Popa u penziju pratilo 6 sela

[Danijela]

Delio je sa parohijanima i dobro i zlo, bio im blizak kao rod rođeni.

Više od 300 meštana iz okoline Čačka glamurozno se oprostilo od protojereja Milorada Cicovića (65). Svako od parohijana dao koliko je mogao novca za proslavu sa muzikom, tortom i poklonom.

Pop Milorad seče tortu

MEŠTANI šest čačanskih sela - Međuvršja, Pakovraća, Riđaga, Parmenca, Beljine i Pridvorice, svome svešteniku, protojereju-stravroforu Miloradu Cicoviću (65), priredili su ispraćaj u penziju na kojem je bilo skoro 300 duša, i to glamurozno, sa sve muzikom, trubačima i - tortom. Ovo iznenađenje svome parohu Čačani su organizovali u Domu kulture u Parmencu, a zajednički poklon svih njegovih parohijana, pored ove svečanosti, bila je i umetnička slika - ulje na platnu s motivima manastira Vavedenje, kome pripada parohija koju je Milorad opsluživao.

Na ideju da organizuju ispraćaj svome popu došao je Miloljub Petrović, predsednik MZ Parmenac, koji za Milorada kaže da je častan i pošten čovek, koji je uz svoj narod bio u srećnim, ali i u teškim trenucima.

- Svi su dobrovoljno učestvovali i izdvojili novca koliko je ko mogao. To je bilo najmanje što smo mogli da uradimo za našeg sveštenika, koga svi vole i cene - rekao nam je Petrović. - Služio je u našoj parohiji pune 22 godine. Nema veselja na kom nije bio, a nema ni parastosa na koji nije došao, u svako doba godine.

Parohijani dodaju da je otac Milorad blage i tihe naravi. Svakome bi pomogao u nevolji, "u po dana, u po noći". Znao je svakoga da posavetuje i da uteši. Jer, i sam je, vele nam, imao težak život. Žena mu se upokojila pre više od dve decenije, pa je sam morao da odgaja i školuje dve ćerke.

Pročitajte još - Čačak dobija još jednu crkvu

- Delio sam sa svojim parohijanima i dobro i zlo. Proživljavao zajedno sa njima svaku radost i svaku tugu. Sa svakim sam imao odnos toliko blizak kao da su mi rod rođeni - kazao nam je otac Milorad. - I oni su sa mnom proživljavali moju tugu, pa nisam bio usamljen. I tako smo se prožimali...

Milorad je završio Bogosloviju u Sremskim Karlovcima, gde je u internatu proveo pet godina. Prvu parohiju dobio je u Kaoni, pa je službovao u Trnavi kod Raške, a pre 22 godine je došao u Vavedenjsku parohiju, koja je u međuvremenu preimenovana u Treću uspenjsku.

Kolo na ispraćaju sveštenika u penziju

- Moj životni krst je veliki. Vodio sam bitku na tri fronta - služio manastiru Vavedenje, opsluživao veliku parohiju i uz sve to odgajao decu. Sve sam, uz Božiju pomoć, uspeo - ispričao nam je Cicović. - Oba uslova za penziju stekao sam sredinom jula, a na moju veliku radost i iznenađenje, narod mi je priredio ovo slavlje. Ovo je potvrda da su me ljudi voleli, poštovali i uvažavali, ali isto tako i ja njih. Nema reči koje bi mogle da opišu osećaj kada sam ušao u punu salu u Parmencu i kada su me moji parohijani pozdravili aplauzom... To je neopisivo...

UNUCI GA ČESTO POSEĆUJU

MILORAD ima dve ćerke, i obe su udate, jedna živi u Beogradu, a druga u Berlinu. Ima dvoje unučadi, koja najviše vole da dođu u posetu svome dedi.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:752712-POPA-U-PENZIJU-PRATILO-6-SELA-Delio-je-sa-parohijanima-i-dobro-i-zlo-bio-im-blizak-kao-rod-rodjeni

[Благовесник]

пре 13 минута, Danijela рече

protojereja Milorada Cicovića (65)

 

Са 65 отишао са парохије у пензију... То је реткост. Камо среће да је то свугде правило. Сви ти свештеници су постављани углавном у двадесетим годинама, а данас многи у свештенике бивају рукополажени и у четрдесетим годинама. када остваре право на пензију треба да иду са парохије, али да у парохијском храму остану за духовнике и од храма да на пензију добијају од храма по 30000 динара. За двадесетак година све ће бити још уређеније па ће ови што се рукополажу у 35 и 40 и нешто година ићи са парохије већ након двадесетак година службовања...

[Благовесник]

... а ови старији. што су давно требали у пензије, имају и по 50 година службе на парохији.

[gavrosaurus]

Радујте се јер је једна особа отишла у, очиглено, заслужену мировину.

Будући да наш народ има и даље наопаку свест према свештенству ово је и више него уверљив доказ да се умировљењу овог свештеника треба радовати јер радују се његови парохијани, људи који га познају и живе с њим.

Не ламентујте јер немате (или неко ваш) сопствену парохију.

Бог зна.