Kada ste poslednji put priznali da ste pogresili ili da niste bili u pravu...

[Аљонка]

Stalno nesto `filozofiramo` o tome sta i kako treba da bude... hajde da vidimo kako stvarno jeste, da se ne lazemo bas toliko... 

Koliko sam mogla da primetim vecina nas tvrdi da ne misle da su nepogresivi. Dajte nam po neki primer, kada ste poslednji put pogresili, i kako ste to `ispravili`... ako uopste jeste...

[Аљонка]

Evo recimo moj primer :cheesy2:

Ja sam prekljuce napravila glupost. Naljutila se na mamu zbog gluposti, bez ikakvog posebnog razloga... i lepo uspela sebe da ubedim da imam razloga da budem ljuta. A ustvari, da sam malo pametnije razmisljala, videla bih da sam jos od jutra bila nervozna, pa mi se taj dogadjaj sa njom samo zadesio na putu... Uf kako mrzim kad mi se tako desi, i jos posebno kad mi se desi sa nekim ko mi je najpreci, a najcesce tako i bude :cheesy2:

Ali brzo mi je postalo jasno, ne umem sebe dugo da obmanjujem... Tako da smo sve lepo resile uz kaficu, ja i moj mother 

[Лидија Миленковић]

Пре пар дана,па онда,дан-два пре тога и тако редом.

Није ми ,баш,никакав проблем да се извиним и признам грешку,

:cheesy2:,без обзира у каквим сам односима са том особом.

Увек се после тога осећам лепше,лакше,поготово,ако после тога

добијем опроштај.  0102_laugh

[andrej]

Мислим да сам се само у данашњем дану барем 15 пута огрешио о некога. Најгоре од свега, уз потпуно одсуство свести о томе, а некмоли било каквог покајања све док нисам наишао на ову тему па застао и запитао се - да бих се затим згрозио над резултатима интроспекције  ekstra :cheesy2: gringrin 29dz8zk

0102_laugh  :cheesy2:  70zfof0qsamomolitva

[Аљонка]

Мислим да сам се само у данашњем дану барем 15 пута огрешио о некога. Најгоре од свега, уз потпуно одсуство свести о томе, а некмоли било каквог покајања све док нисам наишао на ову тему па застао и запитао бих се - да бих се згрозио над резултатима интроспекције   joooj joooj

jahojao234  znaaaaao  70zfof0qsamomolitva

0442_feel    0442_feel    0442_feel    0442_feel    0442_feel

[suza]

blago se vama  ponekad samo  niste u pravu ,sama nikad nisam u pravu  pa tako  isto kako citav dan se izvinjavati ko papagaj bi morala  da ponavljam isto

[kajaa]

Stalno nesto `filozofiramo` o tome sta i kako treba da bude... hajde da vidimo kako stvarno jeste, da se ne lazemo bas toliko...  jahojao234

Bas dobra tema..Samo mi smo svi na neki nacin grijesni ljudi,jer mi gledamo stvari  i citamo na forumu  sta pise...kako hocemo,a ne kako zaista jeste...i kako pise...

Jednu te istu stvar,ili zapisane redke..svatko od nas ce protumaciti drugacije...A,najvise nas pogadja ono kada nas u srce dira,i ono sto je nama sveto,a drugi to drugacije vidi...

Ja,osobno mislim da poneki puta cak  cinimo tu i grijehe...za koje nismo svjesni...?

Koliko sam mogla da primetim vecina nas tvrdi da ne misle da su nepogresivi. Dajte nam po neki primer, kada ste poslednji put pogresili, i kako ste to `ispravili`... ako uopste jeste...

Svaki covjek koji radi grijesi,svaki covjek koji pise ,mozda i nenamjerno , moze da pogresi..

Tko je od nas tako savrsen...? Nepogresiv...?

Ljudski je raditi i grijesiti,priznati greske i svakim danom se truditi biti bolji...!

A,priznajem da to nije lako,jer nisam savrsena..!

[andrej]

Stalno nesto `filozofiramo` o tome sta i kako treba da bude... hajde da vidimo kako stvarno jeste, da se ne lazemo bas toliko...  kraljica

Bas dobra tema..Samo mi smo svi na neki nacin grijesni ljudi,jer mi gledamo stvari  i citamo na forumu  sta pise...kako hocemo,a ne kako zaista jeste...i kako pise...

Jednu te istu stvar,ili zapisane redke..svatko od nas ce protumaciti drugacije...A,najvise nas pogadja ono kada nas u srce dira,i ono sto je nama sveto,a drugi to drugacije vidi...

Ja,osobno mislim da poneki puta cak  cinimo tu i grijehe...za koje nismo svjesni...?

Koliko sam mogla da primetim vecina nas tvrdi da ne misle da su nepogresivi. Dajte nam po neki primer, kada ste poslednji put pogresili, i kako ste to `ispravili`... ako uopste jeste...

Svaki covjek koji radi grijesi,svaki covjek koji pise ,mozda i nenamjerno , moze da pogresi..

Tko je od nas tako savrsen...? Nepogresiv...?

Ljudski je raditi i grijesiti,priznati greske i svakim danom se truditi biti bolji...!

A,priznajem da to nije lako,jer nisam savrsena..!

Драга сестро Кајо, на трагу Сосира и Хајдегера (и наравно Витгенштајна) можемо да закључимо да је говор заправо неспоразум. Не постоји ни један универзално дефинисан термин, под којим сви људи подразумевају исто значење.

[Милан Меденица :)]

данас.

а ево и сад ћу ...

обично имам кратак фитиљ који упорно покушавам да продужим годинама, али дуго преиспитивање током или на крају дана и кратко памћење о свађама и сличном ...

БАШ је ретко да ме држи неколико дана, није ме у последњих годину дана држало дуже од 3 да ми се не разбистри ум. баш тешко и ретко ми стварно пукне филм да одлепим, ал са неким особама редовно изгубим стрпљење. нажалост то су најчешће моји родитељи, али се искулирамо на пола сата и после нормално наставимо уз узајамна појашњења. сигурно је да треба да будем стрпљивији, ал могли би и они некад мало више да саслушају пре него отворе уста, па да се нађемо на пола и гајимо љубав и стрпљење узајамо.

то би дефинитивно помогли и мени и њима, ал реткост је то данас. поготово међу млађима и старијима, за средњу генерацију и православне још има наде ...

пошто ме не држи дуго, у стању сам већ следећег тренутка или током сутрашњег дана да се најнормалније понашам као да ништа није било ...

што опет неким људима не одговара пошто ми то управо замерају -

КАКО МОЖЕШ ДА СЕ ПОНАШАШ КАО ДА СЕ НИШТА НИЈЕ ДЕСИЛОООООООО ?!

а ја им лепо одговорим - шта би више волели - да се и даље свађамо или да једноставно пређемо преко тога као неко тренутно лудило и наставимо даље нормално ...

пошто уствари никад није потребан само један за свађу, већ двоје. људи то обично схватају, али има и самозваних праведника а са њима не вреди ни комуницирати, једноставно не чују. 

70zfof0qsamomolitva

ако баш осетим потребу или сматрам да ће то неко захтевати, извиним се или појасним свој поступак. некима се не извињавам, јер ће онда да пропадне сваки аргумент у расправи, него једноставно наставим да комуницирам као да се ништа није десило и окренем на спрдњу.

обично се потрудим да не мора да дође до те вербализације пошто се крајње глупо осећам уопште што сам се докачио са неким јер свађу и мржњу сматрам недостојним за човека, па још кад кренем да муцам и крене сујета да ми ради или се настави прозивка са друге стране, а ако не прихвати објашњење или извињење е онда већ није добро и може само да се настави у злу ... или одем тужан и промашен, не волим кад су људи сујетни.

генерално нисам човек вербализације осећања, више сам за дела.

иначе, код нас људи се правда, извињење и сличне људске категорије завршавају на сујети, крвожедности, предрасуди и клечању на кукурузу, ако не и батинама или чистом терору над душом и телом.

трудим се да до Литургије не изађем пред Господа са свађом, али исто тако нисам у фазону да задовољавам сујете (да, ту обухватам и моју) и да се поклоним ако је био/ла у праву.

ниједном човеку се не клањам, само Богу. додуше, некад направим мало метаније пред људима, али само онима који разумеју шта је то и колико ми је то тешко, али то већ нема везе са клањањем.

[kajaa]

Драга сестро Кајо, на трагу Сосира и Хајдегера (и наравно Витгенштајна) можемо да закључимо да је говор заправо неспоразум. Не постоји ни један универзално дефинисан термин, под којим сви људи подразумевају исто значење.

Znaci ipak je govor taj ,koji odlucuje kako cemo shvatiti...!Hvala..

[andrej]

Драга сестро Кајо, на трагу Сосира и Хајдегера (и наравно Витгенштајна) можемо да закључимо да је говор заправо неспоразум. Не постоји ни један универзално дефинисан термин, под којим сви људи подразумевају исто значење.

Znaci ipak je govor taj ,koji odlucuje kako cemo shvatiti...!Hvala..

Хм, заправо ми смо ти који одлучујемо како ћемо схватит нечији говор - и најчешће за исте термине имамо различита схватања значења. Зато је говор неспоразум... кад подразумевамо да знамо шта други мисли кад нешто каже. 

[Маша]

Сваки дан, барем једном, признам себи да сам погрешила у нечему што се десило тог дана.

[Guest ага пије млеко]

...сваки дан, више пута.

[vessna]

Cesto.

[Аљонка]

данас.

а ево и сад ћу ...

обично имам кратак фитиљ који упорно покушавам да продужим годинама, али дуго преиспитивање током или на крају дана и кратко памћење о свађама и сличном ...

БАШ је ретко да ме држи неколико дана, није ме у последњих годину дана држало дуже од 3 да ми се не разбистри ум. баш тешко и ретко ми стварно пукне филм да одлепим, ал са неким особама редовно изгубим стрпљење. нажалост то су најчешће моји родитељи, али се искулирамо на пола сата и после нормално наставимо уз узајамна појашњења. сигурно је да треба да будем стрпљивији, ал могли би и они некад мало више да саслушају пре него отворе уста, па да се нађемо на пола и гајимо љубав и стрпљење узајамо.

то би дефинитивно помогли и мени и њима, ал реткост је то данас. поготово међу млађима и старијима, за средњу генерацију и православне још има наде ...

пошто ме не држи дуго, у стању сам већ следећег тренутка или током сутрашњег дана да се најнормалније понашам као да ништа није било ...

што опет неким људима не одговара пошто ми то управо замерају -

КАКО МОЖЕШ ДА СЕ ПОНАШАШ КАО ДА СЕ НИШТА НИЈЕ ДЕСИЛОООООООО ?!

а ја им лепо одговорим - шта би више волели - да се и даље свађамо или да једноставно пређемо преко тога као неко тренутно лудило и наставимо даље нормално ...

пошто уствари никад није потребан само један за свађу, већ двоје. људи то обично схватају, али има и самозваних праведника а са њима не вреди ни комуницирати, једноставно не чују.  

70zfof0qsamomolitva

ако баш осетим потребу или сматрам да ће то неко захтевати, извиним се или појасним свој поступак. некима се не извињавам, јер ће онда да пропадне сваки аргумент у расправи, него једноставно наставим да комуницирам као да се ништа није десило и окренем на спрдњу.

обично се потрудим да не мора да дође до те вербализације пошто се крајње глупо осећам уопште што сам се докачио са неким јер свађу и мржњу сматрам недостојним за човека, па још кад кренем да муцам и крене сујета да ми ради или се настави прозивка са друге стране, а ако не прихвати објашњење или извињење е онда већ није добро и може само да се настави у злу ... или одем тужан и промашен, не волим кад су људи сујетни.

генерално нисам човек вербализације осећања, више сам за дела.

иначе, код нас људи се правда, извињење и сличне људске категорије завршавају на сујети, крвожедности, предрасуди и клечању на кукурузу, ако не и батинама или чистом терору над душом и телом.

трудим се да до Литургије не изађем пред Господа са свађом, али исто тако нисам у фазону да задовољавам сујете (да, ту обухватам и моју) и да се поклоним ако је био/ла у праву.

ниједном човеку се не клањам, само Богу. додуше, некад направим мало метаније пред људима, али само онима који разумеју шта је то и колико ми је то тешко, али то већ нема везе са клањањем.

promasio temu, procitaj naslov