Гладовање

[Milica Bajic]

Zanimljiva tema. Govori o prirodnom balansu koji treba da pravimo između autofagije, kao oporavka ćelija i stvaranja mišićne mase, rasta ćelija; o balansu između kondicionog treninga i umirujućeg kao što je hodanje itd. U smislu da je sve jedan prirodan ciklus koji ide gore dole, da nam nije cilj da idemo samo u minus, već da se dopunjavamo zdravim plusevima (omg, neću ovo obrisati, ali stvarno sam objasnila za no coment).

 

[gavrosaurus]

Искрено, многе ствари око овог гладовања ми нису јасне.

Човек је отпочетка гладан, од постанка тј. изгнанства из Раја, бори се и са муком убира плодове и самим тим тешко се засићује, дакле више гладан него сит.
И питању су миленијуми, са временског становишта, сан човеков је толико дуго трајао да буде сит и има кров над главом и ситну дечицу.
Некад, у другој половини 20. века је досањао тај сан, овај део човечијег друштва ком ми припадамо.
Врло брзо је услед тог изобиља и ситости човек почео да машта — о гладовању!

Пост је апсолутно оправдан и неопходан јер прописује и проверава меру гладовања које називамо уздржавањем и — обнављањем. 
У духовни аспект нећу улазити али морам да се додирнем овога: већ на првој страници имамо сате/дане одмора и "како неко може да се одмара кад не спава барем 8 сати" прича коју стално свуда чујем. Верујем да се сећамо колико су светитељи спавали, наш владика Николај кажу да готово никад није спавао, сат-два-три највише а он је много дао свету. Далеко више него Гавра који спава дупло више, на пример.

Још, ово такође видим свуда: Сви смо се нешто спустили на неки молекуларни план па све што једемо и радимо гледамо кроз неки умишљени микроскоп. Као у серији. 3г беланчевина + 2г масти = 5г ако се једе у размаку од 52:12 минута и само после 18:22 поподне...
Ало...и пошто је то све прилично бесмислено — гладовање.

Морамо да смањимо, то што радимо и једемо, у реду али мање, са мером, колико ми треба а не колико би очи да једу и онај који шапуће да ми никад није доста па засићујем њега а себе сам свакако презаситио.

Опет, пошћење разумем, гладовање не.

[Н И Н Е]

Два хранљива оброка дневно и није гладовање. Наши преци би то пре назвали ситошћу.

[Лапис Лазули]

Ovo deluje zahtevno sa svim tim uskladjivanjem sa drugim postupcima i sve sto je navela.

Ja sam peobala 24 i 48 sati bez hrane, to mi je bas super i volim to cesto da radim kad god psihicki mogu idelano jednom nedeljno. 

To mi bas prija.

Pored keto vegan ishrane u koju se jos malo pa kunem, ta sva u kombinaciji... vrh rezultati energetsk.

A za psihu mi se pokazalo ubedljivo najbolje strogi post na vodi(sto nemam nikako zivaca u poslednje vreme) i to duze znaci mesec dva tri i naravno molitva sto vise.

Nije ni cudo sto monasi cesto izgledaju ko decica. Nacisto se podmlade od toga.

[Desiderius Erasmus]

пре 30 минута, Лапис Лазули рече

Pored keto vegan ishrane u koju se jos malo pa kunem

Ti si keto-veganka? Crna Lapiska, pa šta jedeš?  

[Лапис Лазули]

Пре сат времена, Desiderius Erasmus рече

Ti si keto-veganka? Crna Lapiska, pa šta jedeš?  

Nisam trenutno na zalost.. ali kad sam bila, bila sam prezadovoljna iskreno.

Ali jeste malo veca akcija oko klope za to. Jer nemas nista usput ono kupio sam pojeo sam u hodu i td. Nego sve ima da spremas. A bazira se na 70÷ biljnim kvalitetnim masnocama, znaci devicanska ulja kokos maslina sta nadjes...drugo su biljni proteini znaci kostunjavo voce i riba i ostalo ide sveze povrce zeleno sve. 

Stvarno je bruka koliko dobro deluje na organizam mada je smor posle izvesnog vremena kad svaki dan moras da se pazis racunas sta si uneo sta nisi koliko i td...

[Milica Bajic]

пре 5 часа, Н И Н Е рече

Два хранљива оброка дневно и није гладовање. Наши преци би то пре назвали ситошћу.

E vala baš 

[Milica Bajic]

Post, pogotovo po kalendaru kako je propisano, je svakako najbolji izbor i sigurno je najblagotvorniji na organizam.

Hvala Bogu, imala sam prilike to da osetim i molim se da mi se opet da, takvih perioda se sećam kao najspokojnijih.

Ali promene se nekad životne okolnosti, pogotovo kad dođu deca, pa zahtevni posao i sl. kada stvarno moraš da budeš što praktičniji, a plus se na to, pored deteta navikneš da jedeš i kad/šta treba i šta ne treba. E baš za takve nas i takve situacije ovo dođe kao zgodno rešenje Makar neko ograničenje, da se odnekud krene ponovo nazad na pravi put, u normalu.

(Dok je bebac mali imaš blagoslov da se pričešćuješ bez posta i kako vreme prolazi vidiš da je sve teže posle ponovo uspostaviti ritam da postiš baš kako treba. Ume to da se pretvori u mnogo veći džank s'nogu nego kad mrsiš).