I believe in freedom.

[Аурор]

Sloboda je u izboru.

То је краткотрајна слобода.

Та слобода избора нам омогућава да бирамо слободу или не-слободу.

...

Слобода је кад искочиш из авиона и летиш. 0409_feel

Nije, sloboda je u Hristu. 

Šta god mislili pod time.

[Цвеле1993]

Sloboda je u izboru.

То је краткотрајна слобода.

Та слобода избора нам омогућава да бирамо слободу или не-слободу.

...

Слобода је кад искочиш из авиона и летиш. klapklap

Nije, sloboda je u Hristu. 

Šta god mislili pod time.

Христос је свуда, тако да ја скачем са неба. 0409_feel

[Аурор]

Sloboda je u izboru.

То је краткотрајна слобода.

Та слобода избора нам омогућава да бирамо слободу или не-слободу.

...

Слобода је кад искочиш из авиона и летиш. klapklap

Nije, sloboda je u Hristu. 

Šta god mislili pod time.

Христос је свуда, тако да ја скачем са неба. 0409_feel

Ih svuda!? I u poljskom WCu?

[Цвеле1993]

Ne vređam se, samo nemoj tako da pričaš i stvar rešena.

То је стих брате из песме БС-а и није био упућен Теби, а оно Извини, молим Те, нисам хтео да Те вређам је такође стих из песме.

Какав си мргуд, љутиш се нешто, а нема потребе.

A vidi ga. 0409_feel    Pa ne ljutim se.

No problemo stvarno!

Па, откуд знам, помислих да си осетљива душа. klapklap

Лепо је ћаскати са Тобом, а још лепше са Богом...римује се. klapklap

Овај, нисам то хтео рећи...него, ја бежим са ове теме, јер ако дође Меда, биће: ратататата, чашице се ломе. (БС)

Смапујемо...

[Цвеле1993]

Sloboda je u izboru.

То је краткотрајна слобода.

Та слобода избора нам омогућава да бирамо слободу или не-слободу.

...

Слобода је кад искочиш из авиона и летиш.

Nije, sloboda je u Hristu.  bleh

Šta god mislili pod time.

Христос је свуда, тако да ја скачем са неба. bleh

Ih svuda!? I u poljskom WCu?

На овакву провокејшн нећу да одговорим!

[Аурор]

Sloboda je u izboru.

То је краткотрајна слобода.

Та слобода избора нам омогућава да бирамо слободу или не-слободу.

...

Слобода је кад искочиш из авиона и летиш.

Nije, sloboda je u Hristu.  bleh

Šta god mislili pod time.

Христос је свуда, тако да ја скачем са неба. bleh

Ih svuda!? I u poljskom WCu?

На овакву провокејшн нећу да одговорим!

To je šala, nemoj da si mrgud čoveče. 

Niti sam hteo da hulim. Samo šala.

[Sophrosyne]

Цитат: DarkoV  15. Август , 2010, 21:39:01

Sloboda je u izboru.

Ako je sloboda u izboru,šta je tvoj izbor?

[Grizzly Adams]

Дарко, имаш разне врсте слободе - политичка, економска итд.

Хришћанство је такође вера у слободу - врховну слободу од пропадљивости, греха и смрти.

[Аурор]

Цитат: DarkoV  15. Август , 2010, 21:39:01

Sloboda je u izboru.

Ako je sloboda u izboru,šta je tvoj izbor?

Gumene mede.

[Милан Меденица :)]

Život se ne nastavlja zauvek. Hteo ti da veruješ u suprotno ili ne.

уверење или чињеница?

[Милан Меденица :)]

Ih svuda!? I u poljskom WCu?

аха, и то поготово тамо јер је то једно од бољих места за растерећено размишљање 

[Милан Меденица :)]

Gumene mede.

дај мало, посно је 

[Аурор]

Život se ne nastavlja zauvek. Hteo ti da veruješ u suprotno ili ne.

уверење или чињеница? :cheesy:

Šta ti misliš?

[Sophrosyne]

Oni koji govore o slobodi zaboravljaju da je za slobodu potrebna određena kultura. Pre svega, umeće da se uvažava čovek, bez koga je i nemoguće voleti ga. Ali da bismo uvažavali drugu ličnost potrebno je da postanemo svesni samih sebe kao ličnosti, to jest da razvijemo u sebi moralno načelo. To nije školski zadatak koji se može rešiti kao naučena lekcija, to je neprekidna teška borba sa samim sobom, sa našim poremećenim stanjem. Sloboda je trijumf pobede u duhovnoj borbi. Bez toga sloboda će biti ruganje cinika ili keženje zverskih očnjaka nasilnika. Ljudi ne razumeju zašto se nalaze u stanju najsramnijeg ropstva, od koga ne mogu da oslobode nikakve spoljašnje formacije ili liberalne reforme. Čovek je rob svojih strasti upravo zato što mu strasti nisu bliske, nisu njegove, već su svagda tuđe duhu. To su paraziti koji su prodrli u dušu i isisavaju iz nje životnu snagu. A čovek poistovećuje strasti sa svojom dušom i sa samim sobom i nastoji da stvori uslove da se te strasti slobodno i lako zadovoljavaju i da ih društvo ne shvata kao nešto nisko, nego kao uobičajenu formu života.

Savremeni liberalizam pod slobodom razume opravdanje strasti. Strasti ne mogu da zadovolje čovekovu dušu i zato, budući da su i same izrodi, nastavljaju da se izrođuju u patološke forme. Ova patologija takođe zahteva slobodu i zbog toga liberalizam mora da dođe do svedozvoljenosti, i ne samo da je proglasi, nego da je i opravda. Svako od nas je iskusio na sebi jaram strasti koje, kao lanci, okivaju čoveka. Kakvi su napori potrebni da bi im čovek odoleo! Ali, avaj, ne događa se tako često da ih pobedi!

Hrišćanstvo nam pokazuje u čemu je sloboda. Ona je u mogućnosti čoveka da sledi svoje najvažnije prizvanje i da ostvaruje potencijal koji je u njega uložen - obraz i podobije Božije. Svako može da u svom unutrašnjem iskustvu uvidi kako strasti sužavaju čovečije srce i obrnuto - kako pobeda nad strastima daje duši nekakvu unutrašnju slobodu.

Duhovni život širi čovekovo srce i daje mu mogućnost da uvidi kakav treba da bude, i da doživi, makar i donekle, to osećanje mira i slobode. U rečima "sluga Hristov" početak je oslobođenja. Rob greha postaje sluga Boga. Čoveku koji živi pod uticajem strasti i greha, zapovesti se čine kao ropstvo i jaram, ali Gospod je rekao: "Jaram je moj blag". To ropstvo je otkupljenje iz ropstva, da bi zatim bila darovana sloboda, a posle slobode - usinovljenje.

Strasti su tuđe duši, a zapovesti su joj bliske.

Telesnom čoveku mučna je i besmislena zapovest da se oprašta svome neprijatelju - nesavesnom prevarantu, klevetniku ili, što je naročito bolno, prijatelju koji ga je izneverio. No ako pobedi sebe i oprosti od srca, a ne vrhom brbljivog jezika, onda će možda osetiti, čak i neočekivano za sebe, radost ili naročiti mir u srcu, kao da je nestao taman gusti oblak koji je prekrivao njegovu dušu i on ugledao svetlost.

Strasti se čine našim, delom našeg srca. Kada im udovoljimo, tada uviđamo da su nas obmanule i da su nam tuđe. Zapovesti Jevanđelja čine nam se udaljenim od realnog života, gotovo neispunjivim, ali ako se potrudimo da ih držimo, onda ćemo osetiti kako naše srce oživljava.

Sloboda je oslobođenje srca od svega tuđeg. Ono je stvoreno za Boga i zato je sloboda - u Bogu. Sloboda je svetlost koja se širi iz večnosti. Samo u Bogu čovek nalazi sebe i postaje ono što jeste.

Hristos je ideal čoveka, ali živi ideal koji ima božansku silu. Čovek je toliko slobodan koliko teži da postane sličan Hristu, da Mu se upodobi kroz sticanje one božanske svetlosti koja se naziva blagodat.

Sloboda je izlazak iz tvarnog, opredmećenog, nesigurnog, strasnog stanja i pričešće je božanskim savršenstvima. Kinici, stoici i budisti, koji su tražili slobodu, nalazili su je u odricanju od samog postojanja. Kinici - kroz ruganje, stoici - kroz gordo preziranje, budisti - kroz umrtvljenje svih želja. To je bila sloboda smrti. Hrišćanima ona zvuči kao rekvijem za slobodu.

Do kakve slobode su mogli da dsfu kinici svojim porugama i majmunskim kreveljenjem? Slobodu od čega? - Od poštovanja prema čoveku? Slobodu sveopšte gnusobe? Slobodu da jede sa svinjama iz istog korita? Slobodu da se uzvišeno dostojanstvo čoveka - reč - glavna razlika od životinja - pretvori u nekakav smradni zvuk koji magarac ispušta ispod svog repa? Ali u tom slučaju rođeni idiot, koji svoje lice maže sopstvenim fekalijama, prevazilazi Diogena jer je slobodniji od moralnih normi. Sloboda kinika je sloboda da se na trgu vrši ono što se čini u toaletu, ali i ovde oni ne mogu da dođu do potpune slobode. Njihov program je da se sruši tradicija, dakle, ti "anarhisti u buretu" nisu slobodni da postupaju etično. Kada je Diogen oboleo od groznice i umesto uobičajenog razmetanja, ruganja i sprdanja pred gomilom, stao da drhti i cvokoće zubima, tada je shvatio da njegova duša zavisi od tela, da uopšte nije slobodna, i zbog toga se, gnevan na sebe, obesio. Uopšte cinizam je glumljenje slobode, koje započinje ekstravagantnim ispadima, a završava se sumornom banalnošću.

Sloboda stoika je bezumlje gordih koji su osudili svet kao njih nedostojan. Stoik zida kulu od slonovače, zatvara se u nju i kroz pro-zor ravnodušnim pogledom gleda na gomilu, kao sa hridi na morske talase. Jedan od pesnika okarakterisao je ovo stanje rečima: "Moja jedina otadžbina je moja pusta duša".

Stoik odvažno trpi nedaće zato što prezire ljude i život. On ne uzvraća na uvrede jer smatra ponižavajućim za sebe da obraća pažnju na lavež čopora pasa. On spokojno prihvata smrt zato što ne voli život, koji mu se čini ništavnim i praznim. Za stoike ne postoji božanstvo. Prizor rđav kao što je svet - smatraju oni - nije mogao da naslika Veliki Umetnik. Umesto Božanstva oni imaju učenje o višim duhovima, o logosima, energetskim i semenim, koji rađaju nikom potreban život.

Epikurejska sloboda je umeće uživanja u malom. Epikur je govo-rio: "Uživam u ječmenoj čorbi", ali principi uživanja i umerenosti nespojivi su međusobno i zato epikurejstvo, zasnovano na traženju uživanja u svemu, nije moglo da se zadovolji zatvoreničkim eledovanjem, već se izrodilo u hedonizam, u kome želja oduzima čoveku slobodu i čini ga robom.

Budizam vidi slobodu u oslobođenju od svakog psihičkog sadržaja. To je pre svega umrtvljavanje želja. Budista odvraća misao od svega spoljašnjeg i kao da tone u vakuum i zato udaljava misao do unutrašnjeg - od obrćućeg točka svoje svesti, od kaleidoskopa slika i ideja koje niču u njegovoj duši. Zatim on umrtvljuje samu misao i tone u nekakvo bezmislije, kao u stanje svojevrsnog psihičkog bestežinskog stanja.

Nirvana, kao konačno stanje kome teži budizam, jeste veština stvaranja psihičkog vakuuma i gašenja svesti u njemu, koja kao da nestaje u bezdanoj praznini. To je sloboda od samoga sebe kao individue i ličnosti, to je sloboda od kosmosa, to je blaženstvo smrti. Ali praznina uopšte nije duhovni pojam, već više fizički. Praznina je prostor bez sadržaja i misleno polje bez energije. Pojmovi božanstva i nirvane uzajamno se isključuju, jer božanstvo je objekt unutrašnjeg ili spoljašnjeg karaktera, a nirvana zahteva ispražnjivanje svesti od bilo kakvog objekta: psihičkog, kosmičkog ili meoničkog (nestvorenog).

Budista kao čovek može da bude panteista ili agnostik, ali budizam kao metod je ateističan.

O revolucionarnoj slobodi nećemo govoriti. Suviše dobro se pamte krvave rane te slobode: nasilja, izlivi divljačke surovosti i besmisleno uništavanje najboljeg dela naroda. Revolucionarna sloboda obično se pretvara u despotizam. Hteli bismo da dotaknemo veoma ozbiljan problem, mada je pisanje o njemu isto tako odvratno i neprijatno kao što je dodirnuti gnojni čir. To je prividna sloboda koju čovek traži u grehu i u borbi sa moralnim načelima, i pre svega, sa onom unutrašnjom zadržavajućom silom koja se naziva savešću.

(Odlomak iz teksta "Sloboda" - Arhimandrita Rafaila Karelina)

[Цвеле1993]

Слобода је право човека да бира све дотле, докле не угрожава туђу слободу.