Ник Вујичић - ЧОВЕК БЕЗ РУКУ И НОГУ

[Danijela]

Brano, hvala na misljenju.

Nik je, ocigledno, mnogima pomogao da promene nesto u svom zivotu, ne veru, nego stav prema problemima sa kojima se nose svaki dan.

Mene samo zanima iskustvo iz prve ruke tj. onih koji su bili na njegovom predavanju. Sta govori, nacin na koji govori...

Snimci nisu nekad dovoljni da se stekne odredjeno misljenje. Barem iz mog iskustva.

Stoga, cekam iskustva iz prve ruke

[Банатски деран]

Јуче у великој хали Спенса преко 5 хиљада људи.

Прво је певао хор ученика из школе са посебним потребама деце.Та деца имају диван и анђеоски глас.

После тога је Слободан Тркуља отпевао песму Небо и изазвао огромне овације.

После тога на сцену ступа Ник.Цела хала устаје и аплаудира му.

Ник верује у Бога и то се види и осети.Можда то не исказује на начин као ми православни али његова љубав је заиста велика.

Човек који се руди без удова воли и слави Бога више него ми којима ништа не фали.

Причао је свом животу,мукама и страдањима која је доживљавао од својих вршњака по школама.

Могу да кажем да је доста "србовао",говорио да Срби треба да опросте другим и траже опроштај од свих.

И говорио је не треба да се предајемо да се боримо и много тога још што не може овај упис да пренесе.

Све у свему,много позитивне енергије.Ех да,и на крају је замолио да сви устану да се помолимо за Србију.

Он је говорио молитву,како да кажем из душе,онако како се и ми сами молимо у себи(кад не читамо акатист већ онако из срца)за Србију и све Србе и на крају се цела хала прекрстила(православно ) . Певао је на крају неки хор из Новог Сада и то ми је личило на оне америчке филмове кад певају Богу,алелуја и то ! И наравно,иако ни ја нисам да кажем у том фазону да певам рок песму о Богу,остао сам из поштовања да чујем те две песме а маса је кренула масовно да излази јер је Ник завршио говор.Ни њему није било јасно зашто народ излази а програм још траје.

Али ето,да нас нема,требало ви нас измислити.

[Danijela]

Hvala Derane na opsirnom izvestaju

Da li bi mogao da mi napises o svom licnom utisku i osecajima posle ovog predavanja?

[Банатски деран]

Највећи утисак ми је то да је Ник заиста срећан човек.Ја сам га сажаљевао,што је нормална реакција кад видиш особу која нема екстремитете али он ме је разуверио.Он је толико срећан,воли своју жену,чека бебу и толико је захвалан Богу да је то неописиво.

Он се радује сваком дану,он је срећан до неба јер има ону малу ножицу са којом пише,хода и остало.

Бар мени после овог предавања остало је у глави то да треба да будем срећан што сам здрав и да не ценимо оно што имамо док то не изгубимо.

Мени је жао што Ник није спознао Православну веру али драго ми је jeр воли Бога свим срцем и верује у њега.

[marko_13]

Вујичић је жива и велика потврда да се сила Божија у немоћи пројављује

[Јаков.]

Da se podsetimo i brata Krisa.

BRAT KRIS

I on je kao invalid inspiracija mnogima. I zaista se postidim i pred Krisom i pred Nikom. Sve imam i sve mogu, a nisam svoj talanat (danas je baš bilo to čitanje iz Jevanđelja) iskoristio nego sam ga zakopao. A brat Kris i brat Nik su svojih 5, uložili i dobili još 5.

I nema veze što su Nik i Kris protestanti. Braća.

[Банатски деран]

I nema veze što su Nik i Kris protestanti. Braća.

Апсолутно! isus-sinai

[Danijela]

sestra mog poznanika je nekako zavrsila u Americi, sama, dobila autisticno dete, otac tog detata ih odbacio...

njih dvoje je prihvatila jedna protestantska zajednica, pomogli joj finansijski, da se dete upise u normalnu sklolu, nadli doktora za njega, svi je obilazili i pomagali svaki dan.

danas, deset godina kasnije, malisan je srecan i napredan decak, uprokos autizmu, zavrsava skolu odlicno (u skladu sa njegovim kapacitetima) i imace podrsku zajednice za dalje skolovanje. majka je medju njima nasla coveka koji je zavoleo i nju i njega. vencali su se. srecni su.

ona kaze da od pravoslavnih nije dobila ni slovce podrske a kamoli nesto drugo.

eto.

[Danijela]

jedno vreme sam pomagala jednoj milosrdnoj organizaciji i silne suze sam isplakala nad nesrecnim zivotima sa kojim sa se susretala. al jos vise sam plakala kad sam na molbu da pomognu na bilo koji nacin koji im odgovara, od nasih pravoslavnih jhriscana sam dobijala samo odmahivanje glavom i odbijanje.

a opet porazio me do srzi jedan COVEK. skupljali smo novac za operaciju ociju jedne sedmogodisnje devojcice i isticao nam je rok za slanje novca bolnici. ocajna sam krenula da molim staresinu jedne crkve i uzput placem jer me je odbila za pomoc jedna osoba koja se stalno javno isticala sa novcem i milosrdjem. na kapiji crkve srecem tog coveka i njegovu suprugu. i pitaju me sto placem, ja pricam i gledam u njegovu zenu koja se saoseca i place sa mnom i sledecem trenutku se okrecem ka njemu i on stoji sa ispruzenom rukom u kojoj drzi 50e. samo je rekao uzmi. on sam radi, imaju 10 dece.

tu sam se slomila skroz.

[Јаков.]

Mislim da su mnogi Američki protestanti kao deca naivni. I kako onda da im se nešto uzme za zlo (neka protestantska teologija recimo), kad oni prilaze životu bezazleno i naivno ko deca.

Džaba nama teološka zrelost i nasleđe otačko, kad evo od dece učimo. Ali i to je verujem po nekom promišlju Božijem. Imamo sve zapisano u knjigama i divno besedimo a običan zagrljaj i celiv je retkost i stvar podsmeha. Zveri smo i gledamo jedni druge ispod očiju a ne direktno. Tražimo gde da zarijemo zube iz čiste obesti. Zverski.

A mnoga od ove dečice što ne znaju ni slova iz Knjige beknuti, ali znaju da se igraju i znaju da im snagu daje Bog a ne hrana koju kušaju, pokazaše nam delima slavu Gospodnju.

[Danijela]

sve znamo samo ne primenjujemo. a ljudi odlaze od nas i odlaze vukovima.

[Danijela]

"Pitam se jos, koliko od onih koji su licemerno dosli u Sava Centar da bi bili vidjeni i da pokazu svoju "solidarnost" kao i da izmedju ostalog cuju njegove govore, zna u opste sta je to Motivaciono govornistvo? Ipak, pored sveg izvestaja gde je Nik piskio, stoji i ko je bio u prvim redovima, a to je istima i bilo bitno, da ih imenuju. Paradoksalno je i da je naslov clanka u novinama da je plakalo pola amfiteatra Pravnog fakulteta, a covek dosao da siri pozitivizam. Pravni fakultet je do skoro bio "Mission Impossible" za kretanje kolicima, a drugi fakulteti ni danas nemaju rampe (cast izuzecima). O udzbenicima prilagodjenim za ljude koji ne vide ili tumaca znakovnog jezika i da ne pricam.

Istog dana kad je Nik pompezno stigao u Beograd, mene su doveli do ivice histericnog placa ljudi koji sluze da osobama sa hendikepom budu servis podrske, ali se ponasaju kao da su gazde njihovog zivota. A zasto, zato sto se ja borim, ne sedim u kuci kao "svaki dobar invalid" vec se trudim da unapredim svoj zivot i zivot drugih. Eto, tako je Srbija svojim licemerstvom pljunula na sve Nikove koji su tu svakodnevno, i koji ne spavaju u Hajatu i ne manipulisu svojim hendikeom niti dozvoljavaju da ih koristi neka religija. Ne dozvoljavaju da dolaze ljudi da ih kao cirkuske nakaze ili Bozija cuda gledaju za 500 dinara. A te pare, i sve da odu u svrhe za koje su namenjene (500 din x 4000 karata i nisu neka cifra) nisu nista naspram novca koji je otisao ko zna gde i za ko zna cije ispiranje mozgova prodajom knjiga i reklamnog materijala."

ovo je citat sa bloga jedne izuzetne mlade žene koja se fantastično bori sa predrasudama:

http://blog.b92.net/text/21100/Nik-Vujicic-i-domace-licemerje/

[feeble]

Ник у Србији на Вукајлији, ово је међу одабраним постерима

http://vukajlija.com/zabava/posteri/531195

[Danijela]

Ник у Србији на Вукајлији, ово је међу одабраним постерима

http://vukajlija.com.../posteri/531195

ružno. sprdati se tako sa nekim. ne razumem ja to.

[мирођија]

Ник у Србији на Вукајлији, ово је међу одабраним постерима

http://vukajlija.com.../posteri/531195

Постер је зверска провокација. Кад би ми тај пао шака што га је направио, не би се више никад усудио.