Свети из српскога народа

[Јован Чакарески]

Свети из српскога народа

Гост - предавач на духовној трибини у свечаној сали Парохијског дома београдске цркве Светога Јована Владимира био је ипођакон Димитрије Плећевић. Недавно се појавило друго проширено издање његове књиге „Српски светачник, саборник животописа светитеља и чудотворних икона у Српској православној цркви“. И његово уводно излагање на трибини „Свети из српскога народа“ бавило се истом темом као и његова књига. Највише се говорило о Светом Јовану Владимиру коме је посвећен овај храм и његовој супрузи Косари.

[мирођија]

      LEGENDA O VLADIMIRU I KOSARI

Vladimirov krst čuva se u bratstvu Androvića kao najveća relikvija. Svake godine, na dan Sv. Trojice, krst se iznosi na vrh Rumije na mjesto gdje se, po predanju, nalazila crkva. U narodu postoji običaj da učesnici procesije ponesu sa sobom po jedan kamen, jer po predanju crkva će se sama obnoviti kada bude dovoljno kamenja. Učesnici procesije su pripadnici sve tri vjeroispovjesti.

      Nakon rušenja crkve Sv. Marije pronađen je krst, koji se danas nalazi u posjedu bratstva Andrović. Krst je visine 45 cm, širine 38 cm, debljine 2,5 cm, napravljen je od drveta, a spolja okovan pozlaćenim listovima. Mjesto gdje se on čuva znaju dva najstarija člana porodice.

      Krst je vezan za dukljanskog kneza Vladimira (980 - 1016. g.) čija se prijestonica nalazila u Krajini (Ostrosu). U ratu sa makedonskim carem Samuilom 997. g, knez Vladimir je zarobljen i odveden u tamnicu u Prespi. U lijepog dukljanskog kneza zaljubila se ćerka cara Samuila, Teodora (Kosara), koji joj se učini “slađi od meda i sađa” i kaza ocu da će skočiti u jezero ako je ne uda za Vladimira. Ubrzo su se vjenčali i živjeli u dvorcu, nedaleko od manastira Prečista krajinska na Skadarskom jezeru.

      Nakon smrti, cara Samuila nasljeđuje Vladislav, koji ubrzo poziva kneza Vladimira da ga posjeti u Prespi i kao znak da mu se ništa neće dogoditi, šalje mu zlatni krst. Znajući da je Vladislav prevrtljiv, knez Vladimir zatraži da mu pošalje drveni krst, jer “na njemu je Spasitelj razapet”. Vladislav uputi tri monaha sa drvenim krstom, ali čim je Vladimir došao u Prespu, bio je ubijen na vratima crkve. U trenutku pogubljenja imao je drveni krst u rukama, sa kojim je i sahranjen u Prespi.

        Vladimirova žena Kosara je njegovo tijelo prenijela u manastir “Prečista krajinska”, zamonašila se i poslije smrti po svojoj želji je sahranjena pokraj Kneza. Knez Vladimir je proglašen za sveca.

[мирођија]

Crkvene pesme

Stihira na večernji

Zasjao si, slavni, k'o jutarnja zvezda

U zapadnoj zemlji, blaženi Jovane,

Carstvov'o si dobro, dobro i pravedno,

Krst Gospoda tvoga na rame uzevši

Sledov'o si Hristu kao drugar prisni

Za to se molimo tebi, svetitelju:

Za duše se naše

Moli, Vladimire!

Tropar

Krst si svetli propoved'o svima

Krst što ti se sa nebesa javi,

Njim si narod jasno prosvetio,

Vladimire slavni!

Tvoje krvi skerletom urešen,

Udostojen besmrtne počasti

Stati pred Trojicom,

Te slobodu imaš moliti se:

O moli se, sveti Vladimire, Za naše spasenje!