Седма среда по Духовдану

[Огњен]

1 Кор. 137 зач. (VII, 12-24).

Браћо, ако неки брат има жену невјерујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља. И ако нека жена има мужа невјерујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља. Јер се невјерујући муж посвети женом, и жена невјерујућа посвети се мужем; иначе дјеца ваша била би нечиста, а сада су света. Ако ли се невјерујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у таквом случају нису ропски везани; јер на мир нас је позвао Бог. Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, можда ћеш спасти жену? Само како Бог свакоме додијели, сваки како га је Господ призвао, онако нека живи. И тако заповиједам по свима Црквама. Је ли ко призван као обрезан? Нека се не гради необрезан. Је ли ко призван као необразан? Нека се не обрезује. Обрезање није ништа, и необрезање није ништа, него држање заповијести Божијих. Сваки нека остане у ономе звању у коме је призван. Јеси ли призван као роб? Немој да бринеш, него ако и можеш постати слободан, радије се стрпи. Јер који је као роб призван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је призван као слободњак, роб је Христов. Купљени сте скупо; не будите робови људима. Сваки, браћо, у чему је призван, у ономе нека остане пред Богом.

Мт. 60 зач. (XIV, 35 - XV, 11).

У време оно, познавши Исуса људи из земље Генисаретске, послаше по свој оној околини, и донесоше му све болеснике. И мољаху га да се само дотакну скута од хаљине његове; и који се дотакоше оздравише. Тада приступише Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи: зашто ученици твоји преступају предање старих? Јер не умивају руке своје када хљеб једу. А он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповијест Божију за предање своје? Јер Бог заповједи говорећи: Поштуј оца и матер; и који ружи оца или матер смрћу да умре. А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: прилог је оно чиме бих ти ја могао помоћи; може и да не поштује оца свога и матер. И укидосте заповијест Божију за предање своје. Лицемјери, добро је за вас пророковао Исаија говорећи: приближава ми се народ овај устима својим и уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене. Но узалуд ме поштују учећи наукама и заповијестима људским. И дозвавши народ, рече им: Слушајте и разумијте. Не скрнави човјека што улази у уста: него што излази из уста оно скрнави човјека.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

[Огњен]

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Не погани човека што улази у уста; него штo излази из уста оно погани човека (Мт.15,11). Господ то није рекао због тога што је пост сматрао непотребним, или што га ниje благоволео. Не, Он је и сам постио и апостоле је томе научио. И Цркви својој светој Он је постове установио. Он је то рекао да се ми, постећи, не бисмо само ограничавали на смањену количину хране или сувоједење, већ да бисмо се потрудили да и душом постимо, не попуштајући њеним жељама и страсним побудама. И то је главно. Пост у том смислу служи као најснажније средство. Основа страсти је у телу: кад је тело измождено, страсти као да су поткопане и њихова снага се руши. Без поста се одупрети страстима било би равно чуду - наћи се у пламену и не изгорети. Како било шта духовно у намерама и интересовањима може имати онај ко тело своје гости обилном храном, сном и одмором? Одлепити се од земље и ући у сагледавање невидљивих ствари он може остварити у мери у којој се остарела птица може подићи са земље.

[Огњен]

Дана 07.07. требало би да се чита и празнично читање Рођења Светог Јована

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,7096.0.html

[Огњен]

Браћо, ако неки брат има жену невјерујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља. И ако нека жена има мужа невјерујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља. Јер се невјерујући муж посвети женом, и жена невјерујућа посвети се мужем; иначе дјеца ваша била би нечиста, а сада су света. Ако ли се невјерујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у таквом случају нису ропски везани; јер на мир нас је позвао Бог. Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, можда ћеш спасти жену? Само како Бог свакоме додијели, сваки како га је Господ призвао, онако нека живи. И тако заповиједам по свима Црквама.

Ово болдирано је део из посланице светог апостола Павла. То вероватно знате. Као што вероватно знате да је код неких духовника устаљена пракса била (можда је и даље) да не причешћују оне који нису у црквеном браку.

Е сад вас ја не позивам да осујемо паљбу на њих него да расудимо како су они онда протумачили ову посланицу, пошто су је сигурно стотину пута прочитали.

[Огњен]

crvenilo

[Маша]

Мени ово није јасно: Ако ли се невјерујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у таквом случају нису ропски везани

[Огњен]

Свети Теофилак Охридски - Тумачење прве посланице Коринћанима

12. А осталима говорим ја, а не Господ. Ако неки брат има жену неверујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља. 13. И ако жена има мужа неверујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља.

Шта то кажеш? Ако је муж неверујући, нека остане са женом; ако је пак блудник, не треба да остане с њом? Зар неверовање није горе од блуда? Истина је, да је горе. Бог, међутим, више тражи за наше грехове против ближњих, него за грехове против Себе, јер је речено: Остави онде дар свој пред жртвеником, и иди те се најпре помири с братом (Мт. 5; 24). Он је опростио ономе, који је Њему дуговао десет хиљада таланата. Међутим, код онога, који је дуговао сто динара, осветио се за увреду (в. Мт. 18; 34). Тако је и у овом случају: Он занемарује грех неверја, који вређа Самог Бога, али грех прељубе кажњава, као грех против жене.

Неки, уосталом, објашњавају овако: човек, кажу, у неверју остаје услед незнања које се, наравно, може и окончати, као што и сам апостол каже: Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа (ст. 16)? Блуд се пак извршава услед очигледне изопачености. Осим тога, блудник је већ самога себе одвојио јер је, одузевши своје удове од жене, од њих начинио удове блуднице. Међутим, како неверујући није учинио ниједан грех против телесног сједињења или, боље речено, кроз то сједињење, он ће се, можда, сјединити и по вери. Да и не говорим о томе да ће се животни поредак пореметити и да ће Еванђеље бити изложено поругама, ако се верна половина одвоји од неверне. Апостол, међутим, разматрану заповест везује само за онај случај кад су муж и жена сједињени браком у време док су се обоје још увек налазили у неверју, али се касније једна или друга страна обратила у веру. Наиме, ако је раније само једна половина неверујућа, тј. само муж или само жена, онда се верујућој половини уопште није допуштало да ступи у брак с неверујућом. То се види и из речи апостола, јер он није рекао: "ако неко пожели да узме неверујућу", него: ако неки брат има. Он није једноставно прописао да верујућа половина живи с неверујућом, него само у оном случају да оно друго тако жели. То значи реч: приволи, тј. ако пожели.

14. Јер се неверујући муж посвети женом верујућом, и жена неверујућа посвети се мужем верујућим.

Изобиљем чистоте верујуће половине надвладава се нечистота неверујућег. То значе речи апостола, а не да тобоже неверујући постаје свет. Апостол није рекао: "бива свет", него: посвећује се, тј. бива побеђен светошћу верујуће половине. Говори то стога, да верујућа жена не би страховала да ће постати нечиста ако буде живела с таквим мужем. Међутим, поставља се питање: ако онај, који се споји с блудницом и буде с њом једно тело, постаје нечист (упор. 6; 16), очигледно је да ће и онај, који се сједини с неверујућом, постати с њом једно тело. Ако је први нечист, како то да онда овај други не бива нечист? Што се тиче блуда, у том случају се управо овако дешава. Кад блудници међусобно опште, њихово спајање је нечисто, и због тога су обоје нечисти. Другачије је, међутим, у случају да верујућа половина живи с неверујућом. Неверујући муж је нечист по свом неверју. Жена, међутим, с њим не општи у неверју, него у брачној ложници. У том општењу се не испољава никаква нечистота, јер је оно законити брак. Због тога верујућа половина и не бива нечиста.

Иначе деца ваша била би нечиста.

Ако неверујућа половина не би била надвладана чистотом верујуће, њихова деца би била нечиста или само делимично чиста.

А сада су света.

Односно, нису нечиста. Појачаним изразом света апостол уклања страх због сличног подозрења.

Ако ли се неверујући раздваја, нека се раздвоји.

На пример, ако ти заповеди или да учествујеш у његовом неверју или да се одрекнеш брачних права, раздвој се. Боље је раздрешити узде брака, него лишити се благочешћа.

Брат или сестра нису у таквом случају ропски везани, јер на мир нас је позвао Бог.

Ако се муж свађа с тобом због тога, што не учествујеш у његовом неверју, раздвој се од њега. Ти у том случају ниси ропски везана за њега, тј. не присиљавају те да следиш за њим и у таквим делима. Боље је да се с њим раздвојиш него да се свађаш, јер ни Бог то не жели: На мир нас је позвао Бог. Дакле, ако се муж свађа с тобом, он ти је сам тиме дао повод за раздвајање (= развод).

16. Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа!

Поново се обраћа оном савету да жена не би требало да оставља мужа, и излаже садашње питање. Ако се, каже, не свађа с тобом, остани с њим и саветуј га: можда ћеш нешто и учинити. Успех представља као сумњив, с једне стране и зато, да не би помислили да жени поставља неизбежну обавезу да у потпуности убеди свог мужа, а са друге због тога, да би у њој подржао наду да ће преобратити мужа и да би предупредио њено очајавање.

Или шта знаш, мужу, можда ћеш спасти жену! 17. Само како Бог свакоме додели, свако како га је Господ призвао, онако нека живи.

Неки су читали овако: Или ти, мужу, по чему знаш да ли ћеш спасти жену или нећеш! Затим су следећу реченицу почињали на овај начин: Сваки нека живи онако, како мује Бог доделио, тј. одакле знаш да ли ћеш је спасти или не? То је сасвим неизвесно. Међутим, ако је неизвесно, не би требало раскидати брак јер, ако је не спасеш, нећеш себи нашкодити, а ако је спасеш, имаћеш користи и ти и други.

Свети Јован, међутим, није читао на тај начин, него: Само како Бог свакоме додели, сваки како га је Бог призвао, онако нека живи. Такво читање је неупоредиво боље. Апостол тиме као да је рекао: не би требало да дође до раздвајања под изговором неверја, него нека свако поступа онако, како је Бог благоволео за њега. Ти си призван, имајући неверујућу жену. Остави је код себе, и не протеруј је због неверја.

И тако заповедам по свима Црквама.

Рекао је то стога, знајући да ће га Коринћани радије послушати, ако чују да и другима заповеда то исто.

18. Је ли ко призван као обрезан? Нека се не гради необрезан.

Вероватно је да су многи, стидећи се обрезања, прибегавали неким лекарским средствима и доводили обрезани уд у првобитно стање, додавајући на њега кожицу.

Је ли ко призван као необрезан? Нека се не обрезује.

С друге стране, неки су се, налазећи у обрезању нешто важно, обрезивали након што ступе у веру. Зато и каже, да то ни најмање не помаже вери.

19. Обрезање није ништа, и необрезање није ништа, него држање заповести Божијих.

Свагда се, каже, уз веру захтевају и врлине, а све остало или се захтева мало, или се уопште не захтева.

20. Свако нека остане у оном звању, у коме је призван. 21. Јеси ли призван као роб? Немој да бринеш, него и ако можеш да постанеш слободан радије се стрпи (дословно: искористи оно боље).

У оном звању, у коме је призван, тј. у ком начину живота, у ком чину и у ком стању си поверовао, у њему и остани. Под призивом се подразумева привођење вери. Да ли си веру примио као роб? Не брини и не смућуј се, јер ти ропство ни најмање неће нашкодити. Чак и ако би могао да постанеш слободан, искористи оно боље, тј. жртвуј себе ради користи других.

22. Јер који је као роб призван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је призван као слободњак, роб је Господњи.

Слободњаком је назван онај, који је ослобођен ропства. Апостол, дакле, каже: ти, који си поверовао као роб, слободњак си Господњи, јер те Христос ослободио и од греха и од оног спољашњег ропства, чак и ако си роб. Ко се не покорава страстима, има племениту душу и није роб, чак и ако изгледа тако. С друге стране, онај, који је као слободњак призван у веру, јесте роб Христов. Дакле, ако именовање ропства збуњује роба, нека разуме да је он постао слободан у Христу, и та слобода је далеко важнија од људске слободе. И опет, ако именовање слободе преузноси слободњака, нека такав разуме да је он роб Христов и нека се смири, знајући да је потчињен таквом Господару и да је дужан да Му угоди. Увиђаш ли мудрост, с којом апостол поучава и робове и слободњаке?

23. Купљени сте скупо; не будите робови људима. 24. Сваки, браћо, у чему је призван, у ономе нека остане пред Богом.

Ово не говори само робовима, него и слободњацима, саветујући свим хришћанима да ништа не чине да би угодили људима и да им се не покоравају, ако су њихове заповести противзаконите. То значе речи: Бог вас је купио, и не будите робови људима. Он не убеђује да робови отпадну од својих господара. То се види из његових следећих речи: у чему је ко призван, итд, тј. ако је неко призван као роб, нека у томе и остане. Пред Богом је додао због тога, да кроз покоравање безаконитим господарима не би отпали од Бога. Бринуо се и о једном и о другом, односно да, под изговором покорности Богу, робови не отпадну од господара, а са друге да, показујући својим господарима послушност већу од потребне, не отпадну од Бога.

[Огњен]

Мени ово није јасно: Ако ли се невјерујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у таквом случају нису ропски везани

Ево овде тумачења светог Теофилакта Охридског:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6508.new.html#new

Укратко, по овом тумачењу, уколико неверујући супружник покушава на силу да спречи верујућег у практиковању његове вере, онда верујући није у обавези да то мазохистички трпи већ може да иступи из такве заједнице.

[Jadranka1]

Ako se neverujuci razdvaja-misli se ako neverujuci hoce da se razdvoji,meni tako izgleda,upravo ovo sto djakon rece.

Ja ne volim tu praksu da se prakticki na silu tera neko u crkveni brak,a ne shvata ni sta je to.Ako jedan supruznik veruje,zasto mu uskracivati svetu tajnu pricesca?Dok na silu ne natera supruznika da se venca,je l' to?Kao da su u prvo vreme hriscanstva svi u isto vreme prihvatali Hrista...Tako Ga ni sada u isto vreme svi ne primaju...Polako...Nista na silu.A najgore mi je kad nece dete neki da krste dok se roditelji ne vencaju...Sta dete ima s tim ,zasto mu spasenje odlagati...Eh,svakakvih teologa imamo.

[Маша]

Мени ово није јасно: Ако ли се невјерујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у таквом случају нису ропски везани

Ево овде тумачења светог Теофилакта Охридског:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6508.new.html#new

Укратко, по овом тумачењу, уколико неверујући супружник покушава на силу да спречи верујућег у практиковању његове вере, онда верујући није у обавези да то мазохистички трпи већ може да иступи из такве заједнице.

Ахааа, контам, хвала ти.

[NinaD]

Баш сам у суботу разговарала нешто са свештеником па он помену невенчане у цркви и рече да то није препрека за причешћивање. Објаснио је да у прво време хришћани нису ни имали овако уобличено црквено венчање већ би се само једно другом заветовали у цркви. Рекао је да је суштина брака љубав  srceeи, ако тога нема онда нема ни правог брака. Зато се, рече, дешава да се пар венча у цркви па се после годину дана разводе.  8086.gif

Наравно да ће се верујући са радошћу одлучити за црквено венчање, али не треба брак који није склопљен у цркви сматрати за блудничење као што сам чула да неки тумаче.  

Све у свему мислим да не може сметња за причешћивање бити само чињеница да  неко није венчан у цркви, а да се због тога не крсти дете то би био страшан грех и на дао Бог да се тако ради.  

[Дејан]

То што неком "поп није млатио кандилом око главе" не значи да није у Црквеном браку!

Владика Порфирије је причао да је обавио чин венчања само из разлога да би задовољио психу двоје младих који су у Цркви!

Рекао је да они имају литургиску заједницу и да их је Бог венчао много пре њега  dada

[NinaD]

То што неком "поп није млатио кандилом око главе" не значи да није у Црквеном браку!

Владика Порфирије је причао да је обавио чин венчања само из разлога да би задовољио психу двоје младих који су у Цркви!

Рекао је да они имају литургиску заједницу и да их је Бог венчао много пре њега 

    :mad:

Замисли сад да неко каже да ти људи блудниче или да им не крсте децу јер нису венчани. Свашта.

[Огњен]

То што неком "поп није млатио кандилом око главе" не значи да није у Црквеном браку!

Владика Порфирије је причао да је обавио чин венчања само из разлога да би задовољио психу двоје младих који су у Цркви!

Рекао је да они имају литургиску заједницу и да их је Бог венчао много пре њега  dada

Да, има оно предавање владике Порфирија "Брак и монаштво - исти циљ" где он каже да уколико су двоје невенчани у Цркви а заједно се већ причешћују онда они теоретски гледано не морају ни да се обредно венчају јер су већ у браку.

Читајући тумачење Светог Теофилакта видимо да он каже да се ове речи односе само на оне који су већ живели у некој врсти брачне заједнице а онда постали верујући а да се не односи на оне који тек желе да ступе у брак. Дакле, практично, уколико сте невенчани а желите да ступите у брак, по светом Теофилакту апостол Павле овим речима жели да каже да можете то само учинити са неким ко је у Цркви. Како вам се ово чини? Супротно је нама познатим историјским чињеницама, где на пример, царица Милица даје кћер за Бајазита, али ту се можда ради о некој икономији итд...

[Маша]

Да, има оно предавање владике Порфирија "Брак и монаштво - исти циљ"

Да није ово предавање?

http://www.esnips.com/doc/1faafbae-7339-4bdb-9a61-b22703ff126c/Епископ-Јегарски-Г.Порфирије