Учење о Богу код Апологета

[Guest свештеник Иван]

Списи који су написани превасходно са догматским садржајем настали су већ са апостолским Оцима. Када је реч о теолошком догматском учењу, треба истаћи да су њихови зачетници Апологети из 2. века, који у жижу интересовања почињу да постављају питања јелинско – философског карактера.

Апологети су хтели да објасне: како прихватити Бога  који је Света Тројица а да се не наруши Монотеизам? Један од одговора дат на богословском нивоу јесте да је то тајна. Да је Бог Један и да је истовремено Тројица јесте свакако тајна, али тајна којој треба и којој можемо да се приближимо.

У раном периоду, у 2. и 3. веку је било много покушаја да се помире монотеизам и тројичност Бога. Једно од понуђених решења било је, да је Логос сила Божија кроз коју дејствује Бог. Овакво очекивање заступали су Монархијани, чији је предсавник Павле Самосатски говорио да постоји само један Бог, који има Логоса и Духа, али Логос као и Свети Дух јесу безличне сило Очеве.

Тропики су Оца и Сина и Светога Духа схватали као начине на које Бог дејствује у историји, а не као Бића или Личности. Под именима Отац, син и Свети Дух они не подразумевају три различите Ипостаси, него три имена или три маске једног Божанства. Ово учење је нарочито развио Савелије.

Апологети су о Светој Тројици говорили тако што су Логоса тумачили као пројекцију Бога изван Њега Самог. Везујући Логоса за свет истицали су да је Бог кроз њега створио свет.

Св. Јустин мученик, који је умногоме допринео оваквом учењу о Св. Тројици хтео је да приближи Хришћанство Јелинима, а то је могао најбоље и најлакше тако што је поистоветио Бога са Логосом, са којим је Бог као са умношћу својом створио свет и одржава г у постојању. Јустоново учење није увек наилазило на разумевање, управо код оних којима је било намењено, јер су многи Логоса видели више у свету, а мање као Творца света.

Ослањајући се на недовољно прецизну терминологију у периоду ране Цркве, Св. Јустин је говорио да је Логос произишао вољом Божијом. Појам воља он није користио у оном значењу како ће га користити касније Арије, који је дошао до закључка да је Логос Божија твар, зато што је произашао вољом Очевом. Против Аријевог учења је иступио Св. Атанасије Велики који је допринео да Црква изрзаи веру у Христа као Сина, Логоса као Премудрост Божију на Првом Васељенском Сабору.

Основ за правилно тумачење Логоса дао је апологета св. Теофило Антиохијски, који је први употребио израз Тројица. Он је указао на разлику између изреченог и неизреченог Логоса.

[Сефора]

У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог.

Свето Јеванђеље од Јована  Гл. 1, 1.

И гле, глас с неба који говори: Ово је Син мој љубазни који је по мојој вољи.

Свето Јеванђеље од Матеја  Гл. 3, 17.

[Лазар Нешић]

Апологети су хтели да објасне: како прихватити Бога  који је Света Тројица а да се не наруши Монотеизам? Један од одговора дат на богословском нивоу јесте да је то тајна. Да је Бог Један и да је истовремено Тројица јесте свакако тајна, али тајна којој треба и којој можемо да се приближимо.

Питање које желим да поставим тиче се жеље за разговором, тј. вашег размишљања ... а не жељом за оповргавањем или некаквим измишљањем "топле воде" ...

Дакле, оче Иване и остали: зашто смо ми хришћани вековима имали потребу да чувамо монотеизам??? ... то никако себи да објасним ... а нису ми били задовољавајући ни одговори профана на факсу и другде ... за Свету Тројицу је све јасно ... али зар после све приче о томе да је Бог превасходно Личност, тј Тројица у односу на безличну суштину божанства, која је једна, зашто сад по сваку цену треба "бранити" монотеизам, тј. једност!... од кога, зашто??? зашто нам је потребно да Бог буде монотеистички Бог? ... зар Он на крају крајева нећу увек и превасходно бити Отац, Син и Свети Дух, дакле Тројица? од кога ми бранимо монотеизам и зашто?

да не покрећем сад тежа и комплекснија питања о томе како монотеизам "смрди" на античко-средњовековну метафизику "Једног" ... коју је још Ниче сахранио ... а затим и Хајдегер критикујући теологе, тј. приговарајући им да су они највећи атеисти када Бога своде на појам "једног", "целог", "најбољег", "доброг"; лепог" ... што су све категорије "једности" ...

ето, надам се да нисам превише компликовано изнео питање ....  :cheesy:

[Aquilius Cratus]

@Nistavilo

Zar ne mislis da je izmedju YHVH i Svetotrojicnog Boga vec doslo do prekoracenja tog rigidnog monoteizma?

[Аурор]

У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог.

Свето Јеванђеље од Јована  Гл. 1, 1.

И гле, глас с неба који говори: Ово је Син мој љубазни који је по мојој вољи.

Свето Јеванђеље од Матеја  Гл. 3, 17.

Sefora, reč Logos u svom originalu ima osamnaest različitih značenja:

Reč, govor, zakon, dokaz, um, misao, nauka...

[andrej]

Апологети су хтели да објасне: како прихватити Бога  који је Света Тројица а да се не наруши Монотеизам? Један од одговора дат на богословском нивоу јесте да је то тајна. Да је Бог Један и да је истовремено Тројица јесте свакако тајна, али тајна којој треба и којој можемо да се приближимо.

Питање које желим да поставим тиче се жеље за разговором, тј. вашег размишљања ... а не жељом за оповргавањем или некаквим измишљањем "топле воде" ...

Дакле, оче Иване и остали: зашто смо ми хришћани вековима имали потребу да чувамо монотеизам??? ... то никако себи да објасним ... а нису ми били задовољавајући ни одговори профана на факсу и другде ... за Свету Тројицу је све јасно ... али зар после све приче о томе да је Бог превасходно Личност, тј Тројица у односу на безличну суштину божанства, која је једна, зашто сад по сваку цену треба "бранити" монотеизам, тј. једност!... од кога, зашто??? зашто нам је потребно да Бог буде монотеистички Бог? ... зар Он на крају крајева нећу увек и превасходно бити Отац, Син и Свети Дух, дакле Тројица? од кога ми бранимо монотеизам и зашто?

да не покрећем сад тежа и комплекснија питања о томе како монотеизам "смрди" на античко-средњовековну метафизику "Једног" ... коју је још Ниче сахранио ... а затим и Хајдегер критикујући теологе, тј. приговарајући им да су они највећи атеисти када Бога своде на појам "једног", "целог", "најбољег", "доброг"; лепог" ... што су све категорије "једности" ...

ето, надам се да нисам превише компликовано изнео питање ....  0442_feel

Ултрадоследни "монотеизам" би нас одвео у савелијанство или аријанство. Али, ипак, зар овде нису у питању категорије? Зашто три личности=три божанства? Јединство Бога је ФУНКЦИОНАЛНОГ типа - у Заједници Љубави. Отац је очинска (Један Бог Отац) а Син (Јединородни) синовска функција - функција Духа је у свепрожимању света ("Дух дише где хоће"). Монотеистички принцип је и даље сачуван у потпуно трансцендентном и непојмивом Богу Оцу, који се само кроз Сина може познати - зар не? Тако, на основу прве главе Јеванђеља по Јовану, закључили би да се сам Логос јавља Адаму и Еви, пророцима, а да се Бог отац клони било какве интеракције с светом.

Свакако, ово су само набацане тезе а питање јесте занимљиво...  :cheesy:

[andrej]

У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог.

Свето Јеванђеље од Јована  Гл. 1, 1.

И гле, глас с неба који говори: Ово је Син мој љубазни који је по мојој вољи.

Свето Јеванђеље од Матеја  Гл. 3, 17.

Sefora, reč Logos u svom originalu ima osamnaest različitih značenja:

Reč, govor, zakon, dokaz, um, misao, nauka...

λόγος у Liddell-Scott-Jones Lexicon-у, који важи за један од најбољих на свету - 63 документа и преко 150 значења. Ово је верзија којусам нашао онлајн:

http://www.perseus.tufts.edu/hopper/searchresults?q=logos