Апологетске димензије православне Тријадологије

[Guest свештеник Иван]

Апологетске димензије православне Тријадологије

30. јун 2010. године у 21:30

предавач: Андреј Протић, теолог и комуниколог


- Имплицитно присуство савелијанства у римокатоличкој тријадологији - Trinitas уместо Trias - дефинитивно се открива у осуди исихазма...

- Догматски компромиси светих отаца - св. Атанасије и Маркел, св. Василије и омиусијанци...


- Псеудохришћанске секте и тријадологија (мада, овде бих највише контекстуализовао њихово прихватање Светог Писма а неприхватање Првог Васеленског Сабора на коме је канон потврђен - ово је, уједно, и најјачи аргумент против свих sola scriptura-изама)

- Последице тријадолошке регресије у Исламу и везе са неоплатонизмом

Приступна шифра је logos2010.

Пре предавања подесите искучивање микрофона да се предавач не би ометао у току предавања.


Пре приступа предавањима прочитајте УПУТСТВО ЗА КОРИШЋЕЊЕ TeamSpeaka


Важно обавештење:

Предавања су ограничена за 40 корисника на једном предавању. Због тога пожурите да заузмете своје место. Само чланови форума могу да присуствују предавањима.

Ваше

[sekastarča]

0110_hahaha  Срећом да сам на прошлом предавању чула да је Тријадологија наука о Светом Тројству, па бар то капирам, али ''савелијанство'', ''исихазми'', ''омиусијанци'''???

89898989898989 Морам да чекам предавање???  eheeeej

[Guest свештеник Иван]

Тријадологија наука о Светом Тројству

О Светој Тројици а не "светом тројству". Свето тројство не постоји, постоји Света Тројица. Врло је битна та терминологија.

[sekastarča]

hvala Па да имам проблема!  eheeeej Нашла сам

Одг: РЕЧНИК ПРАВОСЛАВНЕ ТЕОЛОГИЈЕ Протојереј др ЈОВАН БРИЈА

« Одговор #98 послато: 14. Октобар , 2009, 22:10:00 »

Одговори са цитатомЦитат

Цела књига је на линку:

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/index.htm

0110_hahaha

[andrej]

Слажем се, можда тема делује херметично, али мислим да јесте значајна. Догматски основ православне тријадологије изложен је у Символу Вере, тако да и они који су потпуно богословски неутемељени могу да крену одатле. Неко од браће богослова и свештеника би могао да одржи и догматско предавање о тријадолошким димензијама неопатристичке синтезе - верујем да би и то би било корисно браћи и сестрама?

Апологетска димензија је другачија од догматске. Она се, наравно, додирује догматике, али се бави екстерналитетом и фаворизује компаративни приступ теми. Конкретно, можемо да продискутујемо тезу о практичним последицама догматике - политизација догматике је оно "скретање" или "лутање" које називамо "заблудом" (или грчким изразом јерес). Апологетика је наш алат који имамо уз себе у сусрету са инославнима - не да би смо се ми с њима надмудривали, него да не бисмо сами били надмудрени. Пошто је секуларни свет у стању апостасије (богоотпадништва) апологетика се поново актуализује - баш као и у првим вековима хришћанства. Наш православни ексклузивитет у сусрету с иновернима данас не може да буде очуван аутизмом несуочавања, него само кроз суочавање у коме ми препознајемо разлике - и њихов значај. Наш ексклузивитет није дакле само гносеолошки, већ пре и изнад свега - он је евхаристијски. Евхаристија је тај лични однос с Пресветом Тројицом, за којим протестантизам тако узалудно трагају, захтевајући од верника "да приме Исуса у срце." Евхаристија је ту да би се елиминисао сваки вид формализма или релативизма у онтолошкој димензији односа с Богом.

Евхаристијска димензија тријадологије, наглашена је већ на почетку, када свештеник благосиља Царство Оца и Сина и Светога Духа а верни одговарају са Амин. Овде, дакле, почиње дијалошки однос Цркве са Богом, увек нов и увек јединствен. Све жртве прошлости, замењене су евхаристијском интеракцијом Цркве и Свете Тројице - ту жртву Син узноси Оцу - а уношењм себе узноси и све учеснике евхаристијског сабрања - часни дарови се, пак, претварају у крв и тело тко што у њих силази Дух Свети - зато је свето причешће заправо акт сјединења са Тројицом "Јединосуштном и неразделивом". Тројица је неразделива у смислу неразделивости Суштине актом рађања Сина и исхођења Духа, а чему је, у оба случаја, праузрок Отац.  Ова узрочност јесте последица Воље Оца да постоји као три личности (грчки израз ipostas има прецизније значење од наше именице "личност"). Воља Оца је, дакле, initium постојања, али, Син се не рађа нити Дух исходи "из воље Оца" (што би било савелијанство) - нити су њихове ипостаси подчињене ипостаси Оца (што би било аријанство) - него по Вољи (одлуци, избору, хтењу), а из Суштине.

Савелијанско учење је потпуност личности Triadа-e сводило на својства (манифестације, "улоге") - Trinitas. Овакво гледиште било је производ александријске богословске школе која је била под утицајем неоплатонизма. Блажени Августин је своју тријадологију такође обликовао под утицајем Платонових идеја и потоњих философских интерпретација, што је за последицу такође имало објаснавање Тројице кроз својеврсна "својства" (Отац - "Ум" - Син - "Истина" - Дух Свети - "Љубав"). Проблем са свођењем ипостаси на "својства" је у томе да свака ипостас поседује пуноту битија, те тиме и сва својства инхерентна сваком битију. Другим речима, када би монархијанско гледиште било тачно, сцена Авраамовог гостопримства не би могла да буде применива као канонски израз којим се живопише Света Тројица, нити би, пак, Богојављање садржало одвојен глас једне ипостаси, голуба као облик друге ипостаси и треће ипостаси - Логоса који прима свету тајну крштења у Јордану. Због тога православно схватање тријадологије не прихвата ипостаси као "манифестације" Суштине - субординација ипостаси у односу на суштину имплицира монархијанство. Конкретно, рећи да "исповедамо једног Бога у три лица" јесте имплицитно савелијанска изјава, која не разликује Бога Оца и Суштину, него их поистовећује (тј. утапа ипостас Оца у Суштину). Када говоримо о Једном Богу, говоримо о Богу Оцу - једино, што за разлику од аријанаца, не раздвајамо Тријаду, него разликујемо божанске ипостаси. Тако се у молитви Господњој обраћамо Једном Богу, речима "Оче наш..." - дакле, директно ипостаси Оца, а не Суштини Тријаде. Када би се молитвено обраћали Суштини, тиме бисмо упали или у савелијанско сливање лисца или, пак, у аријанску деобу Тријаде. Тако, када у Символу Вере кажемо "Верујем у Једнога Бога Оца" између речи Бог и Отац нема интерпункције - дакле, Један Бог јесте Отац, а не Суштина заједничка Тројици.

Ово би, дакле, био кратки и непотпуни догматски преглед или увод, пошто би требало да се подразумева познавање ових елементарних догматских начела, како би сутрашње предавање било угодније слушаоцима - пошто, како сам нагласио, не бих се толико бавио догматском димензијом тријадологије, него више апологетском која се сусреће с другим концепцијама. Последице тог сусрета су оно што је заправо апологетски занимљиво. Ако неко од благодатне браће или сестара или учених отаца има времена, слободно може да допуни ово што сам написао свиме што сматра да би слушаоцима сутра било корисно. Такође, можда ћу и ја касније дати још неке допуне - учење о нествореним божанским енергијама, или нека римокатоличка или исламска метафизичка застранења (у односу на православну онтологију). Такођ, можете да унапред дате питања, примедбе и коментаре...

[Guest свештеник Иван]

Ово је врло битно предавање и једва чекам да га чујем.

[sekastarča]

hvala за уводно предавање, пошто је мени било потребно, а успут охрабрили сте ме да и као лаик могу да слушам јер ме управо и занима тај сусрет са другим концепцијама! И унапред  hvala за оно што ће те допунити:

учење о нествореним божанским енергијама, или нека римокатоличка или исламска метафизичка застранења (у односу на православну онтологију).

[andrej]

Пошто пишем и неке друге ствари, не знам да ли ћу стићи да дам те допуне до сутра. Већ сам рекао да неко од уважених отаца и богослова, којих хвала Богу има доста на овом форуму, такође може да да те допуне. Ако ништа, потрудићу са да у току вечери барем линкујем неке релевантне светоотачке и богословске текстове на ову тему (тј. увод - догматске и евхаристијске димензије).

[andrej]

Ево неколико линкова са нашег форума, можда корисних за сутрашње предавање:

Никео-цариградски Символ вере (325./381.) (са референцама из Писма)

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,5789.msg159893.html#msg159893

ЛИЧНОСТ

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2005.msg42263.html#msg42263

НУС

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2005.msg42274.html#msg42274

ОМОУСИОС

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2005.msg42912.html#msg42912

ЕНЕРГИЈЕ

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2005.msg42165.html#msg42165

ИСИХАЗАМ

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2005.msg42210.html#msg42210

ПАЛАМИЗАМ

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2005.msg42913.html#msg42913

ЈЕРЕСИ

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2005.msg42235.html#msg42235

КЕНОЗА

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2005.msg42249.html#msg42249

Одлуке Васељенских Сабора - Ороси Вере

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4354.msg115895.html#msg115895

[sekastarča]

hvala опростите ми  bliss jeeee

4chsmu1 29dz8zk

[andrej]

Нема шта да се опрашта. Највише знају они који највише питају 

[Guest свештеник Иван]

Молим вас да се на предавање прикључите бар десетак минута пре и подесите искључивање микрофона и звукова, да не би ометали предавача, а и да би снимак био добар. Понављам, врло битно предавање.