Екуменизам, синкретизам и политизација црквеног живота- online!

[andrej]

Сјајна тема. Морамо расчистити због чега је СПЦ у ССЦ и да ли јој је неопходно присуство у ССЦ. Дијалог са РКц може да се води и изван овог синкретистичког тела, сам излазак из њега не нарушава никакво јединство помесних православних Црква, јер ни Грузијска ни Бугарска нису у ССЦ и ЕСЦ, а друга ствар нису све помесне Цркве ушле од једном па да има неки саборан став и договор свих, него су једна по једна у периоду од 30 година улазиле. То значи ако нису све одједном ушле, то ништа ниједну Цркву не примотава да остане, ако по сопственом хтељу буде хтела изаћи.

Осим тога морамо прокоментарисати састанке попут онг у Асизију, и у Канбери и сличне где су били пристуни и представници незнбожаца и многобожаца. Присуство православних на оваквим скуповима такођер је један својеврсан непотребан синкретизам.

Koliko znam, RKC nije član SSC. Tako da se s njima dijalog svakako vodi van SSC.

A izlazak ne bi naravno narušio jedinstvo PC, kao što ni ostanak ne bi (pošto svakako imamo PCe koje nisu članovi, a u jedinstvu smo).

Па да. Зато кажем да се прокоментарише непотребно учешће у ССЦ, јер ССЦ има своје постулате у коме не стоји да је Православна Црква једина апостолска наследница, једна Света и Саборна, него су све протестантске заједнице заједно са источним православним и оријенталним православним скуп свих цркава које свака има понешто благодати и све заједно када наступају онда су тобож нека пуноћа...

Потребе Цркве нису тако једноставна ствар како нам се то можда понекад чини. Никакви постулати било каквих глобалистичких тела немају никакав реалан утицај на Христову Цркву. Морамо да разликујемо нашу (и њихову!) погрешну формално-правну свест о Цркви као једној од религија које су део ових организација као некакви правни субјективитети. Они архијереји који у овим телима представљају СП Цркву по благослову СА Сабора власни су да представљају само ту правно-институционалну димензију, која је нужно зло црквеног живота у секуларизованом свету.

Оно у чему се ипак, сигуран сам, слажем с братом Јустинијаном и већином чланова нашег форума, јесте да је и такво, за икономију спасења суштински безначајно, "чланство" проблематично највише због саблазни коју оно представља за народ. Али, будимо реални и сложимо се да би се верни народ много мање саблажњавао да није оних који из незнања или злонамерности на све стране шире гласине како се, ни мање ни више, боре против нове "Флорентинске уније." Објективно је да признамо да нам не недостаје светоотачких ставова који овакве праксе јерархије осуђују - од самих апостола и првих канона па до савремених светитеља попут авве Јустина. Али, паралелно, у истом периоду имамо и потпуно супротну тенденцију - велико снисхођење и икономију у односу с иновернима, од апостолског доба до светог владике Николаја, који је, према сведочењима очевидаца чак причестио неке англиканске епископе код нас (* ПРЕ НЕГО ШТО БИЛО КО ПОЧНЕ ДА "РЕВНУЈЕ" ОКО ОВОГА ИМАЈТЕ НА УМУ ДА: 1. Англиканци тог доба су, од свих иноверних били најближи православљу и свети владика је врло озбиљно мисионарио међу њима да се придруже заједници православних помесних Цркви - за такав потез су имали много мање догматских и канонских препрека него РКЦ; 2. Тада ова црква, упркос сумњивим историјским околностима свог настанка, није застранила у данашњи суноврат да рукополаже "бискупине" и венчава хомосексуалце).

Дакле, увек и у сваком црквеном питању на првом месту - испред догмата, канона, светих тајни, Светог Писма и светих отаца налази се неисказива надтајна ИКОНОМИЈЕ СПАСЕЊА, којој је све у Цркви подређено. Ову икономију која чини суштину Цркве, чува сам Бог Свети Дух кроз евхаристијску антиномију вечитог понављања непоновиве и неисказиве жртве Христове коју сви заједно узносимо Оцу. Овде су основна следећа питања:

- улога лаика у Цркви;

- улога клира;

- шта Црква ЈЕСТЕ и шта НИЈЕ;

- због чега можемо да разликујемо екуменизам и синкретизам;

- како пронаћи православни баланс у ставу према иновернима;

- разлика између спољне и унутарње мисије Цркве;

- да ли и на који начин политички процеси утичу на живот Цркве;

Као увод за схватање православне икономије, свима бих од срца предложио да прочитају кратку и изврсну књигу Николаја Берђајева, коју сам пре неки дан препоручио и брату Јустинијану:

Николај Александрович Берђајев

О САВРШЕНСТВУ ХРИШЋАНСТВА И НЕСАВРШЕНСТВУ ХРИШЋАНА

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/berdjajev.htm

Такође, ко стигне или буде у прилици, могао би да консултује и изврсне радове канонисте Николаја Афанасјева, који дају одличан увид у ову област - из перспективе неопатристичке синтезе. Такође, позивам вас да наставите до сутра конструктивну расправу на овој теми као и да овде поставите питања, предлоге или коментаре за које сматрате да би били корисни за сутрашње предавање.

greengrin

[Mиљан Танић]

Сјајна тема. Морамо расчистити због чега је СПЦ у ССЦ и да ли јој је неопходно присуство у ССЦ. Дијалог са РКц може да се води и изван овог синкретистичког тела, сам излазак из њега не нарушава никакво јединство помесних православних Црква, јер ни Грузијска ни Бугарска нису у ССЦ и ЕСЦ, а друга ствар нису све помесне Цркве ушле од једном па да има неки саборан став и договор свих, него су једна по једна у периоду од 30 година улазиле. То значи ако нису све одједном ушле, то ништа ниједну Цркву не примотава да остане, ако по сопственом хтељу буде хтела изаћи.

Осим тога морамо прокоментарисати састанке попут онг у Асизију, и у Канбери и сличне где су били пристуни и представници незнбожаца и многобожаца. Присуство православних на оваквим скуповима такођер је један својеврсан непотребан синкретизам.

Слажем се.На неком од тих скупова су неки спиритуалисти на бини изводили своје обреде,а православни су ту после служили литургију.Сматрам да треба одбити присуство на таквим скуповима.У реду је водити дијалог са традиционалним протестантима,али неке протенстанске заједнице делују све либералније па имају и жене свештенике.

Pa eto, i anglikanci su "tradicionalni", a rukopolažu žene  :cheesy:

[Жика]

Добро,онда мислим на оне који немају жене свештенике. :0104cheesy:  А доста англиканаца је разочарано због тога и доста њих напушта англиканску цркву.

[Јаков.]

Evo pitanjca za predavača...

Zašto Crkva prećutno odobrava političko angažovanje svojim jerejima? (ili je to bar tako bilo turbulentnih 90-tih). Sećam se raznih jereja po skupovima SPO-a i uzeću slobodu da tvrdim da je čak 90 posto sveštenstva i Crkve tada ne samo prećutno, podržavalo Vuka Draškovića i njegovu stranku.

Mislim da je nonsens što je čak i "legendarni" o.Žarko osnovao svojevremeno Svetosavsku Stranku. Nisam siguran, ali ta stranka verovatno više ne postoji.

Da li je svojevremeno favorizovanje i istupanje u medijima SPC, o povratku dinastije Karađorđevića na vlast, takođe svojevrsna politizacija?

Ako me sećanje ne vara, čak je i naš dobri pastir Pavle morao da se tim povodom izvinjava, jer je reakcija među narodom i pastvom uglavnom bila antidinastička.

[andrej]

Evo pitanjca za predavača...

Zašto Crkva prećutno odobrava političko angažovanje svojim jerejima? (ili je to bar tako bilo turbulentnih 90-tih). Sećam se raznih jereja po skupovima SPO-a i uzeću slobodu da tvrdim da je čak 90 posto sveštenstva i Crkve tada ne samo prećutno, podržavalo Vuka Draškovića i njegovu stranku.

Mislim da je nonsens što je čak i "legendarni" o.Žarko osnovao svojevremeno Svetosavsku Stranku. Nisam siguran, ali ta stranka verovatno više ne postoji.

Da li je svojevremeno favorizovanje i istupanje u medijima SPC, o povratku dinastije Karađorđevića na vlast, takođe svojevrsna politizacija?

Ako me sećanje ne vara, čak je i naš dobri pastir Pavle morao da se tim povodom izvinjava, jer je reakcija među narodom i pastvom uglavnom bila antidinastička.

Хајде да се разумемо - свештеници имају, у најмању руку, право на политички став. Наравно, не би требали да припадају политичким странкама (а поготово не да их предводе!), пре свега да не би саблажњавали вернике који не припадају тој политичкој опцији. Начелно определење за монархију, такође је легитимно право сваког свештеника - опет, без учешћа у некој политичкој опцији која би то спроводила.

Али, лепо сте приметили и потпуно је тачно - део нашег клира био је готово секташки везан за Српски покрет обнове Вука Драшковића, који је сигурно једна од најдеструктивнијих политичких опција у нас. Тешко је рећи чиме то овај гурууолики писац говора Мике Шпиљка у толикој мери и толико дуго фасцинира толики број чак и црквених људи - па и по којег архијереја? Ипак, не бих се сложио с Вашом проценом о 90% - али, било их је доста.

Пред нама је заправо следеће питање - да ли желимо Цркву прва три века, која нема ништа са светом нити у свету и бави се искључиво евхаристијом - или желимо Цркву која преузима и активну друштвену улогу, као део мисионарске делатности (византијски модел)? У првом случају, Црква е повлачи из света у себе - и губи се потреба за било каквим учешћем и сарадњом с државним и међународним институцијама (попут рецимо UNESCO или SSC). Таква Црква је испосничка и подвижничка - она одбацује свет и објављује му рат - мада, наравно, и даље прима сваког покајаног грешника. У реду, имамо ли ми црквени консензус за овакав модел? Ево, Јерусалимска патријаршија се у време блажене успомене патријарха Диодора приближила овом моделу, више од било које друге помесне Цркве.

Византијски модел је оно што тренутно имамо - Црква има и своју друштвену улогу, кроз нпр. верску наставу, богословске школске и високошколске установе, учешће у међународним скуповима... Овај пут је такође пун изазова, али је знатно комотнији од претходно описаног. Овако узимамо новац од државних и међународних институција за градњу и обнову храмова и манастира, обраћамо се за подршку министарству вера и другима - у моделу првих векова, Црква би или игнорисала свет или би, пак, заратила "са семеном змијиним..."

Питања јесу једноставна - одговори, бојим се, нису...

[Nektarije]

Веома занимљиво писмо,везано је за тему:

http://www.novinar.de/2010/07/03/danasnji-vladari-spc-e-zele-da-porobe-pravoslavlje.html (овај сајт нема благослов Цркве, линк је остављен као информација-пр.мод.)

И имам једно питање за модератора,наиме ми у символу вере исповедамо да "верујемо у једну свету,саборну и апостолску Цркву", међутим наша црква је учлањена у некакав "светски савез цркава", да ли је то лицемерје!?

[Guest свештеник Иван]

О овоме је доста расправљано на форуму, надам се да ће то вечерас да помене и наш брат Андреј. Но какве везе има овај линк са питањем?

Убудуће, немој да постављаш линкове ка анти-црквеним сајтовима без знања Модерације.

[andrej]

Веома занимљиво писмо,везано је за тему:

http://www.novinar.de/2010/07/03/danasnji-vladari-spc-e-zele-da-porobe-pravoslavlje.html (овај сајт нема благослов Цркве, линк је остављен као информација-пр.мод.)

И имам једно питање за модератора,наиме ми у символу вере исповедамо да "верујемо у једну свету,саборну и апостолску Цркву", међутим наша црква је учлањена у некакав "светски савез цркава", да ли је то лицемерје!?

Наравно да није лицемерје. Да ли можда мислиш да треба да укинемо право некоме да себе сматра црквом, само зато што ми знамо да то није тако. Ево, римо-католичка црква за себе сматра да је управо она та Una sancta - а да смо ми "шизматици" (додуше, израз је на Другом Концилу избачен из употребе као "политички некоректан"). Такође, англиканци и разни други протестанти, такође себе називају црквом... Имаш ли неки конструктиван предлог како да их у томе спречимо? Можда да направимо савез са Северном Корејом па да претимо нуклеарним нападом свакоме ко је ван православља, а жели да верује да је "црква..."?

А то што СП Црква, по одлуци светог архијерејског Сабора учествује у раду неког глобалног тела и даље не значи да је Сабор прихватио "статус црквености" било кога ко тврди да га има - али, толерише се њихово право да се тако називају. Зар заиста мислиш да може да буде дијалога ако поставимо услов - "да, причаћемо с вама, али, прво морате да се одрекнете назива Црква, пошто смо то само ми православни..." Е, такав став би био лицемеран пошто би, наравно, то значило да заправо ни не желимо никакав дијалог нити мисију према иновернима.

А што се тиче саслуживања с иновернима, још нисам на овом форуму срео особу која је присталица такве праксе (барем не међу нама православнима - има браће и сестара римокатолика који не виде заједничку службу као проблем). Наша разлика је, пре свега у томе што нисмо тако олако прогутали теорију завере као људи који су неутврђени и у вери и у знању.

[Guest свештеник Иван]

Како се ствари довијају вечерашње предавање ће трајати барем пет сати  

Наравно, да се треба ограничити само на одређене теме. Може се сама тема поделити у неколико тема па да се разговара те направити два-три предавања од 40-ак минута и оставити време за питања од неких 40 минута. То је сасвим довољно.

Од среде, почињемо са серијалом предавања о Васељенским саборима и Цркви данас-

[andrej]

Како се ствари довијају вечерашње предавање ће трајати барем пет сати  

Наравно, да се треба ограничити само на одређене теме. Може се сама тема поделити у неколико тема па да се разговара те направити два-три предавања од 40-ак минута и оставити време за питања од неких 40 минута. То је сасвим довољно.

Од среде, почињемо са серијалом предавања о Васељенским саборима и Цркви данас-

Хвала Богу - једва чекам прилику да мало и ја будем публика  crvenilo :cheesy2: klapklap

А иначе стварно ћу да ставим штоперицу - удавио сам прошлог пута. Сада ћете драга браћо и сестре и ви мало доћи до изражаја, с вашим питањима и коментарима.

[Guest свештеник Иван]

Пожурите да дођете на предавање, вечерас почињемо тачно у 21:00.

[Nektarije]

А Екуменизам! Шта је то? То је измишљотина исте оне исконске змије(која је "ђаво и сатана",Откр. 12,9) која је нашим Прародитељима у Рају предложила да постану богови, али не помоћу Бога, него на супрот Бога, а помоћу ђавола.Тако и данашњи екуменисти, желе да остваре јединство хришћана за које се Христос молио у својој првосвештеничкој молитви(пред страдање,види Јн 17,21) али не на Истину и у Истини него на компромису и лажи и лицемерју.Не на вери у све што је Христос открио и људима  за спасење оставио у Цркви својој него на релативизацији свега па и саме Цркве.Тај пројекат су измислили протестанти а прихватили сви остали, на жалост и многи "православни" пастири који су са теоријског екуменизма(дијалог са неправославнима) увелико прешли на практични екуменизам изражаван и пројављиван у заједничким молитвама и богослужењима па негде чак и у заједничком причешћивању.

Но, то није довело до постављеног циља-уједињења"свих цркава" него до небивале саблазни смутњи и деоба у Једној и Јединој Цркви Христовој,Цркви православној.И у наше време(као и много пута у историји цркве) испуњавају се речи Христове да Цркву Његову ни врата пакла неће надвладати(Мт. 16,18). И ЗАИСТА, У СВАКОЈ ПОМЕСНОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ ИМА ОНИХ(МЕЂУ КЛИРОМ И НАРОДОМ) КОЈИ НЕ ПРИСТАЈУ И НЕПРИХВАТАЈУ ОТРОВ ЕКУМЕНИЗМА МА У КАКВИМ ОБЛАНДАМА СЕ НУДИО И СЕРВИРАО.ОНИ И ЈЕСУ И ОСТАЈУ"ЦРКВА БОГА ЖИВОГА,СТУБ И ТВРЂАВА ИСТИНЕ"(1. ТИМ 5).ТУ ЦРКВУ ЗАИСТА НИКАД ВРАТА ПАКЛА НЕЋЕ НАДВЛАДАТИ ЈЕР ЈЕ ИСТИНИТ ОНАЈ КОЈИ ЈЕ ТО ОБЕЋАО ОНИМА КОЈИ ГА ЉУБЕ.

Е владика Артемије их је прочитао и многи верни народ,можете ви ту нешто да булазните али џаба вам:

Слична је ситуација била пред други светски рат,конкордат и слично па је основан БОГОМОЉАЧКИ ПОКРЕТ,због таквих ко што сте ви,духовни вођа им је био Свети Владика Николај.Ко има очи извућиће аналогију са овом ситуацијом у Србији и ево вам још, један клип ,за крај,браћо:

[Sherlock H.]

@Нектарије

Јел то стварно твоје мишљење или се шалиш са нама?

[Искушеник]

... А већег Православног екуменисте од Владике Николаја наша Црква у новијем времену није имала...

Заиста ме задивљиују онакви горе коментари  pravopop

Уместо да се прво послуша предавање, па онда нешто коментарише, иде се обрнутим смером....

[Искушеник]

Овај клип о крштењу је директан удар на Свете Оце.