Srbin po difoltu

[w.a.mozart]

Daunloudovati. Aninstalirati. Po difoltu. Fešn vik. Parti. Guglati. Četovati. Šoping. Baj d vej. Nađe se tu i poneka sočna psovka ali ih radije ne bih citirao, ipak su ovo fine novine. Pa dobro, ima li kraja?

Zasipani tuđicama. Zagušeni slengom. Zatrpani frazama. Jezik nam se polako gasi, skapava, odumire. Protivnici globalizacije govore o konfliktima, fizibiliti studijama, lošim intencijama. Pobornici jezičke čistote komentarišu kako bratu ide biznis, koja pevaljka ima bolji stajling, kad će da čekiraju novi kafić, a marketing, japije, agende i slično ni da ne spominjem. Jezik nam se ubrzano kvari, propada, ugrožen sa svake strane, istina, najviše od engleskog, ali hej, tu je i nemački, pa hrvatski, bugarski i još poneki.

O čemu se ovde zapravo radi? Je li u pitanju neka sumanuta zavera protiv srpskoga naroda i našega dragoga jezika? Jezik je, istina, duša jednog naroda. Kao i duša, podložan je kvarenju ako se sa njim ne postupa pravilno. A mi smo se zapustili...

Možemo govoriti o bezbrojnim načinima na koje ugrožavamo svoj jezik. Možemo raspravljati šta se sve na tom polju dâ uraditi kako bi se stanje popravilo. Ali ništa se neće promeniti pre nego što budemo shvatili koliko ovo pitanje treba da nam bude bitno i kakve su prirode pretnje koje srpski svakodnevno podnosi. Jedan narod bi naročito mogao da nam posluži za primer. Radi se o Islanđanima. Pored poznate pevačice Björk (čije ime, uzgred budi rečeno znači breza), taj narod i te kako ima šta da ponudi, ako bismo se samo malo više zainteresovali za njihovu jezičku kulturu. Naime, od svih nordijskih zemalja, Island vodi najstrožu purističku politiku. To znači da se nijedna nova reč ne može potkrasti ukoliko prethodno nije odobrena od strane islandskog jezičkog saveta Íslensk málnefnd-a. Za to nije potrebno mnogo truda – radi se o prostoj odluci da se jedan drevni jezik, više-manje nepromenjen još od 9. veka, očuva na takav način kako bi i generacije koje će naseljavati Island u vekovima koji dolaze bile u stanju da prepoznaju svoje korene i narodni duh koji i dalje provejava gramatikom i leksikom.

Evo, dakle, kako su Islanđani rešili problem prirodnog razvoja i obogaćivanja jezika. Jezička politika za njih ima dva cilja: očuvati islandski jezički sistem u pogledu gramatike i osnovnog fonda reči i omogućiti razvoj savremenog islandskog na takav način da on ni u kom pogledu ne zaostaje za modernim svetskim jezicima. Kako to u praksi izgleda? Neguju se i čuvaju reči i fraze koje su u upotrebi od davnina, poput: höfuð (glava), himinn (nebo), bók (knjiga), þú (ti), koma (doći), móðir (majka), faðir (otac), flaska (flaša) itd. Neke od ovih reči su vam svakako poznate iz engleskog ili bilo kog germanskog jezika. Što se, pak, novijih pojava tiče, prosto se „izmisli“ reč koja sadržinski i smisaono odgovara stranoj reči. Evo nekoliko primera: avion – flugvél, telegram - skeyti, bicikl - reidhjól, džepna lampa – vasaljós. Raščlanjivanjem ovih reči dobijamo sasvim jasnu logiku prilikom osvetljavanja njihove etimologije (porekla). Flug je let, vél – mašina, motor. Glagol skeyta znači brinuti, a skeyti je onda telegram, dakle, brinemo se za nekoga. Reidhjól nastaje od reið – jahati i hjól – točak. I konačno vasi – džep a ljós – svetlost, dakle baterija. Istina, ima i reči poput kaffi, apótek ili mínúta koje su odmah prepoznatljive i usvojene u više-manje prilagođenom obliku.

U srpskom, međutim, ne zna se ko pije a ko plaća (da se izrazim odgovarajućom narodnom frazom). Mi još uvek muku mučimo (evo još jedne!) sa tim šta je uopšte književno a šta ne, kojim pismom treba pisati, koja narečja koristiti, i, eto, odnedavno, da li je Vuk Karadžić zaista bio genije koji nam je podario pismenost ili najobičniji paor koji je upropastio divni jezik učenih ljudi, zamenivši ga jezikom balkanskih seljana. U prošlost da zalazim ne mogu i neću, za to više nema vremena. Okrenimo se sadašnjosti, ili, još bolje, budućnosti i sagledajmo bliskosežne ako ne i dalekosežne posledice nekritičkog usvajanja tuđica. Mislim, da se razumemo: jedno je odati počast Madoni kao sjajnoj umetnici koja utiče na muzičke tokove širom sveta, a drugo je govoriti “sori”, svaki put kad nekog zgazite u prevozu. I to sa sve srrrpskim ‘rrr’... Nisam u prilici da delim savete ili briljantne ideje o tome kako bismo mogli sačuvati jezik (mada ih imam nekoliko!). Daću vam, zato, konkretan predlog, u bojazni da poprimam odlike papagaja. Kad god ste u prilici da umesto strane reči upotrebite srpsku, učinite to! A ako je nema, pokušajte da je izmislite. Ko zna, možda će i vaša reč ući u neki budući leksikon. Uostalom, i smaranje, žurku, neizdrž, bedak smislio je jedan čovek, poznatiji kao Anonimus.Srpski je predivan jezik, zadivljujućih mogućnosti. Ograničavamo ga samo mi, sopstvenom skučenošću. Jeste li primetili da zlopamtilo nema svoj antonim, tj. dobropamtilo? Pitam se zašto...

Vratimo se na početak. Nemojte stalno nešto daunloudovati sa interneta, pokupićete virus dok to izgovorite. Prosto ga skinite. Žurka je ionako uvek zabavnija od ukočenog partija, baj d vej, uzgred, ima sasvim finu zamenu a što se psovki tiče, za savetima, verujem, nema potrebe, ima ih sasvim dovoljno!         

http://trg-cuda.leonardo.it/blog/cuda_jezika/srbin_po_difoltu_2.html

[ivana626]

ZAVESTANJE STEFANA NEMANJE

Zavestanje jezika

Cuvajte, cedo moje milo, jezik kao zemlju. Rec se moze izgubiti kao grad, kao zemlja, kao dusa, a sta je narod izgubi li jezik, zemlju, dusu? Ne uzimajte tudju rec u svoja usta. Uzmes li tudju rec, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potudjio. Bolje ti je izgubiti najveci i najtvrdji grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznatniju rec svog jezika. Zemlje i drzave se ne osvajaju samo macevima nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reci pokrao i svojih poturio. Narod koji izgubi svoje reci prestaje biti narod. Postoji, cedo moje, bolest koja napada jezik kao zaraza telo. Pamtim ja takve zaraze i morije jezika, biva to najcesce na rubovima naroda, na dodirima jednog naroda sa drugima, tamo gde se jezik jednog naroda tare o jezik drugog naroda. Dva naroda, milo moje, mogu se biti i mogu se miriti, dva jezika nikada se pomiriti ne mogu. Dva naroda, mogu ziveti u najvecem miru i ljubavi, ali njihovi jezici mogu samo ratovati. Kad god se dva jezika susretnu i izmesaju, oni su kao dve vojske u bitci na zivot i smrt. Dok god se u toj bitci cuje i jedan i drugi jezik, borba je ravnopravna, kad pocne da se bolje i vise cuje jedan od njih, taj ce prevladati.

Najposle se cuje samo jedan. Bitka je zavrsena. Nestao je jedan jezik, nestao je jedan narod. Znaj cedo moje, da ta bitka izmedju jezika ne traje dan-dva, kao bitka medju vojskama, niti godinu dve, kao rat medju narodima, nego vek ili dva, a to je za jezik isto tako mala mera vremena, kao za coveka tren ili dva. Zato je, cedo moje, bolje izgubiti sve bitke i ratove nego izgubiti jezik. Posle izgubljenog jezika nema naroda. Covek nauci svoj jezik za godinu dana, ne zaboravlja ga dok je ziv. Narod ga ne zaboravlja dok postoji . Tudji jezik covek nauci isto za godinu dana. Toliko mu je potrebno da se odrece svog jezika i prihvati

tudji.

Cedo moje milo, to je ta zaraza i pogibija jezika. Kad jedan po jedan covek pocinje da se odrice svoga jezika i prihvata tudji, bilo sto mu je to volja, bilo da to mora. I ja sam, cedo moje, u mojim vojnama, upotrebljavao jezik kao najopasnije oruzje. Pustao sam i ja zaraze i morije na njihove jezike ispred mojih polkova, za vreme opsada i dugo

posle toga slao sam cobane, seljane, zanatlije i skitnice da preplave njihove gradove i sela kao sluge, robovi, trgovci, razbojnici, bludnici i bludnice. Moji polkovodci i polkovi dolazili su na napola osvojene zemlje

i gradove. Vise sam krajeva osvojio jezikom nego macem.

Cuvajte se cedo moje inojezicnika. Dodju neprimetno, ne znas kad i kako. Klanjaju ti se i sklanjaju ti se na svakom koraku. I zato sto ne znaju tvoj jezik ulaguju ti se i umiljavaju kako to rade psi, nikad im ne znas sta ti misle, niti mozes znati, jer obicno cute, oni prvi koji dolaze da izvide kako je, dojave drugima, i eto ih, preko noci domile u neprekidnim redovima kao mravi kad nadju hranu. Jednog dana tako osvanes opkoljen gomilom inojezicnika sa svih strana. Tada doznajes kasno da nisu mutavi i da imaju jezik i pesme i svoja kola i obicaje. Postaju sve bucniji i zaglusniji. Sada vise ne mole, niti prose, nego traze i otimaju. A ti ostajes na svome, ali u tudjoj zemlji, nema ti druge nego da ih teras ili da bezis, sto ti se cini mogucnijim. Na zemlju koju tako osvoje inojezicnici ne treba slati vojsku. Njihova vojska tu dolazi da uzme ono sto je jezik osvojio. Jezik je cedo moje, tvrdji od svakog bedema. Kada ti neprijatelj provali sve bedeme i i tvrdjave, ti ne ocajavaj, nego gledaj i slusaj sta je sa jezikom. Ako je jezik ostao nedirnut, ne boj se, posalji uhode i trgovce i trgovci neka duboko zadju po selima i gradovima i neka slusaju.

Tamo gde ozvanja nasa rec, gde se jos glagolja i gde se jos, kao stari zlatnik, obrce nasa rec znaj, cedo moje, da je to jos nasa drzava bez obzira ko u njoj vlada. Carevi se smenjuju, drzave propadaju a jezik

i narod su ti koji ostaju, pa ce se tako osvojeni deo zemlje i naroda opet kad-tad vratiti svojoj jezickoj matici i svome maticnom narodu. Zapamti, cedo moje, da svako osvajanje i otcepljenje nije toliko opasno za narod koliko je stetno za narastaj. To moze stetiti samo jednom narastaju, a ne narodu. Narod je cedo moje, trajniji od narastaja i od svake drzave.

Kad-tad narod ce se spojiti kao voda cim puknu brane koje ga razdvajaju. A jezik, cedo moje, jezik je ta voda, uvek ista s obe strane brane, koja ce kao tiha i mocna sila koja bregove roni opet spojiti narod u jedno otacastvo i jednu drzavu.

[Gospodin Jakov]

Može se problem jezika posmatrati i sa druge strane. Npr. neki narod je podložniji bilo kakvim uticajima sa strane i lakše je manipulisati sa njim. Uzeo si primer Islanda koji je sačuvao svoj jezik. A pogledaj Irce, Škote i Velšane. Velšani su najviše od ovih sačuvali svoj jezik, dok su Škoti i Irci gotovo skroz izgubili svoj. Poklopljeni od strane Engleske...

Dugo vremena se već vrši silovanje Srpske kulture, vere, nacije.....a povrh svega toga, Srbi su lakoveran i istinoljubiv narod, pa lako padaju u zamke nekih mogućih, ponuđenih mu sloboda i nada.... Pa zar ne primismo komunizam svim srcem kao da nam ga je Hristos projavio...

Inače slažem se u potpunosti sa tobom. Trebali bi što je moguće više izbegavati te izraze u svakodnevnom govoru, a država bi trebala da poradi na "čišćenju" televizije od nekompetentnih i neškolovanih voditelja koji isto tako truju svakog dana, bez prestanka naš jezik. I reklame, bilo na medijima, bilo po ulicama, i za to bi trebala da postoji neka komisija ....

[Лазар]

Učenici osnovnih škola slabo poznaju pravopisna pravila srpskog jezika, imaju osiromašen leksički fond, ne upotrebljavaju pravilno znake interpunkcije i u svojim sastavima na srpskom koriste reči iz engleskog jezika.

Više od 33 odsto učenika osnovne škole pogrešno upotrebljava veliko slovo, 70 procenata njih u tekstovima uopšte ne stavlja zarez, tačku, a više od jedne petine đaka u sastavu na srpskom koristi reči iz engleskog jezika.

Dominantna je upotreba tri tačke, jer đaci sa osiromašenim leksičkim fondom, pošto ne čitaju dovoljno, ne umeju da nastave rečenice, rekla je Jelena Stevanović, saradnica beogradskog Instituta za pedagoška istraživanja (IPI).

Mladi nemaju ni svest o tome šta je funkcionalna pismenost, koju u 21. veku, sa naprednom tehnologijom, ne može imati samo ona osoba koja ume samo da čita i da piše, rekla je Stevanovićeva smatrajući da bi rezultati o nivou jezičke kulture đaka trebalo da navedu na ozbiljno razmišljanje sve nadležne za obrazovnu politiku i one koji brinu o očuvanju srpskog jezika.

Ona je podsetila na to da je i u drugim jezicima evidentan uticaj engleskog, ali da druge države sprovode mere za očuvanje maternjeg jezika.

Tako je Francuska, koja takođe ima ovaj problem, napravila nacionalni projekat za povećanje jezičke kompetencije mladih.

„Takav projekat neophodan je i u našoj sredini i to što pre“, smatra Stevanovićeva, inače lingvista, navodeći da nešto više od 25 odsto učenika kombinuje ćirilicu i latinicu u svom sastavu, i to ne samo reči već i slova.

U gotovo jednoj trećini sastava učenici umesto slova v pišu w, umesto slova i pojavljuje se y.

Zanimljivo je da 30 odsto učenika sedmog i osmog razreda piše isključivo latinicom u neformalnoj komunikaciji i situacijama u kojima sami biraju kojim će pismom pisati, pokazalo je istraživanje sprovedeno prošle godine. Štaviše, i ako bi hteli da pišu ćirilicom, ne mogu da se sete pojedinih slova osnovnog pisma u Srbiji.

 

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/187713/Osnovci-mesaju-srpski-i-engleski

[Милан Меденица :)]

да бацим редак, да могу да пратим ову занимљиву тему 

[раб.аџија]

Језик поставља замке

:0104cheesy: greengrin greengrin greengrin greengrin greengrin :) 319.gif 319.gif 319.gif 319.gif

ДОЂИТЕ НА ИВЕНТ!

Јавни догађаји као да су ишчезли – појавили су се ивенти. А у њих су се уметнуле и – активације!

    Да нам је неко пре само неколико година рекао да ћемо употребљавати поједине речи и изразе из страног језика као домаће, вероватно бисмо се насмејали и помислили да је то добар виц. Ех, да нам је рекао! Исмејали бисмо то лоше предсказање.

    Додуше, ретко ко се бавио сличним предвиђањима. Што је још занимљивије, данас се нико не смеје таквом „хибридном” начину изражавања. Рецимо, да ли нам је смешно кад нас пријатељ замоли:

    „Есемесирај ми то, љубим те!”

    Или: „Замисли, Ђорђе ме је едовао за пријатеља на Фејсбуку!”

    Нико се не смеје. А можда би требало. Бар да смо свесни колико се само смешно изражавамо.

    Стиче се утисак да нема краја увлачењу страних израза у наш језик, као ни њиховом комичном смештању у окриље познатих речи. Истини за вољу, сваки нови пример је мали језички догађај. Сасвим је друго питање због чега тако лако и полетно прихватамо моду коју својим накарадним изражавањем доносе они што вероватно нису прочитали много књига у животу. Али су зато увек спремни да се одважно упусте у различите послове у вези с најширом јавношћу. Укључите камере, стижемо да вам саопштимо све, додуше на свој начин. Чега се паметан стиди, тиме се будала поноси, каже стара пословица пригодна и за ову прилику.

    Ево и једног од модернијих примера. Отварање изложбе у Београду.  Међу бројним званицама издваја се млади човек који је у средишту пажње.

– Ко је онај згодни даса у сомотском сакоу? – пита једна знатижељна девојка.

– Ах, то је Милош, ивент менаџер! – одговара сликар.

– Шта рече да је он? – с неверицом пита девојка.

– Ивент менаџер – одговара мирно сликар и одлази даље да поразговара с осталим гостима.

  Девојка се тог часа присећа да у позивници и није писало да је реч о отварању изложбе, већ о ивенту. Тај ивент споменут је у истоименој рубрици коју објављује један београдски месечник. Реч је, наравно, о страном часопису на нашем језику. Рубрика носи назив „Евентс”. За оне који можда то не знају, евент на енглеском значи догађај. У ствари, рубрика би се могла назвати и „Догађаји”, али је неко решио да то ипак буде „Евентс”. Тај који је то одлучио можда је и предвиђао да ће реч ивент за кратко време запљуснути и српски језик. Одједном, догађаји као да су нестали. Заменили су их ивенти. Особе задужене за односе са јавношћу, такозвани ПР (публиц-релатионс оффицер), с усхићењем су прихватиле нови израз. Звучао им је некако значајније од обичног догађаја. Ивент није само догађај, то је важан догађај. А заправо може бити било који: од модне ревије, концерта, изложбе, представљања књиге, отварања новог вртића, пуштања у погон нове производне машине и тако даље.

    Чиме се бави ивент менаџер? Као и сваки други менаџер... Енглеска реч манагер која потиче од глагола манаге, што значи управљати, означава особу која руководи неким предузећем. Менаџер руководи, налази, организује и води посао. Та особа може да буде директор, уредник или агент. Сходно томе, ивент менаџер је нека врста продуцента који организује разне јавне догађаје.

    Укратко, слава израза ивент овде је за кратко време доживела врхунац. Људи се труде да бар с времена на време присуствују неком ивенту. Па ипак, ивенти као да нису довољни нашој публици. У ивенте су однедавно уметнуте активације. У најави нових модних догађаја у нашем главном граду, дакле, у склопу тог значајног ивента су и активације!

Пи-ар једне познате београдске маркетиншке агенције, обавештавајући новинаре о предстојећем догађају, нагласила је да ће у „оквиру ивента бити и неколико активација”.

    Занимљиво је да се за време конференције за новинаре нико није усудио да пита шта су то активације. Сви су се правили да знају шта је то, спремни да их помену у свом извештају. Активација или активизација иначе означава покретање на активност, односно стављање у дејство (од латинске речи агере ацтус, што значи деловати).

    Било како било, после завршетка конференције за новинаре, један од припадника „седме силе” ипак се одважио да наизглед нехајно, а у ствари лукаво, службеника за односе с јавношћу упита:

– А колико ће трајати активације?

– Па, двадесетак минута! – одговорила је службеница. – Толико колико траје неколико песама. Знате, наступа једна нова београдска група!

– Ах, наравно – одговорио је новинар, срећан што ће сада знати како да употребљава израз активација.

Аутор:

Мирјана Огњановић

Илустровао:

Добросав Боб Живковић

број:

    * 3038

    * 2010

http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/dodjite-na-ivent

[PACTKO]

Inače slažem se u potpunosti sa tobom. Trebali bi što je moguće više izbegavati te izraze u svakodnevnom govoru, a država bi trebala da poradi na "čišćenju" televizije od nekompetentnih i neškolovanih voditelja koji isto tako truju svakog dana, bez prestanka naš jezik. I reklame, bilo na medijima, bilo po ulicama, i za to bi trebala da postoji neka komisija ....

Слажем се и ја. Наш професор српског језика увек нам је говорио:"Нема везе што не знате језик. Запослићете се на телевизији!" (Сад једно питањце-Да ли је телЕвизија или телевИзија?)

Телевизија је крива за све!!!За језик, укус, морал...

Иначе,extra wam je tema,bash je cool!A i sajt je loodilo! smej.gif

[Gospodin Jakov]

Što se mene tiče ja bih mogao bez televizije komotno  :group111: .....

Drago mi je da ti se sviđa ovde kod nas  ... Ali nisi ni ti tako nova, evo već 80 i neka poruka .... Mašala  mocart ....

[Mиљан Танић]

И ја само да убацим као Меда редак да пратим тему, а имам штошта да кажем на исту, ал' немам сад времена. Очекујте подуже излагање.  1312_womens

[Милан Меденица :)]

Inače slažem se u potpunosti sa tobom. Trebali bi što je moguće više izbegavati te izraze u svakodnevnom govoru, a država bi trebala da poradi na "čišćenju" televizije od nekompetentnih i neškolovanih voditelja koji isto tako truju svakog dana, bez prestanka naš jezik. I reklame, bilo na medijima, bilo po ulicama, i za to bi trebala da postoji neka komisija ....

Слажем се и ја. Наш професор српског језика увек нам је говорио:"Нема везе што не знате језик. Запослићете се на телевизији!" (Сад једно питањце-Да ли је телЕвизија или телевИзија?)

Телевизија је крива за све!!!За језик, укус, морал...

Иначе,extra wam je tema,bash je cool!A i sajt je loodilo! 0110_hahaha

с обзиром да је код нас екран и телевизија француског порекла, тако се и изговарају - телЕвизија и Екран.

с друге стране, имамо и акцентовања која нису екавска ...

[Баба]

Ово поређење са исландским језиком је добро , али ми не што само муку мучимо са писмом и другим стварима него имамо још и заоставштину Вуковог речника по коме је мнозина турских речи као и немачких ушло у наш језик регуларно иако то нису наше речи.

Овде би нам Хрвати добро послужили , ( који ипак користе нешто турцизама) али нису тако алави на туђице као ми те лепо за парадајз кажу рајчица, а за делфина дупин( ма колико то смешно звучало) .

Међутим и ако Хрвати говоре Српски много чистије од самих Срба , опет мноштво турцизама и њима и нама остаде у аманет (заоставштину , и аманет је турцизам) , тако да за многе речи које су у свакодневној употреби као што су :јастук,јорган,капија , авлија, пасуљ,хастал,диван,џада,џукела, калдрма, комшија,јок , итд. , ми скоро и да немамо одговарајућу замену у свом језику.

Још некако до двадесетог века је било наших крајева где турцизми и латинизми и германизми нису ухватили толико маха, међутим уједињавањем државе и народа у једно , практично кроз урбанизацију постадосмо језички странци својим прецима.

[Gospodin Jakov]

0110_hahaha 0110_hahaha 4chsmu1

[Баба]

0110_hahaha 0110_hahaha 4chsmu1

Па ето тако, рецимо да оживимо наше старе речи. Добро не морамо баш као Хрвати да измишљамо рајчице, али ми заиста имамо одговарајуће речи за рецимо -јорган и јастук.

Него да ли ви знате које су то речи , ајд да видим ?

Ето тако мислим...

0110_hahaha

[Mиљан Танић]

Ја никако да нађем времена да напишем овде своје излагање...  crvenilo

Но, ево моја два мала текста на дату тему - из 2006 (тад сам још писао ијекавски).

http://dopisiizdiznilenda.blogspot.com/2006/04/bbkbb-i-o-nekorienju-tuica-i-njima.html

http://dopisiizdiznilenda.blogspot.com/2006/04/bbkbb-ii-kako-to-ponekad-skoro-da.html

[Милан Меденица :)]

само мала исправка, дупин је француска реч ...

http://en.wikipedia.org/wiki/Dauphin_of_France