Љубомора

[ИгорМ]

  On 7. 8. 2017. at 4:29, Џуманџи рече

Шта је опроштај ако свако настави својим путем? Мислим, лингвистички је tricky кад се каже да неко опрашта (као да се овај други уопште ту не пита и да овај има "власт"), али на страну то, уопштено те питам (значи оффтопик )- шта (за тебе) значи опростити некоме?

Expand  

Није проблем да свако настави својим путем, онако растерећени, када су "ратне секире" закопане, када опростимо скинемо тај терет са срца. Зашто би био? Мислиш да то није искрено опраштање? Или можда треба непромишљено срљати и бити наиван и спреман за нека будућа опраштања због истих грешака? Оно као опраштам 77 пута 7? Мислим да овде треба бити мудрији мада зависи од ситуације. Конкретно дотакли смо се преваре у коментарима. У чему је сврха и будућност у таквој папазјанији ако не наставити свако својим путем?

Доста зависи од ситуације до ситуације како и на који начин превазићи то а и нема исту тежину вербална увреда и превара (веза/брак). Једна страна нанесе бол другој (постаје на неки начин дужник) и да ли ће се због тога кајати или можда осетити грижу савест то је све до те особе и њеног унутрашњег стања и зрелости. Тај терет може носити до краја живота или не али очигледно и у мени постоји одбојност ка тој особи изазвана сагршењем. Постоји нека повезаност, терет, мисли које се враћају изнова и проживљавање исте ситуације због које смо доведени у то стање... патња. Ако се тога не ослободимо, може нас "јести" изнутра као црв, избијати љутња и преносити се на друге. Ослобођен те агоније, од заточености, негативних емоцијама, изимирен са свима па и са собом, могу наставити даље - опраштањем.

Није ми потребно увек сести очи у очи са неким ко ми је нанео патњу, зло или се огрешаио... за мене, праштање пре свега извире из одлуке да не размишљам више о томе, без љутње, без освете... и то је израз моје слободе, па чак могу рећи и љубави. Ово не значи нужно да треба наставити тамо где смо стали као да се ништа није десило, осим евентуално ако би се обе стране сложиле око тога у зависности од ситуације и учешћа у насталом проблему. Издићи се изнад нечије грешке и наставити од те тачке (а не пре ње) јер је преломна за даље је кључно за мене.

[Flojd]

  On 6. 8. 2017. at 20:09, Trifke рече

 

Za obojicu: svidja mi se kako razmisljate ali pitanje oprastanja. Vidite kada bi Bog posmatrao na taj nacin tesko bi nama bilo. Bracna zajednica postoji da bi se uoblicili i suoblicili Hristu. Eto tu se nalazi osnova za oprastanje i nastavak zivota. Kao sto se prekinuta zajednica sa Bogom moze obnoviti moze i sa zenom. Ponavljam da to nije obavezno! Svakako da bi tu odluku trebalo doneti sa Bogom a ne po nasim osecanjima! 

Expand  

Ја увек полазим од онага, а шта би де десило да ја њу преварим, да ли би мени она опростила и какав би нам брак после био? Да ли би она могла да живи самном, а знајући да сам ја он нсесталног материјала,или да лако подлегнем страстима? Шта је то што би нас одржавало у браку у будуће? 

 

  On 7. 8. 2017. at 11:55, ИгорМ рече

Није проблем да свако настави својим путем, онако растерећени, када су "ратне секире" закопане, када опростимо скинемо тај терет са срца. Зашто би био? Мислиш да то није искрено опраштање? Или можда треба непромишљено срљати и бити наиван и спреман за нека будућа опраштања због истих грешака? Оно као опраштам 77 пута 7? Мислим да овде треба бити мудрији мада зависи од ситуације. Конкретно дотакли смо се преваре у коментарима. У чему је сврха и будућност у таквој папазјанији ако не наставити свако својим путем?

Доста зависи од ситуације до ситуације како и на који начин превазићи то а и нема исту тежину вербална увреда и превара (веза/брак). Једна страна нанесе бол другој (постаје на неки начин дужник) и да ли ће се због тога кајати или можда осетити грижу савест то је све до те особе и њеног унутрашњег стања и зрелости. Тај терет може носити до краја живота или не али очигледно и у мени постоји одбојност ка тој особи изазвана сагршењем. Постоји нека повезаност, терет, мисли које се враћају изнова и проживљавање исте ситуације због које смо доведени у то стање... патња. Ако се тога не ослободимо, може нас "јести" изнутра као црв, избијати љутња и преносити се на друге. Ослобођен те агоније, од заточености, негативних емоцијама, изимирен са свима па и са собом, могу наставити даље - опраштањем.

Није ми потребно увек сести очи у очи са неким ко ми је нанео патњу, зло или се огрешаио... за мене, праштање пре свега извире из одлуке да не размишљам више о томе, без љутње, без освете... и то је израз моје слободе, па чак могу рећи и љубави. Ово не значи нужно да треба наставити тамо где смо стали као да се ништа није десило, осим евентуално ако би се обе стране сложиле око тога у зависности од ситуације и учешћа у насталом проблему. Издићи се изнад нечије грешке и наставити од те тачке (а не пре ње) јер је преломна за даље је кључно за мене.

Expand  

 Друже, свижа ми се како размишљаш. Ако желиш добордошао си у групу, џентлмена и дама, придружи се.

[Џуманџи]

  On 7. 8. 2017. at 11:55, ИгорМ рече

. . .

Expand  

Морам да признам да уопште не сконтах из написаног шта за тебе конкретно значи опростити некоме нешто, из овога што си написао.

[ИгорМ]

  On 7. 8. 2017. at 12:10, Џуманџи рече

Морам да признам да уопште не сконтах из написаног шта за тебе конкретно значи опростити некоме нешто, из овога што си написао.

Expand  

 невер мајнд