Димитрије Љотић и политичка позадина збораша

[Semberac]

Koliko znam, nisam. Ali koji je tebi razlog da druge ismejavaš?

Dragane, zaboravi Crkvu. Nisi ti za Crkvu, niti je Crkva za tebe... Sorry.

Немој да те тужим владици Константину што пљујеш по србским родољубима?Има да те анатемише

[Semberac]

A tebi Bog da dadne malo pameti u glavi, i ljubavi u duši, da jednoga dana možda i ti nađeš pravoslavnu veru, a možda postaneš i Srbin, jer čoveku se ne želi nikada zlo.

Не желим ја теби зло. Ја теби желим да упознаш нацисте, јер их много волиш да спомињеш без контекста, зар не?

Лако ти је се шпрдати са мирољубивим Образовцем који неби ни муху убио...ајде имај храбрости па то све у 4 ока реци србском национал-социјалисти...ја признајем, ја неби смио да писнем,  јер знам какви су.

И стварно ја тебе не мрзим, али смараш глупостима...какве везе Хитлер и усташе имају са овом темом?

[Semberac]

A tebi Bog da dadne malo pameti u glavi, i ljubavi u duši, da jednoga dana možda i ti nađeš pravoslavnu veru, a možda postaneš i Srbin, jer čoveku se ne želi nikada zlo.

И оно са скинсима што сам ти написао је више фигуративно...ти ако си православни Србин, ја би те бранио од њих, ако те нападну само зато што си православан.

[Драган]

Koliko znam, nisam. Ali koji je tebi razlog da druge ismejavaš?

Dragane, zaboravi Crkvu. Nisi ti za Crkvu, niti je Crkva za tebe... Sorry.

Видиш колико ти допушташ себи... Јеси ли ти потпарол цркве ? Да ли сам те питао за савет или мишљење ? Јеси ли написао да тренираш да будеш шеф оваквима као што сам ја ? До тада те нисам дирао и рекао сам ти да то није у реду, а ти си наставио даље да се не враћам на све. И шта сад ти није јесно ?

[Semberac]

Драги, гдје ти видиш да ја имам симпатије према исламу?Само сам радознао око неких ствари, ништа више. А ти радикални бар нису лицемјерни, са њима знаш на чему си. 

[Semberac]

КАКВУ ПОЛИТИКУ ХОЋЕМО

Димитрије В. Љотић

Сле­пи­ма на­ми­ги­ва­ти и глу­ви­ма го­во­ри­ти – не по­ма­же. Они ко­ји су зло­на­мер­ни или они ко­ји не­ра­суд­ни, не­ће и не мо­гу да раз­у­ме­ју што им се до­ка­зу­је.

Ни­ко у овој зе­мљи до са­да ни­је ја­сни­је, исти­ни­ти­је и по­ште­ни­је из­ло­жио че­му те­жи и шта хо­ће – до наш по­крет. Али они ко­ји бе­же од исти­не као сле­пи ми­ше­ви од све­тло­сти и ко­ји же­ле са­мо јед­но, да овај на­род др­же у око­ви­ма сво­јих ла­жних по­ли­тичких схва­та­ња, ко­ји се не­пре­ста­но за­кли­њу сво­јом љу­ба­вљу пре­ма на­ро­ду а стал­но бри­ну са­мо да за­до­во­ља­ва­ју сво­је при­ста­ли­це, ко­ји се бу­са­ју у гру­ди за на­род­но до­бро и на­род­но бла­го­ста­ње а обез­бе­ђу­ју са­мо се­би и сво­јим тра­бан­ти­ма ма­сне по­ло­жа­је, ве­ли­ке за­ра­де и про­фи­те, ти ето са свих стра­на и ма­ка­кве по­ли­тичке прав­це за­сту­па­ли и не мо­гу друк­чи­је већ да и по­ред ја­сних на­ших ли­ни­ја – по­ку­ша­ју да збу­њу­ју.

Јед­ни су не­ва­ља­ли и зло­на­мер­ни, па, иа­ко су све­сни сво­јих не­и­сти­на, за­пе­ну­ша­ли су на­па­да­ју­ћи нас да смо за дик­та­ту­ру, фа­ши­зам, хи­тле­ри­зам; да смо ре­ак­ци­о­на­ри, про­тив­ни­ци на­род­них сло­бо­да, про­тив­ни­ци пар­ла­мен­та­ри­зма и де­мо­кра­ти­је. Они ми­сле, да ће тим звучним ла­жљи­вим кле­ве­та­ма за­сле­пи­ти ра­зум на­ро­ду и спре­чи­ти га да ја­сно ви­ди и оно што они ра­де и оно што ње­му тре­ба.

Дру­ги су не­зна­ли­це ко­је зна­ју са­мо што су мо­гли на­у­чи­ти. Они све по­ли­тичке те­жње свр­ста­ва­ју и раз­вр­ста­ва­ју пре­ма оно­ме што они о њи­ма зна­ју. Они не мо­гу ни да за­ми­сле да по­ли­тички по­кре­ти не на­ста­ју из те­о­ри­ја о дру­штву већ из ствар­них дру­штве­них и еко­ном­ских од­но­са; да по­ли­тичке те­жње ни­су ме­ха­ничке, кру­те форм­е, већ по­кре­тљи­ви и про­мен­љи­ви жи­вот, и да са­мо из жи­вот­них, дру­штве­них и на­род­них по­тре­ба мо­ра­ју по­ни­ца­ти по­ли­тичке те­жње.

Не бра­ни­мо се ми од њи­хо­вих по­тво­ра кад ја­сно из­ја­вљу­је­мо да ни­смо ни за дик­та­ту­ру, ни за фа­ши­зам, ни за хи­тле­ри­зам. Не бо­ји­мо се ми да исти­ну отво­ре­но при­зна­мо. На­про­тив, они су у све­му то­ме мно­го бли­жи од нас. Они су и ре­ак­ци­о­на­ри и про­тив­ни­ци на­род­них сло­бо­да, они су би­ли ти ко­ји су из­и­гра­ва­ли и из­и­гра­ва­ју и тај пар­ла­мен­та­ри­зам ко­јим се то­ли­ко за­кли­њу, они су бе­зна­чел­ни и бо­ре се са­мо да за­ја­шу.

Ми хо­ће­мо да спре­чи­мо то што они же­ле – да их но­вим дру­штве­ним по­рет­ком уда­ри­мо да је­дан­пут за сваг­да пре­се­че­мо мо­гућно­сти да се из­и­гра­ва овај на­род у нај­бит­ни­јим сво­јим ин­те­ре­си­ма, да им из­би­је­мо из ру­ку ла­жно пред­ста­вља­ње да су за на­род­не сло­бо­де док га у ства­ри под­јарм­љу­ју, да их зба­ци­мо са на­род­не гр­ба­че.

Ми ни­смо за пар­ла­мен­та­ри­зам, јер он је си­стем по­га­ђа­ња око вла­сти, гра­бље­ња око пљачке, узур­пи­ра­ња свих пра­ва на­род­них, под­вла­шћи­ва­ња на­ро­да, из­и­гра­ва­ња на­род­них жи­вот­них ин­те­ре­са. Он кри­је у се­би те­жње да се спре­чи и уко­чи сва­ки по­крет да се на­род не­сме­та­но и сло­бод­но раз­ви­ја у прав­цу сво­јих по­тре­ба. Он је нај­бо­љи за­штит­ник цеп­ка­ња и се­па­ра­ти­стичких те­жњи. Он је из­вор про­пу­шта­ња да се пра­ва ре­ше­ња до­не­су у пра­во вре­ме. Он је нај­бо­ља бу­си­ја да се све не­ги­ра, оду­го­вла­чи, из­вр­не.

То пак још не зна­чи да смо про­тив пар­ла­мен­та, тј. про­тив пра­вог и ја­ког пред­став­ни­штва на­род­ног ко­је ће има­ти нај­ши­ру за­ко­но­дав­ну власт и ствар­ну кон­тро­лу над ра­дом вла­де. Зар се оно што се кроз го­ди­не де­ша­ва­ло код нас не го­во­ри до­вољ­но ко­ли­ко је пар­ла­мен­та­ри­зам ла­жно пред­ста­вљао на­род? Зар оно­ли­ке ан­ке­те о ра­зним афе­ра­ма у је­ку на­шег пар­ла­мен­та­ри­зма, с ко­ји­ма се де­си­ло по по­сло­ви­ци по­јео вук ма­гар­ца, не го­во­ре ја­сно о вред­но­сти то­га си­сте­ма? Ко­ји је ми­ни­стар у то слат­ко и то­ли­ко хва­ље­но до­ба на­шег пар­ла­мен­та­ри­зма од­го­ва­рао за сво­ја не­де­ла ко­ја се гра­ни­че с из­дај­ством на­ро­да? Да ли је тај пар­ла­мен­та­ри­зам ре­шио бар ко­је жи­вот­но пи­та­ње она­ко, ка­ко зах­те­ва­ју ин­те­ре­си овог на­ро­да? Ме­сто све­га то­га тај наш пар­ла­мен­та­ри­зам са­мо је сме­тао да се ства­ри пра­вил­но ре­ша­ва­ју.

Ми, ипак, хо­ће­мо да бри­га о на­род­ним по­сло­ви­ма ствар­но пре­ђе на сам на­род, да пар­ла­ме­нат ко­ји на­род иза­бе­ре сло­бод­ном во­љом сво­јом бу­де за­и­ста ко­вач на­род­не сре­ће, да има ствар­ну и пот­пу­ну за­ко­но­дав­ну власт. Ми хо­ће­мо да се већ је­дан­пут спре­чи, да вла­да кро­ји за­ко­не ка­кви њој тре­ба­ју да би се одр­жа­ла на вла­сти, а пар­ла­мен­тар­ци да вр­шља­ју по по­сло­ви­ма јав­не вла­сти, да на­ме­шта­ју и пре­ме­шта­ју, да ства­ра­ју ха­ос.

Да бисмо спре­чи­ли сва ова вр­шља­ња ми хо­ће­мо, да вра­ти­мо власт пра­вог на­род­ног ин­те­ре­са. А да се то за­и­ста и по­стиг­не, на­род мо­ра по­ста­ти си­лом дру­штве­ном. Та­ква не­по­бе­ди­ва си­ла на­род ће по­ста­ти са­мо ако је ор­га­ни­зо­ван.

И за­то смо ми за за­дру­жно-ста­ле­шку др­жа­ву у ко­јој ће на­род пре­ко сво­јих ста­ле­шких ор­га­ни­за­ци­ја узе­ти сво­је по­сло­ве у сво­је ру­ке, би­ра­ти пар­ла­ме­нат какав му тре­ба, упра­вља­ти сво­јом при­вре­дом ка­ко је у ње­го­вом ин­те­ре­су, до­но­си­ти за­ко­не ка­кви су му по­треб­ни, кон­тро­ли­са­ти јав­не вла­сти, ства­ра­ти мо­гућност за дру­штве­ни на­пре­дак и бла­го­ста­ње, јед­ном ре­чи, има­ти пот­пун и ства­ран ути­цај у сви­ма прав­ци­ма на­род­ног и дру­штве­ног жи­во­та.

А ето то­га се баш сви бо­је.

[Драган]

Umem ja u toku dana da napišem dosta budalaštine, ovo priznajem, jer ni ja nisam savršen. Ali nikoga ne gnjavim privatnim porukama i šaljem mu pretnje kao fol šala.... Ovo nas dvoje razlikuje.

Ваљда двојицу а не двоје, бар за себе поуздано знам да сам мушког пола.

[Пивопија]

КАКВУ ПОЛИТИКУ ХОЋЕМО

Димитрије В. Љотић

Љотића нимало не ценим, јер мислим да је његов покрет био погубан по Србију у том рату.

Не знам откуд одједном толико Љотићевих следбеника, ваљда је то због тога што Образ толико пропагира те његове текстове.

Љотић је више био политиколог него војник, више се истицао паметновањем него неким правим одлукама током рата. Неоспорно је да су љотићевци сарађивали са Немцима. На почетку рата Недић и Љотић су показивали симпатије према Немцима. Разоружали су србску жандармерију и тако оснажили комунисте.

Пре почетка рата ЗБОР је био маргиналан, до изражаја су дошли тек када је рат почео.

У сваком случају боље и љотићевац него комуњара. Поштујем сваког анти-комунисту!

[pretorius]

КАКВУ ПОЛИТИКУ ХОЋЕМО

Димитрије В. Љотић

У сваком случају боље и љотићевац него комуњара. Поштујем сваког анти-комунисту!

prstgore