Jump to content

,,Екуменизам - од свејереси до свеврлине''

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ал ти човече лупеташ...

Ти си лупетански гуру. Ја те само пратим у стопу.

Плашим се.....е баш ћу теби рећи братац.  bleh

navijanje  0202_238  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='navijanje' />

Ово ме је насмејало: "лупетански гуру"!!!

У праву си!

4chsmu1

Знао сам да се плашиш. Али немој, биће све у реду. Зар ти ниси чуо: БОГ ЈЕ ЉУБАВ!!!  navijanje

има ли браће код куће или би да се гложите ... :nene:

дај одморите мало, и уживајте у иконици коју сам ставио, сигуран сам да ћете после првог погледа да схватите да је Пресвета Bogorodicaaaaaa заступница обојице, самим тим сте браћа.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 66
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Supr, kad covek oce da prica to je uvek odlicno...

Ali ne da brkas ljudima prstom u oko - postavljajuci ovakav naslov teme...

наслови ће увек бити провокативни на нашем форуму. navijanje
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Могао бих ја да отворим тему "Паганизам од свејереси до свеврлине"  :cheesy2:

"Православан си стално и сваког дана, у свакој животној ситуацији, или уопште ниси православан"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И то се једино постиже у заједници са Епископом (Бискупом).

јел ти ово изједначаваш епископа/владику/митрополита Православне Цркве са бискупима РКЦ, или само користиш израз на енглеском? iron2ljuba

јер је велика разлика у христоцентричности владике ПЦ и папоцентричности бискупа РКЦ ...

Koristim istoznačni izraz. A probleme oko različitih tumačenja treba da rešavamo. Ti kako si naveo liči na dve krajnosti. Niti treba biskup da bude papocentričan, niti episkop može biti hristocentričan nezavisno od drugih. Zato postoji institucija Sabora, a u Saboru postoji uloga ,,prvoga''. Na vaseljenskom nivou to prvenstvo se odnosi, barem kada je reč o tradiciji nepodeljene Crkve, na episkopa - Papu Rimskog.

Danas, čemu smo svedoci, traju dijalozi, razmatranja, promišljanja i diskutovanja između Istoka i Zapada, što može potrajati još puno decenija.

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Могао бих ја да отворим тему "Паганизам од свејереси до свеврлине"   1405_love

исписујеш се из Православља, а?  0442_feel 319.gif
Link to comment
Подели на овим сајтовима

И то се једино постиже у заједници са Епископом (Бискупом).

јел ти ово изједначаваш епископа/владику/митрополита Православне Цркве са бискупима РКЦ, или само користиш израз на енглеском? 319.gif

јер је велика разлика у христоцентричности владике ПЦ и папоцентричности бискупа РКЦ ...

Koristim istoznačni izraz. A probleme oko različitih tumačenja treba da rešavamo. Ti kako si naveo liči na dve krajnosti. Niti treba biskup da bude papocentričan, niti episkop može biti hristocentričan nezavisno od drugih. Zato postoji institucija Sabora, a u Saboru postoji uloga ,,prvoga''. Na vaseljenskom nivou to prvenstvo se odnosi, barem kada je reč o tradiciji nepodeljene Crkve, na episkopa - Papu Rimskog.

Danas, čemu smo svedoci, traju dijalozi, razmatranja, promišljanja i diskutovanja između Istoka i Zapada, što može potrajati još puno decenija.

шизма постоји, хтели ми то да прихватимо или не, а папа неће бити епископ док год се не залечи раскол.

зато и трају дијалози.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Могао бих ја да отворим тему "Паганизам од свејереси до свеврлине"   4chsmu1

исписујеш се из Православља, а?  0202_238 slavabogu

Видео сам од Николића и није лоше.Сам си свој Бог  blessyou

"Православан си стално и сваког дана, у свакој животној ситуацији, или уопште ниси православан"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Могао бих ја да отворим тему "Паганизам од свејереси до свеврлине"  4chsmu1

исписујеш се из Православља, а?  0202_238 slavabogu
Видео сам од Николића и није лоше.Сам си свој Бог  blessyou
а јес, прародитељски грех Адамов.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Вечерас на "хвалитех", Светим Оцима Никејског сабора, ми отпевасмо и исповедасмо, а највише научисмо. Са ким научисмо? Па Црквом! Она нас вековима доксолошки учи, у храму, на богослужењу, у духовном созерцању. Да издвојим: слава на "Хвалитех" учи нас да су Оци наши "тајну богословља јасно предали Цркви", без потребе за "богословље" преко богословља, па још "тумачење" њих тумача - Светих Отаца.

А у другој стихири на Хвалитех славословимо и ово:

"Сви примивши умно осветлење (просвећење) Светог Духа, то надприродно благословље, кратко речима а много разумом богонадахнуто просвећујући..., свише (одозго) примивши откровење... изложше веру богомпредату".

Да поновим:"Крако речима а много разумом богонадахнуто учећи".

Или опет да поновим: "кратко речима..."

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Могао бих ја да отворим тему "Паганизам од свејереси до свеврлине"   kisa

исписујеш се из Православља, а?  klapklap confused
Видео сам од Николића и није лоше.Сам си свој Бог  klapklap
а јес, прародитељски грех Адамов.

Данас се причестисмо. :) Шта можемо чинити без Њега?

,,Како можеш љубити Господа ако Га не пустиш да уђе у тебе?''

:)

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Питање:

О. Љубо,

можете ли рећи нешто о свјетском савјету цркава у коме је чланица и наша СПЦ, кад добро знамо да су тамо сви могући -сатанисти-,и да ту постоји заједничка молитва, а то се никако не смије, на што наше поједине владике стално и без страха упућују.

ХВАЛА

Дарко

Одговор:

Драги Дарко,

Нажалост постоје неке врсте екуменистичких молитви, то не можемо никако да оспоримо; а и медији о њима јасно сведоче мада понегде постоје и манипулације. Увек се подизало питање колико Правосалвна црква може да иде на уступање да би некога привела истини? То је главна мисао помесних цркава када оправдавају своје учешће у једном нецрквеном телу. Увек је отворено питање: а докле се та икономија шири и где је њој задња граница, а посебно у сазнању да је она по богословима увек привременог карактера? Осим покушаја архијереја Сабора Руске заграничне цркве ми не налазимо никакав документ који може да усмери где је та граница «заједничке молитве» ако се она евхаристијски, или под неким видом исте, не упражњава. И то је велики проблем за нас да разуемо екуменизам којег затамњују разна мишљења и приватна тумачења.

Опет и сама та РЗПЦ имала је једну опредељену позицију, и то још у време митрополита Филарета, са разумним и флексибилним прилазима самом суштинском смислу екуменизма. Рецимо у Немачкој, њено свештенство се није отказивало финансијске помоћи тог покрета, због чега је др. Ђоко Слепчевић у преписци са протопрезветером Георгијом Грабе (потоњим епископом) замерио, и то за 50% општег бужета који је ишао на свештенике РЗПЦ а црпио се из ССЦ у Женеве. И управо му је ту подвукао да је једно «сарадања, а сједињење друго».

А са те еклисиолошке стране исто се издвајају разни мотиви. Увек је свеже и корисно да се помене изјава патријарха СПЦ Германа, као једног од копреседавајућих Генералне скупштине ССЦ, када је рекао «драгоцена ризница Православне цркве чува непоколебљивост Православног Предања, наше светоотачко разумевање Светог Писма, стално обнављање наших мученика, који чак и у нашем поколењу својом крвљу сведоче победу Христову». Рекапитализирајућу правосалавно богослоље кроз света три јерараха - Василија, Григорија и Јована, он је подвукао: «само тада када буду од свих прихваћени као васељенски учитељи у савременом екуменистичком покрету, ми ћемо да кажемо да је наше учешће имало неког смисла». Дакле оне је условањавао тај смисао коз светоотачко богословље. То је речено 1969, и нажалост, ми и после 40 г.не видимо никаквог помака, него напротив, управо то присуство без смисла, јер је за све ово време приликом смена генерација на Западној хемисфери забележен до сада никада виђени хрушћански пад етике, морала, као и тог самог доброг и благородног појма «хришћанин».

Увек је отворено једно и те исто питање:да ли неко данас од владика исповеда тај сакрамеентални екуменизам? Ми то до сада нисмо видели. Чак и у случају Равене ми бележимо избегавање јавног исповедања, него ограђивање од intercommunio. Нажалост, колико год да се то данас прикрива, владике немају неки ултимативни ауторитет над лаицима, осим над својим духовенством, који су поред канонског поретка и еванђелског послушања и финансијски зависни од воље епископа. Та се линија директног ауторитета над својим сословијем (клиром) и лаијцима дијапазноски шири. Лаици просто не подпадају под данашње проблеме које провоцира екуменски покрет. Ми једино бележимо екуменске сусрете на тој линији сословоја, док оне друге – лаичке, врло ретко. Ми данас не видимо неко евхаристијско исповедање (intercommunio), нити пак богослужбено, узимајући у обзир да по светом Симеону Солунском свештеник под епитахиљем (сам епитрахиљ) «означава извршујућу благодат Светог Духа», и да не сме да без њега извршава било коју тајну, чак ни молитвословља. Зато је и разуман став већинске данашње Цркве, да данашња екуменистичка молитва, нема тај «црквени», или сакраментални, или евхаристијски карактер, него више приватни и формални, а нјавише црлвено политички. Нажалост не поричем да има и таквих понашања која још увек нису дошла на одговорност и заслужене санкције, чак до одлучења.

Сами ти сусрети на том највишем нивоу Цркве – епископском, познати су још од раније, и то код најконзервативнијих јерарха краја препрошлог и почетка прошог века. Митрополит Антоније Храповицки – за кога преп, Јустин каже да је богослов ранга Светих Отаца ранијих векова, присуствовао је 1600 годишњици Никејског сабора у Лондону, заједно са са неким источним патријарсима на миси, на којој је чак рекао и своју проповед. По Златоустом проповед по важности одмах је иза Анафоре, што може да саветује да даншње фотографије сусрета не мора да сведоче о изадји вере. Има ту свачега, а највише теденције да се од неког типа билатералног сусрета створи исповедање вере, што историја Цркве уопште тако не сведочи.

Патријарх Тарасије «је ради мира у Цркви» решио да општи са неким епископима иконоборцима, из којих издвајамо врло ауторитетног еп. Григорија Неокесаријског. Противканонски чин али је икономијски. Зато је митрополит Антоније, авва РЗПЦ, говорио у односу на грубо неканонски наметнут нови календар: «док Константинопољ не каже последњу реч, док сва Црква на васељенском сабору не понови проклество Патријарха Јеремије, ми треба да се држимо општења, да се не би сами лишили спасења и, цедећи комарца не прогутали камилу». У овоме се откривају та пророкована тешка времена, и претешка, али ништа мање лакша у односу на падање у прелест, нажалост чега смо код многих све чешће и више сведоци.

Ако вас владика упућује на екуменске сусрете, а ви сте у чину имате избор да пред њим исповедате то што осећате, исто онако као св. Нектарије Егински и пострадате; ако сте лаик утолико више: ко ће вас да шаље на неке екуменске сусрете и молитве, пре свега које? Како ће да вас натера?

Израз добре воље и добросуседског поштовања није од јуче, а о њему сведочи и Јован Кантакузен (14 в.), када је имао сусрете и дијалоге са папским легатом Павлом, и јеврејем Ксеном.

Једноставно данашња нецрквеност ствара хаос у Цркви, и провлачи се и у клир и ствара овакав однос према екуменском покрету којег су православни сасвим другачије замислили. Опет код лаика она данас ствара неку врсту правосалвног протестантизма да сву ову ситуацију управо најбоље разумеју, узмају на себе да суде, да тумаче, а да уопште не представљају Цркву у том њеном Евхаристијском препознавању и поредку.

Овде је била реч о нашем односу према ССЦ, док то сакрамментално исповедање без сваке сумње јесте јерес, како преподобни Јустин Ћелијски рече: «јерес над свим јересима».

Признали ми то или не екуменизам у овој форми како се данас намеће сам по себи умире али се јавља нешто друго. Данас под нјафинијим тоновима нас притиска папски прозелитизам, т.ј. унијатизам, али завијен у врло софистицизиране «обланде», како споља тако и «изнутра» Цркве, и пред нама је дужност да посебно устремимо наш православни ум и савест на ту опасност, и да пре свега нашим црквеним животом изградимо природан систем заштитие које је вековима био неосвојив.

Са поштовањем

оЉубо

http://www.svetosavlje.org/pastir/index.php?qa=1067

"Извор сваког зла је - нечастиво учење" Свети Јован Златоусти

"Ми смо Јерусалимске вере" Патријарх Арсеније III

"Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)". Тертулијан

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли теолог Јован Зизијулас промовише Православље?

Уредништво магазина Italia Ortodossa (http://www.italiaortodossa.it/)

Увод

У Италији има много чланака Зизијуласа који су преведени и објављени, као и неке књиге. У Грчкој, постоје различити објављени радови Зизијуласа. Недавно је Зизијулас учествовао на конференцији у Италији и говорио је на начин који је потпуно католички! Све то, као и неки Православни теолози из Румуније, Француске и Грчке, натерали су нас да заузмемо јасну позицију. Морамо то да урадимо јер постоје Православне земље где телогија Зизијуласа почиње да прави проблеме Православним стварајући ране и патње. Надамо се да ће наши читаоци, читајући радове Зизијуласа и поредећи их са мисли Православних аутора, увидети да је наше писање реалност.

Остатак текста: http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%94%D0%B0_%D0%BB%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%97%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%81_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5_%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%3F

"Покајте се и верујте у Еванђеље", говори Господ. (Мк.1:15)

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/index.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest свештеник Иван

Погледавши овај сајт Православље.нет, јасно је одакле ветар дува. Наравно слика коју су поставили допуњује причу.

Најсмешније је појашњење "у црном". slavabogu

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...