Jump to content

Епархија зворничко-тузланска

Оцени ову тему


Препоручена порука

Свом верном народу Српске Православне Цркве

26. јун 2009 - 14:52

Пасти у блато гријеховно је гријех али је много већи остати у том блату и не подићи се из њега.

Гледати зло које се дешава са непрестаним порастом а не чинити ништа, не упозоравати, не вапити, не ићи за таквима попут пастира који иде за изгубљеном овцом велико је недјело за које ће нам Христос Господ тражити одговор када станемо пред Свесвето Лице Његово.

Чедоморство је једна од пошасти која се одомаћила у нашем народу и свакога дана узима свој данак у крви. Убиство само по себи је велики гријех а још страшније је када она која би у свему требала да се труди у уподобљавању живота Пресветој Богомајци, дигне руку на малог анђела, на оне које Христос узима као примјере какви требамо бити да би задобили Царство Небеско?!

Обраћам се на првом мјесту мајкама које су у српском народу увијек имале битно мјесто у васпитању дјетета. Обраћам се онима које су увијек биле велике само када су дјецу непрестано обасипале осмјесима препуним љубави, онима које су биле спремне дати живот свој за дијете, онима које су живјеле сваким својим дахом и трептајем ока за дијете своје.

Не дозволите честите српске мајке да крв невине дјеце, оних који су очекивали осмјех ваш онога трена када угледају свјетлост дневну, падне на вашу савјест остављајући печат смрти на души вашој. Да ли ћете им умјесто тог осмјеха љубави подарити жалац смрти?

Будите у свему спремне да слиједите Пресвету Богородицу и славне, честите и часне српске мајке које су увијек и у свему биле образ љубави.

Са радошћу смо примили вијест да има младих људи који здраво размишљају и који виде какве опасности пријете нашем народу. Пратећи савремена музичка збивања можемо рећи да је господин Мрдаковић овим музичким дјелом дао свој допринос борби против чедоморства и сада смо на реду сви ми да пред вјечни и свеправедни суд Господа Бога ставимо себе, своја дјела која ће Њему бити угодна ако се укључимо у борбу против чедоморства и промовисања љепоте брака, љепоте живота, љепоте анђела Господњих-дјеце.

Позивам честиту српску омладину да преобрази себе у Цркви Христовој и да циљ њиховог живота буде задобијање Царства Небеског и љубав непролазна и вјечна која је у Господу Христу а не нешто што се само назива љубављу а има оличење у најстрашнијим гријеховима који уништавају и душу и тијело.

Поздрављамо акцију Светосавске омладинске заједнице која иде у правцу промовисања поменутих вриједности и позивамо васцијели српски народ да се укључи у ову акцију.

Сами бирамо да ли ћемо опстати или нестати!

Епископ зворничко-тузлански

+Василије

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Видовдан у Брчком

30. јун 2009 - 14:11

Владика зворничко-тузлански Г. Василије служио је на празник Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских - Видовдан, Свету Архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Брчком.

Његовом Преосвештенству саслуживали су архијерејски намјесник брчански протојереј-ставрофор Славко Максимовић, протонамјесници Драган Ћирковић и Александар Михајловић, јереј Вукадин Станишић и протођакон Славољуб Милошевић.

Многобројним вјерницима Владика Василије се обратио бесједом.

„Истински православни хришћанин са посебним освртом на православног Србина има три завјета. Први је директан завјет са Богом који смо добили од Благога Оца преко пророка Мојсија, а то су двије таблице на којима је исписано како треба да се понашамо и какав однос треба да имамо према Богу и ближњима. Бог је из превелике љубави на једној таблици дао 4 заповијести које говоре о односу човјека према Богу а на другој таблици 6 заповијести које говоре о односу човјека према човјеку. Тај завјет сваки истински слуга Божији мора да испуњава уколико жели да нађе мир души својој и задобије вјечно Царство Небеско.

Други завјет наш јесте светосавски завјет који нам је оставио свети Сава, првопријестолник и учитељ наше Цркве. Слободно за њега можемо рећи да је наше претке крстио водом и Духом и увео их у јединство свеопштег православља и пуноћу Свете Христове Цркве. Светосавски савез јесте испуњавање свега онога што је Христос Господ оставио за вријеме свога земаљског живота ходећи по земљи и акценат тога савеза јесте у љубави човјека према човјеку. „По томе ће свијет познати да сте моји ученици ако будете имали љубави међу собом" и „Нема веће жртве до оне ако неко живот свој положи за ближње своје".

На светосавски савез надовезује се косовски савез или савез православних Срба са царем Лазарем и свим страдалницим од косовског боја до данашњих дана који су живот свој дали у одбрани вјечних идеала, вјере православне, имена србиновог и српске државотворности. Наш савез са царем Лазарем, честитим кољеном, увијек је везан мислима, пуноћом срца и нашим цјелокупним бићем за колијевку православнога српства а то је свето Косово и Метохија, постојбина наших прађедова, наших великаша, учитеља, пророка, оних који су нас кроз историјске токове водили ка тихом пристаништу у јединству Свете Српске Православне Цркве и свеопштег православља преко светог царевог града Константина. Савез са царем Лазаром оплемењује нас додатно јер говори: Боље ти је изгубити главу него своју огријештити душу. Када је био на косовској вечери попут Христа на тајној вечери, цар Лазар изнио је истину да је османлијска војска неупоредиво бројнија од српске. Тада рече цар Лазар: Земаљско је за малена царство а небеско увијек и до вијека. Причести се цар Лазар, велможе и војска српска. Удари турска војска на српску. Изгуби српска војска земаљско царство али задоби вјечно. Ова идеја која живот значи водила је наше претке а води и нас. Понављам да нам је боље изгубити главу него своју огријешити душу. Идеали косовске вечере и честитога цара Лазара косовског мученика и страдалника, храброст Милоша Обилића, племенитост Југ Богдана и девет Југовића, љубав царице Милице праве православне српске мајке, су идеали наши, путокази и стремљење док и једнога Србина буде на кугли земаљској. Не бојмо се оних који тијело могу убити него оних који могу душу у паклу огњеноме сажежти. Сјетите се да су мене прогонили прије вас , каже Христос Господ, али сваки који је у јединству са Христом нека зна да ће добити моћ да истраје на томе путу.

Данас се, са истинском љубављу хришћанском, сјећамо молитвено и практично све браће и сестара наших, малог и храброг стада, који су на Косову и Метохији и који чувају светиње наше. Они су грозну судбину доживјели, гору него у доба отоманске империје. Са њима смо у молитвама и мислима и вапимо Оцу Небескоме: Господе и свети царе Лазаре, и сви свети кососвски мученици и страдалници, сачувајте и додајте још мало снаге кроз вјеру и наду на бољу будућност за браћу и сестре нашу на Косову и Метохији. Господе, нама који живимо ван Косова и Метохије, подари храбрости и наде на боље сутра. Господе и свети царе Лазаре, помози да васколики српски народ живи у међусобној слози и јединству, Срби са Србима и Срби са свим људима као дјецом Божијом. Нека нам је свима срећан овај дан и нека нам донесе снагу вјере, храбрости да издржимо сва искушења која долазе на мали, храбри, честити и богобојажљиви српски народ. Господе, ти који знаш наше потребе, буди са нама као што си био са прецима нашим.

Нека вас све надахњује косовски завјет, љубав Христова и завјет према Њему, снага у испуњавању десет Божијих заповијести како бисмо били срећни, од Бога благословени а од људи виђени. Благослов Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа и заједница Духа Светога са светим пророком Амосом и светим косовским мученицима нека буде са свима нама у све дане живота нашег.Амин"!

Након Литургије услиједила је свечана литија брчанским улицама која се зауставила код споменика Ослободиоцима Брчког гдје је служен парастос. Потом је Владика Василије, код споменика Добри Јовановићу, сломио славски колач и служио парастос погинулима чија су имена исписана на том споменику.

У поподневним и вечерњим часовима, у склопу Видосвданских свечаности, одржана је традиционалана Видовданска улична трка.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Санација Саборног храма у Тузли

6. јул 2009 - 15:14

Постављена слика

Санација Саборног храма Успења Пресвете Богородице у Тузли почела је 1. децембра 2008.године са благословом Епископа зворничко-тузланског Г. Василија . До сада је урађено 90% предвиђених послова. Урађено је следеће:

стара фасада је уклоњена до цигле и наново је извршено малтерисање и постављена је нова фасада; бакарни покривач на храму је прегледан и дјелимично поправљен; крстови су поправљени,заштићени и наново офарбани; постављена је нова громобранска инсталација; сви прозори на храму су замјењени новим алуминијумским пластифицираним прозорима, укупно 96 прозора; окови на прозорима који су од кованог жељеза испјескарени су и поцинчани тако да дају нови изглед и сјај на храму; постављен је нови часовник на звонику са све четири стране који показује тачно вријеме и откуцава на четвртине и пуне сатове.

Општина Тузла је донирала осветљење на саборном храму (на звонику са осам рефлектора) и треба у до краја мјесеца постави још 20 рефлектора који ће освјетљавати храм); Постављен је и видео назор.

Потребно је још поставити нове олуке (сливнике) и обрадити цокло на храму и то ће бити завршени послови на обнови саборног храма у Тузли. Санацију саборног храма помогли су: Епархија зворничко-тузланска, Влада Федерације БиХ ,Министарство спорта и културе; Влада Тузланског кантона; Општина Тузла .

Саборни храм у Тузли сада изгледа јако лијепо што потврђују и фотографије и сада је са Владичанским Двором један од најљепших објеката у граду Тузли.  Саборни храм и Владичански Двор су под заштитом државе Босне и Херцеговине и заслужују да као објекти од посебног значаја имају овакав сјај. Захваљујем се у име Ц.О.Тузла свима који су помогли у пројекту санације саборног храма Успења Пресвете Богородице у Тузли.

протојереј Милан Топић,парох тузлански

Извор: Епархија зворничко-тузланска

|

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Света Архијерејска Литургија у Вакуфу

6. јул 2009 - 15:08

Постављена слика

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије служио је на празник светог свештеномученика Јевсевија и преподобне Анастасије Спрске, Свету Архијерејску Литургију у храму свете великомученице Недеље у Вакуфу.  Преосвећеном Владики саслуживали су архијерејски намјесник тузлански протојереј-ставрофор Нико Тошић, протојереј-ставрофор Миленко Стевановић и протођакон Славољуб Милошевић.

„Благодаримо Господу за све и ради свега, браћо и сестре. Благодаримо Господу за сваки дах који удахнемо. Веома често људи данас не гледајући себе какви су, не преиспитујући сами себе и на завирујући у дубину душе своје, траже од Бога многе непотребне ствари. Наш народ је народ са традицијом. Он је народ вјере, љубави и отвореног срца према свима јер све људе гледа као оне који у себи по назначењу носе лик Божији. Ипак, наш народ данас прима и тражи многе ствари које нису својствене њему и долазе од оних земаља у којима је морал давно уништен. Све нам је слободно али нам није све на корист, браћо и сестре. Руководећи се овим ријечима добро пазимо којим путем ходимо. Непрестано се преиспитујмо да ли смо укаљали лик Божији у себи. Преиспитујмо се да ли смо достојни потомци наших славних предака.", истакао је Владика Василије и додао:"Ваша снага вјере у Бога подигла је овај храм и ја вам се и овом приликом захваљујем на љубави коју показујете према Цркви својој. Тешка времена је претрпио овај крај али, хвала Богу, ви данас уједињени у вјери праотаца наших идете ка бољем сутра са надом у помоћ и милост Божију. Наше срце и мисли нека преко Свете Цркве буду сједињени са Богом а ако то запечатимо љубављу нелицемјерном онда можемо рећи да смо синови Оца нашег Небеског".

На приједлог Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Василија, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао је орденом Светог Саве господина Јоцу Којића из Вакуфа и господина Пају Мијића из Брусницезбог личне љубави, личног доприноса и несебичног залагања у мисијама које је Црква водила а посебно приликом изградње храма свете великомученице Недеље у Вакуфу.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Школа иконописа „Одигитрија“ прославила крну славу

10. јул 2009 - 14:00

Постављена слика

Школа иконописа "Одигитрија" /Путеводитељка/ Епархије зворничко-тузланске прославила је 9. јула 2009. године крсну славу - дан када Православна црква прославља три чудотворне иконе Пресвете Богородице од којих је једна Одигитрија.

Славско кољиво у манастиру Светог Василија Острошког у Бијељини освештао је намјесник манастира протосинђел Петар.

Отац Петар је рекао да је рад Школе иконописа "Одигитрија" нешто сасвим ново у Епархији зворничко-тузланској, што није постојало у историји.

У знак захвалности што општина Бијељина све вријеме од оснивања подржава рад школе данас је начелнику Мићи Мићићу дарована икона са ликом Светог првомученика архиђакона Стефана, рад ученице Милене Николић.

Директор Школе иконописа "Одигитрија" Васо Поповић рекао је Срни да је начелник Мићић обећао да ће општина учинити све да буде основана Средња умјетничка школа Српске православне цркве за очување црквене умјетности.

Поповић је додао да ће оснивањем средње умјетничке школе "Одигитрија" постати озбиљна радионица Епархије зворничко-тузланске.

"Остварили смо сарадњу са Академијом СПЦ за умјетности и консервацију из Београда, чији професори долазе и држе предавања у Бијељини, организују наставу за ученике, па је квалитет наставе на завидном нивоу. Наша школа је једина школа оваквог карактера у БиХ и једна од најбољих у СПЦ", изјавио је Поповић.

Он је истакао да иконе, које настају у школи, поклањају манастирима СПЦ у БиХ који се обнављају, и већину икона до сада је поклоњена манастру Завала у Поповом пољу.

Школа иконописа "Одигитрија", која је основана у априлу 2006. године с благословом епископа зворничко-тузланског Василија, има око 30 ученика. Наставу је од оснивања похађало стотињак ученика доби од 10 до 25 година.

Поповић је најавио да ће "Одигитрија", поводом освештања Саборног храма у Бијељини 21. септембра на празник Рођења Пресвете Богордице - Малу Госпојину бити организована изложба радове.

"Надам се да ће та изложба показати колико смо озбиљни", рекао је Поповић.

Срна

Извор: Епархија зворничко-тузлан

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Лик Исуса Христа указао се на зиду

10. јул 2009 - 13:51

Постављена слика

У цркви Покрова пресвете Богородице у Сребреници појавио се лик Исуса Христа. Њега је у олтару, на зиду обложеном мермерним плочама, угледао протонамјесник Жељко Теофиловић, послије литургије коју је служио поводом Ивањдана, дана рођења светог Јована Крститеља.

Подсјећа да је у току његовог службовања у Сребреници, обновљена у рату оштећена црква и истиче да је тај дио мермерних плоча једини остатак предратног ентеријера ове богомоље. - Овај чудесни лик највјероватније показује присутност Христа у божијем храму и онда када је његовом народу тешко - истиче Теофиловић.

Каже да је о овој несвакидашњој појави обавијестио његово преосвештенство владику Василија, који му је рекао да поред Христовог лика упали кандило и постави цвијеће, као дар Спаситељу. - Ова црква није фрескописана, највише због тога што нисмо имали средстава за то, али лик Исуса Христа од данас краси наш храм, као најљепша фреска - каже Теофиловић.

Када је аутор овог текста, уз благослов свештеника Теофиловића, ушла у олтар да слика чудесни лик, угледала је Богородицу са погнутом главом, окренутом према Христу. Ове и још једну необичну појаву у сребреничкој цркви потврдио је свештеник и неколико вјерника, који су се затекли у близини. - Данас је и из цјеливајуће иконе Покрова пресвете Богородице потекло миро - рекао је протонамјесник Теофиловић.

Глас Српске

Извор: Епархија зворничко-тузланска 

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Петровдан - Света Архијерејска Литургија у Скеланима

13. јул 2009 - 13:51

Постављена слика

Владика зворничко-тузлански Г. Василије служио је данас, на празник светих апостола Петра и Павла-Петровдан, Свету Архијерејску Литургију у храму светих апостола Петра и Павла у Скеланима. Његовом Преосвештенству саслуживали су синђел Методије Петричевић, протонамјесник Борислав Тодић и протођакон Славољуб Милошевић.

„Свети апостоли Петар и Павле, двије личности различитога карактера. Свети Петар, мањега раста човјек, бунтован, брз на језику али снажан вјером у срцу своме. Када је Христос питао своје ученике: Шта говоре људи ко сам ја? Апостоли казаше: Једни говоре да си Илија, други да си један од пророка. Тада Христос запита: Шта ви мислите? Тада апостол Петар први рече: Ти си Христос Син Бога Живога. Христос му одговори: На камену, на чврстини, на снази твоје вјере сазидаћу Цркву своју и врата ђаволска неће је надвладати. Свети апостол Павле, жива муња и велики интелектуалац. Једним дијелом живота учествовао је у гоњењу хришћана све док му се Христос није јавио. Тада он постаје мач бритки у проповиједању Ријечи Христове. У посланицама апостола Павла, браћо и сестре,  можемо наћи смјернице какви треба да будемо да бисмо били истински хришћани", истакао је Владика Василије и додао:"Не може се назвати хришћанином православцем онај који се не сједињује са Христом преко Светог Причешћа. Ван заједнице са Христом осуђени смо на лутање по беспућима која у пропаст воде.

Ми Срби постали смо веома чудан народ. Бога се не бојимо. Врло често осуђујемо друге заборављајући да смо најчешће сами себи чинили зло. Запитајмо се гдје се налазимо? Гдје је наше мјесто? Да ли смо заиста у Цркви са Богом или смо у Цркви само од добре трпезе до добре трпезе. Имамо некаквих великих Срба који се бију у прса. Ја не знам шта је то? Ја не знам шта је велики а шта мали Србин? Шта је српство само по себи? Ништа! Лук и вода! Само ако је српство осољено Духом Светим, вјером православном, онда смо светосавци, добри православци и честити Срби. Нека нам мученици чија су имена исписана на оном споменику буду огледало како бисмо били Његови истински сљедбеници и како бисмо могли Христу рећи, попут апостола Петра: Ти си Христос Син Бога Живога".

Након Литургије, свечане литије и парастоса услиједило је ломљење славског колача чиме је обиљежена храмовна слава.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Парастос и ломљење славског колача у Кравици поводом храмовне славе

13. јул 2009 - 13:41

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Василије служио је 12. јула 2009. године парастос а потом је преломио славски колач у храму светих апостола Петра и Павла у Кравици.

„Прије стотину година ваши преци посветили су овај храм светим апостолима Петру и Павлу. Као што су свети апостоли животом својим били огледало самога Христа Господа тако је и наш народ страдални, слиједујући њима, кроз своју историју био на Христовом путу. Христос Господ је казао: „Да сте од овога свијета, свијет би вас љубио а како нисте од овога свијета, свијет вас мрзи али знајте да је мене омрзнуо прије вас". Свештеници су били предводитељи вјере у Христа Благога и због тога су међу првима страдали.

Због вјере у Христа Господа долазе сва страдања на наш народ међу којем је и страдање кравичке парохије. Историја кравичке парохије препуна је честитости, љубави, али као што рекох, и  страдања којим су кравичани запечатили вјеру своју у живога Господа. Ви знате најбоље каква је хладна и проклета рука која вам је крвав Божић направила у току овога минулог рата. Знате колике су паљевине биле и како је обешчашћена ова света црква. Послије свега тога нисте се поколебали и ево полако се из пепела дижу куће и богомоља", рекао је у бесједи Владика Василије и додао:" Слава и хвала храбрим српским борцима који су се јуначки борили да одбране вјеру, име, отаџбину нашу и светињу живота. Слава и хвала нашој палој браћи и сестрама невино пострадалим у свим ратовима а посебно у овом задњем рату. Бог да им душе прости и лака им српска земља. Не поменуло се и не вратиле се никада страхоте ратова који су иза нас. Честитајући вам крсну славу молим се светим апостолима Петру и Павлу да умоле Господа како би вам подарио доброг здравља, дуга и честита живота и да идете путем уздигнутог погледа опраштајући једни другима".

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Света Архијерејска Литургија у Кострешу и слава Дома здравља у Добоју

15. јул 2009 - 10:58

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је на празник светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана, Свету Архијерејску Литургију у храму свете великомученице Марине у Кострешу. Његовом Преосвештенству саслуживали су архијерејски намјесник дервентски протојереј-ставрофор Драган Каиновић, протојереј Јово Бановић и протођакон Славољуб Милошевић.

„Христов народ пјева на сваком богослужењу: Нека је благословено Име Господње од сада па до вијека! И ми данас смо пјевамо благоме Христу и благодаримо Му за сва доброчинства која нама чини. Веома често данашњи човјек не одређује своје приоритете у животу како треба. Веома често заборављамо на основне заповијести Божије газећи кроз живот као бијесне звијери. Бити човјек и носити лик Господа Христа на себи и у себи велика је част али и одговорност. Када станемо пред лице Господње дужно смо да тај лик сачувамо неукаљан и чист", истакао је Владика Василије и додао: " Данашњи светитељи, љекари, лијечили су не само тијело него и душе људске. Проносивши благу вијест о васкрслом Христу помагали су несебично људима сходно заповијести Христовој о љубави према ближњима. Браћа, родом из Рима, чврсто су исповиједили вјеру у Христа одбивши да принесу жртве идолима. Учинивши чудо над царем и сам цар повјерова у Спаситеља и ослободи свету браћу. Нешто касније мученички су пострадали за Христа Спаситеља".

Владика Василије је потом посјетио храм светог пророка Илије у Доњој Барици.

У поподневним часовима Преосвећени Владика освештао је Дом здравља у Добоју и сломио славски колач чиме је обиљежена слава ове здравствене установе.

„Узвишеност службе коју радите најбоље је осликана у житијама данашњих светитеља Козме и Дамјана. Без разлике, без подјела и са истом љубављу у очима неуморно помажите свима којима је ваша помоћ потребна а у славу Божију и вама на спасење", поручио је Владика Василије.

Изивор: Епархија зворничко-тузланска

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Празнично бденије у Бијељини

15. јул 2009 - 10:50

Постављена слика

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је вечерас празнично бденије у храму светих апостола Петра и Павла у Бијељини. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереји-ставрофори Цвико Мојић, Недељко Пајић и Стево Милошевић, протојереј Милан Топић и протођакон Славољуб Милошевић.

Након богослужења, освећења живописа, свечане литије и помена жртвама отаџбинског рата код споменика у близини порте, услиједило је ломљење славског колача чиме је обиљежена храмовна слава.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

24. јул 2009 - 9:22

На планини Буљим код Сребренице, на празник светог великомученика Прокопија (21. јула), обиљежена је прва манастирска слава на новооткривеним темељима манастира посвећеног светом великомученику Прокопију, задужбини краља Драгутина. Светом Литургијом коју је, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Василија, служило свештенство и монаштво Епархије зворничко-тузланске обиљежена је манастирска слава уз присуство великог броја вјерног народа.

Са благословом Владике Василије почели су радови на обнови овог чувеног манастира сребреничке митрополије и епархије зворничко-тузланске.

Битно за поменути је да на манастирском имању постоји извор љековите воде, познат још у давним временима, који лијечи од болести а посебно, по записаним подацима, помаже душевним болесницима.

На простору чувене и славне Сребреничке митрополије налази се неколико манастира задужбина краљева и царева српских.

Основање епархије зворничко-тузланске везује се за име српског краља Драгутина. Угарски краљ Ладислав је своме зету краљу Драгутину уступио крајем 1284. године на управу Мачву са Београдом и Соли и Усору у сјевероисточној Босни. Овим крајевима краљ Драгутин је владао пуне 32 године, до смрти 1316. године. Управо то је подручје на коме се данас простире зворничко-тузланска епархија.

У његово доба подигнути су у овим крајевима многи манастири и цркве. Основана је и посебна епархија, која је била у саставу Српске архиепископије. Знамо и име епископа те епархије - Василије.

У XV веку најмање 40 година столовали су православни епископи са титулом митрополита у Сребреници. У то доба овим делом Босне владају српски деспоти. Није познато које је све крајеве обухватала сребреничка митрополија. Претпоставља се да је осим Сребренице и околине захватала и друге крајеве западно од Дрине којим су владали српски деспоти. Нажалост, иако су у Сребреници скоро пола века седели митрополити данас не знамо ниједно име сребреничких митрополита. Први познати помен о митрополитима у Сребреници је из 1415. године, када су Дубровчани упутили писма деспоту Стефану Лазаревићу, митрополити у сребреничком војводи Богдану. Поуздано се зна да је деспот Стефан Лазаревић у Сребреници одржао сабор на коме су били патријарх, архијереји и властела. На овом сабору син кнеза Лазара, сам без мушких потомака прогласио је свога сестрића Ђурђа Бранковића за свога наследника.

Ако желиш да нађеш пут који води у живот, тражи на том путу Који рече ''ЈА САМ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ; ЈА САМ ВРАТА'' (Јн.14:6, 10:9), и тамо ћеш наћи, али тражи јако пажљиво јер је ''мало оних који нађоше'' (Мт 7:14)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

24. јул 2009 - 9:43

Епископ зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас, на празник светог великомученика Прокопија, Свету Архијерејску Литургију у храму светог великомученика Прокопија у Јабланици. Након Литургије освештано је звоно, прилог домаћина Јабланице, за чијег кума је изабран Марко Јанковић из Јабланице.

Потом је услиједила свечана литија, освећење новосаграђене просторије за паљење свијећа, парастос пострадалима отаџбинског рата и ломљење славског колача.

„Лаж и гордост су два највећа зла од којих долазе сва остала. Бити горд човјек значи подићи главу, не гледати људима у очи, окретати лице своје од Бога и на тај начин ићи странпутицама живота. Човјек који произноси лаж спреман је да својим ближњима учини свако зло, спреман је да на судовима лажно свједочи ради своје личне удобности. Против таквих се борио свети великомученик Прокопије", истакао је Владика Василије.

Ако желиш да нађеш пут који води у живот, тражи на том путу Који рече ''ЈА САМ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ; ЈА САМ ВРАТА'' (Јн.14:6, 10:9), и тамо ћеш наћи, али тражи јако пажљиво јер је ''мало оних који нађоше'' (Мт 7:14)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Владику зворничко-тузланског Господина Василија посјетио је јуче, у манастиру светог Василија Острошког, градоначелник Лагенхагена са делегацијом из Њемачке. У дужем разговору размијењена су мишљења по питању стања и начину помоћи најугроженијем дијелу становништва као и још чвршћем везивању два братска града, Бијељине и Лагенхагена.

Заједнички је закључено да само уз велику љубав и разумијевање људи добре воље може да се гради право и истинско пријатељство два народа.

Ако желиш да нађеш пут који води у живот, тражи на том путу Који рече ''ЈА САМ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ; ЈА САМ ВРАТА'' (Јн.14:6, 10:9), и тамо ћеш наћи, али тражи јако пажљиво јер је ''мало оних који нађоше'' (Мт 7:14)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас празнично бденије у храму светог краља Стефана Дечанског у Слијепчевићима. Преосвећеном Владики саслуживали су архијерејски намјесник брчански протојереј-ставрофор Славко Максимовић, протојереј-ставрофор Ђорђе Симеуновић и протођакон Славољуб Милошевић.

„Вјерни народ овога простора подиже малу цркву минијатурну али идентичну цркви манастира Мораче. Срећни смо и благословени што смо једно са народом православним у Црној Гори, нашом старом постојбином,  јер ево парче свете земеље манастира Мораче пренесимо  овдје и посвећујемо светом српском краљу Стефану Дечанском чије мошти свете су на Косову и Метохији обједињавајући страдални народ. Тиме показујемо јединство и са страдалним народом на Косову и Метохији и светињама нашим славним. Прослављамо данас, икону Пресвете Богородице Тројеручице, коју иконописа апостол Лука. Радујте се јер проглашавам данашњи дан за дан преславе ваше парохије и овога храма", истакао је Владика Василије и додао:"Молим Свеблагого Господа да вас краси снага вјере, јединство љубави и да у вашим домовима увијек буде дјеце која ће наслиједити крсну славу и вјеру православну".

Владика Василије је освештао звона и крстове чији кумови су били господин Саво Сикимић из Слијепчевића и господин Милорад Максић из Слијепчевића.

Ако желиш да нађеш пут који води у живот, тражи на том путу Који рече ''ЈА САМ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ; ЈА САМ ВРАТА'' (Јн.14:6, 10:9), и тамо ћеш наћи, али тражи јако пажљиво јер је ''мало оних који нађоше'' (Мт 7:14)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Владике зворничко-тузлански Господин Василије и канадски Господин Георгије служили су данас, на празник сабора светог архангела Гаврила, Свету Архијерејску Литургију у манастиру светог архангела Гаврила у Драгаљевцу. Преосвећеним Владикама саслуживало је свештенство и монаштво епархије зворничко-тузланске као и гости из других епархија.

„Ево радости у срцима нашим, на небесима и пред лицем Божијим гдје архангел Гаврило, са осталим силама небеским, моли Сведржитеља за нас и за овај свети манастир. Има ли веће радости у једноме дому него када су окупљена чељад и када гори крсна свијећа, ломи се славски колач и послужује се прекадња? Ми смо данас у дому Господњем да одамо славу и хвалу Једном Троједином Богу, Пресветој Богородици и свима светима. Смисао нашег битисања јесте да кроз јединство светога православља градимо себи срећнију будућност и степенице за улазак у вјечни Дом Господњи. Прије 24 године васпоставили смо овај манастир у оно вријеме које није било наклоњено нити Цркви нити народу нашем. Ипак, и тада је српски народ показао ко је и шта је. Показао је наш народ да је на путу светог Саве, оца и родоначелника нашег. Радујемо се што се обнављају наше светиње и молимо Господу Свемилостивом да Његова снага никада не одступи од нас. Сјећамо се и свих великана из рода и Цркве наше који су у тешка времена били на путу светосавља. Молитвено се сјећамо и чланова Црквеног одбора и Хришћанске заједнице на челу са блажено почившом игуманијом Екатерином и сестрама Параскевом, Ирином и Гаврилом које су са љубављу отпочеле живот у овом манастиру. Данас поздрављам мога драгог у Христу брата Владику Георгија канадског који управља Епархијом Српске православне Цркве у Канади и молим те Владико, да пренесеш поздраве наше честитим Србима у Канади и поручиш им да се уједињују око Христа и светога Саве. Молитвено се сјећам вјечитог кума овога манастира господина Радивоја Бумбића из Горње Чађавице, поздрављам и захваљујем се куму обновљеног манастирског храма господина Душану Лазаревићу из Бијељине, куму часних крстова на овоме храму господину Бранку Деспотовићу из Бијељине, куму иконостаса господину Николи Стјепановићу из Горњег Драгаљевца, куму фресака господину Милану Лазаревићу из Бијељине, куму данашње славе господину Пери Бајићу из Доње Чађавице, куму прекадње господину Мићи Радишићу из Велике Обарске, академском сликару господину Воји Митрићу који је живописао манастир, СО Бијељина, Влади Републике Српске и савјетнику премијера господину Драгичевићу. Хвала предсједнику Владе и Влади РС коју пружају подршку нашој Светој Цркви", истакао је Владика Василије.

Након Литургије услиједила је свечана литија, парастос монаштву и свештенству манастира Драгаљевац, борцима отаџбинског рата и ломљење славског колача. 

Владичанским граматама признања одликовани су: СО Бијељина, ДОО Бук промет Бијељина, Грађевински и црквеноопштински Управни одбор, господин Боро Симић из Средњег Драгаљевца, господин Перо и госпођа Озренка Бајић из Доње Чађавице, господин Илија Драгичевић из Горњег Драгаљевца, господин Хаџи Цвијетин Ђокић из Средње Чађавице, господин Лазар Јешић из Угљевика, господин Здравко Љубинковић из Бијељине, господин Драган Миљеновић из Горњег Драгаљевца, господин Љубиша Росић из Вршана, господин Бранко Петрић из Доњег Магнојевића, господин Цвијетин Станковић из Бијељине, господин Војко Митрић, иконописац из Шипова, Колор трејд из Бијељине и посмртно господина Стеву Зеленовића из Горњег Драгаљевца.     

Због велике љубави, личног доприноса и несебичног залагања у разним мисијама које је Црква водила а посебно приликом обнове храма манастира светог арханђела Гаврила у Драгаљевцу орденом Светог Саве одликовани су: господин Душан Лазаревић, господин Бранко Деспотовић и господин Милан Лазаревић.   

„Драго ми је због ових одликовања али мислим да ће вама браћо и сестре посебно бити драго јер вашег духовног предводитеља оца Лазу одликујем правом ношења напрсног крста. Оче Лазо, нека ти ово признање не буде на гордост него на још преданији рад на Њиви Господњој и рад на обликовању живе Цркве. Хвала свима, народе Божији, за ово ваше молитвено учешће. Благословио вас  Свемогући Бог, Отац, Син и Дух Свети, Свесвета, Животворна и Нераздјељива Тројица", казао је у бесједи Владика Василије.

Ако желиш да нађеш пут који води у живот, тражи на том путу Који рече ''ЈА САМ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ; ЈА САМ ВРАТА'' (Јн.14:6, 10:9), и тамо ћеш наћи, али тражи јако пажљиво јер је ''мало оних који нађоше'' (Мт 7:14)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...