Епархија зворничко-тузланска

[Зорица екс Милева]

Еее наш Отац Петар, и наш Владика Василије  klapklap      :bla:          :cheesy:

0442_feel t4431 0409_feel ekstra bliss jeeee

[Зоран]

Саопштење за медије Епархије зворничко-тузланске

Бијељина, 24.септембар

Поводом  актуелизације проблема у Коњевић Пољу

и саопштења за медије Службе за односе са јавношћу Ријасета исламске заједнице у БиХ, од 22.септембра 2010. године

У саопштењу за медије Службе за односе са јавношћу Ријасета исламске заједнице у БиХ, од 22. септембра 2010. године, наводи се да је разлог недоласка представника ИЗ на заједничку молитву, која је одржана на Међународни дан мир,а 21. септембра, у Старој цркви у Сарајеву, неријешен проблем православне цркве у Коњевић Пољу. Иронично се додаје да би било примјереније да је молитва одржана у Коњевић Пољу са резултатом уклањања цркве.

Без обзира на ову ироничну опаску али и низ, крајње излишних моралних поука нашој Цркви у даљем тексту, желимо рећи да је и нама јако стало да се овај проблем што прије ријеши, као и сви други проблеми исте врсте о којима јавност није ни упозната.

У саопштењу се такође наводи и снажно залагање Исламске заједнице у чињењу конкретних корака на пољу мира као и залагање у формирању и раду Међурелигијског вијећа. Поздрављамо ове напоре Исламске заједнице и подсјећамо да је и Српска православна црква такође одговорила на позив г. Била Вендлија, 1997. године, када се оснивало Међурелигијско вијеће, а без чијег учешћа, заједно са свима осталима, оно не би ни постојало.

Но, желимо подсјетити јавност да су се покушаји организовања сусрета вјерских лидера дешавали и прије тога. Присјетимо се сусрета највиших вјерских ауторитета Католичке и Православне цркве у регији (патријарси руски и српски, кардинали загребачки и врхбосански, те митрополити дабробосански и црногорски), на сарајевском аеродрому за вријеме рата. Циљ је био послати поруку мира и покушати зауставити рат, али позвани представник Исламске заједнице, реису-л-улема Мустафа Церић је одбио да дође. Дубоко смо вјеровали да дијалог нема алтернативу, што се уз помоћ Свјетске конференције за мир и г. Била Вендлија обистинило у Међурелигијском вијећу.

Што се тиче цркве у Коњевић Пољу и Фате Орловић, желимо обавијестити јавност да је први пут ово питање на Међурелигијском вијећу постављено од стране Српске православне цркве, односно Епископа Василија Качавенде, а са жељом да се овај проблем што прије ријеши. Наиме, Епархија зворничко-тузланска је нашла одговарајући плац за измјештање цркве, али да би се ушло у посјед, надлежни Основни суд у Сребреници, треба да потврди власништво именованом на дотичну парцелу која уопште није спорна.  Међутим, тај предмет који је заведен код наведеног Суда под бројем: 082-П-06-000177, стоји недирнут већ три године!!! Исламска заједница је на том састанку изнијела став да случај Фате Орловић није проблем Исламске заједнице, јер као прво, црква се не налази на земљишту којe је власништво Исламске заједнице, а као друго, Фата Орловић се Исламској заједници није обратила за помоћ. На основу тог става одбијена је могућност даљег разговара о овом проблему. Српска православна црква је тада предложила да се оснује и посебна комисија која ће истражити и установити гдје су све у БиХ подигнути вјерски објекти на туђој земљи, без обзира чији су, те да се о томе обавијести јавност и да се ти проблеми ријеше у међусобном разумијевању. Нажалост и тај приједлог Цркве је одбијен. Епископ Василије је на овој сједници предао документ на којем се налази листа објеката Исламске заједнице који су подигнути у и након рата на земљишту Српске православне цркве и  православних Срба у БиХ, те је у том предмету истакнуто да Српска православна црква не тружи да се те богомоље руше, већ да се само констатује чињенично стање. У прилогу вам достављамо копију нашег дописа упућеног Међурелигијском вијећу Е.Бр.175 од 13. марта 2008. године.

Након свега стичемо утисак да можда једино ми желимо да се заиста ријеши проблем са црквом у Коњевић Пољу, као што смо већ конкретно учинили са црквом у Дивичу.  Како другачије протумачити да суд у Сребреници држи овај предмет нетакнут већ три године, а да се проблем увијек и једино актуелизује искључиво путем медија у одређеним временским интервалима или битним моментима за БиХ, као што су тренутно, предстојећи избори.

Непримјерено је да се овакве и сличне ствари у правилу користе како би се повећале тензије у БиХ друштву, које има право да живи у будућности, а не као таоц прошлости. Ово поготову јер имамо могућност да све своје проблеме ријешимо или бар покушамо ријешити заједничким активностима у правцу мира и на добробит свих.

ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП

ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ

Е.Бр.175 од 13.марта 2008.године

У Бијељини

Босна и Херцеговина

-Међурелигијском вијећу-

САРАЈЕВО

Дуго већ траје спор везан за раније саграђене храмове на простору Дивича и Коњевић Поља, које су подигли без наше предходне сагласности тадашњи житељи тих мјеста, а који су прогнани са простора Федерације привремено настанивши се у тим мјестима, због чега исте до данашњег дана нисмо ни осветили. И овом приликом желимо да истакнемо да на тим просторима живе и од раније православни Срби. Са посебним задовољством можемо обавијестити ово Тијело, да су пронађена адекватна рјешења на радост свих страна у овим споровима.

Прозивке по овим случајевима, могли смо свакодневно чути и читати, а и данас се то чини у свим средствима информисања, а оглашавали су се и вјерски,  и државни, и међународни службеници. Плашимо се да су ово све тендециозни напади на Српску Православну Цркву, и покушај њеног стављања у негативан контекст. На жалост, такав приступ није примјењен у оним случајевима гдје су вјерски објекти других заједница подигнути на имовини Српске Православне Цркве и других народа. Није нам намјера да дижемо тензије износећи ово што слиједи, али желимо да се зна који су то случајеви, због чега и достављамо наведене податке.

-У Босанском Петровцу –џамија направљена у „Парку народних хероја“ гдје су уклоњене двадест двије бисте са споменика бораца НОР-а, а земља је узурпирана од Српске Православне Цркве;

-У Кључу-порушен споменик из Другог свјетског рата и подигнута џамија (преко пута цркве) на парцели која је одузета од Цркве;

-У Санском Мосту, у Здени, џамија подигнута на земљишту српске породице;

-У селу Крижевићи, Општина Олово, на имању Љубомира Дивљановића, саграђена је џамија;

-У селу Ноћајевићи код Ступара, на имању Владе Ђерића, подигнута је џамија;

-У Мостару-Врапчићи, на имању Анђелка Лозе, саграђена је џамија;

-У Раковици код Сарајева, на имању Моме Деспића, саграђена је џамија. У наведеном селу постојала је џамија од раније на мјесту гдје се није видјела са пута, па је саграђена нова на наведеном имању;

-У Неџарићима-Сарајево, џамија краља Вахда, изграђена на српском земљишту;

-У Мојмилу-Сарајево, џамија изграђена на српском земљишту;

-У Алипашином пољу-Сарајево, подигнута римокатоличка црква на српском земљишту.

Достављајући само један мањи дио података о подигнутим богомољама других вјерских заједница на имању Српске Православне Цркве и Срба уопште (узимамо у обзир још не уклоњену џамију у Брадини, подигнуту на српској земљи), желимо да истакнемо да увијек у свему гледамо истини у очи. Ово не бисмо износили јавно на видјело дана да се наша Црква и народ стално не апострофирају као узурпатори туђе имовине, јер ево, видите да има и друга страна медаље, те предлажемо да прекинемо за разним изјавама у средствима информисања, већ у колико и има неких неспоразума, да ми представници Цркава и Вјерских заједница, изналазимо пут и начин да се неријешени проблеми санирају и да се око овога и сличног, страсти не распаљују.

У име Српске Православне Цркве у Босни и Херцеговини, са изразима поштовања,

ЕПИСКОП

ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКИ

Члан Међурелигијског вијећа БиХ

[Зоран]

Освећење Саборног храма у Теслићу

Теслић, 25.-26.септембар

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је бденије у Саборном храму Пресвете Тројице у Теслићу чиме је почело празновање освећења једне од најљепших светиња у Епархији зворничко-тузланској.

„Од вечерас у овом велељепном храму можемо само да говоримо: слава Теби Боже наш, слава Теби. Слава Теби Пресвета, Животворна и Нераздјељива Тројице, Оче, Сине и Душе Свети којима посветисмо ову цркву да би се у њој служила Света Литургија. Богу нека је слава на висинама, међу људима мир и добра воља“, истакао је Владика Василије и додао:“Хвала свима који су на најмањи начин, не само материјално, него изнад свега својим молитвама допринјели да ово Богу и роду угодно дјело доживи овакву љепоту. Нека вам је срећно и Богом благословено! Благословио вас Свемогући Бог, Отац, Син и Дух Свети“!

У недјељу, 26.септембра 2010.године, Свету Архијерејску Литургији служили су Његово Високопреосвештенство Митрополит митилински Господин Јаков, Њихова Преосвештенства Епископи зворничко-тузлански Господин Василије, сремски Господин Василије, бањалучки Господин Јефрем, банатски Господин Никанор, врањски Господин Пахомије и моравички Господин Антоније уз саслужење свештенства и монаштва.

Присутне је поздравио Владика зворничко-тузлански Господин Василије.

„У Име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже вам Бог браћо и сестре. Ви сте радост наша, душа наша, љубав љубави наше, сваколико надање наше, вијерни народе Цркве. Данас принесосмо бескрвну жртву од свију и за све, молећи се, да свима који су на било који начин узели учешћа у градњи овога храма, Господ подари сваковрсна добра неба и земље. Без молитава и жртве нема срећа, без Голготе и распећа нема васкрсења. Много пута је овај народ разапињан и прогањан са вијековних огњишта. Светиње су му рушене али Бог је велики и подарио нам је послије свих страдања и Голготе да дочекамо васкрсење. Хвала свакој души, сваком човјеку истинољубивом на дару коју принесе на олтар дома Господњег. Из ове цркве увијек ће тећи ријеке воде живе и слушаће се ријеч Спаситеља који каже: Ја ћу вам дати да пијете воде од које се никада не жедни. Прави смисао жртве за овај храм јесте ако православни Срби у недјељне празнике буду у овом храму приносећи молитве Господу Богу. Ја сам Пут, Истина и Живот, ко иде за Мном неће никада ходити по тами. Христос је наш Пут, Истина и Живот и Он нам поручује да живимо по јеванђељу“, истакао је Владика Василије и додао:“Данас са великим попштовањем поздрављам Високопреосвећеног Митрополита Јакова из братске земље Грчке. Хвала вам Високопреосвећени за вашу љубав коју нам је грчки народ пружао у најтежим моментима нашег страдања. Ваш пут биће исписан златним словима у историји Епархије зворничко-тузланске. Поздрављам и Преосвећеног Епископа Антонија који је дошао из града Москве и донио благослове Најсветијег и великог Патријарха Кирила. Поздравите Најсветијег Патријарха Кирила  и благодаримо му за његову доброту. Молимо Високопреосвећеног Митрополита Јакова да поздрави Свесветог Патријарха Вартоломеја и благодаримо му за све оно што чини за мир у свету међу људима. Вјерујемо да ће свети трон цариградске патријаршије изаћи на свјетлост дана и да ће грчки народ у Цариграду живјети животом достојним човјека. Имам посебну част да поздравим господину Јову Турањанина директора дирекције за вјере у Влади РС. Молим вас господине да поздравите све оне који нас воде очувању наше Отаџбине. Поздрављам свештенство, монаштво и свеколики народ. Поздрављам кумове цркве Драженка, Далибора и Бранка Николића, кумове иконостаса Драгана и Љиљу Ињића. Поздрављам све вас браћо и сестре без чијих молитава не бисмо могли учинити ово велико дјело. Захваљујем се члановима Грађевинског одбора. Желим на посебан начин да се захвалим свештеницима овога храма протојереју-ставрофору Сави Кнежевићу за сав труд који је поднио са вјерним народом и својим сабратом протојерејем-ставброфором Боривојем Шанићем. У знак сјећања на овај дивни дан оцу Сави предајем овај часни крст. Отац Саво је раније одликован највишим одликовањем наше Свете Цркве, орденом Светог Саве. Оцу Боривоју у знак сјећања на овај дан такође предајем овај часни крст“.

[Mиљан Танић]

Помозимо изградњу Саборног храма у Зворнику

Зворник, 28.јун

Изградимо храм и уградимо себе у вјечност. Градимо заједно! Помозимо изградњу Саборног храма у Зворнику. Рачун за уплате код НЛБ Развојне банке: 562-009-8025306791

Dojadili su mi više ovi visoki, tanki zvonici.

Isprva je bilo lepo i simpatično, sad svaki novi hram ima takve... suviše štrči to (briga me da li nekom od inovernih bode oči, nego se ne uklapa uz hram).

Сва срећа па се не питаш ни зашта јер деструктивност и негативност, коју већ дуже времена показујеш, тешко да би нешто изградила иако си као човјек створен да ствараш.

Šta bolan pričaš? Da se ja pitam, gradile bi se, ali s normalnim zvonicima, a ne da pošto-poto prkosimo muslimanima. Ne znam otkud ti to da ja ne bih dao da se gradi... ili šta već. Šta sad, moramo se svi slagati u pogledu izgleda hramova? Čuj destruktivnost i negativnost - ja sam destruktivan i negativan samo prema negativnome.  I šta ti je ovo "izgradila"? Na šta se odnosi?

[Зоран]

Слава Кола српских сестара Петропавловског храма

Бијељина, 30.септембар

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас, на празник светих мученица Вере, Наде и Љубави и њихове мајке Софије, Свету Архијерејску Литургију у храму светих апостола Петра и Павла у Бијељини.

Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереји-ставрофори Цвико Мојић и Стево Милошевић и протођакон Славољуб Милошевић.

На Светој Литургији Владика Василије је рукоположио јерођакона Максима у чин јеромонаха.

„Данас прослављамо четири свјетила Свете Цркве. Мајку Софију и њене три кћери,мученице. Римски цар затражио је од њих да се одрекну Христа што оне одбише и потом цар нареди да се ставе на муке. Пострадаше на крају за Христа и мајка њихова покупи њихове земне остатке и часно их сахрани. На гробу њиховом молила се света Софија три дана и три ноћи а потом и она предала дух свој Господу“, истакао је Владика Василије и додао:“Прослављајући ове четири дивне светитељке молимо се Господу да нас учврсти у вјери и веома је лијепо што је Коло Српских сестара овога храма узело њих за своје заштитнице. Много је данас болесних, старих и немоћних које нема ко да посјети, обиђе и пружи им помоћ. Сврха Кола српских сестара јесте управо та да у љубави према ближњима, обилазећи их и молећи се за њих, иду у наручије љубави према Господу Богу. Браћо и сестре, хвала вам свима који сте дошли да подијелите ову духовну радост са чланицама Кола српских сестара. Благословио вас Свемогући Бог, Отац, Син и Дух Свети.Амин“.

Након Свете Литургије преломљен је славски колач повом славе Кола српских сестара које дјелује при храму светих апостола Петра и Павла.

Јереј Миран Гавриловић, духовник Кола српских сестара, нагласио је да ова организација постоји при овом храму годину дана.

„Благословом Преосвећеног Владике Василија, српске мајке су окупљене око Цркве Светосавске у организацији Кола српских сестара. Љубав према ближњима које оне показују јесте само показатељ њихове љубави према Господу. Активно литургијско учествовање је оно што оне преносе на млађе нараштаје и на чему смо им посебно захвални. Такође је за похвалу њихово заједничко дјеловање са Светосавском омладинском заједницом која постоји при овом храму“, истакао је отац Миран.

Потом је уприличен славски ручак за сав присутни вјерни народ.

[Зоран]

Монашење у манастиру Покрова Пресвете Богородице

Доња Бишња, 13.октобар

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је вечерње богослужење а потом и чин монашења у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Доњој Бишњи.

Преосвећени Владика замонашио је искушеника Миљана Стјепановића из мјеста Планиница код Вареша који је добио монашко име Авакум.

„Монашки пут је трновит пут. Помолили смо се Богу да Бог твоју добру намјеру благослови и да ти као што та свијећа гори, Христос освјетљава стазе твога живота. Чувај се гордости јер она је почетак свакога зла. Благо теби ако будеш осјећао да си најмањи међу намјањима. Тешко теби ако дигнеш главу у гордости онда је то, не дао Бог, почетак твога духовног и сваковрсног краја. Желим ти да се у манастиру спасаваш спасавајући и оне око тебе. Нека Бог који је свемилост и доброта буде са тобом у све дане живота. Нека ти је срећно и Богом благословено. За успомену на данашњи дан поклањам ти овај диптих Христа Господа и Пресвете Богородице и када се будеш молио сјети се и мене грешног слуге Божијег олтара“, истакао је у бесједи Владика Василије.

[Зоран]

Сахрањени посмртни остаци 23 страдалника Војске Краљевине Југославије

Мајевац, 23.октобар

Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије и Епископ зворничко-тузлански Господин Василије служили су, на празник светих мученика Евлампија и Евлампије, Свету заупокојену Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Мајевцу уз саслужење свештенства и монаштва митрополије црногорско-приморске и епархије зворничко-тузланске.

Након Литургије служено је опијело за све пострадале борце Краљевине Југославије који су као болесници погубљени у ноћи између 7. и 8. марта 1945. године у војној болници у Мајевцу.

У Спомен костурницу положени су посмртни остаци 23 страдалника који су ексхумирани поред школе у Мајевцу.

Са благословом Владике Василија ексхумацију и опијело организовало је удружење ''Открићемо Истину'' из Црне Горе у сарадњи са мјесним парохом мајевачке парохије протонамјесником Миладином Вуковићем и господином Зораном Гајићем и уз свесрдну помоћ мјештана парохије мајевачке.

Удружење ''Открићемо Истину'' из Црне Горе намјерава наставити своју активност на расвјетљавању догађаја из Другог свјетског рата који су се збили на овим просторима и откривању посмртних остатака осталих страдалника који су побијени на путу ка Савезничким земљама гдје су тражили свој спас.

Владика Василије одликовао је чином протојереја надлежног свештеника Миладина Вуковића.

„Драги у Христу брате Владико Амфилохије, драга браћо и сестре ожалошћене породице славних житеља Црне Горе, браћо и сестре, данас смо се овдје окупили да се кроз молитву сјетимо свих страдалника, мученика и исповједника за вјеру Христову и нашег националног бића и имена које носимо. Окупили смо се да се Богу помолимо за њихове душе а рекао бих слободно да се они помоле за нас да нам Бог да јединство вјере, мисли, духа и акције. Помолили смо се да будемо онакви какви су они били, спремни стићи, потећи и на страшном мјесту опстојати у одбрани светих идеала вјере православне, имена и Отаџбине наше. Ваше Високопреосвештенство и браћо и сестре, овај простор је мученички и ова црква у којој стојимо је мученица од свог оснивања па све до до скорашњих дана, до задњег рата. Пут ових мученика чије земне остатке полажемо у заједничку гробницу, да би очекивали свеопшти суд и васкрсење мртвих, био је голготски пут а прије тога су чинећи добро отјерани од своје браће. Прошли су Голготу да би на овим просторима крв лили и по беспућима тијела своја остављали. Линија њиховог мучеништва је од Модриче преко Мајевице до Лијевча поља, од Модриче преко славне Требаве вазда покороване никад покорене и ко зна гдје им је крај био? Драги брате Амфилохије, да смо се Бог до састали овдје и на другим мјестима у бољим приликама да славимо Бога без проливања суза, једино да лијемо сузе због својих гријехова, било би нам љепше. Срећни смо што можемо ове новомученике, страдалнике, исповједнике за вјеру и крст Христов достојно сахранити на мјесту гдје су и пострадали. Они су данас на један одређен начин чврста спона међу народима једне вјере, једне крви и једнога бића. Они су спона која нам говори: Не дијелите се браћо и сестре по било каквим мостовима, постаните истинска дјеца и сљедбеници Христа Господа, светога Саве, светог Василија Острошког и светог Петра Цетињског. Нека је Богом благословено мировање ових мученика. Нека они буду опомена свима нама да је зло рађење готово суђење. Они су страдали од једновјерне и једнокрве браће само зато што су другачије мислили и што су ишли правим путем, путем одбране вјере, имена и националног бића нашег. Нека Господ њихове душе упокоји и усели тамо гдје праведници обитавају и награди их неугасивим вијенцем славе праотаца наших Аврама, Исака и Јакова и нека им подари вјечни живот на небесима. Свима нама, гдје год Бога молили, јединство у вјери нека подари.Амин“, поручио је у бесједи Преосвећени Владика Василије.

„Ево нас данас овдје, 65 година од страдања ових страдалника чији земни остаци су пред нама а други, много већи број њих на стотине, чије су кости расејане на овој благословеној земљи, не само овдје него и много даље до Лијевча поља, Градишке, Јасеновца. Пострадали су у зла и опака времена каква, не дај Боже, да се никоме не врате. Пострадали су у времену распамећености. Нигдје у Европи, нигдје у свијету се послије толико времена не обављају сахране. Ово је показатељ какво је зло вријеме било и какво је зло и опако демонско сјеме посијано. Од тог зло сјемена догодило се браоубиство а свејдоци тога братоубиства, ето их овдје пред нама“, истакао је у бесједи Митрополит Амфилохије и додао:“Нека би Господ дао да сви пострадали нађу покоја на небесима јер ево први пут послије толико времена ми обависмо опијело и помоливши се да их Господ упокоји тамо гдје сија свјетлост лица Божијега, гдје нема бола и уздаха него гдје је живот вјечни и непролазни. Нека је благословено ово мјесто и народ овај мјеста Мајевца који је сачувао памћење на ове страдалнике“.

Аудио запис бесједе господина Матије Бећковића можете преузети на:

http://rapidshare.com/files/426937047/Beckovic.mp3

[Зоран]

Освећење исповједаонице у касарни „Војвода Радомир Путник“

Владика зворничко-тузлански Господин Василије освештао је данас, на празник светог великомученика Димитрија, исповједаоницу и библиотеку у касарни „Војвода Радомир Путник“ у Добоју.

Чину освећења, у сједишту команде логистике Оружаних снага Босне и Херцеговине, присуствовали су бројни генерали, официри, подофицири, војници и војни свештеници.

Преосвећени Владика Василије обратио се потом присутнима:

„Господо генерали, официри, подофицири, војници, војни свештеници, браћо и сестре. Ево нас данас на овоме мјесту које је од овог момента свето јер се у њему налазе свете иконе. Освештали смо ово мјесто у славу Имена Божијега, на част светог великомученика Димитрија. Славити Бога је доказ да имамо једну дивну вертикалу између земље и неба. Славити Бога значи друговати са оним који нам је сигуран животни ослонац поготово вама који сте у Оружаним снагама и градитељи сте мира, чувари граница наше Отаџбине. Молећи се Госпопду Богу и светом Димитрију, који је и сам био војник, помолили смо се да вама који служите у Оружаним снагама Господ подари снаге, трпељивости, мудрости и изнад свега љубави човјека према човјеку. Помолили смо се да никада не дижете оружије против оних који су немоћни, да никада не дижете оружије без потребе и да браните Отаџбину нашу. Осветили смо овај простор  гдје ће многи војници чија је душа жедна Бога живога долазити да се Богу помоле, исповједе своје гријехе. Ово је простор гдје ће човјек хранити душу своју и чистити душу своју од сагрешења. Нико на овоме свијету није без гријеха, ни патријарх, ни владика, ни слуге Божијег олатара а ни вијерници. Чистити душу своју од прљавштине која ремети хармонију земље са небом и неба са земљом значи тежити оној исконској истини која човјека уздиже у небеске висине. Псалмопјевац Давид каже: „Као што кошута тражи изворе воде хладне тако и моја душа тражи тебе Боже“. Свима који буду долазили на овај извор вјере наше желим да се хране вјером Христовом и науком божанском. Одлучио сам, у име мојих свештеника, да свети Димитрије буде заштитник овога пука и да се прославља као крсна слава. Желим вам свима свеколика добра неба и земље и нека Бог осветљава стазе живота вашега и буде помоћник у све дане живота вашега.Амин.“

Војни свештеник јереј Митар Млађеновић захвалио се Његовом Преосвештенству на посјети, благослову и ријечима духовне поуке.

[Guest]

                                              Ваведење Пресвете Богородице

                                                      Дервента, 4.децембар

                               

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас, на празник Ваведења Пресвете Богородице, Свету Архијерејску Литургију у Саборном-спомен храму Пресвете Богогородице у Дервенти.

Преосвећеном Владики саслуживали су архијерејски намјесник добојски протонамјесник Растко Максимовић, протонамјесник Небојша Драшкић и протођакон Жарко Мијатовић.

Након Литургије преломљен је славски колач чиме је обиљежена слава хора Црквене општине Дервента.

„У Име Оца и Сина и Светога Духа. По обећању датом Господу Богу, свети Јоаким и Ана доведоше малу Марију, када наврши три године живота, у храм и предадоше је свештеницима на васпитавање. Када је уведоше у храм држећи за руке оца и мајку, у најљепшу одјећу одјевена, и доведоше до степеника, она се сама успе до првосвештеника Захарије. Отац светога Јована, Захарија првосвештеник, уведе Пресвету Богомајку у најсветији дио храма у који нико није улазио осим првосвештеника и то један пут годишње“, истакао је Владика Василије и додао:“Мајка свих нас, љубав непресушна и јединствена, чистота над чистотама. То је Пресвета Богомајка. То је, браћо и сестре, наша заступница пред Пријестолом Сина Свога коме нека је слава са Оцем и Духом Светим у све вијекове.Амин“.

фотографије:

http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/opsirnije.php?id=1238&kategorija=

[Guest]

Владика Василије: Архијерејским намјесницима Епархије зворничко-тузланске

Бијељина, 4.децембар

                                   

ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП

ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ

Е.Бр.1044 од 04.децембра 2010.године

У БИЈЕЉИНИ

АРХИЈЕРЕЈСКИМ НАМЈЕСНИЦИМА ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ

Сви смо свједоци катастрофалних посљедица поплава које су задесиле источни дио Републике Српске, а посебно Семберију. Што је најтрагичније, већина поплављених, већ су преживјели једну голготу 1992.године, и таман када су свили ново ново гнијездо, задесила их је нова катастрофа. Осим њих, страдали су и мјештани села уз ток ријека Дрине и Саве, сви они углавном живе од дјела руку својих, што значи баве се пољопривредом и сточарством а водена стихија им је све само за сат-два уништила. Како једна несрећа никада не иде сама, зима која је на прагу још више ће отежати ионако тешку ситуацију, јер само Бог зна како ће успјети да исуше поплављене куће и ствари.

Имајући наведено у виду, позивамо сво парохијско свештенство и манастирске управе, да одмах покрену акције за прикупљање хране, хигијенских средстава, ћебади и новчаних средстава којима би Епархија купила кревете, душеке и ћебад. Да би ова акција била што успјешнија, у њу је потребно да се укључе максимално сами свештеници, манастирске управе, црквене општине, црквени одбори, парохијани, те да свако понаособ закуца на по нека врата разних предузећа својих парохијана како би се што више прикупило, а самим тим и већем броју угрожених помогло. Било би добро да се свака кућа одазове и помогне ову акцију у границама својих могућности, јер је ситуација заиста катастрофална, алармантна и очајна, тако да је максимална ангажованост свију потребна.

У циљу што ефикасније акције, потребно је да намјесници позову сво свештенство на састанак како би направили заједнички план прикупљања помоћи, нормално, све ово је хитно.

За сваки транспорт хуманитарне помоћи, затражити на телефон Епархије обавјештење гдје и коме да се помоћ преда. Прикупљена новчана средства било од парохијана или самих црквених општина и манастирских управа, доставити Епархијској благајни од које ће се добити сакупљене помоћи и спецификација за што су новчана средства утрошена.

Вјерујући да овај наш апел неће остати као „глас вапијућег у пустињи“, него да ће наићи на разумијевање и код свештеника и код народа, те да ћемо на дјелу показати ширину свога срца, саосјећајност и сапатњу са онима које је задесила ова катастрофа, призивамо на све Божији и Светог Саве благослов,

ЕПИСКОП ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКИ

+Василије

http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/opsirnije.php?id=1241&kategorija=

[Guest]

Владика Василије у обиласку угроженог становништва

Бијељина, 6.децембар

                             

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије обишао је синоћ угрожено становништво Бијељине и околних мјеста.

По хитном допису Његовог Преосвештенства (Архијерејским намјесницима) Епархија зворничко-тузланска почела је, преко удружења Пресвете Богородице Тројеручице, са подијелом помоћи угроженом становништву из властитих средстава док се у наредним данима очекује да су акцију укључи сво свештенство, манастирске управе и парохијани Епархије зворничко-тузланске.

http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/opsirnije.php?id=1242&kategorija=

[Guest]

Света Архијерејска Литургија у Обудовцу

Обудовац, 12.децембар

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас, на празник светих мученика Парамона и Филумена, Свету Архијерејску Литургију у Обудовцу код Шамца.

Преосвећеном Владики саслуживали су протојереји-ставрофори Славко Максимовић и Михајло Гачић и протођакон Славољуб Милошевић.

Владика Василије истакао је у бесједи значај поста и молитве за преображај духовног стања човјека.

http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/opsirnije.php?id=1248&kategorija=

[Guest]

Састанак Владике Василија са православним војним свештеницима

Добој, 23.децембар

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас, на празник светог мученика Мине и друг са њим;светог Јована деспота српског, Свету Архијерејску Литургију у Саборном-спомен храму Рођења Пресвете Богородице у Добоју.

Његовом Преосвештенству саслуживали су православни војни свештеници у Оружаним снагама Босне и Херцеговине.

„Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима да би људи видјевши ваша добра дјела славили Оца нашега који је на небесима. Славити Христа Бога можемо устима али ако га не славимо дјелима својим, браћо и сестре, онда узалуд дижемо руке небу. Свако људско биће које је крштено у име Свете Тројице позвано је да својим животом свједочи благога Христа Господа. Од нас се тражи да цијелога себе предамо Господу. Управо због тога састали смо се данас ви и ми, слуге Божијег олтара, свештеници који су у Оружаним снагама Босне и Херцеговине. Видите са нама и нашу благочестиву војску и то је један нови знак у временима у којима живимо. Служити Богу преко ближњих велика је част. Наша браћа у Оружаним снагама су ти који поред својих обавеза као официри и војници, славе Бога на небесима. Официрима, војницима и војним свештеницима желим да увијек буду свједоци истине светога јеванђеља и да се никада не постидите Господа Бога и светих Његових. Будите градитељи мира и свјетлост свијету да би сви који гледају у вас, православне Србе, видјели како се живи за истину и правду Божију. Вама браћо и сестре хвала што сте данас са нама окупљени око Тијела и Крви Христове“, истакао је Владика Василије и додао:“Браћо и сестре, у цркви светих Петра и Павла у Добоју, 27.децембра у 11 часова, служиће се парастос свим жртвама концентрационог логора Другог свјетског рата који је постојао у Добоју. Многи данас заборављају те свете и свијетле жртве рода нашега. Желим и Богу се молим да рата никада нигдје не буде. Молим се Богу да у Босни и Херцеговини влада трајни мир. Свима нама нека Господ Бог помогне да часно испостимо божићњи пост како бисмо радосно запјевали у божићње јутро:Слава Богу на висинама а на земљи мир, међу људима добра воља. Нека вас благослови Свемогући Бог, Отац, Син и Дух Свети.Амин“.

Преосвећени Владика Василије одликовао је господина Миленка Максимовића из Добоја орденом Светога Саве за залагање које је показао приликом проналажења историјских података о пострадалим мученицима из Другог свјетског рата.

Након Литургије Владика Василије, надлежни архијереј православног душебрижништва у Оружаним снагама Босне и Херцеговине, је одржао састанак, у касарни Радомир Путник, са православним војним свештеницима у Оружаним снагама Босне и Херцеговине.

фотографије:

http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/opsirnije.php?id=1250&kategorija=

[Зоран]

Сјећање на почетак прогона Срба отварањем логора у Добоју

Добој, 27.децембар

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је, у храму светих апостола Петра и Павла, парастос жртвама концентрационог логора у Добоју у знак сјећања на почетак прогона Срба отварањем овег логора.

Овај догађај обиљежен је у организацији Одбора Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова, Центра за културу и образовање у Добоју и Српске православне црквене општине Добој.

„Драга браћо и сестре, сабрани смо данас у Име Господње, у Спомен храму светих апостола Петра и Павла, у спомен свих оних који су невино пострадали у Првом свјетском рату у концентрационом добојском логору гдје је извшен невиђен геноцид према српском народу. Ту је страдало преко 50 000 православних Срба из Херцеговине, Подриња и других простора ондашње БиХ. Они су били као невина јагњад која иде на клање само зато што су православне вјере и српског националног бића. Обиљежавајући њихову и нашу голготу сјећамо се свих великана рода нашега који су били спремни стићи, потећи и у вјери опстојати у одбрни светих идеала, вјере наше Христове православне и имена србиновог. Ми кроз историјске токове као црква, као вјера, као народ у цјелини немамо било чега да се стидимо јер смо увијек састрадавали и страдали ради истине и правде Божије. Наши преци нису устајали никада ни против кога него су се држали тога да треба бранити вјеру своју, име своје, светиње своје и свој породични праг. Такви су били ови новомученици које ћу предложити највишем тијелу наше Свете Цркве да се прогласе за новомученике рода нашега. Они су два пута крштени, први пут у Име Христово водом и помазани светим миром а други пут у крви праведника. Христос Господ каже да нема веће љубави до ли те ако неко положи живот свој за ближње своје. Они су положили живот свој да би они који долазе послије њих живјели колико толико срећни у слободи до Другога Србима наметнутог рата, до овога задњег и вјерујемо посљедњег рата. Ми смо као народ веома чудни. Врло брзо заборављамо све оно што је нашим претцима било свето. Нећу никада заборавити кад сам као дијете гледао када су копани темељи за жељезничку станицу како су прекопавали кости тих мученика. Србима који су тада били на власти било је свеједно јер ништа нису учинили да се они сакупе и да их донесу, као што су њихови преци послије Првог свјетског рата подигнувши овај споменик, часно похранили мученике и страдалнике до чијих су костију могли доћи. Живимо у времену у којем нам опет није стало до тих наших славних предака јер погледајмо колики је Добој град и колико околина добојска има становника, погледајмо школе у добојском округу гдје је већина православне српске дјеце. Гдје су данас православна српска дјеца да им ово буде историјски час, да се науче да је зло рађење готово суђење, да зло чинити у животу не доноси никоме добра? Изгледа да смо поред здравог вида и слуха и слијепи и глуви! Покренуо сам акцију, колико ће успјети и донијети плода, да се на оном страшном стратишту гдје је био концентрациони логор, да се тамо подигне спомен обиљежје и да тамо држимо парастос јер оно је свето због крви мученика и страдалника за вјеру Христову. Та крв је проливена од оних руку које говоре да нам је све заједничко. Ми говоримо јесте, јер Бог је један али нисмо сви људи јер има и нељуди. Има нељуди и у нашем роду а то су сви који се немарно односе према тим свијетлим и светим жртвама невино пострадалим од душманске руке. На нама је да пресаберемо своју савјест. Да видимо гдје смо и шта радимо? Да ли ћемо се одужити тим страдалницима и мученицима који живот свој дадоше да би послије њих они који долазе живјели колико толико у слободи и изобиљу овоземаљском. Њима нека је вјечна слава и хвала и Бог да им душе прости. Душе им у рају ходиле. Господ их је већ овјенчао неугасивим вијенцем славе сигурно и уселио тамо гдје нема плача бола и уздисаја, тамо гдје су праоци наши Аврам, Исак и Јаков, гдје су многи страдалници који су живот свој дали за крст часни и слободу златну. Имају Срби још стратишта. Из Другога свјетског рата која нису откривена. Почело се са откопавањем земних остатака мученика на Дугој Њиви, у Стријежевићима ина многим другим мјестима. Хвала одбору Владе РС за неговање ослободилачких ратова. Велики Његош је рекао:Благо ном ко до вијека живи, имао се рашта и родити. Покажимо својим нараштајима да смо достојни насљедници славних предака који живот свој дадоше за крст часни и слободу златну, вјеру нам очуваше, име нам сачуваше! Да ли ћемо их из мрака извући једном споменицом и уписати имена свих оних који су пострадали гдје је извршен геноцид према Србима. Вјерујемо да у архиву БиХ, архиву Аустроугарске и на многим другим мјестима постоје имена њихова. Ја ово рекох, душу спасох а српски народе чини како те Бог учи и како савјест твоја налаже. Бог да душе прости покојницима, лака им српска земља за коју су живот дали“, истакао је у бесједи Владика Василије.

Након помена положено је цвијеће у спомен костурницу која се налази поред цркве светих апостола Петра и Павла, гдје је и одржано слово о жртвама.

Потом је одржана је академија у просторијама Центра за културу и образовање у Добоју.

„Када је пророк Соломон који је градио јерусалимски храм пошао странпутицом живота, Бог га је опоменуо а он паде ничице и рече:Господе ако ја заборавим Јерусалим и његов храм, и преко њега Тебе,нека се осуши десница моја. Ми данас можемо рећи, ако заборавимо свете и свијетле жртве које су у логору у Добоју, гдје је извршен геноцид над једним народом, ако заборавимо то, нестаћемо са лица земље као људи. Данас ова академија има двоструки значај. Прво, сјећање на цјелокупан прогон на стравичне догађаје из 1915.године и на даље, а друго, преко стихова повезујемо се у неком виду са дијаспором у односу на нашу матицу. Бог да душу прости нашим прецима који живот дадоше и оставише нама у аманет да живимо у традицији и духовној снази за коју су они живот дали. Благослов Божији нека буде на свима вама. Дај Боже да се реализује мисао која је прије десетак година истакнута да се на мјесту концентрационог логора подигне споменик тим светим и свијетлим жртвама рода нашега“, поручио је пристунима Владика Василије.

Концентрациони логор у Добоју је формиран од стране аустроугарских власти 27.децембра 1915.године са циљем да се становништво пограничне зоне Подриња, Источне Херцеговине и Црне Горе уклони са својих вијековних огњишта.

За 18 мјесеци кроз добојски логор је прошло 45791 лице од чега је 12000 умрло од мучења, глади и исцрпљености.

[Guest]

Света Архијерејска Литургија у Теслићу (Оци)

Теслић, 2.јануар

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас, на празник светог Игњатија Богоносца, светог Данила Другог Архиепископа српског (Оци), Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Свете Тројице у Теслићу.

Преосвећеном Владики саслуживали су протојереји-ставрофори Саво Кнежевић, Боро Шањић, архијерејски намјесник добојски протонамјесник Растко Максимовић, протонамјесник Душко Недић и протођакон Жарко Мијатовић.

„Окупљени смо данас у Саборном храму када недјељом прослављамо Васкрсење Христово, када прослављамо свете оце и родитеље који су нас донијели на овај свијет, када прослављамо светог Игњатија Богоносца и светог Данила архиепископа српског. Сјећамо се данас очева који су нас донијели, са нашим мајкама, на овај свијет“, истакао је Владика Василије и додао:“Потрудимо се браћо и сестре да опростимо једни другима гријехе. Сјетимо се у молитвама свих оних који су пострадали за крст часни и слободу златну. Сјетимо се и свих оних који су остали без својих најмилијих. Помолимо се оне који су неправедно осуђени од судова овога свијета, за оне који су сиромашни, болесни и на било који начин страдају правде ради и имена Божијега. Очишћени душом и тијелом сјединимо се са Христом Господом Богомладенцем на празник Рођења Његовог.Амин“.

фотографије:

http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/opsirnije.php?id=1261&kategorija=