Саопштење за јавност Покретa хришћанских демократа Србије

[Marjanovic]

Саопштење за јавност

Обавештавамо домаћу јавност да је формиранo новo  Удружење грађана - Покрет хришћанских демократа Србије, која за циљ има афирмацију хришћанске демократије у Србији.
Покрет хришћанских демократа Србије је народни покрет за духовну, моралну, политичку, економску и културну обнову Србије који ће се залагати за :
· Легитмност верског погледа на свет  у демократском друштву
· Достојанство радника, незапослених, особа са инвалидитетом, старих  и болесних лица
· Права нерођеног детета
· Борбу против рада недељом
· Имплементацију хришћанских вредности у Устав Републике Србије
· Међуетничко и међуверско помирење

ПХДС је цивилна, а не верска, ни црквена организација и као такав  је отворен за све  људе чија су политичка или друга  уверења у складу са традиционалном и хришћанско-демократском оријентацијом као и за све оне који су спремни да раде за општу добробит. Сматрамо да Србија на путу европских интеграција и у контексту демократизације друштва треба да заштити најосновније традиционалне вредности.
Позивамо све људе добре воље да дају своју подршку покрету са широком хришћанско-демократском платформом. Ми нисмо странка нити нова партија, већ покрет који жели да учествује у духовној, моралној, политичкој, економској и културној обнови Србије

У Београду, 17. 06 2010
                    Удружење грађана
»Покрет хришћанских демократа Србије«

[Сава Савановић]

Da li ste vi Pokret pravoslavno hrišćanskih demokrata Srbije , ili ste Pokret nadkonfesionalno hrišćanskih demokrata Srbije ?

[Стефан]

Мислим да праву потврду своје личности православни хришћанин може добити само у монархији, не и у демократији са републиканским уређењем.

Идеја хришћанске демократије је више склона западним,католичким државама...али зашто да не-треба организовати једну праву хришћанску демократску организацију у Србији...

Наш грб-двоглави орао,нема случајно баш такав лик. Једна глава означава монарха-краља, световног владара Србије а друга српског патријарха као духовног оца нације...

Једино миропомазани владар јесте лидер са Божијим благословом, док се председник не миропомаже. Све и да је монарх који у датом тренутку влада неком државом можда и лошији од председника који истовремено води неку суседну, здравији је темељ државе и нације када вођа нације има Божији благослов.

А само га монарх има!

[Marjanovic]

Покрет хришћанских демократа Србије је православно опредељен, нпр. имамо крсну славу и већина људи су православни, али имамо и пар људи који су протестанти. Свако ко није против нас са нама је и члан нашег покрета може бити свако ко прихвата наш Статут. Иначе, ПХДС подржава обнову уставне,парламентарне монархије- обнову Краљевине Србије.

[Zawisza]

Старац Пајсије каже, да никако не гласата странке које у свом имену имају "хришћански" и "демократски"...

Мислим да треба мало више од славе и традиције...По мени, још један покушај изигравања верске свести народа зарад личних интереса.

Pa ovo nije stranka pa da se glasa, pokret je kretanje oko neke ideje. Ovde su iznete konkretne ideje. A ako se ne kreće, nego stoji sve propadne. Bara se užabokreči, kuća omemla, auto istruli... sve mu je potreban pokret.

Sam Isus kaže za sebe "da je Put". Put podrazumeva kretanje.

Tako i Marijanović poziva na vratite se Putu.

[Баба]

Старац Пајсије каже, да никако не гласата странке које у свом имену имају "хришћански" и "демократски"...

Мислим да треба мало више од славе и традиције...По мени, још један покушај изигравања верске свести народа зарад личних интереса.

Kako то мислиш ?

То изигравање верске свести зарад личних интреса?

Марјановићу и Кнежевићу , који су то ваши лични интереси у овом случају ?

[Zawisza]

Коју славу сте узели?

[Guest ага пије млеко]

Јако је лепа идеја !

Свиђа ми се.

Посебно ми је драго због ставки под бројем 2,3,4.

мада све су ставке битне на свој начин.

[vikiblaga]

У вашем саопштењу је све наведено сувише уопштено као полазиште. Заинтересовани нису ништа велико сазнали о покрету. И ако је у питању покрет, а не странка, како могу да се остваре циљеви. Каквом стратегијом?

Мало су се људи уморили од организација које нуде обећања,

залагања, стремљења... и на крају... ништа.

Мени би се, например, свидело, када РТС не би током Поста или Верских празника пуштао непримерени програм! Неке опаке филмове са болесним саржајем, насиљем, искасапљеним женама... глупе шоу и бла- бла- програме са празњикавим, квази интелектуалцима и шта већ...

Зар у држави где највише има Православних Хришћана (мада верујем да би и друге конфесије то поздравиле) не треба мало да се пази на квалитет и садржину програма који се емитују. А сви знамо колико деца седе пред телевизорима  и какви су ликови постали узори! Морао би да се организује Покрет против простаклука! сваке врсте и да се зове ППП или 3П. Ко ће да се придружи?

[karadjordje]

Старац Пајсије каже, да никако не гласата странке које у свом имену имају "хришћански" и "демократски"...

Мислим да треба мало више од славе и традиције...По мени, још један покушај изигравања верске свести народа зарад личних интереса.

А ђе то пише Старац Пајсије и који је разлог да се не гласају такве партије?Што вели Свети Пајсије?

[Баба]

http://www.hriscanskedemokrate.org/

Основни принципи хришћанских демократа Србије

Увод Вера без дела је мртва (Јак. 2, 20). Хришћански демократи су хришћани који су овај принцип каменом темељцем њиховог живота и политичког становишта. Ми схватамо да порицање овог принципа у друштвеном животу води ка победи зла и неправде, и да је знак пасивности и тежње да се Бог учини одговорним за нашу небригу, слабост и страх. Ми не желимо да оправдамо нашу пасивност и равнодушност на неправду око нас са речима: ,,Свака је власт од Бога''. Ми не схватамо Хришћанство као начин се побегне од стварности и повлађивање апатији и опсенама света, већ као приручник за политичко деловање. Они који деле хришћанске принципе предуго времена нису узимали активног учешћа у друштву.

То нас је довело до тачке да су власт преузели утицаји који уништавају основне тековине наше цивилизације. То се десило на више начина: у директном и отвореном уништавању цркава и Хришћанске вере током тоталитарних режима, или кроз постепену и лукаву замену хришћанских вредности са либералним. Иако се они можда чине сличним, они имају сасвим другачију сврху, посебно када се ширење и постојање зла правда толеранцијом, а исмевање и понижавање правог морала слободом говора. Наша цивилизација починиће самоубиство одбацујући хришћанске темеље на којима је саграђена. То се дешава у сваком смислу речи. Веру треба практиковати. Као што каже Свето Писмо: ,,Вера је темељ онога чега се надамо" (Јевр.11). Дошло је време за делање. Пред вама се налазе „Основни принципи хришћанских демократа Србије". Документ садржи дванаест тачака које представљају камен темељац нашег будућег социјално - политичког деловања.

1) Духовна обнова

Духовна обнова српског народа је предуслов сваке обнове и сваког развоја. Нема напредне Србије, без духовне обнове. Под тим подразумевамо повратак и обнову јеванђелскх вредности и врлина које су вековима красиле нас народ, обликовале нашу културу, државност и формирале наш идентитет. Православно Хришћанство је саставни део српског идентитета и сматрамо да Српска Православна Црква треба да буде глас савести у друштву Србије и да добије улогу која јој припада, а то је слободна Црква у слободном друштву. Друге цркве и верске заједнице, такође, треба да имају своје место у друштву, без дискриминације или одбацивања било кога и да заједно са Православном Црквом заступају одбрану традиционалних вредности, које су угрожене агресивним секуларизмом и материјализмом.

2) Време за хришћанску демократију

Хришћанска демократија је најмлађа од данашњих водећих политичких доктрина. Када се хришћанска демократија појавила на великој политичкој сцени, њени противници из разних европских партија су тврдили како она не сме настати јер она спаја послодавце и запослене, земљораднике и интелектуалце. Али, ова разноликост је главна снага хришћанске демократије. То је могуће јер је основ хришћанске демократије да цени људе из различитих слојева друштва - сиромашне и богате, оне из свих крајева Србије. Наша идеја помаже да се нађе компромис између бивших супарника, и помаже људима да виде себе као уједињену нацију, а тачно ово је оно што Србији ових дана треба. Хришћанска демократија је једина политичка доктрина која је способна да обједини најбоље идеје политичке деснице и левице, да начини простор новим стварима и да очува најбоље и најкорсније елементе прошлости. Снага компромиса, и јединство између различитих друштевних група које хришћанска демократија нуди се не заснивају на некаквом комерцијалном уговору између понуде и тражње, различитих друштвених група и класа, већ на заједничким вредностима Хришћанства за све групе и нивое становништва. Хришћански демократи признају демократски позив као једини који може да створи услове за одржање достојанства личности и њених фундаменталних права.

Са друге стране, то нас не спречава да демократски процес сматрамо некомплетним и несавршеним, тако да је продубљивање и усавршавање тог процеса један од наших циљева. Хришћанска демократија је најефективнија доктрина за земље на почетку свог тешког пута ка демокатији и успеху, и које су прошле кроз дуги период тоталитарних режима. Ни једна друга доктрина не може да успе у тим условима. Социјална демократија је идеологија друштва где су људи нахрањени а друштво је у здравом стању. Када је друштво постигло ниво где има развијену економију, када постоји опште сагласје о основним вредностима, када је пословна елита развила свест и схватање општих циљева са народом, и запослени су добро организовани и имају структуре које су способне да заступају интересе на ефикасан и цивилизован начин, социјална демократија може да функционише. Ништа од наведеног није случај са Србијом. У садашњим условима неолиберализам са својом неограниченом конкуренцијом, себичношћу и доминацијом најмоћнијих ће само одвести у ,,дивљи капитализам'' и просперитет за неколико олигарха и тајкуна. Развој криминала у српској економији током последњих година је правдан слоганима неолиберализма.

3) Политика и етика

Политика по нашем мишљењу треба да се води етиком. Треба развити основне вредности слободе, толеранције, једнакости, социјалне правде и мира. То се не може постићи ако се стварају мере које то спречавају. Циљеви и средства политике треба да буду у складу. То су методи ненасиља, практиковања правде и права, дијалога и традиције. Прагматизам који је заправо заборав основних вредности и њихова замена егоизмом, клијентелизмом и похлепом, корупцијом и вољом за моћи, је наш први непријатељ.

4) Право на људско достојанство

Светописамска и црквена традиција сведоче нам о томе да је човек створен по образу и подобију (сличности) Божијем. Право на живот представља темељ свих људских права. Нарочито је важно нагласити фундаментално право људског бића на рођење. Аргумент против абортуса не полази само од премисе верских принципа већ своје оправдање налази и у природном поретку стварања, у основним концептима људских права и социјалне правде. Право на живот не зависи од одређеног верског убеђења, већ оно представља природно и неотуђиво право које извире из достојанства људског бића. Одбрана права на живот од момента зачећа до завршетка живота, јесте одбрана достојанства људског бића. Свако сагледавање овог озбиљног питања мора поћи од јасне премисе да планирани абортус представља одузимање живота људском бићу којем је то постојање дато. Чин који дозвољава да се већ постојећем али не и рођеном људском бићу одузме право на даље постојање, не може ни на који начин бити принцип хуманости и правде.

Достојанство човека и људског живота, укључујући и оно нерођеног детета, представља неизоставну, незаобилазну ставку. Свако људско биће треба сматрати као јединствену и самосталну индивидуу током свих фаза живота. Достојанство сваке особе има једнаку вредност без обзира на пол, расу, националност, доб, хендикеп, верска или политичка убеђења, здравље и могућности, успех или мањак успешности и суд других. У овом контексту важно је нагласити и потребу за побољшањем социјалне негу женама у другом стању и особама са инвалидитетом. Одговорна државна политика према афирмацији и повећању наталитета треба да буде једна од кључних питања од којих зависи опстанак нашег народа. У том контексту веома је важно поред јавних кампања за повећање наталитета обезбедити и све предуслове како би породица имала све услове за нормалан живот, бесплатну здравствену негу и бесплатно образовање.

5) Породица као темељ друштва

Породица представља темељ друштва. Породица представља најосновнији облик друштвене заједнице. Она пружа појединцу сигурно окружење унутар кога он може да развија све оне позитивне вредности које треба да испољава унутар ширег друштвеног окружења. Породица представља микро-заједницу, које има све основне атрибуте једног друштва. Здраво породично окружење поставља темељ здравом друштву.

6) Солидарност, супсидијарност и хришћанска социјална етика

Светописамска и црквена традиција посебно наглашавају важност саосећања једног људског бића према другоме. Ово подразумева напуштање индеферентног и пасивног става у односу на помоћ коју је потребно указати другоме. Сваки члан друштва сноси индивидуалну и корпоративну одговорност да би служио и помогао другоме. Један од задатака државе јесте да путем различитих програма и активности подстиче ове вредности код појединаца, породица и организација.

Солидарност представља бригу појединца за својег ближњег, емпатију, изражај човекове социјалне природе. Као етичка димензија она произилази из достојанства човекове личности. Солидарност подразумева примање а и давање. Свако ко очекује помоћ треба бити бити спреман и да помогне. Солидарност није само императив појединца већ и колектива, као и саме државе. Суштина хришћанско - социјалног учења јесте појам супсидијарности. Остварење слободе захтева одговорно уређење живота по принципима супсидијаности. Из овога проистиче да држава треба да се одрекне преузимања задатака које могу да обаве појединац или мањи део друштвене заједнице. Треба препустити појединцу одговорност да за оне ствари које може постићи сам, у породици или у добровољном заједништву са другима. Идеја супсидијарности важи и у односима између манјих и већих заједница, као и слободних удружења и државних установа.

7) Социјална правда

Хришћански демократи подржавају оне људе који раде и зарађују својим рукама, без обзира ко је или шта та особа. Пригодна награда припада за тешки рад рудара угља који под земљом ризикује свој живот, тако и за организационе способности и иницијативу бизнисмена. Ако је тај принцип прекршен, о каквој солидарности уопште можемо говорити?

Социјална правда је кључ. Напредна Србија није могућа без економске стабилности, која опет није могућа без политичке стабилности. Да би се ово постигло, потребно је грађанска сагласност око основних принципа. Али сагласје је немогуће без социјалне правде. Постоји одређени редослед: социјална правда - грађанска сагласност - политичка стабилност - економска стабилност. Жеља за правдом је посебно јака сада у времену транзиције. Србија никада није била земља у којој су постојале велике и драстичне разлике између богатих и сиромашних. Солидарност и помагање увек су били цењени у нашем народу. Тај осећај солидарности који увек постојао се не сме препустити забораву. Социјална правда ће постати и остати камен темељац Србије.

8) Економија солидарности

Модерна економија није као стари капитализам код кога се учило из старих уџбеника. Ово је најкомпликованији концепт у коме свако обавља своју функцију. Велике компаније, њихови менаџери и власници великих корпорација у било којој земљи нису самовласни господари националних блага. Они служе као менаџери, пружајући ефикасно управљање у разним привредним гранама. Друштво им је поверило ове функције и има право да од њих тражи извештај. Главни задатак хришћанских демократа је да развије систем где ће богати морати да схвате да не могу да напредују не обазирући се на потребите и очајне. Сви смо у истом чамцу.

Модерни просперитет нације се не мери златним резервама, већ количином материјалних, интелектуалних и организационих ресурса државе. Сви чланови друштва и допринос сваког ка општем добру су важни у том систему. Стабилност таквог система овиси о узајамном поштовању људи, као и рационалној и праведној равнотежи интереса различитих нивоа друштва. Ако не постоји поштена веза између рада и пословања, незадовољство народа се изражава радикално, и од тога нико нема користи. Не само да ће активне и деструктивне акције предузети они који се осећају безнадежно, већ и безаконици. Њихова апатија и пасивна саботажа ће кочити планове енергичних и промишљених менаџера и бизнисмена. Принцип ,,узми све и расподели свима'' неће довести до побољшања живота сиромашних.

Перспектива и моћ власника и бизнисмена мора да се промени. Речи из Светог Писма: ,,Гле, вапије плата ваших посленика који су пожњели њиве ваше и коју сте им закинули, и вапаји жетелаца дођоше до ушију Господа Саваота'' (Јак. 5,4). Овај принцип одговорности треба да постане закон. Ако пословдавци запоставе своје дужности према раднику, како од њега могу да очекују поштени рад? Сврха је да развију систем подршке и одобравања, заједно са образовањем које подупире поштење у друштву, и држава ће бити на свачију корист. Ово треба свако да схвати.

На овај начин хришћански демократи схватају главне услове за успешну економију.

9) Традиционално и модерно

Хришћански демократи схватају конзервативизам не као повратак нештом старом и застарелом већ као чување и развитак ствари доказане вредности. Друштво не може да буде здраво и стабилно ако у њему нема здравог конзервативног поретка. Све промене у животу ове земље и нације треба да се одиграју по принципу: ,,Све ми је слободно али није све на користи, све ми је слободно, али све не изграђује' (1.Кор 10, 23-24)'.

Наш конзерватизам је далеко од слепе идеализације прошлости. За нас, прошлост није икона већ уџбеник. И светле и тамне странице наше историје су нам подједнако вредне. Окретање историји није начин да лечимо наш повређени понос, већ да стимулишемо рад на грешкама прошлости. Ми се не залажемо за обнављање старих порушених темеља и понављање грешака током изградње истих, већ за градњу нових темеља узимајући у обзир захтеве будућности али користећи искуство прошлости. Жито треба одвојити од кукоља. Србија ће се заснивати на вечним а испробати на временским вредностима.

10) Европа

Судбина Србије је суштински повезана са са судбином целе европске цивилизације. Такмичење два смера развитка се одвија у самој евроатлантској цивилизацији. Једна либералан води европске нације у корупцију, губитак снаге и уништење темеља који су начинили Европу оним што она јесте. Други конзервативни је уперен ка очувању основних вредности еврохришћанске цивилизације. Када говоримо европској хришћанској цивилизацији увек треба имати на уму да у њој постоје две различите традиције - источнохришћанска и западнохришћанска. Без обзира на све разлике обе традиције деле заједничко хришћанско наслеђе. То наслеђе мора бити основа и извор заједничке снаге ради заједничког превазилажења искушења владавине материјализма и секуларизма.

Европа пролази кроз озбиљну кризу. Изгубила је путоказ ка будућности. Упркос томе, велики повратак здравих конзервативних снага се одиграва данас у многим земљама, и хришћани треба да више учествују у политичким активностима. Хришћански демократи Србије намеравају да заузму достојно место у том глобалном процесу. Ову чињеницу треба узети у обзир при бирању стратешких партнера у свету. Србија ће постати поуздани парнтер свим здравим националним и глобалним покретима који се заснивају на хришћанским вредностима.

11) Очување природних ресурса

Нега према природном окружењу и очувању природних ресурса своје полазиште налази у Светописамској парадигми где је човеку као господару поверена земља коју треба да негује и за коју је одговоран. У садашњем времену у којем је услед глобалног загађења и загревања дошло до значајних климатских промена и озбиљног нарушавања еко система важно је подстицати производњу обновљивих - еколошких горива и смањивање емисија штетних гасова.

Мора се зауставити уништавање екосистема у рекама и шумама. Буџетска средства морају се организовати како би обезбедила развој и спровођење мера за заштиту животне средине. Ово подразумева и законске мере које би оштро санкционисале нарушавање и загађивање животне средине, посебно узимајући у обзир индустријске погоне.

12) Окренутост ка будућности

Важан показатељ здравља нације и/или цивилизације је начин на који људи гледају ка будућности, спремност да жртвују садашња задовољства зарад добробити будућих поколења. Грађани Србије, као и други Европљани, живе дан за даном и мисле све мање о њиховој одговорности ка будићим генерацијама. Изгубљена је способност да се премести моћ, као способност да се закоче сопствене жеље зарад постизања виших циљева. Чак се и сам циљ често губи. Тежња ка будућности је изгубљена. Ово је лако уочити у практичној политици Србије. Свака влада, и свака политичка снага је способна да понуди земљи дугорочни пројекат за будућност. Власти нису способне да виде будућност више од две године унапред.

Овај начин размишљања се пренео на целу нацију. Разочарање расте. Људи не виде циљеве испред себе који би их мотивисали и надахнули. Пораз и синдром жртве обликују Србију. Странице наших уџбеника су пуни плача о нашој несрећи и нанетим увредама на свакакве начине. Наша сврха је да потпуно променимо правац наше културне политике у држави. Треба да се решимо било какве кукњаве и депресије.

Обим посла пред нама је доста велик, и ми морамо спасити оно што је остало под рушевинама. Ми треба да саставимо све индивидуалне интелектуалце који су стварно способни да оформе нашу културу, и скупе семенке које чине истинску српску културу. У културној сфери се формира унутрашња снага која неће допустити да нација поклекне пред својим потешкоћама. Она ће дати живот и импулс који су потребни да се тежи ка будућности.

[Marjanovic]

Старац Пајсије каже на једном месту да не треба да гласамо за странке које носе назив ХД, тј. само због тога што се тако зову. И у праву је. Каже да треба да гласамо за оне које воле Цркву и отаџбину. Треба рећи то да ми нисмо црквена организација, већ политичка. У документу Руске православне цркве ОСК се каже да Црква поздравља постојање хришћанских политичких организација. У том контексту постоји и наш покрет. Слава нам је Свети Кирило и Методије. Што се личне интереса тиче, не знам на шта мислите. Не мислите ваљда да неко може да се обогати тако што оснује хришћанско демократско удружење? Али добро, треба имати о свему критичку дистанцу, па тако мени не смета ни један приговор на све ово. Напротив. Што се циљева  тиче, па видећемо како ће то све ићи, сад јесте мало уопштено, али имамо и врло конкретне циљеве. Наравно, свему се може наћи нека мана, па тако и ПХДС-у и нама. Ми нисмо никакви тоталитаристи и уопште нико није дужан да нас подржава ако неће. Ко хоће добородошао је.

[Marjanovic]

Удружење грађана Покрет хришћанских демократа Србије је невладина, нестраначка и непрофитна организација, удружење грађана у коју се чланови слободно, добровољно и равноправно удружују, у складу са законом и Статутом, на територији Републике Србије, које има за циљ промоцију хришћанске демократије, неговање традиционалних хришћанских и демократских вредности, залагање за демократску и социјалну Србију, која живи у миру с својим суседима.

Покрет хришћанских демократа Србије је народни покрет за духовну, моралну, политичку, економску и културну обнову Србије. Своја полазишта ПХДС налази у хришћанској слици о човеку и најосновнијем хршћанском систему вредности из којих извиру основне људске вредности a која се огледају у одговорности према друштву.

ПХДС се залаже за aфирмацију слободне, демократске, правне и социјалне државе, као и развој и jачање грађанског друштва. Од почетка стварања модерне државности, српски народ је настојао да изгради Србију као демократску државу. Ту традицију баштини  и ПХДС.

Људска права су у центру пажње ПХДС-a. Достојанство човека и људског живота, укључујући и оно нерођеног детета, представља неизоставну, незаобилазну ставку. Свако људско биће треба сматрати као јединствену личност током свих фаза живота. Достојанство сваке особе има једнаку вредност без обзира на пол, расу, националност, доб, хендикеп, верска или политичка убеђења, здравље и могућности, успех или мањак успешности и суд других.

За ПХДС породица представља најосновнији облик друштвене заједнице. Она пружа појединцу сигурно окружење унутар кога он може да развија све оне позитивне вредности које треба да испољава унутар ширег друштвеног окружења. Породица представља микро-заједницу, које има све основне атрибуте једног друштва. Здраво породично окружење поставља темељ здравом друштву. Породица је природна основа друштва и припада јој право на заштиту од стране друштва и државе. Наше породичне вредности укључују приступ здравственој бризи, добрим школама и сигурној будућности за нашу децу. Не постоји социјални програм заштите који је бољи од плате која је способна да одржи породицу.

ПХДС је снажног хришћанско-социјалног усмерења. Хришћански систем вредности захтева  одговорно социјално деловање људи. Помоћ сиромашнима и солидарност са слабима је општедруштвени и политички  императив. Проблеми социјалне помоћи и социјалне правде леже у центру истинске хришћанске демократије.  Стога је примарни задатак ПХДС-a залагање за социјалну правду и уједначавање интересa послодаваца са интересима радника и ,,малих људи'', јачање програмa јавног здравља, образовања и социјалне помоћи  сиромашнима. Покрет хришћанских демократа Србије пружа подршку курсу  социјално-тржишне економије независном и од либерално-капиталистичког и социјалистичког резоновања.

ПХДС је цивилна, a не верска, ни црквена организација и као такав  је отворен за све  људе - хришћане и нехришћане чија су политичка или друга  уверења у складу са традиционалном и хришћанско-демократском вредносном оријентацијом и који су спремни да раде за добробит друштва и државе.

[Marjanovic]

Покрет хришћанских демократа Србије (ПХДС) је преименован у Центар за хришћанско-демократске студије (ЦХДС).