Свемирски телескоп Хабл

[Milan Nikolic]

Teleskop Habl

Svemirski teleskop Habl (HST) je projekat nastao saradnjom Nase i Evropske svemirske agencije. Teleskop se nalazi u orbiti oko Zemlje i snima 5 puta kvalitetnije slike svemirskih tela i pojava, kao i mnoštvo naučnih informacija. Promatranja se mogu izvoditi u vidljivom, infracrvenom i ultraljubičastom delu spektra. Habl je na mnoge načine izmenio ljudsko razmišljenje o svemiru – doneo je revoluciju u modernu astronomiju i to ne samo kao vrlo dobar instrument, već i kao stalan podsticaj novim istraživanjima.

Položaj

Smešten je na 600 km visine uz pomoću svemirskog šatla. Zemlju obilazi pod nagibom od 28,5°, i napravi pun krug za prosečno 96 minuta.

Istorija

Slanje teleskopa u orbitu je bilо zamišljeno puno pre lansiranja Hablovog teleskopa u svemir. Pa ipak nauka i tehnologija su napredovali toliko da su ljudi mogli poslati teleskop u orbitu. Gradnja je započeta 1977. godine a odlučeno je da se teleskop nazove po Edwinu Hubbleu. Teleskop je završen 1985., a nakon odlaganja zbog katastrofe Čelendžera 1986., teleskop je lansiran 1990. godine.

Uskoro, nakon prvih snimaka, bilo je jasno da s Hablom nešto nije u redu. Slike su bile mutne i nisu se mogle fokusirati. Sa sledećim letom šatla greška je popravljena - ogledalo je zamjenjeno novim. Zatim slike koje su usledile bile su bolje od svih do tada.

Usledile su još misije servisiranja SM2 u 1997. godini, SM3 u 1999. godini.

Karakteristike

Hablov svemirski teleskop je postavljen u kružnu orbitu oko Zemlje na visini od 600 km. Srce teleskopa čini 2,4 metarsko ogledalo. Težak je oko 10 tona a veličine kao manji autobus. Energiju dobija iz solarnih ploča dimenzija 2.6 x 7.1 metara koje mu daju energiju potrebne za rad. Deo energije se akumulira u 6 nikal-vodikovih baterija koje mu daju energiju dok je u Zemljinoj senci.

Teleskop ima dve antene. Jednu za primanje naredbi sa Zemlje a drugu za slanje podataka na Zemlju.

Habl, naravno, ima sistem za ispravljanje položaja, i precizne žiroskope koji pomažu u vrlo preciznim merenjima.

Habl može pomoću 4 instrumenta snimati u rasponu od infracrvenog pa sve do ultraljubičastog dela spektra. Uz jednu kameru ima dva kombinovana uređaja spektrograf kombinovam s kamerom. Lako se može popraviti u svemiru, bez potrebe vraćanja na Zemlju. Sastoji se od puno odvojenih modula koji se mogu lako zameniti i odvojiti.

Budućnost

Teleskop Habl je u svemiru 15 godina i poslao je oko 750 000 fotografija. Rad teleskopa je predviđen do 2010, iako se ne zna da li će teleskop nastaviti s radom nakon 2010 ukoliko bude sposoban.

[Milan Nikolic]

  Picture Album Categories

[Milan Nikolic]

Едвин Хабл (Edwin Hubble) – по коме је свемирски телескоп добио име:

Едвин Хабл (1889-1953) је био амерички астроном. Пружио је прве јаке доказе да се свемир шири (Хаблов закон). Године 1924. открио је галаксије изван Млечног пута.

[Srdjan]