шта су врлине ?

[Сефора]

Наиме, о томе сам сво време писала. Не треба правити разлику између монаха и благочестивих хришћана. То није добро. Ова молитва је централно занимање свих благочестивих хришћана, поготово монаха; посебно је омиљена на Светој Гори. 

Наиме, неко је стално писао о манихејском ставу, а притом непрестано правио разлику између монаха и благочестивих хришћана.

Началници људског рода, првосаздани људи живели су у близини Божијој, слушали су глас Његов и разговарали са Њим. Овај разговор, ово општење јесте молитва. Она се као темељ духовног живота препоручује свима и на сваком месту.

Зато сам и написала негде да је овај свет величанствени храм Божији.

Оставрени однос са Богом у Евхаристији подразумева непрестано захваљивање Богу што је створио овај свет, што га је привео из небића у биће и што нам је дао могућност да у заједници с Њим задобијемо вечно постојање. То и значи грчки глагол ευχαριστώ – евхаристо – благодарим, захваљујем, из којег је изведена именица Евахристија. 

Почетак новог живота у Богу, кроз Крштење «живот у Христу» и Миропомазање «живот у Светоме Духу», налази пуно остварење у Светој Евхаристији као тајни обожења верних. Свети Дух има кључну улогу у сабрању верних на Литургији, при образовању Цркве, као и у приношењу света Богу.

Наиме, Свети Дух од мноштва појединаца чини Сабор верних или Цркву.

Зато сам негде и цитирала 

Црква је тајна над тајнама. Црква је нестворена, као што је и Бог нестворен. Она је постојала пре векова, пре ангела, пре стварања света.  Бог нас је, у својој безграничној љубави, опет сјединио са Црквом својом у личности Христовој. Улазећи у нестворену Цркву, долазимо Христу, улазимо у нестворено. Призвани смо, дакле, и ми верујући да постанемо нестворени, да превазиђемо наше световно расуђивање, да умремо за “старог човека” и да постанемо обожени. Зато је старац и рекао да је ово врло суптилна тема и да Само Свети Дух може томе да нас научи.

Наиме, зато сам и написала да имајући у виду обожење, Свети Максим Исповедник дели историју Спасења на два велика раздобља: једни су векови били одређени за тајну очовечења Бога, други за тајанствено дело обожења човека.

[Сефора]

Зато сам и хтела да Вам пишем о свакој врлини ( животу у величанственом храму Божијем ) која изазива у души осећај спокојства, прибраности, радости, правичности, слободе, ведрине и сигурности.

Требало је писати о свим врлинама: о веру, трудољубивости, скромности, храбрости, безбрижности, бестрасности, брижљивости, будности, верности, дарежљивости, директности, добродушности, добронамерности, доброти, добротољубљу, доследности, достојанству, дружељубивости, духовној радозналости, елану, захвалности, злопаћењу, исповедању, исповедништву, истинољубивости, истрајности, кроткости, љубави, љубазности, марљивости, милосрђу, молитвености, мудрољубљу, мудрости, мудрости кроз смирење, мушкој одважности, нади, негодовању, нежности, некористољубивости, непоколебљивости, нероптању, обазривости, оданости, одважности, одговорности, одлучности, одређености, одрицању, озбиљности, опрезности, отворености, оштрини, пажљивости, племенитости, побожности, подношењу патње, покајању, покорности, помирљивости, послушности, посту (душевни), посту (телесни), поступности, потреби да будемо тихи, потчињавању, поузданости, поштовању, правичности, предусретљивости, прибраности, промишљености, простоти, радиности, разборитости, разобличавању, ревностном односу према послу, ревности по Богу, савесности, самовласности, самоограничавању, самопожрвованости, самопрекору, самоунижењу, саосећању, сапатњи, састрадавању, саучествовање у болу, сиротовање, скромност, следовање одређеном циљу, смелост, смирење, спокојству, срчаности, стидљивости, страхопоштовању, строгости, тактичности, танкоћутности, темељитости, тиховању, трпљењу, трудољубивости, туги по Богу, ћутљивости, уважавању, уздржавању, уљудности, умерености, уредности, усрдности, усредсређености, целомудрености, честитости, чистоћи тела, човекољубивости, шаљивости по разуму.

Наиме, хтела сам да вам пишем о животу у Богу ! Уколико погрешно прутумачите само једну реч ... Ето прелести !

Наиме, зато нисам хтела својим речима да тумачим ... И тако ... Опростите ми што сам Вас узнемирила !

А ову тему сам започела са надом да ћемо писати о томе како се ове врлине примењују у свакодневном животу !

[Милан Меденица :)]

dada  :cheesy:

Ja sam satanista i opseli su me demoni.  8086.gif

Valjda sam previše zaglibio u ateizam i heavy metal.

мање вина, мање вина, мање вина, мање вина  0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

[Александар Милојков]

аиме, зато сам и написала да имајући у виду обожење, Свети Максим Исповедник дели историју Спасења на два велика раздобља: једни су векови били одређени за тајну очовечења Бога, други за тајанствено дело обожења човека то јест успостављања првобитне заједнице човека и Бога.

Грешка. Не постоји "ПРВОБИТНА" заједница Бога и човека од које је човек отпао (тако су учили оригенисти против којих је Свети Максим писао). Не, та заједница ће тек бити на крају. Дакле, истина постојања је на крају а не на почетку, односно прави почетак се тек види из краја. Тако учи Свети Максим.

[Сефора]

аиме, зато сам и написала да имајући у виду обожење, Свети Максим Исповедник дели историју Спасења на два велика раздобља: једни су векови били одређени за тајну очовечења Бога, други за тајанствено дело обожења човека то јест успостављања првобитне заједнице човека и Бога.

Грешка. Не постоји "ПРВОБИТНА" заједница Бога и човека од које је човек отпао (тако су учили оригенисти против којих је Свети Максим писао). Не, та заједница ће тек бити на крају. Дакле, истина постојања је на крају а не на почетку, односно прави почетак се тек види из краја. Тако учи Свети Максим.

мислила сам на разговор са Богом ( молитву )

[Аурор]

аиме, зато сам и написала да имајући у виду обожење, Свети Максим Исповедник дели историју Спасења на два велика раздобља: једни су векови били одређени за тајну очовечења Бога, други за тајанствено дело обожења човека то јест успостављања првобитне заједнице човека и Бога.

Грешка. Не постоји "ПРВОБИТНА" заједница Бога и човека од које је човек отпао (тако су учили оригенисти против којих је Свети Максим писао). Не, та заједница ће тек бити на крају. Дакле, истина постојања је на крају а не на почетку, односно прави почетак се тек види из краја. Тако учи Свети Максим.

мислила сам на разговор са Богом ( молитву )

Miroljube, ne znam šta si ti mislio, ja znam da smo te provalili.

Nema razloga da se pretvaraš više.

[suza]

nije valjda darko 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

[Аурор]

I Miroljube, mogu ti reći da mi je jako zanimljiv tvoj humoristični projekat Centar za Prirodnjačke Studije i takođe mislim da ti je sjajan profil na YouTube!

http://www.youtube.com/user/creation6daysdotcom

Kada ćeš da nas zasmejavaš u Čačku? Oće bude keženja, a?

[suza]

ode seofora  darko

[Аурор]

ode seofora  darko

To je bilo upućeno Miroljubu, ne njoj.

[suza]

ode seofora  darko

To je bilo upućeno Miroljubu, ne njoj.

sta sad sam radoznala postala za miroljuba , koga si ti mislio vec tako,nisam ti zato napisala da ode vec mi zao sto ode

[Аурор]

ode seofora  darko

To je bilo upućeno Miroljubu, ne njoj.

sta sad sam radoznala postala za miroljuba , koga si ti mislio vec tako,nisam ti zato napisala da ode vec mi zao sto ode

Ma nije otisla.

[suza]

nije salila se onda,koga si mislio na forumu

[Avigeja]

Наиме, о томе сам сво време писала. Не треба правити разлику између монаха и благочестивих хришћана. То није добро. Ова молитва је централно занимање свих благочестивих хришћана, поготово монаха; посебно је омиљена на Светој Гори. 

Наиме, неко је стално писао о манихејском ставу, а притом непрестано правио разлику између монаха и благочестивих хришћана.

Началници људског рода, првосаздани људи живели су у близини Божијој, слушали су глас Његов и разговарали са Њим. Овај разговор, ово општење јесте молитва. Она се као темељ духовног живота препоручује свима и на сваком месту.

Зато сам и написала негде да је овај свет величанствени храм Божији.

Оставрени однос са Богом у Евхаристији подразумева непрестано захваљивање Богу што је створио овај свет, што га је привео из небића у биће и што нам је дао могућност да у заједници с Њим задобијемо вечно постојање. То и значи грчки глагол ευχαριστώ – евхаристо – благодарим, захваљујем, из којег је изведена именица Евахристија. 

Почетак новог живота у Богу, кроз Крштење «живот у Христу» и Миропомазање «живот у Светоме Духу», налази пуно остварење у Светој Евхаристији као тајни обожења верних. Свети Дух има кључну улогу у сабрању верних на Литургији, при образовању Цркве, као и у приношењу света Богу.

Наиме, Свети Дух од мноштва појединаца чини Сабор верних или Цркву.

Зато сам негде и цитирала  8086.gif

Црква је тајна над тајнама. Црква је нестворена, као што је и Бог нестворен. Она је постојала пре векова, пре ангела, пре стварања света.  Бог нас је, у својој безграничној љубави, опет сјединио са Црквом својом у личности Христовој. Улазећи у нестворену Цркву, долазимо Христу, улазимо у нестворено. Призвани смо, дакле, и ми верујући да постанемо нестворени, да превазиђемо наше световно расуђивање, да умремо за “старог човека” и да постанемо обожени. Зато је старац и рекао да је ово врло суптилна тема и да Само Свети Дух може томе да нас научи.

Наиме, зато сам и написала да имајући у виду обожење, Свети Максим Исповедник дели историју Спасења на два велика раздобља: једни су векови били одређени за тајну очовечења Бога, други за тајанствено дело обожења човека.

mense0198626478946378946

[Avigeja]

Зато сам и хтела да Вам пишем о свакој врлини ( животу у величанственом храму Божијем ) која изазива у души осећај спокојства, прибраности, радости, правичности, слободе, ведрине и сигурности.

Требало је писати о свим врлинама: о веру, трудољубивости, скромности, храбрости, безбрижности, бестрасности, брижљивости, будности, верности, дарежљивости, директности, добродушности, добронамерности, доброти, добротољубљу, доследности, достојанству, дружељубивости, духовној радозналости, елану, захвалности, злопаћењу, исповедању, исповедништву, истинољубивости, истрајности, кроткости, љубави, љубазности, марљивости, милосрђу, молитвености, мудрољубљу, мудрости, мудрости кроз смирење, мушкој одважности, нади, негодовању, нежности, некористољубивости, непоколебљивости, нероптању, обазривости, оданости, одважности, одговорности, одлучности, одређености, одрицању, озбиљности, опрезности, отворености, оштрини, пажљивости, племенитости, побожности, подношењу патње, покајању, покорности, помирљивости, послушности, посту (душевни), посту (телесни), поступности, потреби да будемо тихи, потчињавању, поузданости, поштовању, правичности, предусретљивости, прибраности, промишљености, простоти, радиности, разборитости, разобличавању, ревностном односу према послу, ревности по Богу, савесности, самовласности, самоограничавању, самопожрвованости, самопрекору, самоунижењу, саосећању, сапатњи, састрадавању, саучествовање у болу, сиротовање, скромност, следовање одређеном циљу, смелост, смирење, спокојству, срчаности, стидљивости, страхопоштовању, строгости, тактичности, танкоћутности, темељитости, тиховању, трпљењу, трудољубивости, туги по Богу, ћутљивости, уважавању, уздржавању, уљудности, умерености, уредности, усрдности, усредсређености, целомудрености, честитости, чистоћи тела, човекољубивости, шаљивости по разуму.

Наиме, хтела сам да вам пишем о животу у Богу ! Уколико погрешно прутумачите само једну реч ... Ето прелести !

Наиме, зато нисам хтела својим речима да тумачим ... И тако ... Опростите ми што сам Вас узнемирила !

А ову тему сам започела са надом да ћемо писати о томе како се ове врлине примењују у свакодневном животу !

8086.gif