Цела оптужница против еп. Артемија (Пресс фељтон)

[Guest ага пије млеко]

Фељтон Пресс: Оптужница СПЦ против владике Артемија

БЕОГРАД 30. 05. 2010

Ексклузивно: Оптужница СПЦ против владике Артемија

Пошто се у јавности и даље праве контроверзе око смене владике Артемија, уредништво Пресса одлучило да објави документ СПЦ у којем се недвосмислено доказују махинације пензионисаног владике

Догодине у Сремчици… Владика Артемије ухваћен у бројним малверзацијама

Владика Атанасије Јевтић позвао је Синод СПЦ да објави синодски текст „о канонској одговорности” епископа Артемија, на основу којег је Сабор судски донео одлуку о његовом разрешењу. Он је то затражио пре два дана, након што је владика Артемије поново јавно поручио да се он „осуђује без суда и без доказа”. Нови управник Рашко-призренске епархије митрополит Амфилохије због тога је у Грачаници затражио од свештенства на Косову да остане верно Српској православној цркви, а не разрешеном Артемију?!

Осведочени пријатељ Срба за 750.000 долара

Епископ Артемије је Џемса Џатраса у акту бр. 28 од 23. јануара 2007. патријарху Павлу приказао као „осведоченог нашег пријатеља и сарадника у одбрани КиМ”. Иако је и јавност Србије стекла утисак да је реч о правим пријатељима, који по љубави заступају истину у Америци, епископ Артемије је одобрио да се Џ. Џатрасу преко Националне банке Грчке исплати износ од 350.000 америчких долара, а преко Комерцијалне банке из Београда му је уплаћено 400.000 долара, док је адвокату Зорану Ристићу, на име правних савета, исплаћено 4.000 евра.

Пошто се у јавности и даље праве контроверзе око смене владике Артемија, уредништво Пресса одлучило је да у наредних десетак дана у фељтону „ОПТУЖНИЦА СПЦ ПРОТИВ ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА” објави интегрално синодски текст до којег је дошао, а у којем се јасно види да је епископ Артемије награђен тиме што није рашчињен и што се већ увелико не налази пред неким световним судом.

Монопол на градњу и Косово

Свети архијерејски синод СПЦ 11. фебруара 2010. донео је одлуку број 131 којом је епископ Артемије разрешен управљања Епархијом рашко-призренском због – дугогодишњег неизвршавања одлука Сабора и Синода; због поступака којима се нарушава јединство СПЦ, а Епархија рашко-призренска фактички издваја из њеног састава и поретка; због финансијских малверзација; због неизвршавања пастирских обавеза у одређеним деловима епархије; због уношења немира и деоба међу свештенство, монаштво и верни народ, као и због сејања неповерења према патријарху српском, извршним телима СПЦ и делу архијереја, као и због придавања себи лидерске политичке улоге и монопола у одбрани Косова и Метохије.

У документу се наводи да је епископ Артемије, мимо канонских и правних прописа, 21. децембра 2002. донео одлуку бр. 435 као акт о оснивању већ вековима постојеће Епархије рашко-призренске. Истовремено, поседовањем и куповином некретнина на подручју других епархија (Београд, Сремчица, Бања Ковиљача, Пролом бања, Врњачка Бања итд.) створен је утисак да је епископ Артемије годинама предано и плански стварао не само структуру будућег раскола ширећи своју власт на просторе других епархија СПЦ, него и директно подривајући црквени поредак.

Обнова у Сремчици

У извештају Синода, ипак, највише се говори о финансијским малверзацијама пензионисаног владике. Преносимо делове извештаја које ћете ексклузивно моћи да читате у Прессу у наредних десет дана:

1. У Фонд за обнову порушених цркава и манастира од 2004. до 2010. уплаћено је 581.120 евра, а ненаменски је потрошено 357.760 евра, и то углавном за кућу владике Артемија у Сремчици, трошкове за Лондон, хонораре адвокату у Стразбуру (47.700 евра), враћање личних позајмица Артемију за градњу владичанског конака…

2. У Хуманитарни фонд епархије је од 2004. до 2010. са разних страна уплаћено 220.511 евра, а ненаменски је потрошено 38.597 евра. Прилози у Фонд за Косово и Метохију од 2003. до 2010. од Владе Србије износили су 284.936 евра, а ненаменски је потрошено 110.490 евра.

Пуцали на секретара који је указивао на малверзације

Епископ Артемије није показао очинску и пастирску љубав ни на Ђурђевдан 2006, када је један Србин, припадник косовске полиције који је касније осуђен, пуцао на свештеника Срђана Станковића, секретара Епархије рашко-призренске, и његову малолетну децу. То се десило истог дана када је отац Срђан пред епископом Артемијем потврдио спремност да сведочи пред Синодском комисијом о неправилностима у епархији.

Истрага је утврдила да је Србин Бојан Дисић пуцао са циљем да застраши свештеника, иако су могуће жртве пуцања избегнуте само брзим маневром колима. Отац Срђан је пре тога, као секретар, Артемију јасно скренуо пажњу на финансијске малверзације Симеона, а након тога, са петорицом архијерејских намесника тражио разрешење због проблема које је створио епископ Артемије са Виловским. Све то је било довољно да се епископ Артемије очински и пастирски не осврне на покушај убиства и касније проблеме свога свештеника, а посебно није показао пастирску пажњу према свештениковој малолетној деци и супрузи, који су претрпели шок услед очигледног покушаја убиства.

3. Свештенство је годинама закидано од стране епархије приликом исплате принадлежности. Према грубим проценама, око 12.000 евра је закинуто по једном свештенику, што за 47 свештеника значи око 500.000 евра.

4. Епископ Артемије је почетком 2007. продао пословни простор у Ђаковици Албанцу Кољу Команију за 150.000 евра. Он је без деловодног броја потписао специјално пуномоћје Деду Команију да га заступа „код свих судова и других надлежних државних органа” (које државе?). Уговор није заведен деловодним бројем, а владика Артемије је исплаћен на руке.

5. Епископ Артемије је оверио и благословио уговор који су 23. априла 2005. потписали игуман манастира Црна Река Николај (Николић) и протојереј Бранислав Перановић, а којим је имање манастира Црна Река уступљено свештенику на неодређени временски период, тј. до смрти последњег од чланова породице свештеника Перановића. Манастир Црна Река добио је за месечну закупнину од 100 динара.

6. Према налазима у преткривичном поступку који води државно тужилаштво у Новом Пазару, свештеник Бранислав Перановић је починио више кривичних дела у Духовно-рехабилитационом центру Црна Река. Само преко донација преко уплатница поште Перановић је примио више од 53 милиона динара (што је равно годишњој помоћи државе Србије комплетном свештенству и монаштву). А углавном је све ишло на руке.

7. На примеру обнове цркве у Доњој Гуштерици, о којој, као и о другима, постоји обимна документација, види се начин отуђивања црквеног новца. Епископ Артемије је потписао уговор са Суботичким уз обавезу епархије да на дан закључења уговора авансно 100 одсто исплати уговорени износ од 1.088.000 динара. Суботички није имао адекватну грађевинску оперативу за те, као и све друге радове у епархији, па је по обичају ангажовао подизвођача и уплатио му 294.840 динара, колико су и коштали радови. Разлику од 693.160 динара црквеног и народног новца је присвојио захваљујући штетном уговору са владиком Артемијем.

БЕОГРАД 31. 05. 2010

2. део

Фељтон Пресса: Батинаш из Црне Реке саветник Артемија!

Пресс ће у неколико наредних дана објављивати оптужницу Синода Српске православне цркве против владике Артемија, коју је саставио бивши администратор рашко-призренске епархије Атанасије. Сабор СПЦ је на основу овог документа пензионисао владику Артемија

У оптужници која је написана на више од 20 страница, у седам тачака су изнете оптужбе против владике Артемија, од малверзација до покушаја раскола у СПЦ. Текст преносимо уз редакцијска скраћења, а на крају овог фељтона комплетан текст биће објављен на сајту www.прессонлине.рс

Кумовска веза Синод је у мају 2006. због уочавања бројних проблема у Епархији рашко-призренској оформио Комисију којој је стављено у дужност да испита ситуацију и прегледа материјално-финансијско пословање. Комисија је 10. маја 2006. у Грачаници истраживала материјално-финансијско пословање у Епархији рашко-призренској, а посебно привредног друштва „Раде Неимар” и Духовног и мисионарског центра „Атос” у Београду. Комисија је утврдила бројне неправилности у раду, а посебно у материјалном пословању „Рада Неимара”, у чијем се Управном одбору, по благослову епископа Артемија налазио протосинђел Симеон (Виловски), а на чијем се челу налазио кум његовог рођеног брата Предраг Суботички из Београда.

Посебно је недопустиво што је епископ Артемије покушао да опструира рад Комисије. Из тих разлога је од Милоша Јанићијевића, чија се изјава прилаже уз оптужницу, тражио да лажно сведочи пред члановима Комисије Синода с обзиром на то да се на њега водила књижара „Атос”, а да су, сходно његовом пуномоћју, по благослову епископа Артемија, књижаром која је доносила велике приходе а који нису књижени у благајни Епархије, суверено управљали протосинђел Симеон и његов рођени брат Владимир Виловски. Према другој изјави Милоша Јанићијевића, најближи сарадници епископа Артемија су тражили, обавештавајући га да долазе са важног састанка у Грачаници, да Јанићијевић порекне изјаву коју је дао пред Комисијом Синода.

Пркосио Синоду Сабор је, након размотрења извештаја Комисије, донео одлуку 19. маја 2006. да умоли епископа Артемија да сарађује са Сабором, Синодом, Одбором Сабора за Косово и Метохију и епископом липљанским Теодосијем као својим викаром, те са свештенством, монаштвом и верним народом. Затим, да угаси епархијски центар „Раде Неимар”, а духовни и мисионарски центар „Атос” у Београду пренесе у власништво ПУО и о учињеном извести Синод. Затим, да у складу са канонима и Уставом СПЦ реши питање власништва над некретнинама које поседује у Београду, Сремчици и Бањи Ковиљачи, а да против протосинђела Симеона (Виловског) због његових дотадашњих прекршаја црквено-канонског поретка, због неистина изјављених пред Комисијом Светог архијерејског синода и због уношења немира међу клер Епархије разреши свих административних и црквених дужности, а да се пред Црквеним судом Епархије против њега покрене црквено-судски поступак.

Епископ Артемије није извршио одлуку Сабора да против протосинђела Симеона покрене црквено-судски поступак него га је, мимо одлуке Сабора, 29. новембра 2009. својим актом бр. 965 од истог дана неканонски произвео у чин архимандрита са правом ношења напрсног Крста. А наредног дана га је, сходно акту бр. 966, и поред чињенице да је викарни епископ по дужности архијерејски заменик у Епархији, поставио за архијерејског заменика.

Унапредио лопатара Епископ Артемије није извршио ни одлуку Сабора бр. 62/зап. 122 од 21. маја 2003. г. којом му је наложено да пред Црквеним судом Епархије рашко-призренске покрене црквено-судски поступак против непокорног монаха Антонија (Давидовића), сабрата манастира Црне Реке, те да се исти због више канонских и кривичних преступа лиши монашког чина и врати у ред световњака.

Након небивалог скандала и опште саблазни због премлаћивања штићеника тзв. Духовно-рехабилитационог центра Црна Река и одлуке Синода да поменути центар у коме су примењиване нехумане и нехришћанске методе угаси а да против његовог управника протојереја Бранислава Перановића покрене црквено-судски поступак, епископ Артемије је само делимично уважио синодску одлуку, али је и на своју руку преиначио тако што је свештеника Б. Перановића актом бр. 763 од 17. септембра 2009. унапредио. Иако у акту наводи да је о. Бранислава сменио актом бр. 321 од 27. маја 2009. године, епископ Артемије наводи да га, „ценећи његов вишегодишњи рад и богато искуство у раду са зависницима од дроге, а имајући у виду тежину проблема наркоманије који постоји у нашем српском народу, поставља за „саветника православном свештенству Епархије рашко-призренске” за борбу против наркоманије.

Београд 01. 06. 2010

3. део

Приватна епархија

Због неизвршавања саборских и синодских одлука од стране надлежног архијереја, Епархија рашко-призренска се суштински претворила у личну и приватну цркву као неограничену својину епископа, каже се у оптужници СПЦ против владике Артемија, коју Пресс објављује у наставцима.

Супротставио се цркви Из акта епископа Артемија бр. 716 од 18. августа 2008. у вези са неканонским кажњавањем викарног епископа липљанског најбоље се одсликава однос епископа Артемија према Сабору и Синоду. Епископ Артемије у акту наводи: „Одлучили смо да вас ослободимо свих обавеза и дужности у Епархији рашко-призренској и да вас ставимо на располагање Светом архијерејском сабору и Синоду, којима сте тако верно одани, како бисте их и даље могли слушати и њихове одлуке извршавати, али ван граница наше епархије”.

Епископ Артемије ја на овакав начин супротставио своју епархију свим осталим епархијама и највишим телима СПЦ, те се она доводи у небивали положај и њеној многовековној и многострадалној историји, тј. да се не налази у јединству са осталим епархијама СПЦ, при чему се послушност Сабору и Синоду почев од епископа Артемија сматрала нарушавањем црквене дисциплине и, малтене, грехом.

Више верује ревизорима Епископ Артемије је својим актом бр. 442 од 4. септембра 2006. одбио да изврши саборску одлуку и угаси Епархијски центар „Раде Неимар”. За њега је, по том питању, релевантније мишљење ревизорске куће коју је ангажовао него одлука Сабора као највишег тела СПЦ. Поменути центар је угашен протоколом од 2. октобра 2009, али не због изричите одлуке Сабора него, како је наведено у протоколу који је са Предрагом Суботичким потписао епископ Артемије, због „промењене процедуре извора финансирања за обнову црквених објеката у епархији. Епископ Артемије се у свом акту бр. 752 од 1. септембра 2009. није ни осврнуо на одлуку Сабора, него је прихватио предлог директора за гашење „Рада Неимара” „будући да је свестан тешкоћа у којима се налази наша држава, па и министарства, која су до сада својим донацијама омогућавала извођење одређених пројеката”. Иако је директор те фирме Суботички (тренутно у истражном затвору) живео у Београду, епископ Артемије га је, мимо свих црквених правила, поставио за члана епархијског УО и координатора свих грађевинских радова у епархији.

Скинуо одежду Епископ Артемије није извршио ни саборску ни синодску одлуку о повратку седишта епархије у Призрен чак тврдећи у акту бр. 760 од 8. септембра 2008. да му „већ трећи пут Његово високопреосвештенство митрополит Амфилохије, уз помоћ и преко Светог синода, пушта тешки маљ на главу, тзв. одлуку Сабора да се владика Артемије врати у ‘обновљени’ владичански двор у Призрену”.

Епископ Артемије је на Светог Николу 2009. у манастиру Грачаница дозволио протосинђелу Симеону да у његовом присуству крши црквени поредак и пред свештенством и народом вређа епископа липљанског Теодосија. Видевши да ће епископ Теодосије саслуживати са епископом Артемијем, протосинђел Симеон је наочиглед пуне цркве свештеника и верника демонстративно скинуо одежде, чиме је пред надлежним архијерејем прекршио 8. и 9. Апостолски канон, а епископ Артемије га тим поводом, као и многим другим раније, није позвао на одговорност. Накнадним одговором пред комисијом Светог синода у фебруару 2010. да је његов клирик „био у праву” што је тако поступио према епископу Теодосију, епископ Артемије је оправдао неканонски поступак свога клирика и личног секретара и тако показао да не поштује каноне цркве.

02.06.2010.

4. део

Припрема раскола

Епископ Артемије је, мимо канонских и правних прописа, као и праксе у СПЦ, 21. децембра 2002. донео одлуку бр. 435 као акт о оснивању већ вековима постојеће Епархије рашко-призренске, пише у оптужници СПЦ против владике Артемија

Владика Артемије је као лице овлашћено за заступање именовао протосинђела Симеона (Виловског) иако то право искључиво припада епархијском архијереју, а у његовом одсуству, архијерејском заменику и секретару епархије у погледу материјалног пословања.

Два пута основао епархију Епископ Артемије је и 16. септембра 2003. поново, мимо канонских прописа и Устава СПЦ по коме само Сабор СПЦ оснива или врши арондацију епархија, донео други по реду акт о оснивању Епархије рашко-призренске. И као лице овлашћено за заступање поново, мимо црквених правила, одредио протосинђела Симеона (Виловског). На исти начин, 2. септембра 2003. основао је већ вековима постојећи манастир Бањска, а за овлашћено лице одредио протосинђела Симеона, који, према сведочењу братије манастира Бањска, у том манастиру готово уопште није ни боравио.

Пред патријархом и члановима Синода 13. фебруара 2010. Артемије је своје понашање приликом двоструког оснивања епархије правдао наводном потребом за добијање пореског идентификационог броја (ПИБ), што ниједна епархија у Србији, па ни у другим државама, није имала обавезу. Ненадлежним доношењем два акта о оснивању Епархије рашко-призренске, Артемије је у грађанско-правном смислу себе, а не Сабор СПЦ, како је и прописано, поставио у правно својство оснивача епархије. На тај начин је створен грађанско-правни темељ за евентуално отуђивање или издвајање епархије од СПЦ.

Свађа са Бугарском Епископ Артемије је са протосинђелом Симеоном, не обазирући се на црквени ред у општењу са другим помесним православним црквама, без благослова Сабора и Синода СПЦ започео кампању за повратак моштију светог краља Милутина из Бугарске у његов манастир Бањску. Да је реч о кампањи за изградњу, можда најбоље сведочи велики постер који је био истакнут на Етнографском музеју на коме је стајао натпис „Повратак краља”, као и огромни билборди на путу од Рашке до Митровице на којима је писало „Манастир Бањска – бастион православља”. Уз то, у јавности су се више пута појавиле нетачне информације да је готово решена ствар да се мошти светог краља Милутина из Бугарске врате у манастир Бањску. Синод је 18. априла 2003. обавестио епископа Артемија да „ради братске слоге са братским и једноверним бугарским народом не би требало покретати питање померања моштију светог краља Милутина из храма Свете недеље у Софији”.

И у овом случају, епископ Артемије и Симеон не само да нису поштовали одлуке највиших црквених тела него су и директно атаковали на њих тврдњама да „посебно, пак, жалости чињеница да се са побуном против краља Милутина, оличеном у оспоравању целокупне и аутентичне обнове манастира Бањска, осим секуларних кругова српског друштва, саглашавају и поједини из редова клера СПЦ. То је болно сазнање које се не може избрисати, али је остављено на савест оних који га чине”.

Дао Симеона грчкој цркви Епископ Артемије је формално и фактички издвојио Епархију рашко-призренску из СПЦ и тиме што је протосинђелу Симеону издао канонски отпуст за канонску јурисдикцију друге православне цркве, што је непознат случај у нововековној историји СПЦ. Митрополит пирејски Серафим је актом бр. 308 од 4. марта 2010. вратио у канонску јурисдикцију патријарха српског одбеглог протосинђела Симеона којега је „примио као наводно гоњеног због његових антиекуменистичких ставова, а на основу молбе вољеног у Христу брата епископа Артемија”. На овакав начин, поред кршења црквених правила, о СПЦ је изнета нетачна слика пред другом помесном црквом и архијерејима.

Артемије је протосинђелу Симеону издао коначни канонски отпуст за Пирејску митрополију 13. јануара 2010. Међутим, као надлежни архијереј дозволио је да протосинђел Симеон, иако већ клерик друге православне цркве, у Новом Пазару и Косовској Митровици крајем јануара 2010. сазива и одржава састанке са архијерејским намесницима и свештенством у својству „архијерејског заменика”. На тај начин се и свештенству и намесницима посведочило да је епархија заправо изнад и изван црквених правила која важе за све друге епархије СПЦ.

Приликом изградње храма Христа Спаса у Приштини, Артемије је у својству посебног приватног привредног друштва регистровао Установу за изградњу овог храма и на такав начин формално створио простор за издвајање тог храма из састава СПЦ. Изградња Духовног центра Црна Река и регистрација истог као световне установе у приватном власништву на црквеној имовини такође представља вид одвајања делова епархије из везе са Српском православом црквом.

Београд 03. 06. 2010

5. део

Грчки владика

Епископ Артемије се мешао и у друге православне цркве, највише у грчку, пише у оптужници коју је против њега саставио Синод СПЦ, коју објављује Пресс.

Артемије је мимо свих канонских прописа крајем деведесетих година освештао антиминс и написао да је освештан „за цркву Светога Саве у Солуну” и доделио га јеромонаху Симеону (Виловском), који се налазио на студијама у Солуну.

Чудна служба у Солуну Јеромонах Симеон је често служио у хиландарској цркви Светог Саве у улици Камвунион бр. 1 у Солуну и према сведочењу очевидаца на светим богослужењима, противно канонском и црквеном поретку, уместо цариградског патријарха као надлежног архијереја за Свету гору, Хиландар и све светогорске метохе, помињао епископа Артемија на чијем је и антиминсу и служио.

За такво кршење црквеног поретка сазнало се у Цариградској патријаршији и Митрополији солунској. Тако је протосинђел Солунске митрополије Јоанис Тасијас 2002. дошао са пратњом на вечерњу службу, одузео антиминс Артемија и оставио антиминс царинградског патријарха. Симеон је 17. маја 2006. Синоду СПЦ признао да је у хиландарској цркви Светог Саве помињао епископа Артемија. Иначе, епископ Артемије је писао једно отворено писмо цариградском патријарху, због кога му је забрањен улазак на Свету гору.

Заобилазио и патријарха Артемије је у Архиепископији београдско-карловачкој без благослова патријарха Павла као надлежног епископа отворио Духовни и мисионарски центар „Атос” у кући у Београду која је добијена од манастира Хиландара и где је потом отворена књижара „Тројеручица”. Управа Хиландара је од епископа Артемија тражила да се не користи назив „Тројеручица” и да добије благослов од патријарха Павла. Према сведочењу Милоша Јанићијевића, Артемије је тражио од њега да дозволи да се на његово име води како се не би тражио благослов од патријарха, а име књижаре је променио у „Атос”.

Изградњом манастира-метоха изван своје канонске јурисдикције, у Плочнику код Куршумлије у Епархији нишкој, без знања и одобрења надлежног епископа, сада патријарха Иринеја, Артемије је грубо прекршио канонско предање. Актом бр. 972 од 1. новембра 2008. у нишкој епархији основао је тзв. манастир Богородица Браинска, Подворје Светоданиловског манастира у Браини код Медвеђе. Поставио је и клирика у туђој епархији, чиме је прекршен 34. апостолски канон. Артемије није ништа предузео ни у случају када је његов монах Антоније (Давидовић) без благослова епископа шабачко-цаљевског 2003. деловао у тој епархији позивајући свештенство и вернике на бунт против виших црквених власти! Антоније је и организовао протестни скуп против патријарха српског Павла 29. јануара 2003. испред Патријаршије у Београду.

У Београду је, без знања и одобрења, основао Канцеларију за културну баштину Епархије рашко-призренске као својеврсни паралелни Завод за заштиту споменика културе за Косово и Метохију, коју је једним делом финансирао из наменских средстава прикупљених за гладне на Косову. Куповином некретнина на подручју других епархија (Београд, Сремчица, Бања Ковиљача, Пролом бања, Врњачка Бања…) створен је утисак да је Артемије плански стварао не само структуру будућег раскола ширећи своју власт на просторе других епархија СПЦ, него и директно подривајући црквени поредак.

Контакти са расколницима Епископ Артемије је добио новчани прилог за децу са Косова од извесног „Сестринства хришћанске православне мисије Свети Јован Милостиви”. Епископ аустралијско-новозеландски Иринеј је Синоду образложио о којим се особама ради, те какво је и чије је то удружење. И поред свега, сарадња Артемија са поменутим удружењем се наставила, иако је реч о одлученим ланцима из друге епархије.

Бројни су контакти епископа Артемија и са др Десанком Крстић и групом расколника из Канаде као предводницима групе која се узурпирајући имовину СПЦ у Торонту, на Благовести 2010, одвојила од СПЦ и прешла међу тзв. старокалендарце. Епископ Артемије је, мимо канонских правила, за њих као клирике друге епархије СПЦ писао посебне посланице и слао им како би их објављивали у Канади чиме се, такође, умешао у канонске надлежности других епископа.

Артемије је без одобрења митрополита Амфилохија као заменика патријарха Павла преко медија изјавио да ће 1. септембра 2009. у Београду учествовати на масовном политичком скупу. Митрополит Амфилохије је актом бр. 1193 од 13. септембра 2009. епископу Артемију и делу његовог свештенства забранио учешће на таквом скупу изван Епархије рашко-призренске, а са јасним политичким порукама. И други архијереји су више пута Синоду протестовали због неканонског свештеномонаха из Епархије рашко-призренске у њиховим епархијама.

04. 06. 2010

6. део

Заборавио Србе са Косова

Током првих десетак година архијерејског служења епископ Артемије је посећивао места и народ на Косову и Метохији и његова несумњива заслуга састоји се у обнови монаштва и манастира на КиМ. Али, од 2005. Артемије је готово запустио епархију, пише у оптужници СПЦ против Артемија

Протеривање са Косова Од 2004. ниједном није служио у Призрену, Богородици Љевишкој, Ђаковици и другим местима. Много времена је проводио изван епархије, нарочито у Београду и без знања патријарха. Нема података о његовом служењу по голготским местима и обновљеним храмовима по КиМ док су, с друге стране, ревносно објављивани извештаји о његовим ретким посетама Митровици, Липљану, као и бројни текстови политичко-идеолошке садржине.

Карактеристична је вишегодишња небрига епископа Артемија према Србима повратницима које годинама није редовно посећивао ни у довољној мери помагао иако су у епархију долазила знатна финансијска средства за помоћ многострадалном народу у енклавама. С друге стране, забранио је епископу Теодосију и братству манастира Високи Дечани да обављају било какву пастирску и хуманитарну мисију изван манастира и Метохије. Увео је до сада невиђену праксу, па је наређивао свештенству, али и своме викару и секретару да, без претходног обавезног црквено-судског поступка, у року од 24 сата одмах напусте КиМ, што ни Албанци нису радили.

Узимао новац од свештеника Свештенство је годинама закидано од стране епархије приликом исплате принадлежности (према грубим проценама, око 12.000 евра је закинуто по једном свештенику, односно 47 свештеника епархије је закинуто за више од 500.000 евра). Свештеници епархије су 2007. упутили писмо министру вера са својеручним потписима и захтевом да им се помоћ од државе уплаћује директно, а не преко епархије јер до њих не стижу намењени износи.

Према налазу Комисије Синода, протосинђел Симеон (Виловски) је у улози настојатеља манастира Бањска од 2005. до 2009. од своје братије и манастира отуђио око 43.000 евра које је Министарство вера уплаћивало као помоћ. Према расположивим доказима, Симеон се у јануару 2003. лажно представио као старешина цркве у Призрену, па је са Укало Ердалом из Призрена издао у закуп локал црквене општине Призрен за 9.000 евра, а тај новац присвојио.

Игуманија манастира Девич Анастасија је у својој изјави од 29. марта 2010. указала на бројне проблеме које је сестринство имало са епископом након највећег страдања манастира Девич 2004. Артемије је целокупно сестринство манастира после 2004. оставио на милост и немилост лаику Предрагу Суботичком (који, иначе, никада није био настањен на Косову) који је, користећи кумовски однос са протосинђелом Симеоном, водио грађевинске радове у манастиру, мимо игуманије и сестара. Илустративан је понижавајући однос Артемија у који је довео девичко монаштво када је игуманија Анастасија изразила незадовољство радовима „Рада Неимара” и жељу да се извођач мало више консултује са сестрама манастира. Суботички је пред епископом дрско запретио игуманији да „преко тога неће прећи”. Епископ Артемије је на све то отћутао, а сестре су остављене на милост и немилост охолог предузимача Суботичког који није презао ни да од тог страдалног манастира присвоји 25 тона цемента, који је као прилог верника био намењен обнови светиње.

Епископ Артемије није показао очинску и пастирску љубав ни на Ђурђевдан 2006. када је од стране једног Србина, припадника косовске полиције који је касније осуђен, пуцано на свештеника Срђана Станковића, секретара Епархије рашко-призренске, и на његову малолетну децу, и тог истог дана је отац Срђан пред Артемијем потврдио спремност да сведочи пред Комисијом Синода о неправилностима у епархији. Истрага је утврдила да је Србин Бојан Дисић пуцао са циљем да застраши свештеника, иако су могуће жртве избегнуте само брзим маневром возила.

Проводаџисање Епископ Артемије није хтео да освешта нову цркву у селу Кололечу код Косовске Каменице само због тога што радове на тој цркви није изводило предузеће „Раде Неимар”, што представља јединствен случај у историји СПЦ. Чедомир Арсић из Кололеча, покретач изградње храма у том српском селу, о томе је јавно сведочио.

Бројни верници из Старог Раса су епископу Артемију подносили усмене и писане притужбе против свештеника Симе Чимбуровића, пароха у Тутину, који се бавио проводаџисањем жена из Албаније за новац. Из писане представке Ратка Карличића из Брњице види се да се свештеник С. Чимбуровић таквим безакоњем бави годинама непрестано истичући да за то има благослов од свога епископа „ради повећања наталитета”.

Београд 05. 06. 2010

(7. део)

Напад на Високе Дечане

Епископ Артемије и поред бројних братских сугестија сабраће архијереја (посебно митрополита Амфилохија и епископа Атанасија), није хтео да спречи активности протосинђела Симеона (налази се у затвору у Грчкој и пре неколико дана је рашчињен, прим. аут.) у погледу стварања немира међу клиром и народом на Косову, пише у оптужници СПЦ против владике Артемија.

Симеон писао саопштења СНВ На посебном удару су годинама били викарни епископ липљански Теодосије и братство манастира Високи Дечани који су у јавности од Симеона као најближег сарадника Артемија приказивани на крив и ружан начин, иако је реч о једном од најбројнијих монашких братстава у СПЦ. То се посебно видело приликом посете Фатмира Сејдиуа Дечанима, кад је намерно створена тензија у медијима. Одговорност Артемија је у томе што је од протосинђела Симеона прихватио саопштење Српског националног већа КиМ, иако се то тело није састало него је Симеон написао то клеветничко саопштење што је и потврђено пред комисијом Синода 17. маја 2006. у Патријаршији.

Колико је то унело забуну међу клир и верни народ најбоље сведочи писмо петорице архијерејских намесника Артемију од 2. маја 2006. којим су тражили да свештенство буде укључено у тражење решења проблема. Они су потпуно подржали епископа Теодосија и братију манастира Високи Дечани од безочних напада и јавних клевета које је, преко појединих неодговорних чланова СНВ, испословао, како се испоставило, протосинђел Симеон. Политичко мешетарење Симеона се огледа и кроз сведочење проф. др Раде Трајковић и Ранђела Нојкића (дуго времена најближих сарадника Артемија у СНВ КиМ) који својим изјавама потврђују да је, према њиховим сазнањима, клеветничко саопштење против епископа Теодосија и братства Дечана заправо написао Симеон.

Бизнисмен у мантији Протосинђел Симеон је са знањем и дозволом епископа Артемија на дрзак начин, користећи чак и медије, па и штампајући разгледнице са скулптуром Пресвете Богородице из Соколице, прекрштавајући је у „Богородицу Бањску”, 28. децембра 2006. у Заводу за заштиту споменика најавио „повратак” те светиње у манастир Бањску. Током јануара месеца, Симеон је у медијима непрестано лансирао такве тврдње што је унело пометњу међу народ, а игуманија манастира Соколица Макарија му је забранила улазак у манастир.

Бројни верници су се побунили и око 2.000 њих потписало је петицију Артемију, коју је он игнорисао управо захваљујући улози Симеона. И поред противљења верника и сестринства манастира Соколица Симеон је у џепном издању књиге „Бањска” (2007) наставио да уноси немир и провокације нетачно наводећи да је реч о „побуни неких против повратка скулптуре Богородице Бањске (а не Соколичке, прим. туж.) у свој матични манастир, свој дом”.

Немир је унет и међу братство манастира Сопоћани када је Симеон са својим кумом Предрагом Суботичким, кроз план пословних активности предузећа епархијски центар „Раде Неимар” за 2005. планирао као могућност одузимање хотела од манастира коме је у процесу повратка имовине требало да припадне. Фактичко одузимање хотела од манастира Сопоћани извршило би се како би се реализовао „развој туристичких капацитета”, тј. нови вид проширења интересног подручја кроз, како је написано у плану, могућности за остваривање „релативно брзих пословних прихода”. Такви планови су изазвали противљење настојатеља манастира Сопоћана, оца Сегрија, а резултирало је његовим повлачењем са места настојатеља.

Немир у Пећкој патријаршији Незаконитим одлукама од 18. августа 2008. у случају епископа Теодосија и дела братства манастира Високи Дечани, епископ Артемије је такође унео велики немир међу клир и верни народ не само на Косову и Метохији, него и шире. О начину понашања дела монаха епископа Артемија може се закључити и према сведочењу монахиње Харитине из Пећке патријаршије, одакле се види да је јеромонах Стефан из манастира Зочиште кабадахијски ислеђивао сестре и тражио им храну. Лажно се представио да наводно има наклоност од патријарха да том приликом ислеђује сестре из Пећке патријаршије. Међу једним делом сестара је водио и кампању против законитих одлука Синода, што је унело додатну сумњу и немир међу старице монахиње.

Епископ Артемије је од краја 90-их година водио СНВ Косова и Метохије, који се све више претварао у политичко удружење које је издавало читав низ политички обојених и идеолошких саопштења (у почетку претерано прозападних, а потом све више екстремно националних), чиме је уношена подела на „патриоте” и „издајнике” не само у верни народ епархије, већ и међу свештенство и монаштво. Ова организација се на крају распала и показало се да је политички ангажман никако не припада архијереју, а посебно не на Косову и Метохији.

06. 06. 2010

(8. део)

Нападао и патријарха Павла

Епископ Артемије у медијима је нападао чланове Синода СПЦ, али и патријарха Павла, пише у оптужници СПЦ. Он је 4. децембра 1999. упутио отворено писмо патријарху Павлу, започињући га констатацијом да „на јавне поступке јавних личности треба јавно и реаговати” те да је „то његово уверење било и остало”

Иако јеванђељски принцип заповеда другачије, Артемије је поступио сасвим супротно, стварајући пред народом лошу слику о СПЦ и патријарху.

Јавна саблазан Епископ Артемије је изазвао јавну саблазан и у марту 2005. кад је, противно одлуци Синода, злоупотребио старост и немоћ патријарха Павла убедивши га да без присуства Синода и секретара Синода јавно повуче свој претходни пред Синодом стављени потпис на меморандум (о обнови цркава на Косову) и исти огласи неважећим. Да је акт изнуђен види се и по томе што је без патријарховог меморандума откуцан на брзину у нечијој канцеларији, а не у канцеларији Синода или шефа кабинета. Тим поводом Синод је због грубе злоупотребе донео одлуку да потпис патријарха Павла и даље остаје на снази.

Синод је 24. марта 2005. умолио Артемија да „преко јавних медија не полемише са патријархом Павлом и Синодом”. На ту обавезујућу одлуку Артемије се огласио саопштењем од 27. марта 2005. изражавајући „запањеност поступцима појединих моћника у крилу СПЦ”, а одлуке Синода окарактерисао као „исхитрене” које „не могу имати никакво правно дејство, нити се могу применити у пракси”.

Продавао имовину епархије Епископ Артемије је без одобрења почетком 2007. продао црквену непокретност, пословни простор црквене општине Ђаковица у Ђаковици Албанцу Кољу Команију за 150.000 евра. Без деловодног броја Артемије је потписао специјално пуномоћје Деду Команију из Брековца код Ђаковице да га заступа „код свих судова и других надлежних државних органа” (које државе?). Према овом пуномоћју, Комани је био овлашћен да у име СПЦ – Ђаковичке парохије потпише и овери уговор о продаји простора у центру Ђаковице од 249 м2 за 150.000 евра, а овај новац није заведен, већ је исплаћен на руке епископу Артемију.

Дирекција за реституцију Србије је 14. фебруара 2008, непосредно пред проглашење лажне шиптарске државе на КиМ, донело решење бр. 46-00-613/10/2007 којим је манастиру Девичу вратила одузету имовину од стране комунистичког режима од преко 3.000 хектара. Како није била могућа реституција исте имовине, Девичу је понуђено друго земљиште у општинама Србица, Зубин Поток, Звечан, Вучитрн и Ораховац, које се налазило у власништву „Србијашума”. Артемије и Симеон су и усмено и писано (бр. 1037 од 23. новембра 2008.) онемогућили да се имовина врати манастиру због тога што се имовина налази у близини манастира Бањска те се тиме, како је погрешно навео Артемије, „манастир Девич пресељава на север КиМ”.

На тај начин, манастир Девич је, само из разлога преамбициозних планова епископа Артемија и протосинђела Симеона о изградњи насеља у Бањској, остао без враћене имовине до дана данашњега, иако је епископ Артемије могао, након враћања земље, у споразуму са два манастира да изврши замене уколико су биле неопходне.

Црна Река на поклон Епископ Артемије је оверио и благословио уговор који су 23. априла 2005. (антидатирано заведен пре потписа 20. марта 2005.) потписали игуман манастира Црна Река Николај и протојереј Бранислав Перановић. Уговором је имање манастира уступљено свештенику Перановићу на неодређени временски период до смрти последњег од чланова породице свештеника Перановића. Закупнина за манастирску земљу износи 100 динара (1,3 евра) месечно, а свештенику је дозвољено да на манастирској земљи подиже приватне објекте који би, ако уопште буду постојали, с обзиром на то да је углавном реч о монтажним објектима, кроз наредних осамдесетак година били проглашени за скит светог Симеона Богопримца. Право на уживање манастирске имовине уговором је додељено и наследницима свештеника Перановића.

Према налазима у преткривичном поступку који води државно тужилаштво у Новом Пазару, свештеник Бранислав Перановић је починио више кривичних дела у Духовно-рехабилитационом центру „Црна Река”. Само од донација преко уплатница поште Перановић је примио више од 53.000.000 динара (око 530.000 евра, што је равно годишњој помоћи државе Србије комплетном свештенству и монаштву за годину дана). Тужилаштво нема података о томе колико је Перановић новца добио „на руке”, а најмањи део је уплаћен преко жиро-рачуна. Перановић нема доказе о утрошенон новцу од 53 милиона динара, а манастир Црна Река је добијао месечну закупнину од 100 динара.

ЕКСКЛУЗИВНО... Фељтон Пресса: Оптужница СПЦ против владике Артемија (9. део)

Трошење пара цркве и народа

Према Извештају друге комисије Синода, у Епархију рашко-призренску је, не рачунајући прилоге СПЦ и верника појединачно, од министарстава за Косово и Метохију и вера у периоду од 2003. до 2009. године добијено око 3,5 милиона евра за грађевинске радове

Владика Артемије

Овде нису укључена редовна средства за помоћ свештенству и монаштву од 50 милиона динара годишње, пише у оптужници СПЦ против епископа Артемија.

„Раде Неимар" као банка

На примеру обнове цркве у Доњој Гуштерици, о којој, као и о другима, постоји обимна документација, види се начин отуђивања црквеног новца. Артемије је потписао уговор са Предрагом Суботичким (директор фирме „Раде Неимар") уз обавезу епархије да на дан закључења уговора авансно уплати уговорени износ од 1.088.000 динара, колико је тражио Суботички за радове које је навео.

Како Суботички није имао адекватну грађевинску оперативу, он је ангажовао подизвођача и уплатио му 294.840 колико су и коштали радови. Разлику од 693.160 црквеног и народног новца је присвојио захваљујући штетном уговору са Артемијем. На исти начин се пословало и на другим местима, а најчешће се као подизвођач (у Племетини, Велико Ропотово, Убожац, Тамница, Грачаница и сл.) јавља фирма „Изол-пром" коју је заступао Јовица Колић.

Комисија Синода је од Колића добила потписане и оверене уговоре, као и комплетну документацију о пословању са „Радом Неимаром", из којих се јасно види како су сарадници епископа Артемија уз његово знање и одобрење, као и монополску позицију коју им је Владика омогућио својим архијерејским ауторитетом, незаконито присвајали црквени и народни новац.

Новац из фондова

Увидом у благајну и благајничку документацију утврђено је да је новац из наменских фондова епархије по одобрењу Артемија и Симеона трошен ненаменски и то у великим износима. Из фонда добровољних прилога исплаћена је градња објеката у другој епархији на Плочнику, куповина возила за манастир Бањска, земљишта у Врњачкој Бањи. Из фонда од продаје аутомобила „ауди" плаћана је кирија за стан протојереја Симеона у Солуну.

Из Фонда за обнову порушених цркава и манастира новац је исплаћиван на руке Суботичком, а купљена је кућа у Сремчици од Вељка Сикирице. Из овог фонда плаћано је адвокату Малкому Шоу и лобистичкој кући Венејбл и Џемсу Џатрасу. Артемије је Џатраса у акту бр. 28 од 23. јануара 2007. патријарху Павлу приказао као „осведоченог нашег пријатеља и сарадника у одбрани Косова". Артемије је одобрио да се Џатрасу преко Националне банке Грчке исплати 350.000 долара, а преко Комерцијалне банке уплаћено му је 400.000 долара, док је адвокату Зорану Ристићу, на име правних савета, исплаћено четири хиљаде евра.

Из Фонда добровољних прилога из иностранства у 2004, 2008. и 2009. ненаменски је потрошено око 150.000 евра, док за 2005-2007. нема података ни о износима прилога, а ни о трошењу. У Фонд за обнову порушених цркава и манастира од 2004. до 2010. уплаћено је 581.120 евра, а ненаменски је потрошено 357.760 евра и то углавном за кућу владике Артемија у Сремчици, трошкове за Лондон, хонораре адвокату у Стразбуру (47.700 евра), враћање личних позајмица епископу Артемију за градњу Владичанског конака и сл. У Хуманитарни фонд епархије је од 2004. до 2010. са разних страна уплаћено 220.511 евра, а ненаменски је потрошено 38.597 евра. Прилози у Фонд за Косово и Метохију од 2003. до 2010.  од Владе Србије износили су 284.936 евра, а ненаменски је потрошено 110.490 евра.

Мањак 500.000 евра

Након примопредаје епархије епископу администратору, у благајни је откривен финансијски колапс и дуг по разним основама од преко 100.000 евра. У овом тренутку, пред Трговинским судом у Краљеву води се поступак против епархије због неплаћених рачуна за изградњу пословних простора код храма Христа Спаса у Приштини. Иако је новац прикупљен од продаје пословних простора Владе Србије, извођачу није плаћено. Према налазу вештака, дуг епархије износи више од 160.000 евра уз трошкове поступка и камату од 1999. што са до сада утврђеним дуговима може да износи око 500.000 евра.

Синод је 13. априла 2010. од епископа Артемија затражио да писмено извести Синод да ли у Србији или у иностранству има банкарске рачуне који се воде на његово име или рачуне за које је он овлашћен или је овластио друго лице. Артемије је 19. априла 2010. тражио од Синода одговор на питања: шта је Синод побудило да донесе овакву одлуку, на чему је она базирана и није ли то бесправни покушај нарушавања приватности њега као слободног грађанина Србије?

Из напред наведених радова, утврђује се јасна канонска одговорност епископа Артемија и предлажем да Сабор СПЦ, сходно канонском предању и чл. 69Б, епископа Артемија трајно разреши дужности епархијског архијереја у Епархији рашко-призренској.

[Guest свештеник Иван]

И овде је одговор Владике Артемија:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6287.0.html

[Guest ага пије млеко]

Да, заиста огромни новац је у питању.   229229229

И у овој оптужници се заиста види оно што су све време до сада на медијима управо помињали његова светост патр. Иринеј, +Атанасије, +Иринеј, +Амфилохије  :  "ненаменско и неодговорно финансијско (али и у сваком другом погледу) управљање Епархијом Рашко-Призренском".

[Дража]

Да, заиста огромни новац је у питању.   229229229

И у овој оптужници се заиста види оно што су све свреме до сада на медијима управо помињали његова светост патр. Иринеј, +Атанасије, +Иринеј, +Амфилохије  :  "ненаменско и неодговорно финансијско (али и у сваком другом погледу) управљање Епархијом Рашко-Призренском".

Ово су све нагађања о.Љубо. Нити је шта јавно и јасно доказано нити је ко (право)ваљано оптужен за било шта. Станите мало на лопту са нагађањима бар ви који сте нам какви-такви узори на овом форуму.

[Дејан]

Докажи да су нагађања у питању!

[Александар Милојков]

Не бих се сложио да су у питању "нагађања". Годинама уназад је +Артемије САБОРСКИ позиван и умољаван да спорна питања реши.

[Дејан]

Одређени чланови овог форума идеализују +Артемија, као заљубљена тинејџерка своју симпатију 

[andrej]

Неки од нас су, игром случаја, видели неке од тих докумената. Уосталом, најбољи доказ су "флип-флоп" изјаве владике Артемија - у последњм саопштењу је коначно признао да је можда и било неких малверзација код неких сарадника ("људски је грешити") - а то је, до скора, одлучно порицао. А сада се жали да наводно није имао "довољан рок" да проучи оптужбе - а док га је СА СИНОД годинама братски умољавао да учини неке, за Цркву неопходне, компромисе +Артемије за то није много марио. Када је СА СИНОД коначно реаговао (након вишегодишњег снисхођења), реакција је проглашена за неуставно насиље Синода - а ето, сада се и +Артемије сетио да је Синод првостепени орган Црквеног суда у поступцима против архијереја. Очигледно је да су се владика Артемије и "расколници у настанку" надали у повољну одлуку СА САБОРА, која је у основи требала да допусти Артемију да ради шта год пожели у РП епархији. Међутим, када је на њихово изненађење, СА САБОР, притиснут непорецивим доказима, донео ову неочекивану одлуку - сада више ни одлука Сабора није довољна гордој самовољи расколника.

Ако се неко пита који је следећи корак, за црквено-историјски писмене га је Артемије јасно најавио у свом последњем Саопштењу, из кога цитирам:

"Расуђивање и пресуђивање о томе да ли смо и у којој мери кршили каноне Цркве препуштамо садашњој и потоњој у Христу браћи која ће, када све прође, моћи тачно да утврде због чега смо разрешени дужности и обавезе управљања Епархијом рашко-призренском, баш као што се данас, после толиких година, поуздано зна да Епископ амерички, блажене успомене Дионисије, није уклоњен са положаја Епископа због финансијских преступа, како се у том тренутку тврдило, него зато што је у Њујорку организовао демонстрације против Јосипа Броза Тита."

Сада је, дакле, расколник Дионисије, који је загорчао последње дане светог владике Николаја у САД, одједном постао "блажене успомене" за Артемија. Баш ме интересује шта би свом духовном "чаду" на ово рекао свети авва Јустин? Све су ово игре и претње - чак и када се изнесу непорециви докази у јавност, они који су већ "одлучили" да Артемије низашта није крив, радо ће с њим одјурити у раскол. Верујем, да ће се убрзо придружити још неки који имају чиме да буду уцењени - и без обзира на све Артемијеве приче о "ношењу крста" имаћемо раскол, који многи тако здушно прижељкују, не знајући шта то заправо значи!

[Искушеник]

Сада је, дакле, расколник Дионисије, који је загорчао последње дане светог владике Николаја у САД, одједном постао "блажене успомене" за Артемија. Баш ме интересује шта би свом духовном "чаду" на ово рекао свети авва Јустин? Све су ово игре и претње - чак и када се изнесу непорециви докази у јавност, они који су већ "одлучили" да Артемије низашта није крив, радо ће с њим одјурити у раскол. Верујем, да ће се убрзо придружити још неки који имају чиме да буду уцењени - и без обзира на све Артемијеве приче о "ношењу крста" имаћемо раскол, који многи тако здушно прижељкују, не знајући шта то заправо значи!

Баш сам се зачудио када сам прочитао речи Владике Артемија о Дионисију.

[Дејан]

Баш сам се зачудио када сам прочитао речи Владике Артемија о Дионисију.

Зашто???

После свега зар још постоје ствари које могу да те зачуде  :0104cheesy:

[andrej]

Сада је, дакле, расколник Дионисије, који је загорчао последње дане светог владике Николаја у САД, одједном постао "блажене успомене" за Артемија. Баш ме интересује шта би свом духовном "чаду" на ово рекао свети авва Јустин? Све су ово игре и претње - чак и када се изнесу непорециви докази у јавност, они који су већ "одлучили" да Артемије низашта није крив, радо ће с њим одјурити у раскол. Верујем, да ће се убрзо придружити још неки који имају чиме да буду уцењени - и без обзира на све Артемијеве приче о "ношењу крста" имаћемо раскол, који многи тако здушно прижељкују, не знајући шта то заправо значи!

Баш сам се зачудио када сам прочитао речи Владике Артемија о Дионисију.

Не бих рекао да је чудно - мислим да је ово порука упућена пре свега СА Синоду, који је, да би се избегло даље срамоћење Цркве, првенствено донео одлуку да се ни један од (ако се не варам) око 7.000 докумената (ја сам лично видео само један, "Симеонов" регистратор) не објављује јавно, ако се Артемије у миру повуче. Онда је он тај договор, у типичном расколничком маниру, прекршио тако што је дао интервју за ПЕЧАТ, поново са причом да га смењују због "чврстог" става према EULEX-у и Западу.

Како, међутим, никоме није чудно што је управо овај епископ својевремено примио Мадлен Олбрајт, отворено подржавао СПО Вука Драшковића и петооктобарску-ОТПОР револуцију, тражио рашчињење Филарета... Најзад, ако није било малверзација, којим онда именом назвати возни парк РП епархије са возилима марки AUDI, BMW и Mercedes? Дилери ових фирми ће, без проблема да потврде (и рачуноводствено покажу) да су први купци најновијих модела ових возила (нека су коштала и преко 100.000 евра), били клирици РП епархије. Они, који су до пре 5-6 година највише мрзели Артемија као "издајника" (попут нпр. ОБРАЗ-а), данас су његови највећи "обожаваоци."

Све ово и много више нико није хтео да објављује, све док Артемије није наставио своју расколничку делатност. Пошто је он први прекршио договор који га је спасао црквено-судског процеса и неминовног рашчињења које би по завршетку истог уследило, владика Атанасије је с пуним правом реаговао и инсистирао да се неки делићи ове огромне кривице пусте у јавност. А Артемије, који је за добро Цркве избегао формални црквено-судски поступак, сада управо то користи као "аргумент" сопствене "канонске исправности" и наставља да слуђује народ...

:0104cheesy:  :0104cheesy:  :0104cheesy:

[Александар Милојков]

Мислим да си потпуно у праву.

[Zdravsa]

Hvala TI Bože naš,što Crkvi Tvojoj, temelji nisu na ljudima...

[Искушеник]

Баш сам се зачудио када сам прочитао речи Владике Артемија о Дионисију.

Зашто???

После свега зар још постоје ствари које могу да те зачуде  :0104cheesy:

:0104cheesy:

[Guest ага пије млеко]

Hvala TI Bože naš,što Crkvi Tvojoj, temelji nisu na ljudima...

.....мислиш на гуруима ?

Слажем се.