Верници питају атеисте

[uros]

ateizam je operisan od razuma... ili sl.

Рећи то је јако лоше, штавише није тачно. Лично атеисте доживљавам као веома искрене боготражитеље (осим изузетака као у свему, али и осим агностика). Усуђујем се да кажем да је такође сваки "прави" хришћанин такође често пун сумње, сталног преиспитивања и континуалног боготражења, једино што ми имамо пуно "алатки" на располагању да сумњу превазиђемо, али се она најчешће поново јавља у зависности од животних околности. Однос са Богом је динамична ствар, "некад је ту некад Га нема" што каже вл. Григорије.

Бтв, овде има врло интересантна полемика између атеисте и хриђћанина на енглеском, па навалите:

http://piousfabrications.blogspot.com/2010/09/conversation-with-atheist-on-amoralism.html

[Guest о. Агапије]

Ксио каже да је хуманиста.

Интересује ме како атеисти виде вернике, да ли су у питању оне класичне стереотипије да су затуцани , примитвни, заостали , болесни и слично....?

Какав однос имају према њима?

Да ли су верници по нечему другачији од атеиста?

Има ли нешто  верницима признају и сматрају да је добра ствар, особина или нешто треће ?

Хвала.

:group111:

Iskreno mene ovi vernici (kakve srecem na forumu) ni malo ne nerviraju i ne mislmi da su zatucani samo zbog toga sto dobro barataju cinejnicama i odlicno poznaju ideje svojih religija...

Problem su 90% drugih, normalnih vernika koji i dalje misle da su bogu najmiliji ako poste cela tri dana za slavu... i onda dodju i lipaju kojestarije i glposti na temu "kako mali mikica zamislja religiju" koje normalan covek prosto ne moze da veruje ...

Drugi problem je odnos vernika prema ateistima koji je daleko netolernatniji i apsolutno identican  i bez izuzetka glasi (parafrazirano): ateizam je operisan od razuma... ili sl.

Hvala brate na iskrenim recima. Uglavnom ateisti kod nas dodju sa dosta predrasuda preme nama ali iz kontakata i dijaloga se ptvrdi suprotno. Da ima jeko dobrih, pametnih i kvalitetnih ljudi ali da ipak navijaju zy Zvezdu a ne za Partizan ili tako nešto...Tako je u svim sferama ljudske egzistencije, ne samo u religiji i sportu.

Ово што кажеш да су неторентни, знам да има тога али не баш толико колико написа...

Мислим да је такође велика нетрпељивост и нетолеранција код атеиста, оди само на форум или ФБ фрупу "Атеисти Србије"... Тамо исто сматрају да су верници "operisanи od razuma" и да су "болесници и психићи".

Сматрам да би требало да постоје више оваквих места попут ЖРУ да би се отклониле честе предрасуде које постоје са обеју страна.

Ја сам , опет, много захвалан вам што сте ту са нама (и треба да се осећате као код своје куће, јер је небо свима нама кров), што можемо да разоговарамо и што сарађујемо на обостраном откривању истине.

[Зорица екс Милева]

@Mračnjak

Jako lijepo izlaganje  :group111:, s tim što se slažem sa Urošem vezano za ovaj odnos prema ateistima. Istina je da dosta vjernih napada ateiste, i ateisti napadaju vjernike, ali u suštini, mogu da funkcionišu zajedno ako se potrude i sve rade u ljubavi.

[Пивопија]

Атеисти, знам против чега се ви борите, али за шта се уствари борите? Осим горе поменутог ''демократског дрруштва'' да ли атеизам има неки циљ или га прихватају и анархисти, демократе, либерали...

[Аурор]

Атеисти, знам против чега се ви борите, али за шта се уствари борите? Осим горе поменутог ''демократског дрруштва'' да ли атеизам има неки циљ или га прихватају и анархисти, демократе, либерали...

Ja znam PROTIV cega se definitivno ne borim - protiv crkve i vernika jer me bas briga i za jedno i za druge.

Ateizam nije nikakva ideologija, nikakvo sociolosko stanoviste, nikakvo politicko uredjenje...

O kakvom cilju ti pricas? Ne znam ko ga prihvata i zasto ga prihvata, to je apsolutno njegova stvar.

[Душко Дугоушко]

Да ли бисте волели да има Бога?

[Spooky]

Ovakvog hrišćanskog Boga kome je strašno bitno da svi vjerujemo da postoji i da mu se klanjamo i rituale njegovog obožavanja vršimo, sa svim svojim manama, moralnim upitnim postupcima i slično - NE. Ni drugi modeli bogova popularnih religija mi se ne sviđaju nešto više...

Volio bih da postoji neki bog u nekom opštijem smislu - koji malo manje zatura nos u naše umove, kojeg nije briga za smješne rituale bogoobožavanja, ali je ipak pun ljubavi prema nama i koji nam se direktno nesumnjivo javlja, koji je jasno svima do znanja dao dokaz da postoji i ostavio neoborive dokaze, koji pomaže u teškim situacijama i ne dopušta nepravde ogromnih proporcija i ogromna stradanja nevinih ljudi, ali ipak nas ostavlja da život vodimo poprilično samostalno. Nešto kao roditelj - mojim roditeljima nije bitno da li ću ih obožavati, klanjati im se i rituale vršiti. Žele da imam samostalan život i pomažu mi u osamostaljivanju - ali će ipak uvijek biti tu kada zagusti...

Volio bih da postoji vječni život koji svojom voljom možemo prekinuti kada i ako nam dosadi...

[Crveni Baron]

Ovakvog hrišćanskog Boga kome je strašno bitno da svi vjerujemo da postoji i da mu se klanjamo i rituale njegovog obožavanja vršimo, sa svim svojim manama, moralnim upitnim postupcima i slično - NE. Ni drugi modeli bogova popularnih religija mi se ne sviđaju nešto više...

Volio bih da postoji neki bog u nekom opštijem smislu - koji malo manje zatura nos u naše umove, kojeg nije briga za smješne rituale bogoobožavanja, ali je ipak pun ljubavi prema nama i koji nam se direktno nesumnjivo javlja, koji je jasno svima do znanja dao dokaz da postoji i ostavio neoborive dokaze, koji pomaže u teškim situacijama i ne dopušta nepravde ogromnih proporcija i ogromna stradanja nevinih ljudi, ali ipak nas ostavlja da život vodimo poprilično samostalno. Nešto kao roditelj - mojim roditeljima nije bitno da li ću ih obožavati, klanjati im se i rituale vršiti. Žele da imam samostalan život i pomažu mi u osamostaljivanju - ali će ipak uvijek biti tu kada zagusti...

Volio bih da postoji vječni život koji svojom voljom možemo prekinuti kada i ako nam dosadi...

Pa nema problema. Eto ti napravi Boga kako ti pase. Oces da ima rep ti mu stavis, neces-skines. Mozes da ga farbas u plavo, zeleno, roze, kako god ti se svidja.

[XIO]

Да ли бисте волели да има Бога?

Ако је овај свемир у питању, свакако не, јер би то имплицирало да тај бог има врло негативне моралне особине. То би био бог смрти, бог геноцида, бог неизмерне патње, бог масовног умирања, бог који је створио суров свет у коме влада немилосрдна борба за опстанак. Бог недостојан ни трунке поштовања, а камоли обожавања.

Кад би неки други свемир био у питању, па одговор би и даље био генерално не. Мислим да је човечанство довољно зрело да нам није потребан некакав свемирски татица. Све што смо досад урадили и постигли као човечанство, а има ту пуно тога чудесног, постигли смо сами. Али ту ипак ко ће га знати.

[Indios]

Да ли бисте волели да има Бога?

Na kog tacno boga mislis? Jevrejskog, grcko-jevrejskog, evro-jevrejskog, arapsko-jevrejskog boga ili nekog treceg?

[Душко Дугоушко]

Да ли бисте волели да има Бога?

Na kog tacno boga mislis? Jevrejskog, grcko-jevrejskog, evro-jevrejskog, arapsko-jevrejskog boga ili nekog treceg?

То је оно "и по" у наслову теме.

[Срђан Шијакињић]

Ovakvog hrišćanskog Boga kome je strašno bitno da svi vjerujemo da postoji i da mu se klanjamo i rituale njegovog obožavanja vršimo, sa svim svojim manama, moralnim upitnim postupcima i slično - NE. Ni drugi modeli bogova popularnih religija mi se ne sviđaju nešto više...

Volio bih da postoji neki bog u nekom opštijem smislu - koji malo manje zatura nos u naše umove, kojeg nije briga za smješne rituale bogoobožavanja, ali je ipak pun ljubavi prema nama i koji nam se direktno nesumnjivo javlja, koji je jasno svima do znanja dao dokaz da postoji i ostavio neoborive dokaze, koji pomaže u teškim situacijama i ne dopušta nepravde ogromnih proporcija i ogromna stradanja nevinih ljudi, ali ipak nas ostavlja da život vodimo poprilično samostalno. Nešto kao roditelj - mojim roditeljima nije bitno da li ću ih obožavati, klanjati im se i rituale vršiti. Žele da imam samostalan život i pomažu mi u osamostaljivanju - ali će ipak uvijek biti tu kada zagusti...

Volio bih da postoji vječni život koji svojom voljom možemo prekinuti kada i ako nam dosadi...

А неправде мањих пропорција би биле у реду ? Проблем је у том делу "прилично" самостално, мислим да је потпуна слобода боља од непотпуне. Ко каже да је Богу битно да ли га славимо или не ? Заиста ми е изледа ни најмање вероватно да једно саршенство љубави, воли више једно своје створење од другог само зато што се не понашају или не мисле исто. Бог по дефиницији воли све подједнако.  0110_hahaha

[Срђан Шијакињић]

Да ли бисте волели да има Бога?

Ако је овај свемир у питању, свакако не, јер би то имплицирало да тај бог има врло негативне моралне особине. То би био бог смрти, бог геноцида, бог неизмерне патње, бог масовног умирања, бог који је створио суров свет у коме влада немилосрдна борба за опстанак. Бог недостојан ни трунке поштовања, а камоли обожавања.

Кад би неки други свемир био у питању, па одговор би и даље био генерално не. Мислим да је човечанство довољно зрело да нам није потребан некакав свемирски татица. Све што смо досад урадили и постигли као човечанство, а има ту пуно тога чудесног, постигли смо сами. Али ту ипак ко ће га знати.

Да ли би имплицирало ? Хајде да на то погледамо овако : Бог нас је створио не само за ових неколико десетина година на Земљи већ за вечност. Ако узмемо да је ово тачно, рецимо да ти то прихватиш за тренутак ради разговора, сложићеш се да патња није ни близу неподношљивој ако 75 година просечног животног века упоредиш са 1000, па са 100 000, па са 125 милиона и тако до вечности којасе проводи у стању савршеног блаженства. Е да сам ја на твом месту питао бих следеће : али зар је један савршени Бог препун љубави за своју децу морао да им да и тренутак патње, зар није могао да их одмах уведе у то за њих припремљено блаженство, већ је могао да гледа како хиљадама година невини пате, гладују, умиру под ножевима силних ? Питање на месту. Али размисли да ли је одговор у томе, што не постоји дрги начин да се саком, баш сваком, па и најгорем од свих створова пружи потпун слобода да ли ће или не бити у заједници љубави са Богом, људима и свиме што постоји ? Јер ако сваког чека вечна срећа, зар је велика цена патња дела човечанства која траје мизерно мало у поређењу са вечношћу, у замену за слободу која је на тај начин дарована човеку да је поседује у вечности и да никад не мора ништа ?

А што се тиче става да нам Бог уопште и не треба ни у каквом свемиру, како би онда решио онај ужас који доживљава све што постоји пред вечним несајањем, пред смрти ?

[rogi]

То би био бог смрти, бог геноцида, бог неизмерне патње, бог масовног умирања, бог који је створио суров свет у коме влада немилосрдна борба за опстанак. Бог недостојан ни трунке поштовања, а камоли обожавања.

kakva je ovo glupost. ako je bog stvorio ovaj svet znachi da je zao, zato shto je ovaj svet "losh". pa onda se ponekad i pomene implikacija- to shto nas je bog stvorio znachi da nas mrzi, jer shto bi nas stavljao u ovakav svet da nas ne mrzi. shto onda implicira da vas roditelji mrze i vi mrzite svoju decu. jer da tu ima ljubavi, ne bi pravili decu da ih stavite u "ovakav" svet.

[XIO]

То би био бог смрти, бог геноцида, бог неизмерне патње, бог масовног умирања, бог који је створио суров свет у коме влада немилосрдна борба за опстанак. Бог недостојан ни трунке поштовања, а камоли обожавања.

kakva je ovo glupost. ako je bog stvorio ovaj svet znachi da je zao, zato shto je ovaj svet "losh". pa onda se ponekad i pomene implikacija- to shto nas je bog stvorio znachi da nas mrzi, jer shto bi nas stavljao u ovakav svet da nas ne mrzi. shto onda implicira da vas roditelji mrze i vi mrzite svoju decu. jer da tu ima ljubavi, ne bi pravili decu da ih stavite u "ovakav" svet.

Ух, ух, ух! Јел си чуо ону енглеску о људима у стакленим кућама како не треба да гађају друге камењем?

Елем, хајде да ти предочим пар логичких фалинки: прво родитељи нису богови, и немају потпуну контролу над условима, друго сваки иоле одговоран родитељ ако не може деци да обезбеди услове за како тако нормалан живот и нема децу, треће да ли би иједан нормалан и одговоран родитељ икад својевољно ставио дете у ситуацију где је гладно, болесно или где му живот виси о концу, четврто ја о себи ни свом будућем детету нисам говорио кад је реч о патњи, ја имам ту срећу да сам рођен у 20том веку а не 15том, у релативно богатој Европској земљ а не у срцу Африке где још увек влада глад. Било који родитељ који се према својој деци понаша као што је описано у Библији да се бог понаша према људском роду би у било којој нормалној држави експресно осуђен на робију и била би му наравно одузета та деца.