Jump to content

ЖРУ интервју


Guest свештеник Иван Цветковић

Препоручена порука

  • 1 month later...

Aсим Сарван - Ноте у речима

Постављена слика

Шта мислите о музици инспирисаној православљем у последњих десетак година?

Дивна Љубојевић, група Пирг, Балканополис и сл...

Дабоме, ситуација се поправља, то је очевидно. Пре свега, треба истаћи огроман допринос који је дао манастир Ђурђеви Ступови у Расу. О томе се малтене све зна тако да не морам понављати. Духовна и културна обнова је започела акцијама које је организовао овај манастир и чије деловање још увек траје иако више нема ту снагу. Сви ми смо почели са ''Ступовима''. Сваки од ових извођача које ст поменули већ је дао велики допринос и још увек даје. Дакле, никло је неко младо дрво домаће традиционалне и духовне песме које даје плодове. Видећемо шта ћемо и како даље али је грехота што је, пре свега, црква посустала, дакле, и ман. Ђурђеви Ступови и што држава нема слуха, па не чује иако има своје Министарство које је задужено да чује. Многи таленти се руне због тога што се не негују. Или пак мењају професију. А опет многи таленти се упучују на погрешну страну. Остала нам је пак црква захваљујући којој се макар нешто ради. Ево, у последње време отварају се радио станице, сада је ваљда то актуелан медиј за људе из цркве ...

Рећи ћу и то, у име одржања и очувања музичке традиције  ја сам писао Његовом Високом Преосвештенству; Митрополиту Црногорско - приморском г-дину Амфилофију, да помогне у конституисању једне продукцијске куће, агенције или канцеларије која би се, бринула само о домаћој песми и развијала је јер, песма је много важна, то није никаква тајна. Песмом се у цркви обраћамо Богу, дакле, за време Свечане Литургије што довољно казује само за себе. Чак, обављено је неколико разговора на ту тему, али ће све то изгледа да причека. Док се не отвори једна таква продукција препуштени смо сами себи и појединцима тј. пословним људима, онима који су у вери или у добре воље па нас помажу.

Шта мислите о фузији рока и православних текстова вл Николаја у албуму `Песме изнад истока и запада`?

Оно што је важно јесте; какав човек има поглед на свет,на Божју творевину, на живот, на све. Зависи, дакле, како је наштиман. Уколико је укорењен у вери у Господа, неће му бити проблем да размишља и то увек пребивајући, ако не у истини, оно барем близу, будући, да сви који су успели донекле да се одрекну себе и прихвате христолики поглед на свет, промишљају по истини и правди, наиме, труде се по савтима препорукама Бога. То нимало није лако, а они који се баве одговорним пословима, морали би то да имају вазда на уму. Ово важи, посебно за ствараоце, који имају огромну одговорност за своја дела. Стари Грци су још били свесни тога, чак је Платон, мислим, желео да постави уметнике за водеће личности у држави. Наравно, то је детињасто, али није без резона ...

Ја се веома залажем за ту врсту одговорности коју би требало сви ствараоци да имају, у свим областима стваралаштва. Када се ради о албуму ''Изнад истока и запада'', чини ми се, да је баш тај албум први о томе проговорио и први храбро посадио клицу одговорности, али коју многи нису схватили јер су тај албум посматрали и доживели искључиво као музичко дело. То су бли у стању да чују и ништа више. Вероватно, због буке инструмената. Шалим се, али не сасвим. Збиља, од дрвета нису уочили шуму.

Какав промашај! И неопрезност многих који су овај албум осудили. Због чега, због непримерене музике? Чак су и многи монаси насели. Због чега? Просто због брзоплетог тумачења тј. одбио их је гласан звук ел. гитаре и целокупног звука.

Што се мене тиче, и данас стојим иза онога што сам још тада рекао. Вероватно, због сличног односа према вери, према Богу тј. Његовој љубави према човеку, коме Он не забрањује да покаже то изненадно одушевљење открићем Бога. Ти момци су ризиковли да буду исмејани код родитеља и пријатеља који нису имали чиме да осете укус Божјег Промисла нити наслуте дубину љубави Божје и мудрости. Они су искреношћу наслутили лепоту и близину Бога и зато су засвирали и запевали Богу са оним чиме су располагали. И то је оно што је многима промакло.Сећам се, да сам се одмах огласио поводом тог албума, написавши рецензију у једном од бројева ''Православља'', не сећам се у ком, рекавши да им се не мора ништа друго урачунати, нек им се урачуна само тај један гест искрености и јавног признања Христа за Бога и спаситеља, па су тиме већ урадили више него многи фарисеји за читавог живота. Можда не баш овим речима, али у овом смислу.

Шта нам можете рећи о албуму "У потрази за добрим одговором" ? Која је његова прича, и да ли је пронашао добре одговоре?

Веровали или не, тај албум је стваран пуних десет година. Вероватно, зато толико  размишљам о њему. Пре пар недеља, наишао је један талас нових увида и открића нових нијанси, другачијих и неочекиваних подударности са актуелном ситуацијом у којој се рађа нови албум, али о чему не бих сада јер је још рано. Наиме, ''У потрази за добрим одговором'' је почео да се рађа са мојим откривањем нове димензије постојања ... Било је то 1989. Нарочито, после Пада Берлинског зида, али и пре тога. Истина, било је пар песама које нису ушле на албум јер су биле као први мачићи који се бацају у воду. Ипак,прави почетак је везан за један сан који сам имао једнога јутра, а који се разуме као велики тренутак у мом животу. Не бих да понављам оно о чему сам већ говорио, макар и одавно, али је за мене тај албум био што се каже судбоносан. Помогао ми је у много чему, нарочито, у смелости коју сам открио тек недавно. Мислим на стваралачку или креативну смелост.

Из таквог унутрашњег стања, стигло је ново семе и албум ''Ајде Јано кућу да не дамо'' чији је значај народ веома добро разумео и прихватио. Много реалније и искреније него културни естаблишмент и они који су задужени да то чују и подрже као нешто домаће и неопходно.  

Каква је слика музике без вјере? и шта бисте могли савјетовати младе који се пуштају у музичке воде? шта за њих може бити погубно? а из чега настаје најбоља поука?

Лоша је слика музике без вере. Добро је питање и сасвим се лепо надовезује на претходни одговор. Погледајте Пинк Продуцтион и све ружичасте ствари овога света. Не назва народ то џаба - шарена лажа.

Стваралаштво без вере је исто што и живот без вере. Међутим, одговор на овакво питање не може бити тако једноставан. Квалитет стваралаштва без вере зависи, пре свега, од спољашњих мера и наметнутих стандарда и тада зависи, углавном, од снаге талента и уложеног рада. Зато, у недостатку истинске вере (ми хришћани сматрамо да је од Христа права вера тиме и истинска инспирација, док квалитет видимо у сврсисходности тј. у духовној користи), талентовани ствараоци прибегавају вештини и техничкој дотераности како би надоместили непознату им суштину; наиме, за њих је суштина у спољашњим стандардима и опште договореним вредностима. Али, не мора ни сасвим тако бити. Постоје и у христоликој уметности веома вештих уметника. Дакле, не постоји дефиниција. Ипак, неке ствари имају великог значаја. Постоје генијални умови, генијални сликари (Пикассо, Салвадор Дали) ,философи,научници, спортисти ... сјајни књизевници који су били или јесу атеисти или је њихов бог демијург,па ће многи рећи како је Херман Хесе био верник, на пример. Сент Егзипери се није у књизи ''Мали Принц'' изјаснио као хришћанин, али је дело потпуно у духу хришћанске вере. Дешава се да пагани изговоре хришћанску мисао, као на пример чувени ''Бик који седи'', поглавица легендарних Апача,који је на захтев тадашњег актуелног председника Вашингтона, чини ми се, одговорио писмом које би сваки владика могао потписати као израз чисте хришћанске вере.

Оно што је можда извесно, јесте да ће талентовани одговарати за злоупотребу својих талената, по питању морала. Све добро је од Бога,тако и таленти, конкретно, за музику, само је важно у коју сврху их трошимо. Уколико је за опште добро и у складу са христоликим погледом, онда је на славу и Бога и човека, а таквих има и међу припадницима других религија па и међу онима који живе обичним друштвеним животом. Уколико талентовани потпишу фаустовски уговор, могу варати свет до самога краја, али се на ''ћуприји'' плати мимикрија на мосту.

Дакле, некакав општи одговор би могао бити; погубно је трошити таленте на прикупљање материјалних добара из сујете, користољубља и славољубља.

Наиме, чудни су путеви Господњи. И међу нама хришћанима постоје они који с вером у Бога и уз Његову помоћ доносе богоугодна дела. У исто време, могу на пољу части и достојанства падати често. Може бити и сваки дан понављају исте грехе, али их Бог не напушта све док не види да грешни не осећају никакву грижу савести и без трунке премишљања покушавају укорак и са Богом и за мамоном. Дабоме, ја не знам много тога, али сам и ово искусио на сопственом примеру. Међутим, то не значи, да ми Бог неће чак одузети од онога што ми је дао, зато, треба се трудити, а ја управо то чиним, трудим се да мој рад буде максимално, сходно мојим могућностима, у складу са оним што Бог воли и како хоће да ми стварамо. А хоће,са Њим; свесно и корист свих.

У овоме је, заправо, моја лична препорука млађим ствараоцима, али и осталима који осећају да имају дарове и шта са њима урадити.

И, још да одговорим на овај последњи део ... Најбоља поука је, веровали или не, лично искуство. Она изрека ''треба учити на туђим грешкама'' је фарисејска гордост. Нека ми је Бог у помоћи ако ли грешим, али ја верујем, да човек најбоље учи на сопственим грешкама и, најзад, поправља се уз Божју помоћ. Не можемо ми бити бољи тиме што ћемо прочитати неку поуку или нечију животну причу и одмах се преумити. Добро, дешава се и то, али у веома ретким случајевима.

Такви су изнмка, да не би неко рекао како постоје правила спасења. Нема правила ...

Заиста, чудни су путеви Господњи ...

Интервју са Асимом Сарваном за Поуке.орг водила сестра Александра Ана Ковачевић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 7 years later...

Почетком фебруара је изашла из штампе књига о ИларионаImage may contain: text

Беседама је обухваћен читав годишњи  празнични круг.Једна од ретких ако не и једина књига оваквог садржаја од наших духовних савременика,после Пролога св вл Николаја жичког

 

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=1815024398764356&set=a.1384597008473766.1073741829.100007704397657&type=3&theater

 

Спознај своју грешност у гордости и нетрпељивости, и смири се под јаку руку Божију, не кривећи никога осим себе. Тада ћеш видети помоћ Божију: како те Бог умирује и код оних који ти се супротстављају ствара наклонст срца према теби.Треба се прво очистити, а онда чистити,себе умудрити,а онда умудривати,постати светлост,а потом просветљивати,приближити себе Богу,па приводити,осветити, а онда освећивати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...