуно јасан рецепт пропраћен сликама) уз помоћ својих пријатеља, Лепосаве Риовић, економисте по занимању и архитекте Душка Ђорђевића. Неке од њих препоручује и читаоцима „Магазина” у наредним бројевима, а за недељни ручак издваја чорбу од бакалара, ваљушке од сурутке, бакалар у млеку, тит салату са руколом и старинску српску торту, које је са својим сталним асистентима припремио и за госте ресторана „Кристал” у Београду.

Отац Иларион жели да се зна да овај кувар неће служити библиотекама или се продавати као добра роба, да би се лично богатио. Његове побуде су чисто мисионарске, не би ли мало поправио наш однос према храни.

– То што једемо, то смо ми. Телесна трпеза је део литургије, у ствари права литургија није завршена уколико не седнемо и не једемо. Некада се чак подразумевало да прво једемо, па онда служимо литургију. Трпеза је заједница цркве. И живота уопште. Ње готово више нема. У нашем народу је настало једно велико отуђење. Сто је потпуно разбијен. Породични ручак се изгубио, а уследило је самопослуживање, „шведски столови”, банкети... – упозорава духовник, верујући да ће људе на овај начин ипак окупити око заједничке трпезе.

– Тај кувар треба да буде практикован у истоименој гостионици, а надам се да ћу заинтересоване који би је отворили, наћи међу својом духовном децом. Кувало би се по црквеном типику, а јеловник би се мењао свакога дана, у складу са црквеним календаром. У гостионици би могли да ручају сви грађани, а биће места и за троје сиромашних намерника који ће моћи да једу бесплатно свакога дана!

СРПСКА ТОРТА

Потребно је:

410 г шећера

170 г путера

210 г огуљених пропржених бадема

100 г брашна

6 беланаца

3 жуманца

сок од пола лимуна или поморанџе

Добро измешати 210 г шећера са путером, самлевеним бадемима, брашном и снегом од беланаца. Пећи лагано, на умереној ватри. Посебно помешати жуманца са 200 г шећера док фил не постане густ. Затим додати сок од лимуна (или поморанџе), прелити торту док је топла и одмах послужити.

ТИТ САЛАТА

Потребно је:

1 зелена салата „путерица”

прегршт руколе

прегршт младог спанаћа

1 главица белог лука

сок од лимуна по укусу

мало маслиновог уља

со

Зелениш добро опрати и оцедити, па га руком искидати у мале „крпице”. Затим очистити и ситно исецкати бели лук, посолити и зачинити маслиновим уљем и лимуновим соком.

http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Svaki-rucak-duhovna-gozba.lt.html

[мирођија]

  Кад  бих  неким  чудом  била  нека  власт,  овога бих  свештеника  питала  за  савете  многе,  не

  само  око  јела  и  кухиње.

  Свака  му  част! bighugbighug

[Зорица екс Милева]

Оооооооооооооооо селе како диван текст, хвала теби и оцу Илариону, љубав се може исказивати на разне начине, његов начин је заиста предиван. Господ да га чува.

[мирођија]

  Данашња ''Политика'', новине, доноси као додатак део који се зове ''Посни кувар''.

  Ако сте у могућности  набавите овај број.

  У питању су рецепти из наших дивних манастира-Хиландара,Рукумије,Петковице,Лепавине,Св.Архангела

Михаила из Раковице, и из седишта Епархије бачке у Новом Саду.

  Покушаћу да неке и овде пренесем...на радост и спасење... 1405_love

[мирођија]

   Рекли су о посту...

   Патријарх Павле (у књизи ''Молитве и молбе'')

  ''Пост је и данас неопходан јер се овим подвигом уз молитву,православни хришћани припремају за

   долазак великих празника .Телесни пост је уздржавање од мрсне хране али постоји и духовни пост

   који је разматрање духовног стања и начин'' да се оно што је негативно из душе ишчупа и на том месту

   посади оно што је добро.''

  ''Поорати земљу значи телесни пост без духовног.А не поорати земљу па посејати семе то је само пост

   духовни,неприпремљен телесно.За нас је битно да се држимо и једног и другог,и поста и молитве,да би се

   приближили Богу и Царству небеском,'' истиче се у овој духовној беседи +Патријарха Павла.

[Зорица екс Милева]

  Данашња ''Политика'', новине, доноси као додатак део који се зове ''Посни кувар''.

   Ако сте у могућности  набавите овај број.

  У питању су рецепти из наших дивних манастира-Хиландара,Рукумије,Петковице,Лепавине,Св.Архангела

Михаила из Раковице, и из седишта Епархије бачке у Новом Саду.

  Покушаћу да неке и овде пренесем...на радост и спасење... :group111:

Sejo to bi bilo fantastično. I ja sam čula ima taj posni kuvar, ali nisam uspjela da ga nabavim, jer ovdje ne dolaze te novine  ,tako da baš bih ti bila zahvalna da nešto od tih recepata bude ovdje. smej.gif

[мирођија]

  О посту...

  Владика Захумско-херцеговачки Григорије

  ''Човјек је заиста оно што једе и човјек је онакав како једе.Зато човјек треба да пази шта и како једе,шта и како ради,јер га то у извјесном смислу одређује, и треба да живи са пажњом.Пост је буђење и подсјећање на на пажњу,да не бисмо постали животиље.А бити пажљив значи имати љубави према свему што је око нас.

Бити пажљив,значи бити благодаран ,захвалан, а то значи бити хришћанин.Зато је пост добар,то су људи осјетили и зато посте.Пост побуђује на молитву,а молитва је крајњи израз пажње.Потреба за храном је нешто сасвим својствено природи нашег бића,нашег тијела,нашег живота,а човјек када пости ради управо оно што је супротно свему томе.Умјесто да једе,он не једе,или умјесто да једе укусну храну ,он не једе укусну него слабу храну,умјесто да једе више,он једе мање.

 Пут који нам се данас нуди ,који имамо на сваком кораку и на који нас призивају,има такође свој крај.

Његов крај је ропство стварима,тварима и сопственим жељама,које,што је најпарадоксалније,и нема своју

праву кончину.Што више угађамо својим жељама,оне постају све незајажљивије и неутољивије.Човјек што више једе све му је храна мање мила ,све је више њен роб,тако је са сваким гријехом.А што се више одричемо,мање смо робови и стичемо финији однос према стварима.То су психолошке ствари,али психолошке ствари су само увод,назнака и показатељ  дубљих ствари које су духовне и које су много обухватније.Зато је пост,у ствари,један наш мали подвиг и једна наша мала поука.

[Тавита]

  Данашња ''Политика'', новине, доноси као додатак део који се зове ''Посни кувар''.

  Ако сте у могућности  набавите овај број.

  У питању су рецепти из наших дивних манастира-Хиландара,Рукумије,Петковице,Лепавине,Св.Архангела

Михаила из Раковице, и из седишта Епархије бачке у Новом Саду.

  Покушаћу да неке и овде пренесем...на радост и спасење... 1405_love

Sejo to bi bilo fantastično. I ja sam čula ima taj posni kuvar, ali nisam uspjela da ga nabavim, jer ovdje ne dolaze te novine  ,tako da baš bih ti bila zahvalna da nešto od tih recepata bude ovdje. 1405_love

Иначе најпродаванија књига у Србији тако у вријеме празника је посни кувар  :cheesy:

а онда иде прича о уздржању у храни током поста..мало ми то...

[мирођија]

   Драга Милева, наравно да ћу се јако потрудити да пренесем што више тих рецепата и чланака овде.

   Ово што сам откуцала о посту од почившег нашег Павла, и од владике Григорије је управо са почетних

страница тог кувара... 1405_love 1405_love

[Тавита]

  Данашња ''Политика'', новине, доноси као додатак део који се зове ''Посни кувар''.

  Ако сте у могућности  набавите овај број.

  У питању су рецепти из наших дивних манастира-Хиландара,Рукумије,Петковице,Лепавине,Св.Архангела

Михаила из Раковице, и из седишта Епархије бачке у Новом Саду.

  Покушаћу да неке и овде пренесем...на радост и спасење... 1405_love

Sejo to bi bilo fantastično. I ja sam čula ima taj posni kuvar, ali nisam uspjela da ga nabavim, jer ovdje ne dolaze te novine  ,tako da baš bih ti bila zahvalna da nešto od tih recepata bude ovdje. 1405_love

Иначе најпродаванија књига у Србији тако у вријеме празника је посни кувар  :cheesy:

а онда иде прича о уздржању у храни током поста..мало ми то...

п.с информација од професора Биговића. 

[мирођија]

  Ево крећем наравно од Хиландара.

  За време Великог, васкршњег поста, служи се само један оброк дневно.

  Трпеза,саборно обедовање хиландарског братства,представља саставни део свакодневног живота у

манастиру.Након завршетка јутарње службе,по завршетку литургије,служи се ручак.Пошто се трпезарија Светог краља Милутина  (почетак 14.века) налази одмах уз Саборну цркву,потрбно је свега неколико корака

да се уђе из цркве у трпезарију.

  Вечера се служи након завршетка вечерње службе.Током године свакодневно се служе ова два оброка,

док за време Великог поста само један.Сваки оброк почиње и завршава се молитвом и благословом.

 

[мирођија]

   Манастирско братство броји више од 40 монаха.Са радницима који раде на обнови Хилендара,на економији и многобројним поклоницима и гостима,број порција по оброку може да надмаши и двеста.Овај број је нарочито велики на манастирску славу Ваведење Пресвете Богородице,4-ог децембра,као и за остале веће

празнике.

 

  У главној хиландарској кухињи,Милан Златић,иначе из Ивањице,припрема оброке за манастирско братство.

  Ево како он припрема чорбу, рибу и рижото.

  Светогорска чорба

  Потребно је:

  главе од више врста морске рибе

  5-7 главица морске рибе

  4-5 шаргарепа

  посна ситна тестенина

  корен целера

  алева паприка

  со,неколико зрна бибера

  целеров и першунов лист

  мирођија

  Рибље главе скувати са 2-3 главице црног лука,2-3 шаргарепе,исечене на колутове.Налити водом у којој су се кувале главе од рибе,претходно процеђеном.Очистити месо од костију и додати у чорбу.Посолити,

побиберити а мало алеве паприке сипати директно у кипућу чорбу.На крају додати тестенину,кратко кувати

и склонити са ватре.Посути сецканим лишћем целера,першуна и мирођије.

[Зорица екс Милева]

4chsmu1 dada klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap

[мирођија]

    Кувана риба

    Потребно је:

    1 кг. морске рибе

    500.г. црног лука

    2.5 дл. маслиновог уља

    сок од једног лимуна

    целеров лист

    першун

    Исећи рибу на комаде дебљине два центиметра,а лук скувати у води са маслиновим уљем.У плићу шерпу распоредити рибу тако да ниједан комад не буде  преко другог.Пропасиран лук ставити преко и

налити са мало воде да огрезне.Кувати на јакој ватри двадесетак минута,пред крај налити у суд 2дл.

маслиновог уља и посути крупно сеченим листом целера.Када је јело кувано,склонити са ватре и прелити

соком од једног лимуна.По жељи посути сецканим першуном.