Како да направите Бројаницу

[Баба]

Мислиш да поставим тезгу у Београду тамо где они шетају?

[marija]

?????? ?? ???????? ????? ? ???????? ???? ??? ??? ???????

ako tako nastaviš ukraš?u ti ideju :cheesy1:

[Баба]

?????? ?? ???????? ????? ? ???????? ???? ??? ??? ???????

ako tako nastaviš ukraš?u ti ideju :cheesy1:

??? ? ?? ???? ????? , ?????? ??????????

[marija]

?????? ?? ???????? ????? ? ???????? ???? ??? ??? ???????

ako tako nastaviš ukraš?u ti ideju :cheesy1:

??? ? ?? ???? ????? , ?????? ??????????

ne, ja ih kupujem  :-[ volim da ih poklanjam prijateljima..

[PD]

Pitanje,

Ne kako napraviti brojanicu ali Lazarica rece da voli da poklanja brojanice, pa ja bih pitala u vezi toga....da li mozes kupiti brojanicu sam sebi, i da li je u redu ako se obican covek/mirjanin moli koristeci brojanicu? Takodjer, u zadnje vreme videh mnogo razlicitih brojanica, mislim razliciti materijali koristeni da se naprave, nema 33 cvorica nego manje, takodjer jedna prijateljica je bila kuci (mislim u Srbiji) i donela brojanice napravljene od razlicitih materijala koje su prodavane u crkvenim prodavnicama. Da li su i ove brojanice OK?

[marija]

БРОЈАНИЦЕ

текст из часописа "Светосавско звонце" бр. 3

Молитва помоћу бројаница један је од најстаријих начина молитве, који су нарочито неговали православни монаси. Саме бројанице имају символички карактер. Обично су црне боје и тиме нас упућују да водимо трезвен и озбиљан живот у непрестаном покајању. Бројанице су исплетене од чисте овчије вуне, што нас подсећа да смо ми словесне овце Доброг Пастира Господа Христа који је сам као Јагањац Господњи пострадао за нас и избавио нас од вечне смрти. Мале бројанице обично имају 33 чворића. Постоје и веће бројанице од по 50, 100 или 300 чворића

. По једном старом предању, био је један монах који је желео да начини вунену бројаницу да би одбројавао своје молитве, али ђаво му је стално развезивао чвориће које би исплео. једном му се јавио анђео и научио га да плете чворић који се састоји од седам уплетених крстова. То је један од најкомпликованијих чворова на свету. Овакву бројаницу ђаво није могао да расплете.

КАКО СЕ МОЛИМО ПОМОЋУ БРОЈАНИЦА

Поред молитва које се налазе у молитвенику и редовно се читају у одређено доба дана, Црква Христова благосиља својим верницима да све своје молитве могу надопунити или заменити кратким молитвама које се више пута учестало и сабрано понављају. Оне нам омогућавају и помажу да се лакше саберемо умом на саме речи молитве како нам ум не би лутао.

Како, дакле, да започнемо молитву? Сабравши мисли, узмемо левом руком куглицу бројанице (или крстић), држећи је лагано између палца и кажипрста. Осенимо се знаком часног крста десном руком и тихо почнемо одбројавајући сваку поједину молитву једним чворићем.

Најчешћа молитва којом се молимо;на бројанице; је тзв. ИСУСОВА МОЛИТВА која гласи:

ГОСПОДЕ, ИСУСЕ ХРИСТЕ, СИНЕ БОЖЈИ, ПОМИЛУЈ МЕ ГРЕШНОГА!

или у краћем облику:

ГОСПОДЕ, ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ МЕ!

ИСУСОВА МОЛИТВА је најважнија молитва сваког православног хришћанина. Она по црквеним правилима може да замени све друге. Будући освећена самим именом Христа Бога, она у наше срце низводи божанску благодат и уноси неисказани душевни мир када се учестало понавља. Многи православни хришћани толико су се навикли на ову молитву да непрестано имају у свом срцу и на уснама име Исуса Христа, па чак и за време сна, јер када се човек навикне на њу честим изговарањем она постаје механизам који се одвија као нпр. процес дисања.

Највећа сила ове молитве лежи у самоме имену ИСУСА ХРИСТА, које изгони из нашег срца сваку сметњу и немир и уноси божански мир.

Поред ИСУСОВЕ МОЛИТВЕ уобичајено је да се хришћани моле и Пресветој Богородици и светитељима и то на следећи начин:

ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦЕ, СПАСИ МЕ ГРЕШНОГА!

СВЕТИ (име светитеља) МОЛИ БОГА ЗА МЕНЕ ГРЕШНОГА!

Помоћу бројанице можемо да се молимо за своје ближње, свој народ и то

тако

што на првом чворићу бројанице изговоримо следеће речи:

ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ СЛУГУ (слуге, слушкињу, народ) СВОГА (име

или

више имена са списка), а на осталим чворићима не понављамо име онога за

кога

се молимо ако их има више, веће говоримо:

ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ ПОМЕНУТЕ СЛУГЕ СВОЈЕ!

Такође, можемо да се молимо и за упокојене сроднике:

ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, УПОКОЈ ДУШЕ УСНУЛИХ СЛУГУ СВОЈИХ (имена), а даље

ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, УПОКОЈ ДУШЕ ПОМЕНУТИХ СЛУГУ СВОЈИХ!

Када смо сами добро је да изаберемо неко тихо место и да речи молитве

говоримо шапатом. Православни хришћани најчешће се моле стојећи пред

иконама

и упаљеним кандилом, али могу да се моле и седећи или лежећи када смо

телесно исцрпљени или болесни. Корисно је да се после сваке изговорене

молитве прекстимо. На тај начин се наша пажња лакше веже за речи

молитве.

Међутим, молитва на бројанице може да се практикује на сваком месту и у свакој ситуацији: у аутобусу, возу, чекаоници, приликом шетње или чак разговора у коме не учествујемо. Многи хришћани пред спавање осене крстом своју постељу и легну у кревет заједно са бројаницом тихо се молећи док не заспе. Ујутро, када се пробуде, одмах се лате бројанице и тако започну дан молитвом. Веома је корисно одвојити увече пред спавање и ујутро по буђењу одређено време које ћемо посветити молитви на бројанице. Апостол Павле нас учи да се молимо непрестано. Свакако, када смо у друштву не можемо се молити на исти начин као када смо сами. У том случају не треба привлачити пажњу накаквим чудноватим понашањем, већ напросто ћутећи у себи изговарати молитву пратећи је неприметно окретањем, бројанице. Молитва се у себи може сасвим лако вршити покретањем језика при затвореним устима и мисленим праћењем речи молитве. Укратко речено, можемо се молити увек и свугде, а да то нико други не зна осим Бога коме се молимо и нас самих. Свако намерно привлачење пажње других људи око нас страно је духу истинске молитве коју морамо да вршимо у покајању и смирењу, скромно и тихо у тајној одаји срца свога?.

Приликом молитве на бројанице Свети Оци апсолутно забрањују било какво маштање и замишљање слика. Наша пажња мора искључиво бити сабрана на речи молитве. То се постиже упорним трудом и вежбањем пажње, али и полаганим произношењем молитве без журбе да што пре постигнемо одређени број. Бог чује и услишава само ону молитву која се сабрано врши. Ипак, пажњу је тешко одмах постићи и зато се саветује да се молитва и у тренуцима расејаности изговара,јер учесталим понављањем наш ум се постепено навикава на молитву и тако стиче пажњу у молитви. Заправо, најбољи начин да се научимо молитви јесте да одлучимо да је понављамо без обзира да ли успевали да се саберемо или не. Као што кап по кап воде може да издуби и најтврђи камен тако и учесталост молитве без обзира колико нам она још била расејана, може да доведе до чисте и сабране молитве. Бројаница се може у тренуцима када је не користимо држати у џепу, или ако је мала око руке. Ипак, није лепо привлачити пажњу својим бројаницама, а поготово играти се њима прстима у доколици. Оне служе искључиво за молитву, а не за игру или за украс. Према бројаницама смо дужни да имамо долично поштовање. Монаси и монахиње који плету бројанице и сами се моле за време свог рада и зато су бројанице плод молитве и њом су освећене.

Зато, браћо и сестре, прионимо на молитву Господу Исусу Христу и његовим светима за себе и за своје ближње, како бисмо за време овога краткога земаљскога живота задобили божанску благодат СВЕТОГА ДУХА, и удостојили се вечне награде на небесима. Господ је увек са нама, на сваком месту, јер Он нас учи да је Царство небеско у нама, у нашим срцима. Дакле, потребно је само да ми увек будемо са Њим кроз МОЛИТВУ и друге свете врлине.

Немогуће је стећи ниједну хришћанску врлину без благодати Божје, а њу добијамо првенствено молитвом. Зато је МОЛИТВА - ЦАРИЦА ВРЛИНА које нас узводи ка самоме Богу и сједињује са њим.

[marija]

Ношење бројанице на левој руци, као и њено држање у левој руци приликом молитве, је чисто практична ствар. Није сиволичке или канонске природе, те нас и не обавезује да морамо тако поступити.

Бројаницу приликом молитве држимо у левој руци зато што се десном руком у то време осењујемо крсним знамењем те неможемо бројаницу држати,одбројавати молитве и крстити се у исто време једном руком. Када бројаницу не користимо приликом молитве - а то је њена ЈЕДИНА улога, онда је најбоље да је одложимо негде на неку полицу или стчић где држимо молитвеник, Псалтир, Св. Писмо које користимо приликом молитве.

Такође бројаницу можемо носити са собом, ако рецимо идемо на пут или сл.Тада је можемо спаковати заједно са молитвеником или је ставити око зглоба леве руке, око кајша на пасу или џеп кошуље. Зашто леве руке? Зато да се не би дешавало да, користећи више десну руку, стално махали бројаницом или је негде закачили, можда и покидали, или лично. Наравно ако је човек леворук он ће бројаницу носити на десној руци. Међутим, најбоље је, бројаницу не носити као рекламу. Већ је користити у тренутцима молитве далеко од очију радозналаца.

Знај, брате, БРОЈАНИЦА НИЈЕ нукакав ТАЛИСМАН или "наруквица за срећу",као ни "наруквица да деца лепо спавају и свашта не сањају". Њена једина улога и сврха се може појмити само кроз молитву и никако друкчије.

Нека тебе, и твоју породицу, Свемилостви Дародавац свих добара - Бог, благослови.

Твој у Господу Христу,

јеромонах Евтимије

[Guest Izida]

Lazarice,ja kad su se pojavile ove plasticne htela da kupim jednu.Odem u prodavnicu u Sabornom u Kg,prebrojim nema 33 cvora.Ja pitam kakve su

to brojanice,o oni mi kazu kako to uopste nisu brojanice,vec obicne narukvice,nakit ili ti modni detalj.Nedavno ovde u prodavnici u Staroj crkvi sretnem svog veroucitelja,divnog svestenika i pitam ga sta predstavljaju te narukvice(a covek se jos nije oporavio od mojih pitanja sa nastave iz

proslog veka),a on mi kaze da ne predstavljaju nista.I niko ne zna kako su dospele u crkvene i manastirske prodavnice.Valjda na foru:snadji se,pa

zivi.Ali,lepo izgledaju.

Brojanice moraju imati 33 cvora,svaki za po jednu godinu Isusovog zivota na Zemlji.

Takodje,mora se imati blagoslov i za izradu i za prodaju.A najbolje je,po mom misljenju,ko ih pravi,da ih prodaje preko Crkve.

Za blagoslov se ne uzima procenat.Ali,naravno,da procenat uzima prodavnica,koja ih prodaje.I u tome ne vidim nista lose.

Deda,ne moze ova tema u Kreativni centar,zato sto je to uputstvo.Napravi ti brojanicu,slikaj je,i onda postavi u Kreativni.Politika Kreativnog centa je da ljudi tu postavljaju sopstvene umotvorine i rukotvorine.

[Милан Меденица :)]

vidi za ove brojanice na mnogim forumima možemo pro?itati da nisu pravoslavne a ja ejdnu takvu kupih u manastiru  na Fruškoj gori u Maloj remeti, aj sad ti budi pametan ???

?? ??? ????????? ???? ??????? ?????????????? ??? ???? ??? ?? ?? ???? 

[Guest Izida]

Medo,citaj.Napisala sam lepo.To uopste nisu brojanice,vec narukvice.

[Милан Меденица :)]

Изида, прочитај питање

да допуним онда, јел су и Богородичине сузе онда бројанице? и одакле оне

[Guest Izida]

Medice,ja sam prethodno napisala za te plasticne zenske modne detalje.A Bogorodicine suze su neka biljka,tacnije neko drvce.Pa se od tog

materijala prave neki detalji,tipa krstici,narukvice,etc.Kao,ako se secas,kad smo bili klinci i mirjani insistirali da nam prodaju krstice od tisovine,

kao navodno su oni nesto svetiji od drugih...

Mislim,setili se ljudi,kako da zarade koju paricu.U tome je fora.I neka su.Niko meni nije kriv,sto moj otac perfektno crta i slika,ali iskljucivo za svoju dusu,i sto sam ga ja molila da trazi blagoslov da ikonopise,i da i mi zaradimo,koji dinar,a on me pogledao popreko i rekao:"Ti bi da zaradjujes na iko-

nama?Nikada ti to necu uciniti!Zasta ti ides u Crkvu?"

A tim poslednjim pitanjem me uvek ubije u pojam kad odvalim nesto,sto nije u skladu sa njegovim staljinistickim forama.

[Guest Izida]

Medo,samo za tebe sam sada pronasla sliku Bogorodicine suze.

   

[marija]

Bogorodičina suza nad Isusovim trnom

Nikodije Spasić

Četrnaest vekova pre rođenja Gospoda Isusa Hrista, u Egiptu je ispevana himna Suncu koje „život zapoveda”. Ono je tada bilo vrhovno božanstvo. Kao i danas, darivalo je svetlost i toplotu. Bez njega seme nije klijalo, a ljudski um nije mogao da zamisli da postoji drugi gospodar života na Zemlji.

Spasitelj je na Preobraženje zasjao nad gorom svetlošću Sunca. Presveta Majke Božja oplakuje raspetog sina. Proroci, najavljujući rođenje Mesije, postovetili su njegovu moć sa Gospodom nevidnim i pripisali mu stvaranje sveta i pre no što je Sunce postojalo. Kad je raspet Njegov Jedinorodni Sin, protivnici su ga ovenčali trnovim vencem.

Od suza Bogorodice, palih na zemlju, procvetali su u cvastima rumeni suzni cvetići, zanosnog opoja majčine Duše. Otada na Zemlji rastu Isusov trn i Bogorodičina suza, kao sećanje na raspeće i oplakivanje Sina Božjeg.

I naše žene neguju sveto rastinje da im bude pred očima kad ih opseda bol i žalost, kad im je preteško da podnesu gubitak koji se ničim ne zaceljuje. I trn i suzu osobito poštuju žene vernice, bliske Crkvi. Čim započnu razgovor sa majkama ostalim bez jedinca, izginulim u ratovima ili nestalim na neznanim putevima zemlje i vode, i same se rasplaču nad tuđim sudbinama.

Od svih priča o ženama koje su rodile decu ljubavi posle bolnih godina iščekivanja, osobito je kazivanje o gledanju oreola.

U seoskim naseljima, mlade žene veruju da je posebno Neba predeo uznetog Sina Božjeg, a da se u sjaju punog Meseca ogleda Bogorodica sa Njegovim likom u naručju. One se tada mole zarnom oreolu da obasja i njihovu Dušu i ispuni im najveću želju, da porodom ukrase svoj dom.

Bilo je to davno, u vremenu u kojem nisam ni slutio da ću pisati o neobjašnjivom, da osluškujem rast i procvat bilja i tragam za onim što je predato u znanje odabranim osobama. Više se i ne sećam gde sam slušao kazivanje o gledanju oreola, u kom kraju Serbie, ali svaku reč upamtio sam kao posebno otkriće nečeg što se često gleda, a nikad ne vidi.

Reč je o ženi kojoj su deca stalno uzmicala: trudnoća joj se nije držala, krvarila je preko začeća, a bolni odlivi bacali su je u očajanje, oduzimali joj snagu i razum. Šta sve nije činila da umilostivi sile prirode i božanstva kome se uznose molitve! U bašti, i svuda oko kuće, gajila je bilje, a na terasi, pred ulazom u dom, sa posebnom ljubavlju negovala je Isusov trn i Bogorodičinu suzu.

Od trna je splitala venac i stavljala ga sebi na glavu, da joj u kosi blistaju crveni cvetići, a preko čela vezivala povijušu cvasti suznog oticanja, da plače nad njenim licem. Danju se molila Suncu, a noću je pratila pun Mesec, od pojave na Nebu do zalaza iznad vidljivog prevoja Zemlje, neprestano gledajući sliku obrisa Bogorodice, majke sa detetom. Sve joj se činilo da je to ona sama. Jasno je videla kako iz zarnog oreola silazi pred kućnu kapiju, noseći prvorođenog sina.

„Za druge snove nisam znala” pričala mi je ta žena, držeći dete u naručju. „Ni danas mi ništa drugo ne dolazi u san osim Bogorodice sa njenim Mladencem. To nikome do sada nisam pričala. Kad ste iznenada došli i nazvali me po imenu, učinilo mi se da jedino vi znate moju tajnu.”

U to vreme nisam ni čuo ni video da postoji Isusov trn i Bogorodičina suza. Pitao sam je otkud joj cveće sa tako neobičnim imenima.

„Jedino je moja svekrva znala koliko čeznem da rodim” odgovorila mi je. „Na dan Male Gospojine, otišla je nekud od kuće. Niko nije znao gde se zaputila. Tri dana nije se oglašavala. Posle se vratila sa torbom punom bilja. Dala mi je to što je donela.”

„Dok se ne izmučiš kao Isus, i ne isplačeš kao Bogorodica, nećeš moći da rodiš” rekla mi je šapatom. „To su bile njene jedine reči. I meni i njoj učinilo se da se onaj zarni oreol Meseca primakao našoj kući.”

Mnogo godina kasnije, putujući po Serbiji, kad sam već znao da pored lečnog postoji i magijsko bilje, dalo mi se da čujem pod rudničkim nebom pričanje da je trn mučeništvo svakog čoveka, a suza plač svake majke.

„Nigde na svetu” pričalo se te noći pored vatre „nema žena, kao kod nas, koje rađaju jedno dete. Samo se kod nas veruje da jedinac ima tu moć da nasledi roditelje i nadživi njihovo ime. Obmanjuje se naš narod, iako zna da nema naselja u kojem se po redu umire. Šta će milostivom Bogu raj po kojem hodaju starci i starice? Kakav bi izgledao Sudnji dan kad bi samo oni sišli na zemlju?”

Jedan od noćnika ispričao je o jedincima priču, dostojnu zapisa. U dva svetska rata i jednom domaćem osvetnom ubijanju, tri puta su se u nedeljnoj kući ženili potomci pred polazak u vojsku. Nijedan od njih glavu nije sačuvao, ali svakom se seme zapatilo u novom rađanju sinova.

Pročulo se to nadaleko, pa više niko nije hteo da udomi kćer pod njihov dimnjak. Tri puta u različitim vremenima, tuđe kćeri su ostajale udovice sa sinovima u naručju. Njihovo mučeništvo, kao i muževa na bojištu, bilo je prepuno iskušenja i neizvesnosti. Da li da se preudaju i odu iz najbogatije seoske kuće, da tuđin bude očuh njihovom detetu, ili da ostanu u kući čije je prezime nosio njihov jedinac i do smrti trpe život bez muža i ljubavi?

Veruje se da je njihovu postojanost u odanosti izgubljenim muževima sačuvala svijena cvast Bogorodičinih suza, spletena oko Isusovog trna. Plakale su dok im sinovi nisu odrasli i shvatili da nemaju ni oca, ni brata, ni sestru. Sve te nežnosti jedino su im majke kroz pričanje prenosile.

„Ali njihovu patnju jedino su oni osećali” rekao je čovek na kraju svog kazivanja, gledajući prema punom Mesecu. „Treći sin iz te kuće, već zašao u godine neženja, doveo je devojku izdaleka, da ništa ne radi, samo decu da mu rađa. Ona mu je rodila dvojicu sinova da imanje prepolovi, i dve kćeri, da tuđe kuće srećnim učini. U svim tim kućama i danas Bogorodičina suza opominje narod za gubitkom jedinorodnog sina.

U Jagodini, Serbia, 21. novembra 2006.

[marija]

vidi za ove brojanice na mnogim forumima možemo pro?itati da nisu pravoslavne a ja ejdnu takvu kupih u manastiru  na Fruškoj gori u Maloj remeti, aj sad ti budi pametan ???

?? ??? ????????? ???? ??????? ?????????????? ??? ???? ??? ?? ?? ????  kisa

naravno da ima ali brojanice za decu uglavnom nemaju 33 ?vori?a, a za moju rukicu tj.moj ?lanak još nisam nabavila odgovaraju?u brojanicu :cheesy2:

tako da koristim ovu plasti?nu za svakodnevno a veliku za kod ku?e

mada kad mi treba koncentracija za molitvu verovali ili ne koristim sopstvene prste