Jump to content

Просјак који је мрзео Бога

Оцени ову тему


Guest ага пије млеко

Препоручена порука

  • Гости
Guest ага пије млеко

Једном је неки побожни човек примио у свој дом просјака и понудио га ручком. Када је почео да се моли пре ручка, просјак је тако ужасно почео да псује на свако помоњање имена Божијег, да га је овај човек избацио из куће.

Те вечери, Бог му се јавио речима: „Тај човек ме педесет година псује и проклиње, па га никада нисам оставио без хране, а ти ниси могао ни један оброк да му даш.“

                                    Постављена слика

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Одлична прича чија порука (поука) ће вероватно зацрвенети свакога од нас.

Славимо Господа јер је добар, јер је довека милост Његова.  :( vaistinu slavabogu 0110_hahaha

"Покајте се и верујте у Еванђеље", говори Господ. (Мк.1:15)

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/index.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

0110_hahaha :( slavabogu

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Одлична прича чија порука (поука) ће вероватно зацрвенети свакога од нас.

Славимо Господа јер је добар, јер је довека милост Његова.  0110_hahaha :cheesy2: 0110_hahaha 0110_hahaha

  319.gif
Link to comment
Подели на овим сајтовима

confused1 Bogorodicaaaaaa :)  confused1

``А ти Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никад ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и преживиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу и он ће те осветлити и спасити"

Свети Николај Српски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поента приче је суштинска - да се никада и ни под каквим околностима не бавимо туђом вером или исповедањем. Исувише смо склони "моралисању" и гледању и мерењу туђе побожности - а да је наша сопствена вера иоле како треба, не би нам ни на крај памети пало да било коме приговоримо нешто у вези вере: "како се стоји на служби," "да ли се поклања или не," "како се ословљава епископ" (поготово читав онај компликовани и замлатни византијски церемонијал у обраћању, на коме они који немају паметнија посла инсистирају) - а о канонима и догматима и да не говоримо.

Једноставно, сувише себи дајемо за право, горди смо, судимо, осуђујемо па чак и пресуђујемо - наравно, увек другима и нарочито када нам нико ни не тражи мишљење. Сви би хтели да будемо "богови," али нам је лакше да се "спасавамо" придикујући другима, него да се једноставно погледамо у огледало и искрено запитамо "којим трудом тежимо да задобијемо благодат обожења?"

Одлична прича, уврстићу је у сопствену јутарњу и вечерњу молитву...

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Одлична прича, уврстићу је у сопствену јутарњу и вечерњу молитву...

Свака част, ја тражим не бих ли како скратио молитве а ти би још и да их продужиш  :)

У хришћанству нема пречица

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Добро браћо, ставићу смајлија следећи пут кад се нашалим  :)

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Добро браћо, ставићу смајлија следећи пут кад се нашалим  confused1

Драги брате било би пожељно  245245245 (бар због нас који спорије схватамо  :))

У хришћанству нема пречица

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Добро браћо, ставићу смајлија следећи пут кад се нашалим  4chsmu1

Чекај Андреј, а читаш молитве пре и после спавања?! 4chsmu1

Оче, искрено и исповедно, моја мера грешности не истрпи више од молитве Господње - а понекад, у најбољем слућају, отпевушим у себи и "Достојно јест..." Давно је прошло време "неофитског заноса" када сам исчитавао цело јутарње и вечерње правило из молитвеника уз додатак по три псаламске катизме.

Ех, можда је "благодат" заиста отишла код зилотствујућих...

4chsmu1 0409_feel 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest ага пије млеко

Добро браћо, ставићу смајлија следећи пут кад се нашалим  4chsmu1

Чекај Андреј, а читаш молитве пре и после спавања?! 4chsmu1

Оче, искрено и исповедно, моја мера грешности не истрпи више од молитве Господње - а понекад, у најбољем слућају, отпевушим у себи и "Достојно јест..." Давно је прошло време "неофитског заноса" када сам исчитавао цело јутарње и вечерње правило из молитвеника уз додатак по три псаламске катизме.

Ех, можда је "благодат" заиста отишла код зилотствујућих...

4chsmu1 0409_feel 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

4chsmu1 0110_hahaha 0110_hahaha

"неофитски занос"    0102_laugh

кроз ово смо сви прошли  29dz8zk

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поента приче је суштинска - да се никада и ни под каквим околностима не бавимо туђом вером или исповедањем. Исувише смо склони "моралисању" и гледању и мерењу туђе побожности - а да је наша сопствена вера иоле како треба, не би нам ни на крај памети пало да било коме приговоримо нешто у вези вере: "како се стоји на служби," "да ли се поклања или не," "како се ословљава епископ" (поготово читав онај компликовани и замлатни византијски церемонијал у обраћању, на коме они који немају паметнија посла инсистирају) - а о канонима и догматима и да не говоримо.

Једноставно, сувише себи дајемо за право, горди смо, судимо, осуђујемо па чак и пресуђујемо - наравно, увек другима и нарочито када нам нико ни не тражи мишљење. Сви би хтели да будемо "богови," али нам је лакше да се "спасавамо" придикујући другима, него да се једноставно погледамо у огледало и искрено запитамо "којим трудом тежимо да задобијемо благодат обожења?"

Одлична прича, уврстићу је у сопствену јутарњу и вечерњу молитву...

Не дирај "византијски церемонијал" 4chsmu1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...