Falsifikati pojedinih žitija

[grigorije22]

Neki Pravoslavni autori su osporili autentičnost pojedih žitija kao na primer žitije gde se govori da je car Trajan bio pomilovan. Ili žitije mučenika Uara gde je sastavljen kanon da on bude zastupnik nekrštene dece. Da li su ove optužbe osnovane?

Događaj iz Žitija svetog Grigorija Dvojeslova o caru Trajanu

 

Neki modernisti kao argument koriste događaj iz Žitija svetog Grigorija Dvojeslova u kome se govori da se Svetitelj tobože molio za dušu neznabožačkog imperatora Trajana i da su ga anđeli obavestili da je njegova molitva uslišena. Ovaj događaj je početkom osmog veka – to jest, sto godina nakon smrti Svetitelja – zapisao sastavljač Žitija, anonimni engleski monah iz Vitbija, napomenuvši da je to čuo od „nekih Rimljana“. Njegovo poreklo je sumnjivo, a sadržaj se razlikuje od onoga što je pisao sam sveti Grigorije Dvojeslov. Sačuvano je njegovo pismo dvojici konstantinopoljskih klirika u kome on opovrgava njihovo ubeđenje da je Hristos pri silasku u pakao izveo odande duše ne samo starozavetnih pravednika, već i svih onih koji su poželeli i takav stav smatra za jeres.[38] Teško je dopustiti da pri takvim strogim stavovima Svetitelj, koji se potrudio da napiše specijalnu poslanicu da bi odbranio istinu o tome da oni koji za života nisu verovali u istinitog Boga ne mogu da izađu iz pakla, odjednom sam počinje vatreno da se moli ne prosto za neznabošca, već za jednog od gonitelja hrišćana i sve to zbog utiska koji je na njega ostavila arhitektura Trajanovih građevina kao i zbog jedne sentimentalne priče.

U delima koje je napisao sveti Grigorije, vidimo potpuno drugačije stavove. On piše, na primer: „O Carstvu Nebeskom je poznato da u njega ne ulazi ni jedan od nečestivih“,[39] „neverni, koji se nalaze u donjem mestu svoje osude, obraćaju pažnju do dana poslednjeg Suda na sve verne koji se nalaze u pokoju iznad njih, čije radosti nakon toga ne mogu videti više nikada“,[40] „potpuno je neophodno da se veruje u to da su duše nečestivih u paklu“,[41] jeretici u budućem veku „treba da očekuju smrt umesto života, i to ne privremenu, već večnu“.[42]

Na jednom mestu sveti Grigorije direktno piše da se Svetitelji ne mole za neverne koji su umrli i objašnjava zašto: „Koji je, dakle, razlog za to što sveti ljudi ne uznose molitve za nevernike i preminule bogoprotivnike, ako li ne taj što, znajući već da su ovi osuđeni na večne muke, strepe da kako, krivnjom svojih moljenja, ne obezvrede rasuđivanje (=odluku) pravednoga Sudije?“[43]

Na drugom mestu on govori da je saglasno viđenju jednog podvižnika car-arijanac Teodorik bio bačen u pakao i naziva to pravednim jer je Teodorik ubio dvojicu pravoslavnih.[44] Krajnje je teško poverovati da se Svetitelj koji se držao ovakvih stavova odjednom raznežio zbog društvenih građevina i počeo da se moli za spasenje neznabošca, u vreme čije vladavine je ubijeno mnogo više od dvojice hrišćana. Čini nam se da smo dužni više da verujemo samom svetom Grigoriju nego „nekim Rimljanima“ koji su živeli sto godina nakon njegove smrti.

Treba primetiti da se ni u Žitiju svetog Grigorija Dvojeslova koji je sastavio prepodobni Simeon Metafrast, ni u Žitiju koji je sastavio sveti Dimitrije Rostovski, ne pominje događaj sa Trajanom iako je on bio dobro poznat kako na grčkom Istoku, tako i u Rusiji. Postoje sve osnove da se smatra da ova povest nije uključena zato što je sveti pisci nisu priznavali kao autentičnu. Međutim, neki Sveti Oci su pominjali ovaj događaj ne izlažući sumnji njegovu pouzdanost – sveti Marko Efeski, prepodobni Josif Volocki i sveti Filaret Moskovski.

Međutim, po našem mišljenju, ovaj događaj – čak i ako se dopusti njegova autentičnost – u stvarnosti je u suprotnosti sa idejom koju upravo pokušavaju da potvrde. Ovaj slučaj u Žitiju je predstavljen kao svedočanstvo osobite molitvene hrabrosti svetog Grigorija, i prikazuje se kao izuzetak koji potvrđuje pravilo da je nekrštenom strano spasenje i da nakon smrti prebiva dušom u paklu. Kada bi sledbenici lažnog učenja o spasenju bez Hrista bili u pravu, tada bi anđeo koji se javio Svetitelju rekao da su njegove molitve suvišne, pošto je Gospod već davno obratio i krstio Trajanovu dušu u paklu ili da je Trajan na nevidljivi način svojim dobrim delima još za života neprimetno ušao u sastav Crkve koju je progonio ili nešto slično tome.

Kada bi verovanje da se „dobri neznabošci“ mogu spasiti svojim dobrim delima bilo drevna vera Crkve, kao i vera svetog Grigorija Dvojeslova, odakle onda plač zbog Trajana? Taj „potok suza“ koji se pominje u Žitiju, moguć je samo pri dubokoj svesti o tragediji večne pogibelji neznabošca koji je neprosvećen svetim Krštenjem. Ako se mimo Crkve može ući u Carstvo Nebesko, onda u posmrtnom Trajanovom udelu nema tragedije, ne treba tugovati ni za kim, nema potrebe za molitvom i potocima suza. Sveti Grigorije bi u takvom slučaju, videvši građevine i čuvši za događaj o udovici, sebi samo još jednom potvrdio da je zbog svojih dobrih dela Trajan već dostigao spasenje i da je sa njim „sve u redu“.

Treba obratiti pažnju na dve okolnosti.

Prvo, ni sastavljač Žitija, ni Sveti Oci koji su pomenuli ovaj događaj nisu iz njega izvodili zaključke koje žele da izvedu propovednici savremenog lažnog učenja. Niko ovo nije predstavljao kao dokaz da Krštenje i vera u Hrista nisu obavezni za spasenje i da se „dobri neznabožac“ spasava svojim delima. Ovaj događaj je bio izuzetak. Sveti Filaret Moskovski piše: „Hrabrost čudotvorca ne treba obratiti u opšte pravilo. Jedan od svetih rimskih papa (Grigorije Dvojeslov) se, slučajno se setivši vrlina neznabožačkog imepratora Trajana, molio za njega i imao otkrovenje da njegova molitva nije odbačena, ali da on više ne prinosi takve molitve.“[45]

Druga okolnost se sastoji u tome što u samom događaju koji je u Žitiju opisao monah iz Vitbija, nema ni reči o spasenju iz pakla, kao ni o ulasku Trajanove duše u Carstvo Nebesko. Evo šta je doslovno tamo rečeno: „Pošto Grigorije nije znao šta da čini, da bi utešio dušu tog čoveka… on je pošao u crkvu svetog Petra i prolivao potoke suza kakav je bio njegov običaj, dok na kraju nije dobio božansko otkrovenje da su njegove molitve uslišene.“[46] To jest, tema o „izbavljenju od večnih muka“ i „krštenje suzama“ – već predstavljaju dodatne interpretacije i umne doskočice. U samom događaju se samo govori o tome da je molitvama svetog Grigorija Trajanova duša dobila neku utehu. I to potpuno potvrđuje drevna agiografska svedočanstva. Kao paralela ovome može se navesti događaj iz „Duhovnog Luga“ o tome kako je umrli neznabožački žrec posvedočio prepodobnom Makariju Velikom da, prebivajući u paklu oni, neznabošci, osećaju neku privremenu utehu kada se za njih moli prepodobni,[47] i drugu povest iz „Morskog putovanja svetog Brendana“ o tome da se sveti molio za Judinu dušu da bi u određeno vreme ona osećala neko olakšanje u svojim mukama.[48]

 

7.9. Neustavna služba Mučeniku Uaru

 

Ponekad se pozivaju na nedavno nastalu praksu poštovanja Mučenika Uara koji navodno ima blagodat da izmoli iz pakla duše nekrštenih. Nema potrebe da pišemo detaljnije o tom argumentu pošto je ovo pitanje detaljno razmotrio protojerej Konstantin Bufejev u tekstu „O svetom Mučeniku Uaru i crkvenoj molitvi za nepravoslavne“.[49] Sve zainteresovane upućujemo na taj tekst, a ovde ćemo navesti samo nekoliko citata koji su važni za našu temu.

Otac Konstantin piše: „U poslednjim izdanjima bogoslužbenih Mineja za 19. oktobar su navedene dve službe Mučeniku Uaru – ustavna i neustavna. Prva (na koju ukazuje Tipik) je sastavljena potpuno tradicionalno i uobičajeno… Druga služba – koju Tipik uopšte ne pominje – počinje sa prilično netradicionalnim i pretencioznim nazivom: ‘Druga služba, bdenije, svetom mučeniku Uaru, kome je dana blagodat da umoli za umrle Kleopatrine praroditelje koji se nisu udostojili primanja svetog Krštenja’… Treba jasno reći da u nazivu ove druge, neustavne službe stoji, ako ne direktna laž, onda nedokazana i neosnovana izjava: ne postoje nikakva svedočanstva o tome da su blaženoj Kleopatri (praznik tog istog dana, 19. oktobra) srodnici bili nekršteni. Potpuno je verovatno da su pobožnu i revnosnu hrišćansku ženu vaspitali verujući roditelji – hrišćani. Žitije svetog Uara ne daje nikakve osnove da se sumnja u neverništvo i neznaboštvo Kleopatrinih roditelja.“

Po saopštenju arhimandrita Rafaila (Karelina) ovu neustavnu službu je sastavio i uključio u Mineje mitropolit Nikodim (Rotov) sedamdesetih godina. Ova služba nije poznata u drugim Pomesnim Crkvama i ne pripada opštecrkvenom liturgijskom predanju, već predstavlja prosto samovoljnu novotariju. Danas svi novi bogoslužbeni tekstovi moraju da prođu obaveznu saglasnost posebne sinodalne komisije. Taj isti tekst, koliko je poznato, nije prošao nikakvu proveru u to vreme i bio je uključen u sastav nekih izdanja Mineja jednostavno sopstvenom odlukom autora.

O nedopustivosti ideja koje nastaju zbog ovoga, potpuno jasno je govorio Svjatejši Patrijarh moskovski i sve Rusije, Aleksej II: „Kod malocrkvenih ljudi se stvara utisak da nije obavezno da se primi sveto Krštenje ili da se bude član Crkve, dovoljno je samo moliti se Mučeniku Uaru. Takav odnos prema poštovanju svetog Mučenika Uara je nedopustiv i protivreči našem crkvenom veroučenju.“[50]

[Bokisd]

Dorab tekst.

[grigorije22]

пре 1 сат, Bokisd рече

Dorab tekst.

Dakle oni koji nisu kršteni ipak ima da čvrče u paklu. 

[Bokisd]

пре 46 минута, grigorije22 рече

Dakle oni koji nisu kršteni ipak ima da čvrče u paklu. 

a, sta ja da radim, kad tako pise,.....Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије....

http://www.svedokverni.org/sveti-oci-o-spasenju-samo-u-crkvi/

Evo, samo zapadni veliki otac sv.Amvrosije Milanski i onaj mozda i najveci :

 

„Нико не улази у Царство Небеско на други начин, него само кроз Крштење. И оглашени верује у Крст Господа Исуса којим се и сам знаменује; али ако не буде крштен у име Оца и Сина и Светога Духа неће добити опроштење грехова и удостојити се дара духовне благодати.“

Свети Амвросије Медиолански

„Нико неће достићи спасење ни вечни живот, осим онога ко за главу има Христа: може за главу имати Христа само онај ко се налази у Његовом Телу, које је Црква… Ко није међу члановима Христовим, не може имати хришћанског спасења. Свако ко се одвојио од заједнице са Црквом, иако би његов живот и био достојан похвале, за то једно безакоње, што се одвојио од јединства са Христом, неће имати живота, већ ће гнев Божији пребивати на њему.“

Блажени Августин

[grigorije22]

Архимандрит Сава Мажуко - У Капернауму Исусу прилазе Јудеји и моле га да исцели слугу једног римског капетана (Мт 8; Лк 7)...
Потпуно је јасно да је болесник тога часа исцељен. Али мене овде не задивљује чудо исцељења – другачије не би могло ни бити. Већ – добар човек, али – некрштен. Истина, тада крштених није ни било, и св. Јован Крститељ, као што је познато, умро је некрштен и ниједампут се у животу није причестио. Иноверац, паганин, човек друге крви и страног језика. Он је добар човек, и Јудејима је драг, али ипак – један од њих, од освајача, окупатора, идолопоклоника. И гле, таквог човека Христос поставља као пример Јудејима, просвећеним и онима који се правилно спасавају. И ово није јединствен случај када Господ прославља веру људи друге вере и племена.
Ево приче о десет губавих (Лк 17). Господ им вели да се покажу свештеницима, и несрећници се исцељују на путу, али само један прославља Христа због исцељења које се догодило. «Нажалост », то је био Самарјанин, човек нечист за Јудеје, по крви и религији. Али Господ прославља благодарност тог Самарјанина, и поставља га као пример.
И тако је дивна прича о Хананејки из 15. главе Матеја! Каква мудра жена, каква лекција о смирењу за сваког верујућег! Њој је оболела кћерка, мучена од ђавола – болест ужасна и срамана. Она није молила о ицељењу, она је викала Христу. А Он је ћутао. Као да ништа није чуо. Чак су се и ученици уморили од вике и замолили Учитеља да нешто учини.
— Није добро узети хлеб од деце и бацити псима
— Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.
— О жено, велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш.
Како је то мило и сјајно чути како се Творац усхићује тобом. Свако дете сања о томе да се отац поносио њим. О томе се не говори наглас, многи чак и не остварују ту тајну жељу,али се жели да неко велики и прави буде срећан с тобом, поноси се тобом, примети твој најмањи, али врло важан труд. Господ увек примећује добро. Он је тај Који уме да се поноси својом децом, да усели у њух бодрост, наду и утеху. Христос је био задивљен вером капетана, прославио је благодарност самарјанина, похвалио је смирење Хананејке. Он примећује зрна доброте у нашим животима и не гледа на лица, боју коже или вероисповест. Добро свуда остаје добро, и оно се среће понекад на најнеочекиванијим местима.

[Bokisd]

пре 3 минута, grigorije22 рече

Архимандрит Сава Мажуко - У Капернауму Исусу прилазе Јудеји и моле га да исцели слугу једног римског капетана (Мт 8; Лк 7)...
Потпуно је јасно да је болесник тога часа исцељен. Али мене овде не задивљује чудо исцељења – другачије не би могло ни бити. Већ – добар човек, али – некрштен. Истина, тада крштених није ни било, и св. Јован Крститељ, као што је познато, умро је некрштен и ниједампут се у животу није причестио. Иноверац, паганин, човек друге крви и страног језика. Он је добар човек, и Јудејима је драг, али ипак – један од њих, од освајача, окупатора, идолопоклоника. И гле, таквог човека Христос поставља као пример Јудејима, просвећеним и онима који се правилно спасавају. И ово није јединствен случај када Господ прославља веру људи друге вере и племена.
Ево приче о десет губавих (Лк 17). Господ им вели да се покажу свештеницима, и несрећници се исцељују на путу, али само један прославља Христа због исцељења које се догодило. «Нажалост », то је био Самарјанин, човек нечист за Јудеје, по крви и религији. Али Господ прославља благодарност тог Самарјанина, и поставља га као пример

Ovde se prica o isceljenju, ne o spasenju sluge,...  i drugo, to je cin vere kapetana u isceljenje svoga sluge,.... и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере (kapetanove) не нађох.... znaci, bez vere nema nista, nije isceljenje dato bas djabe ...i na lepe oci....

I, ovako prica Isus o spasenju (na kraju ove price o kapetanu i isceljenju sluge)....И то вам кажем да ће многи од истока и запада доћи и сешће за трпезу с Авраамом и Исаком и Јаковом у царству небеском: ... 

I, tako isto o u vezi gubavih, prica se o isceljenju kroz veru u Isusa da moze da ih isceli, vera u Isusa koji spasava coveka od greha (ovo gore o trpezi Avraama i...) je nesto drugo u odnosu na veru u isceljenje - koja moze dovesti i do vere u samog Isusa kao Spasitelja.

 

 

[grigorije22]

@Светислав Павловић

[Bokisd]

пре 4 минута, grigorije22 рече

@Светислав Павловић

who ? ....