Prevod Psaltira od Predraga Samardžića

[Бранко Авдагић]

пре 1 минут, kopitar рече

To su više stvari individue prirode , bitno je samo da si u Kristu.

Čuj, razgovarao sam na navedenu temu sa više opitnih pravoslavnih sveštenika i vernika i slažu se sa ovim doživljajima. Bez Hrista ništa, to se podrazumeva. Hrist među nama. Hrist koristim više nego Hristos, zvuči mi nekako srpskije bez nastavka -os! Ajmo mi na svetopisamske teme!

[Бранко Авдагић]

KATIZMA 5.

Psalam 33/32.

(1) Kličite Gospodu, pravednici, pravednim priliči da Ga hvale. (2) Hvalite Gospoda na liri, sa harfom desetostrunom psalmopojte Mu. (3) Pevajte Mu pesmu novu, svirajte što možete bolje, uz poklike. (4) Jer je prava reč Gospodnja, i sva dela Njegova su pouzdana. (5) Ljubi pravdu i sud, puna je zemlja brižne vernosti Gospodnje. (6) Rečju Gospod nebesa stvori i dahom usta Svojih svu vojsku njihovu. (7) On sabira kao meh vode morske, u zalihe stavlja okeane. (8) Neka se boji Gospoda sva zemlja, i nek se prestrave od Njega svi žitelji vaseljene. (9) On je rekao i zbilo se, On je zapovedio i postalo je. (10) Gospod je poništio savete neznabožaca. Razbio zamisli naroda. (11) Plan Gospodnji ostaje do veka, zamisli srca Njegovog iz naraštaja u naraštaj. (12) O blaženstava naroda kojemu je Gospod – Bog njegov. Naroda kojega je izabrao za nasleđe Sebi. (13) Sa nebesa gleda Gospod i vidi sav rod ljudski, (14) iz mesta boravka Svoga posmatra sve koji žive na zemlji. (15) On koji oblikuje srca svih njih, koji požanje sva dela njihova. (16) Ne spasava se car izobiljem vojske, niti se junak izbavlja silom mnogom. (17) Laž je konjica za spasenje, i u svoj moći njenoj ne obezbeđuje odstupnicu. (18) Gle, oko Gospodnje je na onima koji Ga se boje, koji se uzadaju u vernost Njegovu. (19) Da ih izbavi smrti, da ih očuva u životu tokom gladi. (20) Mi čekamo Gospoda, jer je On pomoćnik i zaštitnik naš, naša pomoć i štit, to je On. (21) Radost srca našega od Njega je i naše pouzdanje je u Njegovo ime sveto. (22) Neka bude, Gospode, vernost Tvoja na nama, kao što se uzdamo u Tebe.

Psalam 34/33.

U akrostihu
(1) (Psalam) Davidov, kada promeni rasuđivanje pred Avimelehom, i otera ga ovaj, te otide.
(2) Blagosiljam Gospoda u svako vreme, hvala je Njegova svagda u ustima mojim. (3) Gospodom se hvalim, čujte, krotki, i obradujte se. (4) Veličajte Gospoda sa mnom, uznosimo ime Njegovo zajedno. (5) Tražih Gospoda i usliši me, od svih strava mojih izbav me. (6) Oni koji Ga sozercavaju prosijaše, lice njihovo neće se postideti. (7) Ovaj ništi zavapi i Gospod ga usliši, i od svih nevolja njegovih spase ga. (8) Opasuje anđeo Gospodnji okolo one koji Ga se boje, i izbavlja ih. (9) Okusite i vidite kako je dobar Gospod, o blaženstva čoveka koji se uzda u Njega. (10) Bojte se Gospoda, Njemu posvećeni, jer ništa ne nedostaje onima koji Ga se boje. (11) Mladi lavovi oskudevaju i gladne, a oni koji traže Gospoda ničim ne oskudevaju. (12) Hodite, čeda, poslušajte mene, naučiću vas šta je strah Gospodnji. (opit Gospodnji) (13) Koji je čovek koji želi život, koji ljubi da vidi dane dobra? (14) Uzdrži jezik svoj od zla i usne svoje da ne govore laž. (15) Ukloni se od zla i čini dobro, traži mira i čini ga. (16) Oči su Gospodnje na pravednima, pažljive su uši Njegove na vapaje njihove. (17) Gospod se suprotstavlja onima koji čine zlo, saseca sa zemlje spomen njihov. (18) Zavapiše i Gospod ih usliši i od svih nevolja njihovih izbavi ih. (19) Blizu je Gospod skrušenim srcem i utučene duhom spasava. (20) Mnoge su nevolje pravednika, ali od svih njih Gospod ga izbavlja. (21) Nadzire Gospod sve kosti njihove, nijedna od njih nije slomljena. (22) Zlog će ubiti zlo, oni koji mrze pravednika biće razoreni. (23) Iskupljuje Gospod život slugu Svojih i neće biti uništen nijedan koji se uzda u Njega.
SLAVA

Psalam 35/34.

(Psalam) Davidov.
(1) Sudi, Gospode, onima koji me optužuju, vojuj protiv onih koji me napadaju. (2) Uzmi štit i pancir i ustani u pomoć moju. (3) Izvuci mač i prepreči nadiranje gonitelja mojih, reci mi: Ja sam spasenje tvoje. (4) Neka se postide i posrame koji traže život moj. Neka se povrate natrag i posrame koji mi smišljaju zlo. (5) Neka budu kao pleva pred licem vetra, kada ih anđeo Gospodnji usprogoni. (6) Neka bude put njihov tama i klizavica, i anđeo Gospodnji neka ih progoni. (7) Jer mi ni za što prikriše jamu zamkom svojom. Bez razloga iskopaše je za mene. (8) Neka ga snađe razorenje neznano i mreža njegova koju prikri, neka ga uhvati. Kad razaranje udari, neka padne u nju. (9) Onda ću se obradovati u Gospodu, uzveseliću se spasenju Njegovom. (10) Sve će kosti moje reći: Gospode, ko je kao Ti, koji izbavljaš siromaha od onoga koji je jači od njega i sirotu i onoga u potrebi od grabitelja njihovih. (11) Ustaju na me svedoci nasilja, ono što ne znam pitaju me. (12) Vraćaju mi zlo za dobro, lišavajući me potomstva. (13) Tokom boleština njihovih u vreću se oblačih i postom smirivah. A molitva moja vraćaše se na grudi moje. (smisao: i sozercavah molitvu svoju.) (14) Kao prema bližnjem i bratu ponašah se, kao onaj koji žali za majkom, plačući priginjah se. (15) U potucanju mome, grupišu se i raduju se, sabrani behu protiv mene uz optužbe, a ja ne znadoh, tuku i ne prestaju. (16) Lažljivci i podsmevači, škrguću zubima svojim na mene. (17) Gospode, kako možeš gledati ovo? Zaštiti me razornih napada njihovih, sačuvaj me od lavova. (18) Hvaliću Te na saboru velikom, u narodu jakom hvaliću Te. (19) Neka se ne poraduju nada mnom neprijatelji moji u laži svojoj. Koji mrze ni za što, neka ne namiguju očima. (20) Jer oni nemaju reči mira, protiv mirnih na zemlji obmane smišljaju. (21) I raširiše na me usta svoja i rekoše: aha, aha! videše oči naše. (22) Video si, Gospode, ne prećuti, Gospode, ne udalji se od mene. (23) Probudi se i ustani suditi parnicu moju, Bože moj i Gospode. (24) Zaštiti pravo moje, Gospode, po pravdi Svojoj, Gospode Bože moj, i neka se ne poraduju zbog mene. (25) Neka ne kažu u srcu svome: aha, aha! Baš kao što smo želeli. Niti da kažu: progutasmo ga. (26) Neka se postide i posrame zajedno koji se raduju zlu mome. (27) Neka kliču od radosti i neka se vesele koji uživaju u pravdi mojoj. I neka govore stalno neka je slavljen Jahve – koji želi dobro sluzi Svome. (28) Tada će jezik moj sozercavati pravdu Tvoju, i uznositi Ti hvale ceo dan.

Psalam 36/35.

(1) Načelniku, od sluge Božjeg Davida.
(2) Slovo prestupno bezbožnika mi je na umu, on ne poznaje strah Božji. (3) Jer oči njegove ne gledaju nepristrasno da bi videle bezakonje njegovo i da bi ga omrzle. (4) U ustima njegovim su sujeta i prevara, više ne poima šta je dobro. (5) Bezakonje smišlja u krevetu svome, usmeren je na put koji nije dobar, zlo ne odbacuje. (6) Gospode, vernost Tvoja doseže do nebesa i istina Tvoja do oblaka. (7) Pravda je Tvoja kao gore Božje, sudovi su Tvoji kao bezdan duboki, ljude i životinje spasavaš, Gospode. (8) Kako je cenjena vernost Tvoja, Gospode, u senci krila Tvoji. Sinovi ljudski utočište nalaze. (9) Preplavljaš ih izobiljem doma Svoga i rekom sladosti napajaš ih. (10) Jer je u Tebe izvor života, u svetlosti Tvojoj vidimo svetlost. (11) Obdari vernošću Svojom one koji Te poznaju, i pravdom Svojom one pravog srca. (12) Ne pripusti mi nogu gordu i ruka grešnika neka me ne progoni. (13) Tamo padoše svi koji čine bezakonje, budući pali, ne mogoše se pridići.
SLAVA.

Psalam 37/36.

U jevrejskom akrostihu

(1) (Psalam) Davidov.
Ne daj da te rasrde zlodeli, niti zavidi onima koji čine bezakonje; (2) Jer će uvenuti brzo kao trava, i kao travnjak zeleni, sasušiće se. (3) Uzdaj se u Gospoda i čini dobro, počivaj na zemlji i budi veran. (4) Naslađuj se Gospodom, i daće ti traženje srca tvoga. (5) Usmeri ka Gospodu put svoj, uzdaj se u Njega i On će delati. (6) I izvešće kao svetlost pravdu tvoju, i sud tvoj kao podne. (7) Tihuj pred Gospodom i čekaj Ga sa strpljenjem, ne srdi se na onoga što uspeva na putu svome čineći lukavstva. (8) Okani se gnjeva i ostavi ljutnju, srdžba samo zlu vodi. (9) Jer će lukavi biti istrebljeni, a koji strpljivo čekaju Gospoda, oni će naslediti zemlju. (10) I još malo i neće biti grešnika, i tražićeš ga na mestu njegovu i neće ga biti. (11) A krotki će naslediti zemlju, i uživaće u mnoštvu mira. (12) Vreba grešnik pravednika, i škrguće na njega zubima svojim. (13) A Gospod mu se podsmehuje, jer vidi da dolazi dan njegov. (14) Mač potežu grešnici, zategnuše luk svoj. Da obore siromaha i ubogoga, da ubiju one koji idu pravo. (15) Neka mač njihov probode srce njihovo, i lukovi njihovi neka se polome. 16. Bolje je malo u pravednika, nego li izobilje mnogih grešnika. (17) Jer će se mišice grešnika slomiti, a Gospod će podržati pravednike. (18) Zna Gospod puteve neporočnih, i nasleđe njihovo biće do veka. (19) Neće se postideti u zlu vremenu, i u dane gladi nasitiće se. (20) Jer će grešnici propasti, i neprijatelji Gospodnji, kao pokrivač poljski u dimu nestaće. (21) Uzajmljuje grešnik i ne vraća, a pravednik je milostiv i daje. (22) Jer oni koje on blagosilja naslediće zemlju. A oni koje on prokune biće istrebljeni. (23) Bogom su učvršćeni koraci čoveka, i u putu njegovu On se naslađuje. (24) Kada se spotakne, neće pasti, jer Gospod drži ruku njegovu. 25. Bejah mlad i ostareh, i ne videh pravednoga ostavljena, niti nasleđe njegovo da prosi hleba. (26) Uvek je milostiv i pozajmljuje pravedni, i nasleđe njegovo je blagoslov. (27) Ukloni se od zla i čini dobro, i imaćeš uvek mesto boravka. (28) Jer Gospod ljubi ono što je pravo, i ne ostavlja verne svoje, uvek ih čuva. (29) Nasleđe bezbožnika je istrebljeno, pravednik će naslediti zemlju, i zauvek boraviće na njoj. (30) Usta pravednoga govore mudrost i jezik njegov objavljuje ono što je pravo. (31y Zakon Boga njegovog je u srcu njegovom, i neće se spotaći koraci njegovi. (32) Vreba grešnik pravednoga i gleda da ga ubije. (33) Božja sila neće ga ostaviti i na suđenju njegovom neće ga kazniti. (34) Čekaj Gospoda i čuvaj put Njegov. I uzvisiće te da naslediš zemlju i videćeš propast zlikovaca. (35) Videh bezbožnika gde se sili, ukorenjuje se kao drvo sočno. (36) Prođe i, gle, nema ga više, tražih ga i ne mogaše se naći. (37) Čuvaj bezazlenost i gledaj što je pravo, jer je budućnost za čoveka celovita. (38) Prestupnici zakona istrebiće se sasvim, ostaci bezbožnih uništiće se. (39) Protivnici su uništeni svi zajedno i nasleđe zlih je istrebljeno. (40) Pomaže im Gospod i izbavlja ih, izbavlja ih od grešnika, i spasava ih jer se u Njega uzdaju.
SLAVA. I SADA: ALILUJA.
 

[Бранко Авдагић]

KATIZMA 6.

Psalam 38/37.

(1) Psalam Davidov za sećanje (lehazkir).
(2) Gospode, nemoj me jarošću Svojom karati, niti me u gnevu Svome ispravljaj. (3) Jer strele Tvoje zabodoše se u mene, ruka se Tvoja obruši na mene. (4) Ništa nije zdravo (bukvalno: celovito) u telu mome zbog srdžbe Tvoje, nema mira u kostima mojim zbog greha moga. (5) Jer bezakonja moja nadiđoše glavu moju, kao breme teško opteretiše me. (6) Usmrdeše se i zagnojiše rane moje, zbog bezumlja moga. (7) Poguren sam i priklonih se vrlo, ceo dan poguren hodim. (8) Jer bubrezi moji zasušiše, i nema ništa zdravo u telu mome. (9) Raslabljen bih i utučen vrlo, rikah od žestine srca svoga. (10) Gospode, pred Tobom je sva želja moja, i uzdisanje moje od Tebe nije skriveno. (11) Srce moje podrhtava, ostavi me snaga moja. I svetlost očiju mojih i ona nije sa mnom. (12) Prijatelji moji i susedi moji, pred ranom mojom zastaju. I bližnji moji na odstojanju stadoše. (13) Zamke položiše oni koji traže život moj. I koji tražiše zlo za mene govoriše pogubne stvari, i po ceo dan smišljahu lukavstva. (14) A ja sam kao gluv, ne čujem, i kao nem, koji ne otvara usta svoja. (15) Ja sam čovek koji ne čuje, i koji u ustima svojim nema odbrane. (16) Jer u Tebe se, Gospode, uzdam: Ti ćeš odgovoriti, Gospode Bože moj. (17) Jer rekoh, da mi se ne poraduju neprijatelji moji, i u spoticanju nogu mojih, da se ne veličaju nada mnom. (18) A ja samo što nisam pao i bol je moj stalno uza me. (19) Ja priznajem bezakonje svoje, i ja se brinem zbog grehova svojih. (20) A neprijatelji su moji puni života, silni su. I umnožiše se oni koji me mrze nepravedno. (21) Koji mi uzvraćaju zlo za dobro, optužuju me jer idoh za dobrotom. (22) Ne ostavi me, Gospode Bože moj, ne udaljuj se od mene. (23) Pohitaj mi u pomoć, Gospode, spasenje moje.

Psalam 39/38.

(1) Načelniku pevačkom, Jeditunu, psalam Davidov.
(2) Rekoh: sačuvaću puteve svoje da ne grešim jezikom svojim; postavih ustima svojim uzdu, kada ustane grešnik naspram mene. (3) Postadoh nem i ućutah se, ćutah više nego je dobro, dok me bol moj mučaše. (4) Zapali se srce moje u meni i u razmišljanju mome razgore se oganj. Pa rekoh: (5) Obznani mi, Gospode, kraj moj, i broj dana mojih koji je, da saznam kako sam prolazan. (6) Gle, u pedljima si dao dužinu dana mojih, i vek je moj kao ništa pred tobom; svaki živi čovek je kao dah. (7) Zaista kao senka hodi čovek, ali uzalud je uznemirenost njegova; slaže, a ne zna ko će to sabrati. (8) I onda, šta mogu da očekujem, Gospode? Nada je moja u Tebi. (9) Od svih bezakonja mojih izbavi me; ukor ludog ne stavi na mene. (10) Zanemeh i ne otvarah usta svoja jer Ti delaš. (11) Otkloni od mene udarce Svoje, jer od moći ruke Tvoje nestajem. (12) Kažnjavajući prestup, ispravljaš čoveka. I rastapaš kao paučinu želje njegove. Zaista je svaki čovek taština. (13) Usliši molitvu moju, Gospode, prigni uvo kriku mome. Suze moje nemoj prećutati, jer sam ja došljak kod Tebe, i prolaznik kao svi oci moji. (14) Ostavi me da se oporavim, pre no što odem i više me ne bude.

Psalam 40/39.

(1) Načelniku pevačkom, Davidov psalam.
(2) Čekajući čekah Gospoda i prikloni se meni i usliša krik moj. (3) I izvede me iz rova buke i iz mulja blata, i postavi na kamen noge moje i učvrsti stope moje. (4) I stavi u usta moja pesmu novu, himnu Bogu našem. Videće mnogi i uplašiće se i uzdaće se u Gospoda. (3) O blaženstava čoveka kome je Jahve Gospod, sigurnost njegova, i koji se ne obraća saveznicima rahavovim i onima koji lažu. (Zveri, Jov. 9:13) (6) Kako su velike zamisli Tvoje, Gospode Bože moj, i čuda koja si učinio za nas. Nema ravnoga Tebi. Ja ih objavljujem i kazujem, ali ih je više (nego što se može kazati). (7) Žrtvu i prinos nisi hteo, uši si mi pripremio; svepaljenice i žrtve za grehe nisi tražio. (8) Tada rekoh: evo dolazim, u knjižnom svitku napisano je za mene. (9) Da činim volju Tvoju, Bože moj želim i učenje je Tvoje u utrobi mojoj. (10) Blagovestih pravdu Tvoju u zajednici velikoj, ne zadržah reči svoje, Gospode, Ti to znaš. (11) Pravdu Tvoju ne prikrih u srcu svome, vernost Tvoju i spasenje Tvoje rekoh; ne prikrih ljubav Tvoju i istinu Tvoju na saboru velikom. (12) A ti, Gospode, nemoj uskratiti milost Svoju prema meni. Vernost Tvoja i Istina Tvoja neka me uvek čuvaju. (13) Jer me obuzeše zla kojima nema broja, zahvatiše me bezakonja moja i ne mogoh gledati. Postaše čvršći od vlasi glave moje. (14) Blagovoli, Gospode, da me izbaviš; Gospode, pohitaj da mi pomogneš. (15) Neka se postide i posrame zajedno koji traže život moj da ga unište, neka se povrate natrag i neka se posrame koji mi žele zlo, (16) neka budu rastočeni za sram njihov, koji mi govore: aha, aha. (17) Neka se obraduju i uzvesele Tebi svi koji Te traže, Gospode. I neka govore svagda oni koji Te traže: „Velik je Gospod“, koji ljube spasenje Tvoje. (18) A ja sam ništ i ubog, Gospod promišlja o meni. Pomoćnik i izbavitelj moj Ti si, Bože moj, ne zadocni.
SLAVA.

Psalam 41/40.

(1) Načelniku pevačkom, psalam Davidov.
(2) O blaženstva onoga ko razume siromaha i ubogoga, u  dan zla izbaviće ga Gospod. (3) Gospod ga čuva živim i blaženim na zemlji, i neće ga predati volji neprijatelja njegovih. (4) Gospod će ga pomoći na odru bolesti njegove, sasvim će izmeniti postelju stradanja njegovih. (5) Ja rekoh: Gospode, pomiluj me, isceli me, Tebi sagreših. (6) Neprijatelji moji govore zlo o meni: Kada će umreti i kada će nestati ime njegovo? (7) Ako neko dođe da me poseti, zlo misli, um njegov sabira mu zle misli, i izlazi napolje i govori. (8) Zajedno protiv mene govore svi koji me mrze. Protiv mene smišljaju zla. (9) Reč bezakonu iznose protiv mene: đavolština je jaka u njima. (10) Moj saveznik, u koga se uzdah, koji jeđaše hleb moj, podiže (bukvalno: uveća) na me petu. (11) A Ti, Gospode, pomiluj me i podigni me i uzvrati im. (12) Po tome ću poznati da blagovoliš u meni, jer se ne obradova neprijatelj moj nada mnom. (13) A mene si zbog bezazlenosti (celovitosti) moje održao. I dao si da stojim pred Tobom do veka. (14) Blagosloven je Gospod Bog Izraelov od veka i do veka. Amin i Amin.

Druga knjiga psalama

Psalam 42/41.

(1) Načelniku pevačkom, maskil sinova Korahovih.
(2) Kao što stremi jelen za vodama živim, tako se ustremljuje duša moja za Tobom, Gospode. (3) Žedna je duša moja Boga, Boga živoga. O, kada ću doći i pojaviti se pred Gospodom? (4) Suze su mi hrana dan i noć dok mi se stalno govori: gde je Bog tvoj? (5) Tada se prisećam vremena kada sam prolazio sa mnogima, idući do doma Gospodnjeg. Posred klicanja i hvala izobilja naroda koji praznuje. (6) Zašto si malaksala, dušo moja, i zašto jadikuješ unutra u meni? Uzdaj se u Gospoda! Gle, ja ću Ga hvaliti, Njega i prisustvo Njegovo koje spasava. (7) Bože moj, malaksala je duša moja, pa Te prizivam iz ove zemlje Jordana i Hermona i brda Mizara. (8) Bezdni vodni jedni druge prizivaju uz buku slapova tvojih. Razbijajući se i slivajući se, sve struje i valovi preko mene pređoše. (9) Neka danju zaštiti Gospod vernim staranjem Svojim, da bih noću pesmu Mu prineo, molitvu Bogu života moga. (10) Rekoh Gospodu, steni mojoj, zašto si me zaboravio, zašto hodim u žalosti, potlačen neprijateljima mojim. (11) Sa mačem u kostima mojim, rugaju se neprijatelji moji, govoreći mi po ceo dan: „Gde je Bog tvoj.“ (12) Zašto si tako malaksala, dušo moja, zašto jadikuješ unutra u meni. U Gospoda se uzdaj. Da, ja ću Ga još hvaliti, Boga, moje trajno spasenje. (Bukvalno: Spasenje lica moga, Boga moga.)

Psalam 43/42.

(1) Presudi mi, Bože, zaštiti parnicu moju, od naroda bezbožnoga, od čoveka bezakonja i lukavoga izbavi me. (2) Ti si, Bože, utvrđenje moje, zašto si me odbacio? Zašto plačući hodim potlačen neprijateljima mojim. (3) Pošalji svetlost Svoju i Istinu Svoju i one će me uputiti i odvesti na goru svetinje Tvoje. I u žilište Tvoje. (4) I stići ću u oltar Božji, Bogu radosti i veselja. Hvaliću Te na liri, Bože, Bože moj. (5) Zašto si usahla, dušo moja, i zašto jadikuješ u meni, uzdaj se u Gospoda. Da, ja ću Ga hvaliti, Boga moga, spasenje lica moga.
SLAVA.

Psalam 44/43.

(1) Načelniku pevačkom, sinova Korahovih maskil.
(2) Bože, ušima svojim čusmo, i oci naši su nam kazali delo koje si učinio u dane njihove, u dane pređašnje. (3) Rukom Svojom postavio si ih, razgoneći narode, dopustio si nevolje na narode i prognao si ih. (4) To ne beše mač njihov kojim zauzeše zemlju, mišica njihova nije im donela pobedu, nego Tvoja desnica,Tvoja mišica i svetlost lica Tvoga, jer ih ljubiš. (5) Ti si car, o Bože, naredi i Jakov će pobediti. (6) Blagodareći Tebi, probodosmo neprijatelje svoje,iImenom Tvojim razrušismo protivnike svoje. (7) Ja se ne uzdam u luk svoj, i mač moj neće mi doneti pobedu. (8) Ti si nas spasao od tlačitelja naših i Ti si posramio one koji nas mrze. (9) Boga ćemo hvaliti svaki dan, slaveći ime Tvoje, hvalićemo bez prestanka. (10) A Ti si nas odbacio i posramio i ne ideš sa vojskama našim. (11) Dao si da ustuknemo pred protivnikom, i neprijatelji naši tuku nas nemilice. (12) Predao si nas kao ovce za klanicu, i među narode rasejao si nas. (13) Prodaješ narod Svoj u bescenje, ne podižeš im cenu. (14) Stavio si nas na porugu susedima našim, na prezir i podsmevanje onima koji nas okružuju. (15) Načinio si od nas priču narodima, naspram nas klimaju glavama narodi. (16) Stalno je preda mnom beščašće moje, i stid me je svega prekrio. (17) Od glasa huškača i progonitelja, zbog neprijatelja i osvetnika. (18) Sve nam se ovo dogodi, ali mi Te nismo zaboravili, nismo porekli zaveta Tvoga. (19) Naša srca nisu zastranila, niti su naši koraci istupili sa puta Tvoga. (20) A Ti si nas odbacio, razbio si nas onamo gde je morska neman i pokrio si nas tamom preispodnjom. (21) Da smo mi zaboravili Boga i pružili ruke ka stranom bogu, (22) zar ne bi to Bog primetio, On, koji poznaje tajne srca? (23) Zbog Tebe nas ubijaju svaki dan, odnose se prema nama kao prema jagnjadima za klanicu. (24) Ustani, zašto spavaš, Gospode? Rasani se i ne odbacuj nas neprestano. (25) Zašto skrivaš lice Svoje, zaboravljaš li naše zlo i tlačenje naše? (26) Grlom po prašini grebemo, trbuhom smo za zemlju prikovani. (27) Ustani, Gospode, u pomoć, otkupi nas u ime vernosti Svoje.
SLAVA.

Psalam 45/44.

(1) Načelniku pevačkom na šošanim. Sinova Korahovih maskil, pesma ljubavi.
(2) Srce moje treperi od lepih reči, govorim poemu svoju caru, neka mi jezik bude pero vešta pisara. (3) Najlepši si među ljudima, blagodat teče sa usana tvojih. Stoga te Gospod blagosilja večnim blagoslovom. (4) Junače, pripaši mač uz bedro svoje u sjaju i slavi svojoj. (5) Slavno preuspevaj vođen istinom, krotkošću i pravdom. Neka te desnica tvoja vodi divnim delima (tekst nejasan do kraja). (6) Strele izoštrene probadaju srce neprijatelja carevih, narodi će pasti pred noge tvoje. (7) Bože, presto je Tvoj večan. Tvoj žezal carski je žezal pravde. (8) Voliš pravdu i mrziš zlo. Toga radi, Bože, Tvoj Bog te pomaza uljem radosti, više nego drugove tvoje. (9) Sva je odeća tvoja miris mira, aloje i kasije. Iz dvora slonovače strune te uveseljavaju. (10) Tu su ćerke careve sa ukrasima i sdesne Tvoje strane stoji gospođa u zlatu od opfire. (11) Čuj, kćeri moja, pogledaj i uvo prikloni, zaboravi narod svoj i dom oca svoga. (12) Nek ponese cara lepota tvoja; On je gospodar tvoj, pokloni se pred njim. (13) Kćeri Tirska, diveći ti se prinosiće ti darove, najbogatiji u narodu. (14) Sva slavna, princeza carska privodi se unutra caru u haljini izvezenoj od zlata. (15) Preukrašena privodi se caru, devojke pratilje, druge njene, predstavljene su ti. (16) Ulaze u radosti i veselju, ulaze u dvorac carski. (17) Sinovi će tvoji naslediti pretke, postavićeš ih za knezove po svoj zemlji. (18) Pominjaću ime tvoje u sve vekove, isto tako i narodi će te hvaliti u vekove vekova.

Psalam 46/45.

(1) Načelniku pevačkom, sinova Korahovih. Pesma podobna al alamot. (2) Bog je naše utočište i snaga, brza pomoć u nevoljama. (3) Stoga se ne plašimo kada se zemlja trese i kada se planine bacaju u srce mora. (4) Zašumeše i uskipeše vode njihove, one se podižu i brda se tresu, u gordosti njihovoj. (5) Rečni tokovi vesele grad Božji, najsvetije obitalište Svevišnjega. (6) Bog je posred njega i neće se razoriti, u svitanje Bog će mu priteći u pomoć. (7) Gunđaju neznabošci, carstva se rastaču, pod zvukom glasa Njegova zemlja se razlaže. (8) Gospod nad vojskama je s nama, naše gornje mesto (tj. naše nebo) je Bog Jakovljev. (9) Hodite i vidite dela Božja, kako je učinio pustoš na zemlji. (10) On zaustavlja ratove po svoj zemlji, lomi luk i strelu krši, on spaljuje kolesnice. (11) Položite oružje, priznajte da sam Ja Bog. Ja sam moćniji od neznabožaca, ja vladam zemljom. (12) Gospod nad vojskama, Bog Jakovljev je naše gornje mesto.
SLAVA, SADA: ALILUJA.

[Бранко Авдагић]

KATIZMA 7.

Psalam 47/46.

(1) Načelniku pevačkom, sinova Korahovih – psalam.
(2) Svi narodi, zapljeskajte rukama, radosnim klicima uznosite Boga. (3) Jer je Gospod Svevišnji strašan, On je veliki car na svoj zemlji. 4. On nam potčinjava narode, i neznabošce polaže pred noge naše. (5) On izbira nasleđe naše za nas, ponos Jakova, koga je voleo. (6) Uzlazi Bog uz klicanje, Gospod na glas roga. (7) Pevajte Bogu, pevajte, pevajte Bogu caru našem, pevajte. (8) Jer je Bog car sve zemlje, psalmopojte blagovestvujući. (9) Bog vlada nad narodima, zacario se Gospod u tronu Svome svetom. (10) Velikani naroda su se sabrali zajedno, sa narodom Boga Avramova. Božji su čuvari zemlje, Boga koji se uzneo veoma.

Psalam 48/47.

(1) Pesma. Psalam sinova Korahovih.
(2) Velik je Gospod i hvaljen veoma u gradu Boga našeg na gori svetinje Svoje. (3) Lepa položaja, radost cele zemlje. Brdo Sion, vrh Safona grad cara velikog. (4) Kroz dvore svoje, Bog je poznat kao pravo utvrđenje. (5) Gle, carevi se sastaše, napreduju zajedno. (6) Kako su ga videli, začudiše se, zaprepastiše se, uspaničiše se. (7) Trepet ih obuze, muke ih spopadoše kao porodilju. (8) Vetrom istočnim razbićeš flotu tarsijsku. (9) Ono što smo čuli to smo i videli u gradu Gospoda nad vojskama. U gradu Boga našega – neka ga Gospod čuva u vekove vekova. (10) U hramu Tvome, Gospode, sozercavali smo o Tvom brižnom staranju. (11) Hvala je Tvoja, Bože, saglasno imenu Tvome, dostiže do krajeva zemlje, desnica Tvoja ispunjena je pravdom. (12) Neka se raduje gora Sion, neka se uzvesele gradovi Judini pravde Tvoje radi. (13) Obiđite Sion i okružite ga, pobrojte kule njegove. (14) Divite se međašima njegovim, pobrojte dvore njegove. Da biste saopštili novom pokolenju. (15) Jer ovaj Bog – On je naš Bog u vekove vekova, On će nas voditi i nadalje. (bukvalno: do smrti)

Psalam 49/48.

(1) Načelniku pevačkom, sinova Korahovih psalam.
(2) Slušajte ovo, svi narodi, šriklonite uvo svi žitelji veka ovog, (3) ljudi svih staleža, kako bogati, tako i siromašni. (4) Usta moja govore mudrosti, srce moje sozercava ono što je blagorazumno. (5) Obratiću pažnju svoju priči, prisposobiću pouku muzici lire. (6) Zašto da se bojim u vreme nevolje zlobe onih koji su mi za petama. (7) I onih koji računaju na svoje bogatstvo, koji se hvale svojim izobiljem. (8) Čovek ne može otkupiti čoveka, niti platiti bogu otkup svoj. (9) Prevelika je cena života, jer, kad prestaje, prestaje zauvek. (10) Da li će živeti još – zauvek? Neće li nikada videti groba? (11) Jer, gle, vidi se da mudri umiru, ludi i neznalice, zajedno nestaju. Ostavljajući bogatstvo svoje drugima. (12) Smatrahu da su domovi njihovi večni, njihovo mesto boravka nepropadljivo. (Pa ipak) dadoše imena svoja zemlji. (up. 2. Sam. 12:28) (13) Čovek ne prenoćiva u časti on je kao životinja koja se ubija. (14) Takav je put onih koji se uzdaju u laž svoju. Budućnost onih koji se zanose besedom svojom. (15) Kao ovce idu šeolu, sa smrću kao pastirom. Već u zoru pravednici će ih pregaziti, njihova snaga će nestati u šeolu, od boravka u njemu. (16) Ali Bog će iskupiti život moj od sile šeola, jer će me On uzeti. (17) Ne boj se kada se čovek obogati, kada se umnožava slava doma njegova. (18) Jer umirući ne nosi ništa i slava njegova ne silazi sa njime. (19) Mada sam sebe pozdravlja za života, i hvaljen je kada sam sebi dobro čini. (20) Priključiće se pokolenju otaca svojih, i nikada više neće videti svetlosti. (21) Čovek čast ne razume, poredi se sa životinjama, postao im je sličan.
SLAVA.

Psalam 50/49.

(1) Psalam Asafov.
Bog nad bogovima, Gospod govoraše; On prizva zemlju, od ishodećeg do zalazećeg sunca. (2) Od Siona, savršen u lepoti, Bog se pojavi. (3) Neka dođe Bog naš i neka ne molči, ispred Njega je oganj proždirući, oko Njega je uragan veliki. (4) Priziva nebo sviše i zemlju za sud narodu svome. (3) Saberite mi verne moje koji mi se zavetovaše, žrtvu presecajući. (6) Nebesa saopštavaju pravdu Njegovu, jer je On Bog koji sudi. (7) Počuj, narode moj, Ja ću ti govoriti, Izraelu, Ja ću svedočiti protiv tebe, Ja sam Bog, tvoj Bog. (8) Ne optužujem te za žrtve tvoje, za svepaljenice tvoje svakodnevne preda Mnom. (bukvalno: Koje Mi prinosiš.) (9) Neću uzeti od dobra tvoga vola, niti iz tora tvoga jarce. (10) Jer su sve životinje u šumi Moje, i stoka sa hiljade planina. (11) Ja znam sve ptice po brdima, i divlja zver u polju je pod Mojim nadzorom. (12) Da ogladnim, sam ne bih ti rekao, jer je moj ceo svet i sve što ga ispunjava. (13) Hoću li jesti meso bikova i piti krv jaraca?! 14. Prinesi Bogu hvalu kao žrtvu, i ispuni Svevišnjem zavete svoje. (15) Prizovi Me u dan nevolje i Ja ću te izbaviti i ti ćeš Me proslaviti. (16) Zlikovcu reče Bog: Ko si ti da se pozivaš na zakone Moje. I uznosiš zavet Moj u usta tvoja. (17) Ti mrziš popravljanje i odbacuješ reči Moje. 18. Ako vidiš lopova, raduješ mu se, i sa preljubočincima nedela činiš. (19) Usta si svoja predao zlobi i jezik svoj tovariš obmanom. (20) Sedaš i govoriš protiv brata svoga, klevećeš sina majke svoje. (21) Evo šta si učinio i Ja sam ćutao, Ti si pomislio da sam Ja kao ti. Optužujem te i pred tobom izlažem, 22. razumejte ovo vi koji Boga zaboravljate, da (vas) ne razderem i onda vas niko neće spasti. (23) Onaj koji prinosi hvalu kao žrtvu, On Me proslavlja i ko tako usmerava put svoj – daću mu da vidi spasenje Božje.

Psalam 51/50.

(1) Načelniku pevačkom, Psalam Davidov.
(2) Kad prorok Natan iđaše kod njega, pošto ovaj iđaše kod Batševe.
(3) Pomiluj me, Bože, kao što priliči Ljubavi Tvojoj. Imajući izobilje milosrđa, izbriši prestupe moje. (4) Dobro me operi od bezakonja moga. I očisti me od greha moga. (5) Jer ja priznajem prestup svoj i greh moj je preda mnom stalno. (6) Protiv Tebe jedinoga zgreših, i ono što je zlo u očima Tvojim učinih. Tako, Ti si prav u Svojoj presudi i pravedan u Svom sudu. (7) Gle, u prestupu sam začet i u grehu rodi me mati moja. (8) Gle, Ti želiš istinu o onome što je skriveno, u skrivenosti najdubljoj daj mi da upoznam premudrost. (9) Obriši greh moj isopom i biću čist. Operi me i biću belji od snega. (10) Daj da čujem radost i veselje, i neka se obraduju kosti koje si razdrobio. (11) Skrij lice Svoje od grehova mojih, i sve prestupe moje izbriši. (12) Stvori mi srce čisto, Bože, i duh postojan stvori u meni. (13) Ne odbaci me od lica Svoga, i ne oduzmi duha Svoga svetog od mene. (14) Daj mi da se ponovo radujem spasenju Tvome, i duh slobode neka me održava. (15) Poučiću putu Tvome prestupnike da bi Ti se grešnici povratili. (16) Izbavi me od krivice za krv, Bože, Bože spasenja moga, da jezik moj kliče pravdi Tvojoj. (17) Usne moje otvori, Gospode, da Ti usta moja uznesu hvalu. (18) Jer ne želiš da ti žrtvu prinesem, žrtvu svepaljenicu ne ljubiš. (19) Istinska žrtva Bogu je duh skrušen, srce skrušeno i krotko Bog neće prenebreći. (20) Blagoizvoli Sionu dobro činiti, obnovi zidove Jerusalima. (21) Tada ćeš blagovoleti žrtve pravde, žrtvu paljenicu i žrtvu svepaljenicu, tada će se podići na oltar tvoj teoci.
SLAVA.

Psalam 52/51.

(1) Načelniku pevačkom, maskil Davidov.
(2) Kada Doeg Edomićanin dođe kod Saula, da mu objavi govoreći: „David uđe u kuću Ahimeleka“.
(3) Što se hvališ zlobom tvojom, silniče, vernost Božja nikada ne prestaje. (4) Zlobu je smislio jezik tvoj, kao izoštren brijač neukrotiv je. (5) Više si zavoleo zlo nego dobro, laž nego da govoriš istinu. (6) Voliš sve razorne reči, jezik obmane. (7) Sam će te Bog uništiti zauvek, On će te izvući i iščupati iz šatora. I iskoreniće te iz zemlje živih. (8) Tada će pravednici videti i bojati se, oni će mu se smejati. (9) Gle, evo junačine, koji ne traži snagu u Boga, nego se uzda u izobilje bogatstva njegova, učvršćujući se u zlobi svojoj. (10) A ja sam kao maslina koja lista, u domu Gospodnjem uzdam se u vernost Božju u vekove vekova. (11) Hvalim Te uvek jer ti ovo učini, ispovedam da je ime Tvoje dobro pred svetima Tvojim.

Psalam 53/52.

(1) Načelniku pevačkom na mahalatu (značenje nepoznato), maskil Davidov.
(2) Reče bezumnik u srcu svome: nema Boga (bukvalno: Bog ne mari), svi su propali, i čine strašne prestupe, niko dobra ne čini. (3) Bog se s neba priginje prema ljudima, da vidi ima li koji razuman, koji traži Boga. (4) Svaki je zastranio i svi zajedno se opoganiše, ni jedan ne čini dobro. (5) Zar ne znaju ovi zlodeli, koji jedu narod moj jedući hleb i Boga ne prizivajući. (6) Ustrašiše se tamo gde straha ne beše, jer Gospod rasu kosti onih koji behu tu ušančeni. Ti si ih posramio, jer ih je Gospod odbacio. (7) Ko od Siona daje pobede Izraelu? Kada Bog povrati zarobljenike naroda svoga, uzveseliće se Jakov i obradovaće se Izrael. (O, da samo Izraelu dođe spasenje od Siona, kada Bog skine ropstvo sa naroda svoga, Jakov će se tada uzveseliti, Izrael će se obradovati.)

Psalam 54/53.

Načelniku pevačkom na strunama, maskil Davidov.
(1) Kada Zifiti dođoše govoreći Saulu:
(2) „Znaj da se David krije među nama“.
(3) Bože, spasi me imenom Svojim. I u sili Svojoj presudi mi. (4) Usliši, Bože, molitvu moju, prikloni uvo Svoje rečima usta mojih. (5) Jer stranci ustaše protiv mene, i tlačitelji traže život moj. Na Boga oni ne misle. (6) Gle, Bog mi pomaže, Gospod je već među onima koji me napadaju. (7) Uzvrati zlo onima koji me uhode, budući veran, istrebi ih. (8) Tada ću ti prineti dobrovoljno žrtvu, i tada ću hvaliti ime Tvoje, Gospode, jer je Dobro. (9) Ono me je izbavilo od svake nevolje, te pobednički pogledam na neprijatelje svoje.

Psalam 55/54.

(1) Načelniku pevačkom na strunama, maskil Davidov.
(2) Čuj, Bože, molitvu moju, i ne ukloni se od moljenja moga. (3) Počuj me i odgovori, jecajući žalopojku Ti prinosim. (4) Pod bukom neprijatelja i pritiskom bezbožnika jer zlo na mene navaljuju i u besu me napadaju. (5) Srce moje pati u grudima mojim, strave smrtne spopadoše me, (6) Strah i trepet obuzeše me. Prestravljen izgubih se. (7) I rekoh: o kada bih imao krila kao golub, odleteo bih i našao bih pokoja. (8) Da, odleteo bih daleko, da prenoćim u pustinji. (9) Ja ću brzo naći izbavljenje za sebe od vetra oluje razorne. (10) Ukroti i razdeli jezik njihov, Gospode, jer videh nasilje i svađu u gradu. (11) Danju i noću zidine njegove obilaze, bezakonje i muka su posred njega. (12) Obmana i prevara ne napuštaju trgove njegove. (13) To nije neprijatelj koji me vređa, ja bih to podneo. To nije protivnik koji trijumfuje nada mnom, ja bih se sakrio od njega. (14) Nego to si ti čoveče, koji si kao i ja, moj drug i poznanik moj. (15) S ljubavlju savete razmenjivasmo, zajedno hodismo u domu Gospodnjem. (16) Neka ih smrt snađe, neka živi u šeol siđu, jer su zla u mestu boravka njihova, jer su zla usred njih. (17) A ja, prizivam Gospoda i On će me spasti. (18) Večerom, jutrom i u podne žalopojim jecajući i usliši me. (19) Izbavlja me nepovređenog iz borbe protiv mene; pokaza se kao da su mnogi na mojoj strani. (20) Bog koji caruje od početka, neka čuje i ponizi one koji se Boga ne boje i koji se ne menjaju. (21) On (čovek) pusti ruku svoju na onoga ko je u miru sa njime, učini svetogrđe zavetu njegovom. (22) Beseda je njegova glađa od putera, dok srce njegovo ratuje, reči su mu slađe od ulja, pa ipak su isukani mačevi. (23) Odbaci breme tvoje, na Gospoda ga položi i On će te ukrepiti. On neće dopustiti da pravednik posrne. (24) Jer Ti, o Bože, spustićeš ih u jamu propasti, ljude krvnike i varalice. I neće živeti ni polovinu dana svojih. A ja, ja se uzdam u Tebe.
SLAVA, I SADA: ALILUJA.
 

[Бранко Авдагић]

КАТИЗМА 8.

Псалам 56/55.

(1) Начелнику певачком, подобан: Голубици тишине у далеким местима (ал Јонат елем рехоким), Давидов Миктам, када га Филистејци ухватише у Гату.
(2) Помилуј ме, Боже, јер човек ме прогони, цео дан противник мој насрће на мене. (3) Уходе ме прогоне цео дан јер многи ратују против мене, Свевишњи. (4) Дању, када ме страх спопадне, ја се у Тебе уздам. (3) У Бога, чију реч хвалим, у Бога се уздам и не бојим се, шта ми могу смртници. (6) Цео дан у пословима ми жалост причињавају, једино што мисле, то је да ми нашкоде. (7) Сплеткаре, леже у заседи, прате сваки покрет мој, надајући се смрти мојој. (8) Одбаци их због зла њихова, нека их срџба Твоја укроти, о Боже. (9) Кораке си моје избројао у тумарању моме, у сузницу Твоју прикупи сузе моје. Није ли то забележено у књизи Твојој? (10) Непријатељи ће се моји повући у дан када Те призовем ја то знам, Бог је уза ме. (11) У Господа, чију реч хвалим, у Господа, чије слово преузносим, (12) у Господа се уздам и не бојим се. Шта ће ми човек учинити. 13. Господе, ја се држим заветâ Теби, Ппинећу Ти жртве хвале, (14) јер си ме избавио од смрти – нећеш ли и стопу моју од потуцања? Да бих могао да идем пред Богом својим у светлости живота.

Псалам 57/56.

(1) Начелнику певачком на ташехет, од Давида миктам, када побеже у пећину испред Саула.
(2) Помилуј ме, Боже, помилуј ме јер у Тебе се уздам. И у сенци крила Твојих тражим уточиште све док не прође опасност. (3) Призиваћу Бога Свевишњега, Бога добротвора мога. (4) Погледаће са неба и спасиће ме, посрами оне који ме прогоне, показа Бог љубав и истину Своју. (5) А ја, ја сам посред лавова који људе прождиру, међу онима који су огњем ужарени, зуби су њихови копља и стреле, а језик њихов мач изоштрен. (6) Узнеси се над небесима, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја. (7) Мрежу спремише стопама мојим, да се запетљам у њу. Преда мном рупу ископаше, али они упадоше посред ње. (8) Поуздано је срце моје, Боже, поуздано је срце моје, певаћу и псалмопојаћу. (9) Разбуди се, славо моја, разбудите се, харфо и лиро, и ја ћу зору пробудити. (10) Хвалићу Те међу народима, Господе, хвалићу Те међу незнабошцима. (11) Јер је верност Твоја велика као небеса, и Истина Твоја досеже до облака. (12) Узнеси се над небесима, Боже, и нека по свој земљи буде слава Твоја.

Псалам 58/57.

(1) Начелнику певачком на ташехет, од Давида миктам.
(2) Је ли тачно, синови људски, када говорите да је Правда нема, судите ли људе праведно? (3) Не, свесно безакоња чините на земљи, рукама својим насиље вагате. (4) Само што су зачети, зликовци застрањују, од утробе греше, лажу. (5) Гнев је њихов подобан гневу змије. Аспиде глуве, која је уши зачепила, (6) тако да не чује глас заводничара, очаравајуће врачање мудрих. (7) О Боже, скрши зубе њихове у устима њиховим, кљове лавића разбиј, Господе. (8) Нека се разлију као вода, нека се уситне. Нека Он усмери стрелу своју тако да их сруши. (9) Нека буду као пуж, који идући нестаје, нека нестану, као побачени плод, да никад не виде сунца. (10) Пре него казани ваши осете плам трња тако живо, као у бесу помешће их. (11) Праведан човек ће се обрадовати видећи освету, и опраће ноге своје у крви зликоваца. (12) И рећи ће људи: да, праведник плод приноси, да, има Бога који суди на земљи.
СЛАВА.

Псалам 59/58.

(1) Начелнику певачком, на ташехет. Од Давида, миктам. Када Саул посла стражу на дом његов, како би га убио.
(2) Избави ме од непријатеља мојих, Боже. Од оних који устају против мене, на висину уклони ме. (3) Избави ме од преступника, и од убица спаси ме. (4) Јер, ево, замку положише ми, обједињују се против мене силници. (5) Иако се не противих, нити греха учиних, Господе. (6) А Ти Господе Боже, над војскама Боже Израелов, устани и казни све народе. И не буди снисходљив према преступима њиховим. (7) Враћају се свако вече, режећи као пас, опседају град. (8) Гле, ево их с пуним устима; мачеви су на уснама њиховим, мисле ко чује? (9) А Ти, Господе, смејеш им се, подсмеваш се свим незнабошцима. (10) Снаго моја, Тебе очекујем, Бог је небо моје. (буквално: горње место) (11) Верни Бог ће доћи и помоћи ми, Бог ће ми дати да видим пораз оних који ме уходе. (12) Не погуби их да не би народ мој заборавио, силом Својом учини их луталицама, сведи их на меру њихову, Господе, штиту наш. (13) Због њихових грешних уста, речи са усана њихових, нека се ухвате у гордости њиховој, клетвама и лажима које произносе. (14) Уништи их у јарости, окончај са њима и нека их не буде више. (15) Враћају се свако вече, режећи као пас, опседају град. (16) Потуцају се храну тражећи, ако се не насите, завијају. (17) А ја, ја певам моћи Твојој, Јутром кличем верности Твојој, Јер си ми био утврђење, Прибежиште у дан муке моје. 18. Снаго моја, Теби псалмопојем, јер си Ти Бог мој, моје уточиште (буквално: горње место), мој верни Бог.

Псалам 60/59.

(1) Начелнику певачком подобан: јоргован је сведочење, Давидов миктам. Да се учи.
(2) Када је ратовао против Арама – Нахараима и Арама Зобаха, и Јаков се поврати и порази Едом –дванаест хиљада људи у долини соли. (3) Господе, Ти си нас одбацио, Ти си нас поцепао, Ти си љут на нас, обнови нас. (4) Дао си да се земља тресе и напукла је, завиј пукотине њене, јер се распада. (5. Допустио си тешкоће на народ свој, Дао си нам да пијемо вина од кога нам се врти. (6) Дао си онима који Те се боје због Истине Твоје, заставу да развију. (7) Да се избаве љубљени Твоји, Спаси десницом Својом и услиши, Господе. (8.) Бог је рекао у светињи Својој, радујем се; Ја Сихем раздељујем И размерам долину Сукот. (9. Галад је Мој, Манасија је Мој, Јефрем је Моје главно утврђење, Јуда је жезал Мој. (10) Моав је крчаг умивања Мога, на Идумеју пребацићу сандале Своје. Филистија је торжество Моје. (11) Ко ли ће ме довести до бедема, ко ли ће ме управљати до Едома, (12) ако ли не Ти, Боже, који си нас одбацио. Ти који не предводиш више војске наше. (13) Дај нам помоћ у муци, таштина је уздање у човека. (14) У Господу ћемо делати моћно, и Он ће погазити тлачитеље наше.

Псалам 61/60.

(1) Начелнику певачком, на струнама, од Давида.
(2) Чуј крик мој, Господе, и услиши молитву моју. (3) Са краја земље призивам Те, када ми срце јењава. На стену која је виша и изнад мене водиш ме. (4) Јер си ми Ти уточиште, кула према непријатељима мојим. (5) О, када бих могао да боравим вечно под шатором Твојим, да се уздам у заштиту крила Твојих. (5) О Боже, чуо си завете моје, дај наслеђе онима који се боје имена Твога. (7) Данима царевим додај дане, нека се протежу године његове из рода у род. (8) Нека столује вечно пред лицем Божјим, постави верност и истину да га чувају. (9) Тада ћу без престанка псалмопојати имену Твоме, испуњавајући завете моје из дана у дан.
СЛАВА.

Псалам 62/61.

(1) Начелнику певачком, по Једутуну, псалам Давидов.
(2) Уистину, душа моја мирно чека Господа, спасење моје долази од Њега. (3) Уистину је Он стена моја, Он је спасење моје. Моје горње место (тј. небо), нећу више бити несигуран. (4) До када ће те нападати човека сви ви, да га убијете, као да је зид накривљен или ограда поткопана. (5) Саветоваше се да му достојанство униште, задовољство им је у лажи, устима благосиљају, а унутра себе проклињу. (6) Уистину, пред Господом молчи, душо моја, јер од Њега долази надање моје. (7) Јер је Он стена и спасење моје, моје горње место, нећу се колебати. (8) У Бога је спасење моје и слава моја, Бог је стена моћи моје и уточиште моје. (9) Уздајте се у њега у свако доба, о народе. Излијте пред Њим срца своја. Бог нам је уточиште. (10) Уистину су таштина људи, лажа су синови људски, стављени заједно на вагу, превагну, падају ниже (дубље) од таштине. (11) Не уздајте се у насиље, и за отмицом не жудите. Ако богатство ваше и тече, не стављајте у њега срце своје. (12) Једном је Бог рекао две ствари које сам чуо: сила је Божја. (13) И верност (Хесед) је Твоја, Господе, да свакога награђујеш по делима.

Псалам 63/62.

(1) Псалам Давидов, када беше у пустињи Јудејској.
(2) Боже, Боже мој, са свитањем Тебе желим, жедна је душа моја Тебе, чезне тело моје за Тобом, као земља расушена и изморена за водом. (3) Созерцавах Те у светињи, гледајући силу и славу Твоју. (4) Верност Твоја, вреднија је од живота, усне моје славе Те. (3) Да, благосиљаћу Те током живота мога, подижем руке своје призивајући име Твоје. (6) Наситио сам се као машћу и салом. Хвалиће Те уста моја са поклицима радосним на уснама. (7) Када на постељи својој присетим се Тебе, сатима Те созерцавам, (8) јер си Ти помоћник мој, и у сенци крила Твојих кличем од радости. (9) Прилепи се душа моја за Тебе, на  мени почива десница Твоја. (10) Они који траже да ме погубе нека пропадну у земљу преисподњу. (11) Нека пристигну под мачеве, нека буду оброк шакалима. (12) И цар ће се радовати у Богу, хвалиће се сваки који се куне у Њега, када затвори уста оних који лажу.

Псалам 64/63.

(1) Начелнику певачком, псалам Давидов.
(2) Услиши ме, Боже, чуј причу моју, од страшног непријатеља сачувај живот мој. (3) Сакриј ме од тајне злобника, од скупа бунџија који чине безакоње. (4) Који наоштрише као мач језике своје, стреле своје усмерише да избаце реч горку. (5) Да устреле из места скривена човека непорочна, изненада га убијају и не боје се. (6) Наоружавају се речју злом, када говоре, говоре да би замку прикрили, они мисле, „ко ће их видети.“ (7) Нека безакоња њихова, која су прикрили (текст нејасан до краја), свако унутар себе, њихове тајне помисли нека буду до краја обзнањене. (8) И пуцаће на њих Бог стрелом и изненада ће бити погођени. (9) Спотицање њихово биће језик њихов, побећи ће без трага свако ко их види. (10) Човек је прожет страхом, и објављује дела Божја, и из дела Његових извлачи поуку. 11. Нека се радује праведник у Господу, и нека се узда у Њега, и нека се хвале Њиме сви правог срца.
СЛАВА, И САДА: АЛИЛУЈА.
 

[Бранко Авдагић]

КАТИЗМА 9.

Псалам 65/64.

(1) Начелнику певачком, псалам Давидов. Песма.
(2) Теби приличи хвала на Сиону, о Боже. Теби се завет испуњава. (3) Теби који молитве услишаваш, цео род људски ће доћи. (4) Дела безакона беху јача од мене, али Ти искупљујеш преступе наше. (3) Блажен је онај кога Ти изабереш и приближиш да борави у тремовима Твојим. Да се и ми наситимо благослова дома Твога, светих ствари храма Твога. (6) Одговори нам у правди и дивним делима, Боже, спасење наше. Поуздање свих крајева земље и мора далеких. (7) Он, који учвршћује брда моћи својом и опасује се снагом. (8) Који умирује буке морске, буке таласа њихових и комешање народа. (9) Они који живе на крајевима земље, запрепашћени (задивљени) су знацима Твојим. Чиниш да кличу од радости земље изласка и заласка сунца. (10) Посетио си земљу и наводнио си је изобилно, Ти ћеш је обогатити, поток је Божји пун воде. Ти дајеш жито људима, јер, ето, Ти то тако чиниш. (11) Ситећи бразде њене, и поравнавајући гребене њене, омекшаваш је падавинама, благосиљаш принос њен. (12) Крунишеш Своја добра дела током године, стазама Твојима маст се разлива. (13) Тече по пашама пустињским, висоравни су радошћу опасане. Пољане се оденуше стадима, долине се прекрише житом, све кличе и пева.

Псалам 66/65.

(1) Начелнику певачком; песма, псалам.
(2) Нека кличе Господу сва земља, псалмопојте славу Имена Његова, чините славном хвалу Његову. (3) Реците Богу: како су страшна дела Твоја, при изобиљу силе Твоје, потчиниће Ти се непријатељи Твоји. (4) Сва се земља поклања Теби, и псалмопоје Теби, псалмопоје Имену Твоме. (5) Дођите и видите чудесна дела Божја, застрашујућа дела за човека. (6) Он обрати море у суву земљу, реку пређоше ногом, тога ради обрадовасмо се у Господу. (7) Он влада силом својом заувек, очи Његове надгледају народе, нека побуњеници не преузносе сами себе. (8) Благословите, народи, Бога нашега, учините да се чује глас хвале Његове. (9) Онога који даје да живимо, и који не да да се наше ноге спотичу. (10) Ти си нас испитао, Боже, разжегао си нас као што се сребро распаљује. (11) Уловио си нас у мрежу, задао ударце у слабине. (12) Допустио си да људи потиру (колима газе) главе наше. Прођосмо огањ и воду и Ти нас изведе у благостање. (13) Улазим у Дом Твој са жртвама паљеницама, Теби испуњавам завете своје, (14) који се проломише са усана мојих, које произнеше уста моја у невољи мојој. (15) Паљенице масне приносим Ти са кâдом овнова спаљених, приносим ти теоце и јарце. (16) Дођите да чујете, сви ви који се Бога бојите, и казаћу вам шта је учинио за мене. (17) Када Га призивам, хвала је под језиком мојим. (18) Ако ли безакоње помислих у срцу своме, нека га Господ не чује. (19) Али Господ је слушао, услишио је глас молитве моје. (20) Нека је благословен Бог, који не презре молитву моју и не престаје да се стара о мени.

Псалам 67/66.

(1) Начелнику певачком, на струнама, псалам, песма.
(2) Смилуј се, Господе, на нас, благослови нас. Учини да засија светлост лица Његова међу нама. (3) Да би Твој пут био познат на земљи. И спасење Твоје међу свим незнабошцима. (гојим) (4) Да Те хвале народи, Боже, да Те хвале народи сви. (5) Да Ти се радују и кличу народи јер Ти судиш народима по правди и управљаш народима на земљи. (6) Нека те хвале народи, Боже, нека Те хвале народи сви. (7) Земља је дала принос свој, Бог, наш Бог нас благослови. (8) Нека нас Бог благосиља, и нека Га се боје сви крајеви земаљски.
СЛАВА.

Псалам 68/67.

(1) Начелнику певачком, Давидов; псалам, песма.
(2) Када устаје Бог, беже непријатељи Његови, и беже испред Њега они који Га мрзе. (3) Као што ишчезава дим, ишчезавају, као што се топи восак на огњу, губе се неверници (зликовци) испред Бога. (4) Праведници се пак радују, раздрагани великом радошћу се веселе. (5) Певајте Богу, псалмопојте имену Његовом. Преузносите Онога који јаше на облацима, Господ је име Његово, веселите се у присуству Његовом. (6) Отац осиротелих, заштитник удових, такав је Бог у обиталишту светом Свом. (7) Бог чини да се усамљени у дому настане, заточене у добробит изводи. А противнике настањује у земљи опустелој. (8) О Боже, када си изишао на чело народа Свога, када си марширао пустињом. (9) Земља се тресла, небеса се спустише, пред Богом са Синаја, пред Богом Израеловим. (10) Кишу изобиља стресао си, Боже, наслеђе Твоје беше истрошено, Ти си га васпоставио. (11) Племена Твоја живе тамо. У доброти Својој чиниш јаким сиромаха, Боже. (12) Господ заповеда, оних које благовесте војска је голема. (13) Цареви војски беже без обзира, срљају, жене које у кући бораве, плен раздељују. (14) Чак ако и у каљуже сточне прилегнете, оне ће бити за вас као крила голубова сребром прекривена, чије је перје од најцењенијег злата. (15) Када Свемоћни расејаваше цареве ту, изгледало је као када снег пада на Салмону. (16) Гора Божја, гора Башанска, гора пропланака, гора Башанска. (17) Зашто сте тако непријатељски пропланци шумовити према брду које Бог изабра за место боравка Свог. Па ипак Господ ће боравити ту заувек. (18) Кола и коњица Божја су у изобиљу, хиљаде на хиљаде, Господ је посред њих, као на Синају – у светињи. (19) Попео си се на висину, заробио си робље, узео си дарове од људи, чак и од оних који су се противили почивању Господа Бога ту. (20) Нека је благословен Господ, који нас из дана у дан помаже, Бог спасења нашег. (21) Бог је за нас Бог спасењâ, (победâ) у Бога Господа је излаз од смрти. (22) Бог разбија главе непријатеља својих, косом наткривено чело онога ко ходи у кривици својој. (23) Господ рече: повратићу их са Башана, повратићу их из дубина морских. (24) Да би ноге твоје газиле у крви њиховој и да би језик паса твојих имао оброк свој од непријатеља твојих. (23) Људи виде литију Твоју, Боже, литије Бога мога, цара мога у светињи. (26) Прво пристигоше појци, потом свирачи, међу девојке које свирају на тамбуринама. (27) У заједници благосиљајте Бога Господа, ви који сте из извора Израелова. (28) Тамо је млади Венијамин, који управља над њима, кнезови Јудини, који им командују, кнезови Завулонови и кнезови Нефталијеви. (29) Дао ти је Бог твој снагу, снагу којом је деловао међу нама. (30) Докле се види од двора Твога, који је на врху Јерусалима, цареви ће ти принети дарове. (31) Одагнај животињу из трске, крдо бикова, народ са теладима, док се не потчине, приносећи данак у сребру, расеј народе оне којима је задовољство у рату. (32) Доћи ће богати носиоци данка из Египта, Етиопљанин ће пожурити са својим даровима Богу. (33) Царства земаљска, певајте Богу, псалмопојте Господу. (34) Ономе који јаше на небесима небеса најстаријих. Који грми силним гласом Својим. (35) Богу припишите снагу, чије је достојанство на Израелу, чија је снага у облацима. (36) Страшан је Бог у месту свом светом, Бог Израелов даје снагу и моћ народу. Благословен је Бог.
СЛАВА.

Псалам 69/68.

(1) Начелнику певачком, на јоргованима, од Давида.
(2) Спаси ме, Боже, јер воде дођоше до грла мога. (3) Тонем у блато дубоко, где ослонца нема. Допао сам у дубине водне и потоп ме преплави. (4) Истроших се вичући, изгоре грло моје, искапаше очи моје од уздања у Бога мога. (5) Бројнији су од власи главе моје, они који ме мрзе ни за што. Ојачаше они који хоће да ме униште, непријатељи моји – лажљивци. Морам ли да вратим оно што нисам украо? (6) Боже, Ти знаш лудорије моје и кривице моје нису од Тебе скривене. (7) Нека се не постиде због мене, они који се уздају у Тебе, Господе Боже над војскама. Нека се не посраме због мене они који траже Бога Израелова. (8) Јер због Тебе носим увреде и срам ме је прекрио. (9) Ја сам странац браћи мојој, непознат синовима мајке моје. (10) Гле, ревност за дом Твој изједа ме, и увреде оних који Тебе вређају, на мене падају. (11) Плаках и постих, и беше ми за укоре. (12) И узех за одећу своју врећу, и постадох им као поштапалица (за поређење), (13) онима који седе пред вратима, не силазим с ума, пијаницама уђох у попевке. (14) А ја, молитву своју Теби, Господе, приносим, сада је време благопријатно, Боже, у изобиљу верности Твоје услиши ме јер је спасење Твоје истинито. (15) Избави ме од блата и не дај да потонем,  него да будем избављен од оних који ме мрзе, и од дубина водних. (16) Да ме не поплави потоп вода, нити да ме прогута бездан, нека бунар не заклопи нада мном уста своја. (17) Услиши ме, Господе, јер је добра верност Твоја, јер је изобилно милосрђе Твоје, погледај на мене. (18) Не сакривај лице Своје од слуге Свога, јер сам у невољи, похитај, услиши ме. (19) Приближи ми се, буди ми заштитник, због непријатеља мојих избави ме. (20) Ти знаш поругу моју, стид и срам мој, видиш и све непријатеље моје. (21) Увреда сломи срце моје, увређен бих. И очекивах потпору и не беше је, очекивах утешитеље и не нађох их. (22) У храну моју отров ставише, кад ожеднех, сирћетом ме напојише. (23) Нека столови њихови постану замка за њих, за савезнике њихове клопка. (24) Нека потамне очи њихове да не виде више, нека им бубрези без престанка слабе. (25) Излиј на њих гнев Свој, и јарост гнева Твога нека их снађе. (26) Нека жилиште њихово опусти, и у шаторима њиховим нека не буде становника. (27) Јер оне које си Ти ранио, они прогоне, и о болу рањеника Твојих причају. (28) Придодај то на кривицу њихову, и не дај им удела у добробити Твојој. (29) Нека буду избрисани из књиге живота, и нека не буду записани са праведницима. (30) Сиромах сам и болан сам, спасење Твоје подигнуће ме. (31) И ја ћу хвалити име Господње песмом и преузносићу Га у хвали. (32) И биће боље ово Господу од вола и бика са роговима и папцима. (33) Када виде ово, сиромаси ће се обрадовати, а вама који Бога тражите срце ће заиграти. (тј. обновити, ојачати, охрабрити се) (34) Јер чује Господ оне у потреби и сужње Своје не презире. (33) Нека Га хвале небеса и земља, море, и све што се у њима креће. (36) Јер ће Бог спасти Сион и обновити градове Јудине, они ће га наследити и живети у њему. (37) И наследници слугу Његових наследиће га, и они који воле име Његово боравиће у Њему.

Псалам 70/69.

(1) Начелнику певачком, од Давида на подсећање (лехазкир).
(2) Боже, избави ме, у помоћ похитај ми. (3) Нека се постиде и посраме који траже живот мој, нека одступе обрукани они који задовољство налазе у злу. (4) Нека одступе на своје положаје посрамљени, они који говоре: аха, аха. (5) Нека се обрадују и узвеселе сви који те траже, и нека говоре без престанка они који воле спасење Твоје, нека се велича Бог. (6) А ја сам сиромах у потреби, Боже, пожури к мени, помоћ моја и избављење моје си Ти, Господе, не остављај за после.
СЛАВА И САДА: АЛИЛУЈА.
 

 

[Бранко Авдагић]

КАТИЗМА 10.

Псалам 71/70.

(1) У Теби нађох уточиште, Господе, нека се никада не постидим. (2) Правдом Својом избави ме и ослободи ме, пригни мени уво Своје и почуј ме. (3) Буди ми стена заклона којој могу увек прибећи. Ти си решио да ме спасеш. Ти си стена и тврђава моја. (4) Боже мој избави ме из руке зликовца, од шаке неправедне и сурове. (5) Ти си надање моје, Господе Боже мој, Ти си сигурност моја од младости моје. (6) На Тебе се ослоњах у стомаку, од утробе мајке моје Ти ме обдарујеш. Теби хвалу узносим увек. (7) Бех образац многима, пошто Ти беше уточиште и снага моја. (8) Пуна су уста моја хвале Теби, славећи Те цео дан. (9) Не одбаци ме сада у старости, како се заокружује гашење снаге моје, не остави ме. (10) Јер говоре непријатељи моји о мени, и ини који ме уходе посаветоваше се међу собом. (11) Кажу: Бог га је напустио, гоните га и ухватите га, јер нема ко да га избави. (12) Боже, не удаљуј се од мене, Боже мој, похитај ми у помоћ. (13) Нека се посраме и ишчезну противници моји, нека прекрију укори и бешчашће оне који гледају да ми зло нанесу. (14) А ја, ја ћу се увек надати и нећу Ти престајати приносити хвалу. (15) Уста моја објављују о правди Твојој, о спасењу Твоме током целог дана, јер бројева (тј. бројати) не знам. (16) Долазим хвалећи моћна дела Твоја, Господе Боже, и чиним да се помиње правда Твоја, једино Твоја. (17) Боже, Ти си ме поучавао од младости моје, и ја сам до сада објављивао Твоја дивна дела. (18) И при старости и седим власима, Боже, не остави ме, докле не објавим моћ Твоју нараштају овоме и нараштају који ће доћи силу Твоју. (19) Правда је Твоја велика као небеса, Боже, ко је учинио тако велика дела, Боже, ко је као Ти? (20) Ти који си дао да видимо невоље и зла многа, Ти ћеш ме поново оживети, Ти ћеш ме поново подићи из бездана земљиних. (21) Уздигнућеш достојанство моје, обићи ћеш ме (опколићеш ме) и утешићеш ме. (22) Тада ћу Те хвалити музиком на лири, истину Твоју, Боже мој, псалмопојаћу Ти на харфи, Свети Израелов. (23) Клицаће од радости усне моје док Ти будем псалмопојао и цело моје биће, које си искупио. (24) Чак и језик мој цео дан ће попевати правди Твојој. Јер се посрамише и обрукаше који гледаше да ми учине зло.

Псалам 72/71.

(1) Соломонов (псалам).
Боже, обдари цара расуђивањем Својим и сина царева праведношћу Својом. (2) Да суди народ Твој у правди и сироте Твоје праведно. (3) Нека планине донесу добробит народу, и висоравни награду правде. (4) Нека суди сироте као народ, нека спасе бедне, нека скрши тлачитеља. (5) Нека Те се боје док је сунца и месеца, из поколења у поколење. (6) Нека он буде као киша на откос, као пљусак који се излива на земљу. (7) Нека праведник процвета у време његово и нека изобилује добробит док је месеца. (8) Нека управља од мора до мора, од реке до краја земље. (9) Пред њим ће се поклонити пустињаци и непријатељи његови ће прашину лизати. (10) Цареви из Таршиша и са острва принос ће донети. Цареви Шеве и Севе поклон ће принети. (11) И поклониће му се сви цареви, сви народи служиће му. (12) Он ће избавити онога што је у потреби, који призива, и сиромаха који нема помоћи. (13) Постараће се за беднога, и за онога у потреби и животе оних што су у потреби спасиће. (14) Од обмане и насиља искупиће животе њихове, и биће цењена крв (тј. живот) њихова у очима његовим. (13) Нека живи! И нека му се доноси злато из Тебе, нека се моли за њега без престанка, нека се призива благослов на њега цео дан. (16) Нека буде изобиље жита у земљи, до врха брдâ. Нек се житарице њишу као Ливанске шуме, и нека град изобилује људима, као пољана травом. (17) Нека буде име његово вечно, док је сунца, нека се призива име његово, и нека њиме благосиљају једни друге. Нека га сви народи називају блаженим. (18) Нека је благословен Господ Бог, Бог Израелов, који једини чини дивна дела. (19) Благословено је Његово свето име заувек, нека се сва земља испуни славом Његовом. Амин и Амин. Завршише се молитве Давида, сина Јесејева.
СЛАВА.

Трећа књига псалама

Псалам 73/72.

(1) Псалам Асафов.

Заиста је Бог добар Израелу, онима који су чиста срца. (2) А ја умало не усмерих стопу своју у страну. Умало у пусто не ударише стазе моје. (3) Позавидех људима, видех како зликовци успевају. (4) Ничега се не уздржавају до смрти своје, здрави су и снажни. (3) Они не саучествују у боловима људским и са човеком не пате. (6) Тако је гордост украсила вратове њихове, насиљем су се огрнули као огртачем. (7) Од задебљалости очи су им скоро искочиле, намере срца њиховог на њима су прозирне. (8) Покварени, смишљају тешко тлачење, са висине говоре. (9) Уста су против неба отворили, језиком земљу мету. (10) Ударају народ Његов опет и опет, док му и последњу сузу не исцеде. (текст нејасан до краја) (11) И рекоше: како Бог може знати? Има ли сазнања код Свевишњег? (12) И гле, ево их, тих зликоваца. Напредних у веку овом, иметак се њихов разрастао. (13) Заиста ни за што чувах срце своје чистим, и у невиности прах руке своје. (14) И бих дању бијен без престанка, а јутрима кажњаван. (15) Да сам решио да кажем ово, испао бих лажац нараштају синова Твојих. (16) Размишљах да бих ово схватио и учини ми се трудом безнадежним. (17) Док не дођох у храм Господњи, и размислих о њиховом потоњем крају. (18) Заиста, Ти их постављаш на клизаве стазе, чинећи да падају у рушевине. (19) Како изненада ништавило посташе, од мучења сасвим нестадоше. (20) Као буђењем сан, Господ устајући слику њихову прогони. (21) Распали се срце моје, и бубрези моји се поцепаше. (22) Ја, глупан, не разумевајући ништа, бих као животиња, (хипопотам) али бих са Тобом. (23) Јер ја увек бих са Тобом, Ти си ме за руку стегао, за десницу моју. (24) Сагласно замисли Твојој управљаш ме, после ћеш ме слави привести. (25) Кога ћу имати на небу, ако поред Тебе нисам срећан на земљи. (26) Нестаје тело моје и срце моје, утврђење срцу моме и удео мој је Господ заувек. (27) Гле, они који се удаљавају од Тебе нестају и уништаваш све који су Ти неверни. (28) А ја, приближавање Богу моје је добро, уточиште је моје у Господа Бога да бих казивао сва дела Твоја.

Псалам 74/73.

(1) Поучни Асафов (псалам).

Зашто си нас одбацио заувек, Боже, пуши се дим беса Твога против стада које напасаш. (2) Опомени се заједнице Своје коју си стекао од давнина, племена које си искупио, наследника Твога, брда овог Сиона у коме обитаваш. (3) Пођи ка рушењима која немају краја, све зло у светињи непријатељ учини. (4) Урлаше непријатељи посред места где си нас сретао, ставише њихове знаке као истинске знаке. (5) И изгледаху као секире подигнуте на задебљало дрво. (6) И сада разорише крамповима и чекићима њене резбарије и камен клесани. (7) Светињу Твоју огњу предаше, на земљи светогрђе начинише обиталишту имена Твога. (8) Решише се: Да их разрушимо све заједно. Спалише сва места састанка са Богом на земљи. (9) Знаке наше не видесмо, нема више пророка, и нико између нас не зна до када. (10) Докле ће, Господе, ићи светогрђа непријатеља! Хоће ли заувек непријатељ вређати име Твоје. (11) Зашто си повратио руку Своју, десницу Своју, извуци је из наручја Свога, уништи их. (12) Ти си, Боже, Цар мој од давнина, Ти побеђујеш по целој земљи. (13) Ти си силом Својом разделио море, Ти си разбио главе змајевима на водама, (14) Ти си смрскао главе седмоглавог чудовишта (Левијатана). Дао си га за храну онима који су у пустињи. (15) Ти си ископао изворе и потоке, Ти си моћне реке пресушио. (16) Твој је дан, а Твоја је и ноћ, Ти си установио светило и сунце. (17) Ти си чврсто поставио све границе земље, лето и зиму си обликовао. (18) Сећај се како непријатељ светогрди Господа, и народ неприсебан вређа име Твоје. (19) Не предај голубицу Своју дивљој звери. Дружину сиротих Својих не заборави заувек. (20) Погледај на Завет; тамна места земље пуна су насиља. (21) Нека се тлачени више не стиди. Нека сироти и потребити хвале име Твоје. (22) Устани, Боже, заштити парницу Своју. Сећај се сталних увреда безумника. (23) Не заборави галаму непријатеља Твојих, бука њихова је све јача и јача.
СЛАВА.

Псалам 75/74.

(1) Начелнику певачком на ташехет, псалам Асафов, песма.
(2) Хвалимо Те, Боже, хвалимо Те, блиско је присуство Твоје. (буквално: блиско је име Твоје) Објављена су дивна дела Твоја. (3) У време које одредим, судићу праведно. (4) Тресе се Земља и сви житељи њени, ја јој држим стубове непомичне. (5) Рекох безумнима: не будите безумни, и зликовцима: не преузносите се. (6) Не подижите рогове своје високо, не говорите укочена врата. (7) Јер нема ни са истока ни са запада нити из пустиње помоћи. (подизања) (8) Јер је Бог судија, овога умањује, онога подиже. (9) Чаша је у руци Господњој. Са запенушеним вином сасвим помешаним из ње Он налива, пију сви зликовци земаљски, цедећи га до комине. (10) А ја, ја ћу објављивати увек, псалмопојаћу Богу Јаковљеву. (11) И све рогове зликоваца сасећу, а рогови праведника биће уздигнути.

Псалам 76/75.

(1) Начелнику певачком, на струнама, Псалам Асафов, песма.
(2) Бог се даде у познање Јуди, велико је у Израелу име Његово. (3) Салем (Јерусалим) беше колиба Његова, Сион је поткровље Његово. (4) Тамо Он разби оштре стреле лука, штит и мач рата. (5) Ти си сјајнији и дичнији од висоравни шумом обилатих. (6) Они који су јака срца, ослабљени су, у чуду се нађоше, најјачи не могаше руку подићи. (7) Под претњом Твојом, Боже Јаковљев, кола и коњ се смирују. (буквално: иду на спавање) (8) Ти, Ти си застрашујући, ко ће остати пред Тобом, када си љут. (9) Учинио си да се са неба чује суд, земља се препаде и умукну. (10) Бог устаје да суди, да спасе сиромахе на земљи. (11) Најстрашнији од људи исповедиће те, када се опашеш последњим делићем љутње. (12) Заветујте се и испуните завете Господу Богу. Принесите дар Страшноме, сви који сте около Њега. (13) Он слама духове кнезова, страх и трепет је царевима земаљским.

Псалам 77/76.

(1) Начелнику певачком, на Једитун, Асафов, псалам.
(2) Господа призивам и Господу вапим да би ме услишио. (3) У дан невоље моје Господу се обраћам, руку подигнутих целу ноћ без престанка, одбацих тешење душе моје. (4) Присетих се Бога и узнемирих се, што се више присећах, то више омалодуши дух мој. (5) Држиш отвореним стражеће капке очију мојих, узнемирен сам, не знам шта да кажем. (6) Размишљах о данима давним и годинама древним. (7) Сећам се песме моје у ноћи, созерцавам у срцу своме, тражим душу своју. (8) Еда ли ће Господ одбацити заувек? Еда ли више неће благоволети? (9) Је ли верност Његова ишчезла заувек, је ли окончана реч Његова за сва поколења? (10) Је ли заборавио да милостиви, је ли у срџби својој престао да милосрђе чини? (11) И рекох, моја је грешка што је десница Свевишњег променила. (12) Сећам се дела Божјих, да, сећам се из давнина чудесних дела Твојих. (13) Размишљам над свим делима Твојим, над свим подухватима Твојим созерцавам. (14) Боже, у светињи је пут Твој, који је од богова велик као Бог. (15) Ти си Бог који чиниш чуда, дао си да народи познају силу Твоју. (16) Искупио си мишицом Својом народ Свој, децу Јакова и Јосифа. (17) Видеше Те воде, видеше Те воде Боже, и бол их спопаде, чак и бездани се потресоше. (18) Излише воде облаци тучни, небеса се огласише, стреле Твоје парају. (19) Глас грома Твога у ковитлацу (у колесу је) је, осветлише муње Твоје васељену, смути се и потресе земља. (20) Кроз море су путеви Твоји, стаза је Твоја кроз воде силне, трагови Твоји се не могу видети. (21) Предводио (водио, управљао) си народ Свој као стадо руком Мојсеја и Арона.
СЛАВА И САДА: АЛИЛУЈА.

 

[Бранко Авдагић]

КАТИЗМА 11.

Псалам 78/77.

(1) Маскил (поука) Асафова.
Чуј, народе мој, учење моје, приклони уво речима уста мојих. (2) Отворићу тему кроз причу уста мојих, казаћу непознато од давнина. (3) Оно што смо чули и знали, оно што су нам оци наши предали. (4) Ми то нећемо прећутати од деце њихове, казаћемо то нараштајима који долазе, казаћемо хвале Господње, и снагу Његову и чудесна дела која учини. (5) Он установи указ у Јакову, и учење постави у Израелу. Који заповеди очевима нашим да их обзнане синовима својим. (6) Да би били познати будућем поколењу, деци која ће се родити, они ће узрасти и казати деци њиховој. (7) Да ставе поверење њихово у Бога, и да не забораве велика дела Божја, него да држе заповести Његове. (8) Да не буду као очеви њихови, род одметнички и побуњенички, род чије срце не беше постојано, чији дух немаше поверења у Бога. (9) Као синови Јефремови, стрелама наоружани, који се повукоше усред борбе. (10) Не држаше завета Божјег, одбише да следе упутства Његова. (11) И заборавише дела Његова, и чудеса Његова која им показа. (12) Пред очима отаца њихових чудо учини, у земљи Египатској, у пољу Цоану. (13) Начини усек посред мора и проведе их, чинећи да вода стоји као насип. (14) И вођаше их облаком дању, а током ноћи светлошћу огња. (15) Усече стену у пустињи и даде да пију, као из бездана неизмерних. (16) Изведе воду текућу из камена, и потече надоле, као потоци водни. (17) Али они наставише да греше против Њега, бунећи се против Свевишњег у земљи пустој. (18) Свесно кушаху Бога, када су тражили храну за себе. (19) И говорише против Бога када казаше: Не може ли Бог спремити трпезу празничну у пустињи? (20) Гле, удари камен и потекоше воде, и потоци преплавише, тим пре може хлеб дати. Може ли обезбедити месо народу своме? (21) И чу Господ и прође их се, и огањ се запали против Јакова, и бес се подиже на Израела. (22) Јер се не поверише у Богу, нити повероваше у спасење Његово. (23) Он заповеди облацима горе, и отвори врата небеска. (24) И запљусну их маном за јело, и даде им жито небеско. (25) Сваки човек поједе јуначки обед, посла им требовање у изобиљу. (26) Учини да одлети ветар источни са небеса, и управи силом својом ветар јужни. (27) И засу их месом као прашином, и као песком морским, птицама крилатим. (28) И учини да падну посред шатора Његова,  около жилишта Његова. (29) И једоше и наситише се веома, и испуни жеље њихове. (30) Жеље њихове осташе при њима, иако уста њихова беху већ пуна храном њиховом. (31) И подиже се бес Божји против њих, и поби дебелокошце међу њима, и омладину њихову покори. (32) Упркос свему овоме, они наставише да греше, и не поверише се чудесима Његовим. (33) И учини да се дани њихови окончају у таштини, и године њихове у невољи. (34) Када их удари, тражиће Га, повратиће се, и раниће Богу (на молитву), (35) сећајући се да је Бог стена њихова, Бог Свевишњи Искупитељ њихов. (36) Па опет они Га вараше беседом својом, они Му лагаху устима својим. (37) Срца њихова не беху постојана према Њему, и не беху верни Завету Његовом. (38) Али Он, будући милосрдан, опростио је преступе, и неће разорити, Он уздржа срџбу своју, ко зна који већ пут. И не даде да прође сав бес Његов. (39) Јер се Он сети да су они само тело, дашак који пролази и не враћа се. (40) Како су Му се често противили у пустињи, жалостили су Га у земљи опустелој. (41) Опет и опет кушаху Бога, Светог Израелова, како би Га умањили. (42) Они се не сећају руке Његове, дана када их избави од непријатеља. (43) Како Он постави знаке своје у Египту, Своја чудесна дела у долини Цоану. (44) И реке њихове у крв преврати, и њихове текуће воде у непитке. (45) Посла на њих ројеве муха, и поједоше их и жабе да их униште. (46) И жетве њихове даде црвима, и труд њихов скакавцима. (47) Поби винограде њихове градом и сикоморе њихове мразом. (48) И предаде граду животиње њихове, и стоку њихову главњама огњеним. (49) Посла на њих Његов бес пламени, срџбу, понижење и невољу, веснике зла на мисију. (50) И одмери стазу бесу Своме, и не заустави смрт, и животе њихове куги предаде. (51) И удари све првенце Египатске, почетак снаге у шаторима Хамовим. (52) И даде да иде, као овца народ Његов, и управљаше их као стадо у пустињи. (53) И вођаше их поуздано, и не препадоше се када море преплави непријатеље њихове. (54) И доведе их у предел свој свети, на брдо које је запосео десницом Својом. (55) Растера народе испред њих, раздели им шпагама наслеђе и даде да у шаторима њиховим бораве племена Израелова. (56) Па опет кусаху и противише се Богу Свевишњем, и уредби Његових се не предржаваху. (57) И одметнуше се и вређаху као очеви њихови. Преокренуше се у лук искривљен. (58) И разгневише Га са њиховим горњим местима и са идолима њиховим љубоморним Га учинише. (59) Чу Бог и разгневи се и одбаци сасвим Израел. (60) И напусти жилиште у Шилу шатор који постави међу њима. (61) Силу Своју /Ковчег Завета, уп. пс. 132:8/ даде у ропство, и част Своју у руке непријатеља. (62) И предаде мачу народ Свој, устаде против наслеђа Свога. (63) Огањ сажеже момке њихове, а девојке њихове неудате осташе. /девојкама својим не узносише хвалу./ (64) Свештеници њихови од мача падоше, и удовице њихове не заплакаше. (65) И устаде Господ, као из сна, као јунак при вину радосно кличући. (66) И удари непријатеље Своје позади, наневши им срам вечни. (67) И одбаци шатор Јосифов, и не изабра племе Венијаминово, (68) А изабра племе Јудино, брдо Сион које воли. (69) И сазида, као небеса храм Свој, као земљу, коју је основао заувек. (70) И изабра Давида слугу Свога, и узе га од тора овчијег. (71) Од јагањаца сисанчади доведе га да напаса Јакова, народ Његов, и Израел наслеђе Његово. (72) Напаса их срца чиста, вештим рукама их води.
СЛАВА.

Псалам 79/78.

(1) Псалам Асафов.
Боже, незнабошци опседоше наслеђе Твоје, оскврнише храм Твој свети. Јерусалим у рушевине претворише, (2) мртва тела слугу Твојих, за храну птицама небеским предаше, плот /тело/ преподобних Твојих зверима земаљским. (3) Пролише крв њихову као воде около Јерусалима, не дајући им погреба. (4) Постадосмо поруга суседима својим, подсмех и ругло онима који су око нас. (5) Докле ћеш, Господе, гневити се стално, докле ће се распаљивати као огањ љубомора Твоја. (6) Излиј љутњу Своју на многобошце који Те не познају, и на царства која не призивају име Твоје. (7) Јер прождреше Јакова и пребивалиште његово опустошише. (8) Не присећај се пређашњих грехова наших, нека нас брзо предухитре милости Твоје, јер много ниско падосмо. (9) Помози нам, Боже, Спаситељу наш, због славе имена Твога и избави нас. Опрости нам грехе наше имена Твога ради. (10) Зашто да кажу незнабошци: "где је њихов Бог?" Нека буде знано међу незнабошцима, а пред очима нашим да Ти освећујеш проливену крв служитеља Твојих. (11) Нека дође преда Те уздисање сужњева. Сачувај на смрт осуђене, по величини силе Своје. (12) Узврати суседима нашим седмоструко назад /буквално: у наручје/ увреде којима Те вређаху, Господе. (13) И ми, народ Твој, стадо паше Твоје, славићемо Те заувек, из колена у колено, објављиваћемо хвале Твоје.

Псалам 80/79.

(1) Начелнику певачком по јоргованима, сведочанство Асафово, псалам.
(2) Приклони уво, пастиру Израела, који водиш Јосифа као овцу. Пројави се Ти који столујеш на Херувимима. (3) Испред Јефрема, Венијамина и Манасије, покажи силу Своју, и притеци нам у помоћ. (4) Обнови нас, Господе, и учини да засија лице Твоје и бићемо спасени. (5) Господе Боже над војскама, докле ћеш презирати /буквално: фућкати (на)/ молитву народа Свога. (6) Хранио си их сузама као хлебом, напајао си их сузама многим. (7) Поставио си нас за спотицање /свађу/ суседима нашим, и непријатељи наши се подсмеваху. (8) Господе Боже над војскама, обнови нас, покажи наклоност Своју, да будемо спасени. (9) Лозу винову из Египта си ишчупао, истерао си странце и пресадио си је. (10) Земљу си рашчистио за њу, да пусти корење своје и испуни земљу. (11) Планине беху прекривене сенком њеном, моћни кедри гроздовима њеним. (12) Гране њене досегоше до мора, шибљике њене до реке. (13) Зашто си разбио ограду њену, па је чупају сви који туда пролазе. (14) Дивљи вепар из шуме је сатире, и звери пољске њоме се хране. (15) Боже над војскама, поврати се, погледај са неба и види и посети виноград овај. (16) И учврсти њега, који посади десница Твоја, и изданак који си учинио јаким за Себе. (17) Јер је спржен огњем и сасечен, због одвраћања лица Твога нестаће. (18) Помози /дај руку/ човеку с Твоје десне стране, ономе кога си оснажио за Себе. (19) Ми се нећемо одвратити од Тебе, сачувај живот наш да бисмо могли призивати име Твоје. (20) Боже над војскама, обнови нас, покажи наклоност Своју да бисмо били спасени.

Псалам 81/80.

(1) Начелнику певачком на гититу, од Асафа.
(2) Кличите радосно Богу, снази нашој, кличите Богу Јаковљевом. (3) Подигните песму, нек удари тамбурина, и харфа умилна са псалтиром. (4) Затрубите рог у новомесечје, у назначено време дана празника нашег. (5) То је закон за Израел, одлука Бога Јаковљева. (6) Указ Јосифу, који постави док се пењаше у Земљу /Земља је друго име за Израел/ из Египта. Језик који не знадох чух. (7) Растеретио сам плећа његова од бремена, шаке његове ослободих од крчага. (8) У невољи си вапио и избавио сам те, одговорих ти из тајног места муње, испитао сам те на водама Мерибским. (9) Слушај, народе мој, сведочићу против тебе Израелу, ако ли ме само послушаш, (10) неће бити у тебе страног бога, и нећеш се клањати богу туђем. (11) Ја сам Господ Бог твој који те је извео из земље Египатске. Отвори широм уста своја и Ја ћу их испунити. (12) И не послуша народ Мој гласа Мојега, Израел не мари за Мене. (13) И послах их у тврдоћи срца њихових, нека иду по намерама својим. (14) О, да Ме послуша народ Мој, да је Израел следио путеве Моје. (15) Ја бих одмах потчинио непријатеље његове, и подигао бих руку Своју на тлачитеље његове. (16) Они који мрзе Господа, потчиниће Му се и то ће бити, њихов суд /буквално: њихово/ до века. (17) Он даде да једу жито млечно, и из стене медом насити их.
СЛАВА.

Псалам 82/81.

(1) Псалам Асафов.
Стоји Бог у заједници Божјој, посред богова суди. (2) Докле ћете судити неправедно, показујући наклоност зликовцима. (3) Судите немоћног и сироту, учините правду сиромаху и нишчем, (4) избавите сиромаха и оног који је у потреби, од руку зликоваца спасите их. (5) Нити познају, нити разумеју, у тами ходе и тресу се све основе земље. (6) Држао сам вас за богове и синови Свевишњег све. (7) Међутим, умрећете као људи, као кнезови падате. (8) Устани, Боже, суди земљи, јер су сви народи наслеђе Твоје.

Псалам 83/82.

(1) Песма, псалам Асафов.
(2) О Боже, не замолчи, не прећути, не мируј, о Боже. (3) Јер гле, непријатељи Твоји бесне, и они који Те мрзе дижу главу. (4) Кују заверу против народа Твога, саветују се међу собом против оних које си уризничио. (5) Рекоше: ходите да их сасечемо, да не буду више народ, и да се не помиње више име Израел. (6) Једногласни су у намерама својим, да учине /буквално: пресеку/ завет против Тебе. (7) Шатори Едомски и Исмаилћански, Моав и Хагарими. (8) Гебал и Амон и Амалек, Филистија са житељима Тира. (9) Чак и Асирија им се придружи, помажу синове Лотове. (10) Учини им као што си учинио са Мидијаном, са Сисаром, са Јабином, у потоку Кишону. (11) Уништени беху у Еин Дору, посташе гнојиво земљи. (12) Кнезове њихове учини као Ореба и Зееба, све кнезове њихове као Зебаха и Цалмуна. (13) Који рекоше: узмимо за себе посед Божји. (14) Боже мој, учини их да буду као вртлог, као слама на ветру. (15) Као што огањ спаљује шуму, као што ватра пали горе. (16) Прогони их буром Твојом, и ветреним вртлогом мучи их. (17) Испуни лица њихова срамом, да би тражили име Твоје, Господе. (18) Нека се посраме и уневоље заувек, нека се разбију и нестану. (19) Нека знају да је Име Твоје, само Твоје: Господ, и да си Ти Свевишњи над целом земљом.

Псалам 84/83.

(1) Начелнику певачком. На гититу синова Корахових. Псалам.
(2) О како су драга места боравка Твога, Господе над војскама, (3) чезнем и топим се за двориштима Господњим, кличу од радости срце моје и тело моје Богу Живоме. (4) Птица нађе дом и грлица гнездо себи, да положи птиће своје, код олтара Твојих, Господе над војскама, Царе мој и Боже мој. (5) О блаженства оних који живе у дому Твоме, они те увек хвале. (6) О блаженства човека чија је снага у Теби, коме су путеви поклонички у срцу, (7) који пролазе кроз долину Бака, она је за њих као извор, као базен који су прекриле раније падавине. (8) Они иду све јачи и јачи да се појаве пред Господом у Сиону. (9) Господе Боже над војскама, услиши молитву моју, приклони уво, Боже Јаковљев. (10) Види, Боже, штиту наш, и погледај на лице Помазаника Свога. (11) Бољи је један дан у двориштима Твојим, него хиљаду (било где друго). Ја ћу радије бити при прагу дома Бога мога, него у шаторима злога. (12) Јер је сунце и штит Господ Бог, Господ обдарује благодати и славом. Он неће лишити добара оне који ходе достојанствено. (13) О Господе Боже над војскама, како је блажен човек који се узда у Тебе.

Псалам 85/84.

(1) Начелнику певачком, синова Корахових, псалам.
(2) Волиш земљу Своју, Господе. Повратио си робље Јаковљево. (3) Опростио си народу Своме преступе, покрио си све грехе њихове. (4) Прибрао си сав гнев Свој, повратио си се од срџбе јарости Своје. (5) Поврати нас, Боже спасења нашег, и поништи љутњу Своју према нама. (6) Хоћеш ли се до века љутити на нас? Хоћеш ли из колена у колено вући гнев Свој? (7) Да, повратићеш се, да нас у животу одржиш, да се радује народ Твој Тобом. /у Теби./ (8) Дај нам, Господе, да видимо верност Твоју, и подари нам спасење Твоје. (9) Слушаћу шта ће рећи Бог Господ, Он ће обећати добробит народу Своме, и вернима својима, само да се не врате лудости. (10) Помоћ Његова је близу оних који Га се боје, слава ће Његова боравити у земљи нашој. (11) Верност и истина су се среле, правда и добробит су се целивале. (12) Истина клија из земље, правда погледа доле са небеса. (13) Господ дарује доброту Своју, земља наша даје плодове своје. (14) Правда пред Њим иде, када ставља стопе Своје на пут.
СЛАВА, И САДА: АЛИЛУЈА. 

 

[Бранко Авдагић]

КАТИЗМА 12.

Псалам 86/85.

(1) Молитва Давидова. Приклони, Господе, уво Своје и услиши ме, јер сам ја сиромах и у потреби. (2) Сачувај ме у животу, јер сам веран. Спаси слугу Свога, Ти Боже мој, слугу који се узда у Тебе. (3) Смилуј се на мене, Господе, јер Тебе призивам цео дан. (4) Развесели живот слуге Свога, јер Теби стремим, Господе. (5) Јер си ти, Господе, добар и опрашташ и велика је љубав /благонаклоност/ Твоја према свима који Те призивају. (6) Приклони уво, Господе, молитви мојој, и обрати пажњу гласу мољења мога. (7) У дан невоље моје призивам Тебе. Јер ме Ти услишиш. (8) Нема га као Ти међу боговима, Господе, и нема дела као што су Твоја. (9) Сви народи које си створио доћи ће и поклониће се пред Тобом, Господе, и прославиће име Твоје. (10) Јер си Ти велики и чиниш чудеса, Ти си Бог Једини. (11) Научи ме, Господе, путу Твоме, и ићи ћу у истини Твојој, да целим срцем поштујем име Твоје. (12) Хвалићу Те, Господе Боже мој, свим срцем својим, и славићу име Твоје довека. (13) Јер је љубав Твоја голема према мени, и избавио си ме од шеола најдубљег. (14) Боже, гордељивци устадоше на мене, и скуп тлачитеља тражи живот мој. (15) Али, Ти си, Господе Боже мој, милосрдан и милостив, дуготрпељив и многомилостив и веран. (16) Окрени се к мени и помилуј ме, даруј снагу Своју слузи Своме. И спаси сина слушкиње Твоје. (17) Покажи ми знак благонаклоности, да виде они који ме мрзе и да се посраме јер си ми Ти, Господе, помогао и утешио ме.

Псалам 87/86.

(1) Синова Корахових, псалам, песма.
Основао је Господ Сион на горама светим. (2) Он воли врата Сиона више од свих жилишта Јаковљевих. (3) Славне ствари су речене о теби, граде Божји. (4) Помињем Рахав и Вавилон од оних који ме познају. Гле, Филистија и Тир и Куш – сваки је рођен ту. (5) А за Сион се може рећи: "сваки човек је у њему рођен", и Он, Свевишњи, штити га. (6) Господ бележи у списак народа, да је сваки човек рођен тамо. (7) Певачи као и свирачи (ће рећи): "Сви моји извори су у теби".

Псалам 88/87.

(1) Песма. Псалам синова Корахових. Начелнику певачком, на махалат леанот, поучни (маскил) од Хејмана Езразхита.
(2) Господе Боже спасења мога, када Те дању и ноћу призивам, (3) нека досегне молитва моја до Тебе. Приклони уво Своје клицању моме. (4) Јер се засити живот мој зала, до шеола пристигох. (5) Прибројан бих онима који силазе у ров, постадох као човек без снаге, (6) отпуштен /буквално: ослобођен/ међу мртве, као жртве које леже у гробу. Којих се више не сећаш, које су одбачене од руке Твоје. (7) Поставио си ме на дно јаме, у места мрачна у дубине. (8) Натоварио си на мене јарост Своју, и ударима /валовима/ Својим смиреним си ме учинио. (9) Удаљио си познанике моје од мене, поставио си ме за гађење њима. Затворен сам и немам излаза. (10) Око је моје јадиковало због сиромаштва, призивах Те, Господе, сваки дан, пружах к Теби руке своје. (11) Еда ли ћеш мртвима чинити чуда? Или ће мртви /буквално: сенке/ васкрснути па Те хвалити. (12) Хоће ли бити у гробу расказана милост Твоја, и верност Твоја у пропасти. (13) Еда ли ће у тами бити познато чудо Твоје, и правда Твоја у земљи заборава? (14) А ја, ја вапим к Теби, Господе, свако јутро молитва моја предусреће Те. (15) Зашто ме одбацујеш Господе, скриваш ли лице Своје од мене? (16) Сиромах сам сам и трошан од младости. Страх и препаде Твоје носим, ослободи ме, молим Ти се. /текст нејасан/ (17) Погодише ме љутње Твоје, застрашивање Твоје уништи ме. (18) Опколише ме као воде нео дан, стежу ме са свих страна. (19) Удаљио си од мене пријатеља и ближњега, и познаника мога од погледа мога. /буквално: у таму/
СЛАВА.

Псалам 89/88.

(1) Поучан (маскил) Ејтана Езрахићана.
(2) Певаћу свагда о благонаклоности Господњој, уста ће моја објављивати верност Твоју. (3) Да, објављујем: "Твоја је Љубав постојана во вјеки." У небесима си установио верност Своју. (4) Учиних /буквално: пресекох/ завет с избраним својим, заклех се Давиду слуги своме: (5) Заувек ћу учврстити наслеђе твоје, трон ћу ти саздати за вечност. (6) Чуда су Твоја хваљена на небесима, Господе, а верност Твоја у заједници светих. (7) Ко ће на небу стати наспрам Тебе, Господе, ко је подобан Теби, Господе, међу боговима. (8) Бог који је веома застрашујући у савету светих, страшан према свима који Га окружују. (9) Господе Боже над војскама, ко је као Ти! О Боже, окружење Твоје је верност Твоја. (10) Ти владаш над гордости мора, када се дижу таласи његови, Ти их умирујеш. (11) Ти си разбио Рахава који беше као леш, силном руком Својом расточио си непријатеље Своје. (12) Твоја су небеса, и Твоја је земља; васељену и пуноћу њену Ти си основао. (13) Север и југ Ти си створио, Тавор и Хермон кличу од радости имену Твоме. (14) Силна је мишица Твоја, показа се моћном рука Твоја, узвишена је десница Твоја. (15) Правда и суд су основа престола Твога, верност и истина су пред лицем Твојим. (16) Блажен је народ који познаје клик радости, Господе, они иду у светлости присуства Твога. (17) Именом Твојим радоваће се цео дан, у правди Твојој исправиће се. (18) Ти си снага њихова славна, благонаклоношћу Твојом узноси се снага наша. (19) Да, штит наш је од Господа, и цар наш од Светог Израелова. (20) Када си се једном пројавио, рекао си светоме Своме: Помогао сам јунака свога, подигао сам избранога из народа. (21) Нађох Давида слугу Свога, уљем светости Своје помазао сам га. (22) Рука ће Моја бити са њиме, мишица Моја ће га учврстити. (23) Непријатељ га неће затећи, и преступник га неће понизити. (24) Ја ћу разбити непријатеље његове пред њим, и оне који га мрзе погодићу. (25) Верност Моја и љубав Моја биће уз њега, и именом Мојим уздигнуће се снага његова. (26) И поставићу на море руку његову, и на рекама десницу његову. (27) Он ће Ме звати, Оче мој, Ти си Бог мој, стена спасења мога. (28) Поставићу га за прворођеног, Најузвишенијег међу царевима земаљским. (29) Верност Своју њему чуваћу заувек, Моје савезништво биће му поуздано. (30) Учврстићу род његов заувек, и трон његов док год небо траје. (31) Ако синови његови одбаце Тору Моју, и не иду уредбама Мојима, (32) ако оскрнаве правила Моја, и заповести Моје не буду држали, (33) Штапом ћу их подсетити у преступима њиховим, и са камџијом безакоња њихова. (34) Али благонаклоност Своју нећу му отказати, нећу га изневерити у оданости Својој. (35) Нећу оскрнавити завета Свога, нити ћу променути оно што изађе са усана Мојих. (36) Једном се заклех за свагда у светињи Својој, хоћу ли Давиду слагати? (37) Наслеђе његово ће бити до века, и престо његов као сунце преда Мном. (38) Као месец, постављен је заувек, и као сведок веран на небу. (39) Па опет, Ти си одбацио и презрео, разбеснео се на помазаника Свога, (40) порекао си завет са слугом Својим, до праха земнога омаловажио си венац његов. (41) Поломио си све ограде његове, утврђења његова у рушевине си претворио. (42) Сви пролазници су га похарали, постаде поруга суседима својим. (43) Узвисио си десницу тлачитеља његових, обрадовао си све непријатеље његове. (44) Отупио си оштрицу мача његова, и ниси га подржао у рату. (45) Прекратио си сјај његов, и претурио си на земљу престо његов. (46) Скратио си дане младости његове, срамотом си га обавио. (47) Колико дуго, Господе, хоћеш ли заувек скривати лице Своје? Докле ће се распаљивати гнев Твој као огањ? (48) Опомени се како је кратак живот мој, зар си за таштину створио сваког човека! (49) Који човек ће живети а да не види смрт. Ко може избећи руке шеола? (50) Господе, где су благонаклоности Твоје оне прве? Заклео си се Давиду на верност. (51) Опомени се, Господе, увреда слугама Својим, које сам носио у недрима мојим од народа многих. (52) Којим поругаше непријатељи Твоји, Господе, којим поругаше стопе помазаника Твога. (53) Благословен је Господ у векове. Амин и Амин.
СЛАВА.

Четврта књига псалама

Псалам 90/89.

(1) Молитва Мојсеја човека Божјег.
Господе, у сваком поколењу био си нам место боравка. (2) Пре него се горе родише, и пре него си земљу и свет обликовао, од вечности у вечности Ти си Бог. (3) Ти чиниш да се човек у прах враћа, јер си заповедио: "повратите се смртници". (4) Да, хиљаду година у очима Твојима су као дан јучерашњи, који прође, као стража ноћна. (5) Сном их обасипаш, јутром су као трава обновљени. (6) Јутром цвета и мења се, вечером таји и суши се. (7) Јер гнев Твој уништи нас и јарост Твоја сажеже нас. (8) Поставио си преступе наше преда Се, тајне (грехе) наше у светлост лица Свога. (9) Сви дани наши у бес Твој се претворише. Године наше несташе као помисао. (10) Животни век наш је седамдесет година, осамдесет ако смо снагом обдарени, па и тада већина је бол и преступ. Јер прођу брзо и ми смо нестали. /буквално: одлетели/ (11) Ко познаје силу гнева Твога? Твој гнев је сразмеран страху од Тебе. (12) Научи нас бројати правилно дане наше, да бисмо познали и задобили мудрост срца. (13) Поврати се, о Господе, докле ћеш? Помилуј слуге Своје. (14) Насити нас већ јутром верношћу Својом, да бисмо клицали и радовали се у све дане наше. (15) Обрадуј нас за године када смо злопатили, онолико колико си нас и кажњавао. (16) Нека слуге Твоје виде дела Твоја. И њихова деца славу Твоју. (17) Нека благопријатност Господа Бога нашега буде на нама, учврсти дела руку наших, о, учврсти дела руку наших.

Псалам 91/90.

(1) Онај који борави у скривености Свевишњег, у сенци Свемогућег проводи ноћ. (2) Кажем Господу: Прибежиште и утврђење моје си Ти, Боже мој, у Тебе се уздам. (3) Јер те Он избавља од замке ловачке, и од куге разорне. (4) Перјем својим покриће те, и под крилима Његовим бићеш сигуран. Верност је Његова штит који опасује. (5) Нећеш се бојати од страха ноћнога, нити стреле која лети дању. (6) Од куге која иде у тами, нити мора која разара усред дана. (7) Пашће хиљада на твоју (леву) страну, и десет хиљада на твоју десну страну, а тебе се неће дотаћи. (8) Погледаћеш својим очима, и плату зликоваца ћеш видети. (9) Да, Господе, Ти си уточиште моје, поставио си највише висине местом боравка Свога. (10) Неће Те зло дотаћи, и бољка се неће приближити шатору Твоме. (11) Јер ће анђелима својима заповедити за тебе, да те чувају на свим путевима. (12) На дланове ће те подићи, да не дотакнеш камен ногом твојом. (13) На лава и аспиду нагазићеш, погазићеш лавића и змаја. (14) Јер се приволе Мени, избавићу га, на висину ћу га поставити јер име Моје зна. (15) Призваће Ме и одговорићу му, са њиме ћу бити у невољи, избавићу га и прославићу га. (16) Заситићу га данима многима. И даћу да види спасење Моје.
СЛАВА, И САДА: АЛИЛУЈА.

[Бранко Авдагић]

Prevod je jako ružan, ali neka ga na netu. Sve treba staviti na net.

[Бранко Авдагић]

КАТИЗМА 13.

Псалам 92/91.

(1) Псалам, песма; за дан суботњи.
(2) Добро је захваљивати Господу, и псалмопојати имену Твоме, Свевишњи. (3) Објављивати већ јутром љубав Твоју, и верност Твоју сваку ноћ. На десетоструној харфи, уз попевање на лири. (4) Јер си ме обрадовао делом Својим, Господе, кличем од радости пред делима руку Твојих.(5) Како су велика дела Твоја, Господе, и неизмериве замисли Твоје. (6) Човек невежљив /буквално: глуп/ неће познати и луд неће разумети ово. (7) Иако зликовци расту као трава, иако злодели цветају, то је само да би најзад и заувек били уништени. (8) А Ти горе, Ти си Господ заувек. (9) Јер гле, непријатељи Твоји, Господе, гле, непријатељи Твоји засигурно нестају. Сви злодели су прогнани. (10) Подигао си рог мој високо, као рог бивола. Погружен сам у уље свеже. (11) И погледаће очи моје на оне који ме уходе, који устају против мене, чуће уши моје пад злодела. (12) Процветаће праведник као палма, као кедар ливански узрашће. (13) Они који су засађени у Дому Господњем, цветају у двориштима Бога нашега. (14) У старости још увек плодове дају, пуни су сочности и свежине. (15) Сведочећи да је Господ прав, Он је стена моја, и нема преступа у Њему.

Псалам 93/92.

(1) Господ је цар. Достојанством је обучен, Обукао се Господ у силу, препојасао се њоме. Учврстио је васељену да се не помери. (2) Престо је Твој учвршћен од давнина, Ти бивствујеш од вечности. (3) Бука река се чује, Господе, бука река је громовита, треште валови њихови. (4) Изнад грмљавине вода изобилних и дивних, таласа морских, славан је на висинама Господ. (5) Наредбе су Твоје заиста поуздане, дому Твоме доликује светиња, Господе, док трају дани.

Псалам 94/93.

(1) Боже праведног суда, Господе Боже праведног суда, пројави се. (2) Придигни се, Судијо земље, узврати гордима плату. (3) Колико дуго ће, Господе, зликовци, колико дуго ће зликовци да се преузносе? (4) Хоће ли пророковати, хоће ли говорити увреде, хоће ли се сви злодели хвалити? (5) Разбијају народ твој, Господе, и наслеђе Твоје понижавају. (6) Удовицу и дошљака кољу, и сироте убијају. (7) Они кажу: не види Господ, и не обраћа пажњу Бог Јаковљев. (8) Уразумите се, народе неразумни, и ограничени, /буквално: лудаци/ када ћете се умудрити. (9) Онај који је уво посадио, неће ли чути? Неће ли Онај који је око обликовао видети. (10) Неће ли Онај који исправља народе казнити? Онај који учи човека познању. (11) Зна Господ да су намере човека сујетне. (12) О блаженстава човека кога Ти поучаваш, Господе, и Тори Твојој учиш га. (13) Да му даш мир у дане зле, док се не ископа јама зликовцу. (14) Јер неће Господ напустити народ свој, и наслеђе своје неће оставити. (15) Правда ће се вратити суђењу, њој ће следити сви праведни срцем. (16) Ко ће за мене устати против зликоваца? Ко ће се успротивити преступницима уместо мене? (17) Да не би Господ помоћ моја, ја бих брзо почивао у месту муклом. (18) Када помислим да је нога моја отказала, верност Твоја учвршћује ме, Господе. (19) При изобиљу брига које ме провејавају, тешење Твоје радује душу моју. (20) Хоће ли бити супарник Теби овај трон безакоња, који ствара бол упркос закона. (21) Сабиру се заједно против живота праведника, и невиног на смрт осуђују. (22) Али Господ је мени моје Горње место, /небо/ Бог мој је стена уточишта мога. (23) И поврати Господ на њих преступе њихове, и у злу њиховом уништи их, уништи их Господ Бог наш. СЛАВА.

Псалам 95/94.

(1) Ходите, да ускликнемо радосно Господу, да возгласимо стени спасења нашега. (2) Дођимо пред лице Његово у хвали. У псалмопојању кличимо Му. (3) Јер је Господ велики Бог, и цар велики над боговима. (4) У руци су Његовој дубине земље, и врхови планински су Његови. (5) Његово је море, Он га створи. И земља, коју руке Његове обликоваше. (6) Дођите, поклонимо се и пригнимо кољена пред Господом који нас створи. (7) Јер је Он Бог наш, и ми смо народ паше Његове, стадо које Он чува. О, да само послушате глас Његов данас. (8) Нека не отврдну срца ваша као у Мериби, као у дан Масе у пустињи. (9) Када Ме кушаше оци ваши, када Ме испитиваше, иако су видели дело Моје. (10) Четрдесет година печалан бејах од нараштаја овога, и рекао сам: Они су народ помућеног духа, /буквално: срца/ они не познају путеве Моје. (11) За њих се заклех у гневу Своме, неће никада доћи у Моје место покоја.

Псалам 96/95.

(1) Певајте Господу песму нову, нека пева Господу сва земља. (2) Певајте Господу, благосиљајте име Његово. Благовестите из дана у дан спасење Његово. (3) Објављујте славу Његову међу незнабошцима, и чудна дела Његова у свим народима. (4) Јер је велик Господ и хваљен веома, Он је страх и трепет за све богове. (5) Јер су сви богови народа идоли, а Господ небеса створи. (6) Слава и достојанство су пред Њим, сила и сјај су у храму Његовом. (7) Предајте /буквално: припишите/ Господу, о породице народа, предајте Богу славу и моћ. (8) Предајте Господу славу имена Његовог, принесите принос и уђите у дворишта Његова. (9) Поклоните се Господу у слави светиње, нека се у болу нађе пред Њим сва земља. (10) Објавите међу народима: Господ је цар! Свет стоји чврсто, неће се померити, Он суди народе право. (11) Нека се веселе небеса и нека се радује земља, нека се заљуља море и све што је у њему. (12) Нека се узнесе поље и све што је у њему, нека сва дрвета у шуми закликћу од радости (13) Пред Господом, јер Он долази, јер Он долази да влада земљом, Он ће управљати светом у правди и народима у истини.

Псалам 97/96.

(1) Господ је цар, нека се весели земља и радују острва многа. (2) Облак дебели га опасује, правда и суд су основа престола Његова. (3) Огањ му претходи спаљујући непријатеље Његове са свих страна. (4) Осветлише муње Његове васељену, земља виде и мука је снађе. (5) Планине се растапају као восак пред Господом, пред Господаром целе земље. (6) Објављују небеса правду Његову, славу Његову виде сви народи. (7) Нека се посраме сви који служе резаном лику, који се хвале идолима, нека се поклоне Њему сва бића божанска (идоли). (8) Чувши то, Сион се узвесели, кћери Јудине се обрадоваше. Због судова Твојих, Господе. (9) Јер си Ти Господ Свевишњи над свом земљом, уздигао си се веома, над свим боговима. (10) О ви који љубите Господа, мрзите зло. Он штити животе верних својих, од руке зликоваца избавља их. (11) За праведника светлост је посејана, а за праведне срцем радост. (12) О ви праведни, радујте се у Господу, хвалите Га спомињући светињу Његову.
СЛАВА.

Псалам 98/97.

(1) Певајте Господу песму нову, јер чудеса учини. Његова десница, Његова света рука победу Му учини. (2) Дао је Господ да се позна победа Његова, пред очима народа открио је правду Своју. (3) Сетио се благонаклоности /хесел/ Своје и верности Своје Према дому Израелову. До крајева земље виђена је победа Бога нашега. (4) Кличите радосно Господу, сва земља, нека се заломи прасак, ускликните и псалмопојте. (5) Певајте Господу на лири, на лири и гласом псалмопоја. (6) Са трубама и гласом рога /шофара/ кличите радосно пред царем Господом. (7) Нека се потресе море и све што је у њему, васељена и житељи њени. (8) Нека реке запљескају рукама, и горе заједно са њима, нека кличу од радости. (9) У присуству Господњем, јер Он долази да влада земљом; Он ће владати земљом праведно, и народом Својим право.

Псалам 99/98.

(1) Господ је цар, народи негодују. Он седи на херувимима, земља се потреса. (2) Велик је Господ на Сиону, и узнесен је над свим народима. (3) Нека хвале име Твоје велико и страшно, оно је свето. (4) Снага неког цара је волети правду, Ти си установио праведност, суд и правду учинио си Јакову. (5) Узносите Господа Бога Нашега, поклоните се подножју ногу Његових, Он је свет. (6) Мојсије и Арон између свештеника Његових, и Самуило међу онима који призивају име Његово. Призиваше Господа и Он им одговори. (7) Он им говораше у стубу од облака, они су слушали уредбе Његове, закон који им је дао. (8) Господе Боже наш, Ти си им одговорио. Ти беше њима Бог који опрашта, али и који се освећује за недела њихова. (9) Узносите Господа Бога Нашега, поклањајте се према светој гори Његовој, јер је свет Господ Бог наш.

Псалам 100/99.

(1) Псалам за благодарност.
Ускликните Господу, сва земљо. (2) Служите Господу с радошћу, приђите Му са усклицима весеља. (3) Исповедите да је Господ Бог. Он нас је створио и ми смо Његови, народ Његов, стадо паше Његове. (4) Дођите вратима Његовим са благодарношћу, у дворишта Његова са хвалом, хвалите Га. Благосиљајте Га. (5) Јер је добар Господ, Његова благонаклоност је заувек, Његова верност за сва поколења.

Псалам 101/100.

(1) Давидов. Псалам.
Певаћу о верности и праведности, псалмопојаћу Теби, о Господе. (2) Мудро ћу изучавати пут непорочни, када ћу га достићи? Ићи ћу чиста срца посред дома мога. (3) Нећу ставити пред очи моје ништа ђавоље. /буквално: Велијалово/ Дела отпадника сам презрео, неће се залепити за мене. (4) Наопаке мисли су далеко од мене, нећу да знам ништа зло. (5) Ко клевета ближњега свога у тајности, тога ћу уништити. Поглед горди и срце што много хоће не подносим. (6) Моје су очи на људима од поверења на земљи, да буду са мном. Онај који иде путем непорочним служиће ми. (7) Неће седети у дому моме онај који обмањује, који говори лаж, неће опстати преда мном. (8) Свако јутро уништићу све зликовце земље, одстранићу /буквално: одсећи ћу/ од града Господњег све преступнике.
СЛАВА, И САДА: АЛИЛУЈА.

[Бранко Авдагић]

КАТИЗМА 14.

Псалам 102/101.

(1) Молитва униженог када је клонуо, и излива пред Господом созерцавајуће слово своје.
(2) Чуј, Господе, молитву моју, и нека дође крик мој преда Те. (3) Не скриј лице Своје од мене у дан невоље моје. Приклони к мени уво Своје у дан када Те призивам, брзо, одговори ми. (4) Јер ишчезоше дани моји као огањ, и кости моје као главња сагореше. (5) Као трава покошена, суши се срце моје, и хлеб мој заборављам да једем. (6) Од гласа стењања мога кости моје кроз кожу моју пробијају. (7) Постао сам као пеликан пустињски, као сова на рушевинама. (8) Почивам будан и, гле, ево ме као птица усамљена на крову. (9) Цео дан ми се ругају непријатељи моји, бесни на мене проклињу ме. (10) Пепео једем као хлеб, и пиће моје са сузама мешам. (11) Због увреде Твоје и беса Твога, подигавши ме, треснуо си ме. (12) Дани су моји као сенка која расте /тј. дани нестају/, а ја се сушим као трава. (13) Али Ти, о Господе, вечно царујеш, и сви нараштаји Те помињу. (14) Ти ћеш устати, због љубави према Сиону, јер је време, испунио се рок за помиловање његово. (15) Јер нађоше задовољство слуге Твоје у камену његовом, и милосрдност у праху његовом. (16) И бојаће се народи имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Твоје. (17) Када Господ сазида Сион, и пројави се у слави Својој. (18) Када се окрене молитви развлашћеног, и не буде презирао молитве њихове. (19) Да се запише ово за наредно поколење, да народ који ће бити створен хвали Господа. (20) Јер погледа са висине светиње Своје, Господ са неба гледа на земљу. (21) Да чује уздисаје сужања, да одвеже на смрт осуђене. (22) Да би се објавило име Господње на Сиону, и хвала Његова у Јерусалиму. (23) Када се саберу народи заједно и царства да служе Господа. (24) Успут снагу моју смири, дане моје скрати. (25) Рекох, не узми ме у преполовљењу дана мојих, Боже мој, сви векови су године Твоје. (26) Давно си земљу основао, и небеса су дело руку Твојих. (27) Она ће нестати, а Ти остајеш, и сви ће као одежда овештати, И све ћеш их променити као одећу и уступиће место. (28) Али Ти, Ти си исти и године Твоје никада немају краја. (29) Нека живе синови слугу Твојих и нека се наслеђе њихово у присуству Твоме учврсти.

Псалам 103/102.

(1) Давидов.
Благослови, душо моја, Господа, нека цело моје биће благосиља свето име Његово. (2) Благосови Господа, о душо моја, и не заборављај сва уздарја Његова. /буквално: посластице/ (3) Он је Тај који опрашта све преступе твоје, и исцељује све болести твоје. (4) Откупљује од пропасти живот твој, крунише те верношћу и милосрђем. (5) Добрима сити чежње твоје, подмлађује те као орла. (6) Господ чини праведна дела и судове за све обесправљене. (7) Дао је познати путеве своје Мојсеју, и синовима Израеловим дела Своја. (8) Милосрдан је и благонаклон Господ, спор на гнев и изобилан у милосрђу. (9) Он не оптужује увек, и не срди се без престанка. (10) Није нам по гресима нашим учинио, нити нам је по преступима нашим узвратио. (11) Јер као што је небо од земље високо, још је већа љубав Његова према онима који Га се боје. (12) Колико је удаљен исток од запада, још је више удаљио преступе наше од нас. (13) Колико је милостив отац према деци, још је милостивији Господ према онима који га се боје. (14) Јер Он зна како смо обликовани, сећа се да смо прах. (15) Човек је као трава, дани су његови као цвет пољски, тако процветава. (16) Ветар га удари, и нема га, и само место његово га више не позна. (17) А верност Господња је одувек и заувек, на онима који Га се боје. И правда је Његова на синовима синова. (18) На онима који чувају завет Његов, и онима који спомињу одредбе Његове да би их извршавали. (19) Господ је установио на небесима трон Свој и царевање Његово је над свима. (20) Благосиљајте Господа, о анђели Његови, јунаци силни који служите речи Његовој, који слушате глас заповести Његове. (21) Благосиљајте Господа, све војске Његове, служитељи Његови, који чините вољу Његову. (22) Благосиљајте Господа, сва дела Његова, кроз цело царство Његово, благосиљај Господа, о душо моја.
СЛАВА.

Псалам 104/103.

(1) Благосиљај Господа, о душо моја, Велик си, Господе Боже мој. У част и величанство обукао си се. (2) Покриваш се светлошћу као хаљином, простиреш небеса као крило од шатора. (3) Он побада у воде стубове носеће својих горњих одаја, Он чини облаке тучне колима својим, Он иде на крилима ветра. (4) Он чини од ветрова веснике своје, и од ватре огњене Своје служитеље. (5) Он је установио земљу на чврстој основи њеној, да се никада не клима. (6) Дубоким водама као хаљином прекрио си је, воде стоје на брдима. (7) побегоше од удара Твога, од гласа грома Твога разбежаше се. (8) Брда се уздижу, долине се спуштају, на места која си установио за њих. (9) Границу си поставио да не прођу, да се не поврате више да покрију земљу. (10) Ти низводиш изворе у реке, које протичу између брда. (11) Напајају све звери пољске, гасе жеђ магарцима дивљим. (12) Птице небеске се настањују поред њих, и између грана цвркућу. (13) Он планине напаја из одаја Својих, земља се испуњава плодовима руку Твојих. (14) Дајеш да трава узраста за стоку, биље да га човек обрађује, да би извукао храну од земље. (15) Вино да весели срце човеково, да би му лице сијало више од уља, и хлеб који одржава живот човеков. (16) Залила су се довољно дрвећа Господња, кедри ливански које је засадио. (17) Тамо ће птице установити гнезда своја, рода у чемпресу дом њен. (18) Брда висока су за јарце дивље, камењари су уточиште за јазавце. (19) Начинио је месец да означава празновања, сунце, које зна време заласка свога. (20) Простиреш таму и настаје ноћ, у њој се покрећу /буквално: гмижу/ све звери шумске. (21) Лавићи од глади ричу, и траже од Бога храну за себе. (22) А када засија сунце, сакупљају се и одлазе да прилегну у скровишта своја. (23) Тада човек излази на рад свој, на посао свој до вечери. (24) Како су бројна дела Твоја, Господе, све си их премудрошћу створио. Пуна је земља творевина Твојих. /буквално: поседа Твога/ (25) Ту је море велико и пространо, тамо гмижу гмизавци и нема броја животињама, ни малим ни великим. (26) Тамо лађе плове, и кит онај кога си обликовао, да се игра у њему. (27) Сви од Тебе очекују да им даш храну у одређено време. (28) Дајеш им и сабиру, отвараш руку Твоју и насите се добро. (29) Скриваш лице Своје, они су у мукама, одузимаш дах њихов, они нестају. И враћају се у прах свој. (30) Враћаш духа Свога, они су створени, и обнављаш лице земље. (31) Нека слава Господња буде заувек, нека се Господ радује делима Својим. (32) Он погледа на земљу и она се тресе, Он се дотиче гора и оне се диме. (33) Док сам жив, певаћу Господу, псалмопојаћу Богу моме док постојим. (34) Нека Му буде слатка молитва моја, и нека ме обрадује Господ. (35) Нека ишчезну грешници са земље, и нека не буде више зликоваца. Благослови Господа, о душо моја. Алилуја.
СЛАВА.

Псалам 105/104.

(1) Хвалите Господа, призивајте име Његово и објављујте дела Његова међу народима. (2) Певајте Му и псалмопојте, созерцавајући и попевајући објављујте сва чудесна дела Његова. (3) Хвалите се именом светиње Његове, и нека се радују сви који траже Господа. (4) Тражите Господа, тражите силу Његову, тражите увек присуство Његово. (5) Сећајте се чуда која је учинио, красота Његових, и судова из уста Његових. (6) О, семе Аврама, слуге Његова, о, наследници Јакова изабрани Његови. (7) Он је Господ Бог наш, који управља целим светом. (8) Опомиње се вечно завета Свога, обећања које даде хиљадама нараштаја. (9) Који је учинио /буквално: пресече/ са Аврамом, и заклетве своје Исаку. (10) И установи је Јакову за закон, и Израелу за завет вечни. (11) Када је рекао: „дајем ти земљу Канан, удео премерени наслеђа вашег.“ (12) Тада њих беше мало на броју, шака дошљака у њој. (13) И одлазише и долазише од народа у народ, из царства једног народу другом. (14) Не допусти да их ико тлачи, и цареве казни због њих. (15) „Не дирајте месије моје, и пророцима мојима не чините зла.“ (16) И призва глад на земљу, и разби све намирнице животне. /буквално: све пекарске лопате/ (17) Посла пред њима човека Јосифа, који би продан као слуга. (18) Укротише букагијама ногу његову, гвожђе окова врат његов. (19) До времена испуњења предсказања његова, када га реч Господња ослободи. /буквално: претопи/ (20) Заповеди цар да га разреше, управник народа отпусти га. (21) Постави га господарем дома његова, и управником целог имања његова. (22) Да привеже кнежеве своје за њега, и старешине његове да умудри. (23) И дође Израел у Египат, и Јаков живљаше у земљи Хамовој. (24) И учини Господ народ његов врло плодним, и силнијим од непријатеља његових. (25) Он преокрену срца њихова, да мрзе народ његов, да се подмукло односе према слугама његовим. /види: Изл. 7:3/ (26) Посла Мојсија слугу Свога, Арона кога изабра. (27) Учинише међу њима знакове Његове, и чудеса Божја у земљи Хамовој. (28) Посла таму и помрачи се, а речи Његовој не успротивише се. (29) Воду њихову у крв преврати, и поби рибе њихове. (30) Изнедри у изобиљу земља њихова жабе, и у одајама царева њихових. (31) На заповест Његову, ројеви мува дођоше, и комараца у све пределе њихове. (32) Даде им град место кише, главње огњене у земљи њиховој. (33) Удари винограде њихове, и смокве њихове, и поломи дрвеће у пределима њиховим. (34) На заповест Његову скакавци дођоше и гусенице безбројне. (35) И поједоше сву траву у земљи њиховој, и поједоше све плодове земље њихове. (36) И погуби сваког првенца у земљи њиховој, први плод зрелости њихове. (37) И изведе их са сребром и златом, и не беше ни једнога међу племенима њиховим, које се потуцаше. (38) Египат се обрадова изласку њихову, јер страх од Израела паде на њега. (39) Простре облак за покриће, и огањ да светли ноћу. (40) На тражење даде им грлице, и насити их хлебом са неба. (41) Отвори стену и потекоше воде, потекоше у местима безводним као река. (42) Спомиње Своје свето обећање Авраму слузи Своме. (43) Изводи народ Свој веселећи се, избране Своје уз клицање радосно. (44) И даде им земље незнабожаца, и труд народа наследише. (45) Да би могли чувати законе Његове, и држати учење Његово. Алилуја.
СЛАВА И САДА: АЛИЛУЈА.

[Бранко Авдагић]

КАТИЗМА 15.

Псалам 106/105.

(1) Алилуја.
Хвалите и славите Господа јер је добар, јер је Његова верност вечна. (2) Ко може исказати моћна дела Господња, ко може учинити да се чује сва хвала Његова. (3) О блаженстава оних који се држе праведности, који чине правду без престанка. (4) Сети ме се, Господе, у благонаклоности народу Твоме, када их избављаш посети и мене. (5) Да видим добробити избраних Твојих, да се веселим у радости народа Твога, да се и ја поносим са народом Твојим. (6) Сагрешисмо са оцима нашим, безаконовасмо, зло чинисмо. (7) Оци наши у Египту не разумеше чудесна дела Твоја, нису се опоменули Твоје љубави изобилне. Него се побунише на мору, на мору Суфском. /Црвеном, буквално: мору трски/ (8) Али због имена Свога Он их спаси, да се покаже моћ Његова. (9) И запрети мору Црвеном и осуши се, и даде им да иду по безданима као по пустињи. (10) И спасе их од руке мрзитељâ, и избави их од руке непријатеља. (11) И преплави водама тлачитеље њихове, и не остаде ни један од њих. (12) И повероваше у обећања Његова, и певаше Му хвалу. (13) Али убрзо заборавише дела Његова, нису чекали савет Његов. (14) И обузе их безнађе у пустињи, и кушаху Господа у земљи безводној. (15) И даде им по тражењу њихову, и посла сувише мало према прохтеву њихову. (16) И завидеше Мојсеју у логору, и Арону светитељу Божјем. (17) Отвори се земља и прогута Датана, и покри заједницу Абирамову. (18) И распали се огањ у заједници њиховој, пламен који сажиже рђаве. (19) И начинише теле на Хориву, и поклонише се кованом лику. (20) И заменише славу њихову за подобије вола који се травом храни. (21) Заборавише Бога који их је спасао, Који је учинио велика дела у Египту. (22) Чудна дела у земљи Хамовој, застрашујуће ствари на мору Црвеном. (23) И одлучи да их уништи, али Мојсеј изабрани Његов изби и стаде пред Њим, да одврати срџбу Његову да не разори. (24) Они одбацише земљу жељену, и не повероваше обећању Његову. (25) И роптаху у шаторима Господњим, и не послушаше глас Господњи. (26) И подижући руку, закле се да ће их оборити у пустињи. (27) И учиниће да наследници њихови падну међу незнабошце, и разбацаће их по земљама. (28) Придружише се Баалу Пеорском, и једоше жртве принете мртвима. (29) Раздражише (Бога) делима својим, и заломи се куга међу њима. (30) И иступи Пинхас /као посредник између Бога и народа (уп. 1. Сам. 2:25)/ и пресече и заустави се куга. (31) И (то) му би урачунато у праведност. Из рода у род, вечно. (32) И разгневише Га код вода Мерибских, и зло снађе Мојсеја због њих. (33) Јер се побунише против духа његова, па он изговори тешке речи. (34) И не истребише народе, како им је Господ заповедио. (35) Него се мешаше са незнабошцима, и подучаваху се њиховом служењу. (36) И служаху идолима њиховим, који посташе замка за њих. (37) И жртвоваху синове своје, и кћери своје ђаволима. (38) И просуше крв невину, крв њихових синова и кћери њихових. Које жртвоваше идолима кананским. И би земља крвљу запрљана. (39) Тако се оскрнавише у делима својим, и блудничише у подухватима својим. (40) И распали се гнев Господњи, против народа Његова, и згади се на наслеђе Своје. (41) И предаде их у руке незнабожаца и управљаху њима они који их мрзе. (42) И тлачише их непријатељи њихови, и потчињени бише под руке њихове. (43) Много пута их је спасао, али се они смишљено бунише, и задираху све више, у преступима њиховим. (44) Када чу крик њихов, погледа на невоље њихове. (45) Он се сећа завета Свога њима и по изобиљу верности своје, раскаја се. (46) И учини да им буду милосрдни сви они који их заробише. (47) Спаси нас, Господе Боже наш. И сабери из средине незнабожаца, да хвалимо име Твоје свето, да Те славимо и хвалимо. (48) Нека је благословен Господ Бог Израелов, од вечности у вечност, нека цео народ каже: Амин, Алилуја.
СЛАВА.

Пета књига псалама

Псалам 107/106.

(1) Хвалите Господа јер је добар, јер је верност Његова до века. (2) Нека кажу они које заштити Господ, које искупи из руке тлачитеља. (3) Које сабра из земаља, са истока и запада, са севера и са мора. (4) Неки се изгубише у пустињи, у беспућу, и не нађоше града насељена. (5) Гладни и жедни духом клонуше. (6) И повикаше Господу у невољи својој, и избави их из мука њихових. (7) И упути их на пут прави, да иду у град насељен. (8) Нека хвале Господа за верност Његову и за чудна дела Његова људима. (9) Јер је задовољио душу онога који чезне, и гладнога је испунио сваким добром. (10) Неки су живели у тами и сени смртној, сужњи беде и окова. (11) Јер се побунише против заповести Божјих, и савет Свевишњег презреше. (12) И укроти страдањем срца њихова, спотакоше се и не би никога ко би им помогао. (13) И завапише ка Господу у невољи њиховој, и из мука њихових спасе их. (14) И изведе их из таме и сенке смрти, и ужад њихову раскиде. (15) Нека хвале Господа за верност Његову, и Његова чудесна дела за људе. (16) Јер разби врата мједна, и пречаге гвоздене поломи. (17) Луди беху због њиховог грешног понашања, и због преступа њихових беху наказни. (18) Свака храна им се гади, ударају на врата смрти. (19) И завапише ка Господу у невољи својој, и од мука њихових спаси их. (20) Посла Реч своју да их исцели, и избави их од пропадања њихових. (21) Нека хвале Господа за верност Његову, за Његова чудесна дела људима. (22) Нека му приносе жртве хвале, и нека кличући објављују дела Његова. (23) Они који силазе на море, у лађе, који раде на водама изобилним. (24) Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубинама морским. (25) На реч Његову подиже се ветар буре и узнесе валове. (26) Уздижући се горе небу, спуштајући се доле безданима, зло их је снашло до нестанка. (27) Бауљаху и лутаху као пијан човек, и сва мудрост њихова би узалуд. (28) И завапише ка Господу у невољи својој, и од мука њихових спасе их. (29) И утиша буру и смирише се валови. (30) И обрадоваше се јер се (све) умири, и доведе их у пристаниште које су желели. (31) Нека хвале Господа за верност Његову, и за чудесна дела која учини човеку. (32) Нека Га узносе у заједници народној, и на скупу стараца нека Га хвале. (33) Он поставља реке у пустињу, и изворе воде у земљу расушену. (34) Земљу плодну у со, због злобе оних који живе на њој. (35) Он чини пустињу базеном водним, и земљу расушену извором вода. (36) Тамо Он настањује гладне, и они граде место боравка. (37) Они засејавају поља, саде винограде и скупљају плодове. (38) Он их благосиља, и умножавају се веома, и не да да се стока њихова умањује. (39) После њих беше мало, беху погурени, због тлачења, зла и жалости. (40) Он изли презир на великане и заведе их у пустош, где не би пута. (41) Али Он штити сиромаха од беде, и породице њихове чини бројне као стадо. (42) То виде праведници и радују се, а свака неправда уста своја затвара. (43) Ко је мудар, он ће забележити ово, и созерцаваће благонаклоност и верност Господњу.
СЛАВА

Псалам 108/107.

(1) Песма, псалам Давидов.
(2) Непоколебљиво је срце моје, о Боже, певаћу и псалмопојаћу, славе ми. /буквално: свом душом својом/ (3) Пробудите се харфо и лиро, ја ћу зору разбудити. (4) Хвалићу Те међу народима, Господе, и псалмопојаћу Ти међу незнабошцима. (5) Јер је милост Твоја већа од небеса, и до облака досеже истина Твоја. (6) Уздигни се на небесима, Боже, и нека слава Твоја буде по свој земљи. (7) Да би се избавили возљубљени твоји, спаси десницом Својом и одговори нам. (8) Рече Господ у светињи Својој: „Ја достојанствено раздељујем Сихем, и долину Сукот Ја премеравам. (9) Галад је Мој, и Манасија је Мој, а Јефрем је Моје главно утврђење. Јуда је жезал Мој. (10) Моав је лавор умивања Мога, на Идумеју ћу послати сандалу Своју, против Филистије ћу поклич пустити“. (11) Ко ће ме повести до града утврђеног? Ко ће ме управити до Едома? (12) Ако не Ти, о Боже. Јеси ли нас одбацио? Нећеш ли изаћи с војскама нашим, Боже. (13) Помози нам против непријатеља, помоћ од човека је ништавна. (14) С Богом ћемо бити надмоћнији, Он ће сатрти тлачитеље наше.

Псалам 109/108.

(1) Начелнику певачком, Давидов, псалам.
(2) Боже хвале моје, не замолчи, јер се уста зликовца и уста обмањивача отворише против мене, говорише ми језиком лажљивим, (3) Опасали су ме речима мржње, и боре се против мене ни за што. (4) За љубав моју сатанисаше. А ја се у молитву дадох. (5) Узвратише ми зло за добро, и мржњу за љубав. (6) Назначи против њега човека злога, и тужитеља /буквално: сатану/ постави с његове десне стране. (7) Из суђења свога нека изађе осуђен, и молитва његова нека му буде у грех. (8) Нека дани његови буду умањени, и дужност његову нека узме други. (9) Нека синови његови постану сирочад, и жена његова удовица. (10) Нека лутајући тумарају деца његова, нека просе тражећи (хлеба) у рушевинама њиховим. (11) Нека му зајмодавац узме све што је његово. И нека туђинци расточе труд његов. (12) Нека му нико не покаже поверење, и нека нико не буде милостив сирочадима његовим. (13) Нека се пресече наслеђе његово, нека се имена њихова избришу из наредног поколења. (14) Нека се помене безакоње отаца његових пред Господом, и грех мајке његове нека се не избрише. (15) Нека ово буде пред Господом стално, и нека уништи са земље сећање на њих. (16) Јер се не сети да учини милост, него прогањаше човека сиромашног и у потреби, и тужна срца, да га убије. (17) Волео је да проклиње – нека проклетство дође на њега. Није волео да благосиља – нека благослов буде далеко од њега. (18) И одевен беше у проклетство, као у одело своје, и уђе у њега као вода, као уље у кости његове. (19) И биће му као одећа којом ће се покрити, и појас којим ће се увек опасивати. (20) То је Господ дао да постане дело противника /буквално: сатане/ мога, и оних који говоре зло против мене. (21) А сада Ти, о Боже Господе мој, учини са мном, сагласно имену Твоме. Будући добар и веран, спаси ме. (22) Јер ја сам сиромах и у потреби, и срце је моје рањено у мени. (23) Као сенка која бледи, нестао сам. Као скакавац прогнан сам (24) Колена моја отказују од поста, и тело моје попушта без уља. (25) И ја постадох поруга њима, видећи ме климају главама. (26) Помози ми, Господе Боже мој, спаси ме сагласно верности Твојој. (27) Нека познају да је то рука Твоја, да си то Ти учинио, Господе. (28) Они проклињу, Ти благосиљаш, устадоше и посрамише се. А слуга твој се радује. (29) Нека се клеветници моји обуку у срамоту, и нека се срамом њиховим заодену као огртачем. (30) Славићу Те, Господе, гласом узвишеним, хвалићу Га посред многих. (31) Јер стоји с десне стране сиромаха, да га спасе од оних који хоће да га осуде.
СЛАВА, И САДА: АЛИЛУЈА.

[Бранко Авдагић]

КАТИЗМА 16.

Псалам 110/109.

(1) Давидов псалам.
Рече Господ господару моме, седи мени с десне стране, док поставим непријатеље твоје, за подножје ногама твојим. (2) Даће Господ да се жезал силе твоје простире од Сиона, господари над непријатељима својим. (3) Вољно наступа народ Твој у дан пројављивања силе Твоје. У светом достојанству. Из места где се зора рађа, лолази Ти роса младости. /текст нејасан/ (4) Господ се заклео и неће се покајати. Ти си свештеник до века, по обрасцу Мелхиседека. (5) Господ ти је с десне стране, Он разбија цареве у дан гнева Свога. (6) Суди народима; лешеви се гомилају, раздробио је главе свуда на земљи, изобилно. (7) С потока на путу своме пије, зато и држи главу уздигнуто.

Псалам 111/110.

(1) Алилуја.
Захваљујем Ти, Господе, свим срцем својим, на савету у правих и у заједници. (2) Велика су дела Господња, доступна свима који их желе. (3) Дело је Његово часно и славно, правда Његова траје вечно. (4) Учинио је спомен чудесима Својим, милостив је и милосрдан Господ. (5) Даје храну онима који Га се боје, сећа се увек завета Свога. (6) Силу дела Својих показао је народу Своме, дајући им наслеђе народа. (7) Дела руку Његових су истинита и праведна, све наредбе Његове су поуздане. (8) Утврђене у век века, сачињене у истини и правди. (9) Послао је избављење народу Своме, заповедио заувек завет Свој, свето је и страшно име Његово. (10) Начало мудрости је страх Господњи, сви који Га примењују, благоразумије добијају. Хвала Његова је вечна.

Псалам 112/111.

(Сви стихови у оригиналу су означени редоследом јеврејског алфабета, у акростиху.)

(1) Алилуја.

О блаженстава човека који се боји Господа, који воли заповести Његове. (2) Моћно ће бити поколење његово на земљи, благословен род праведних људи. (3) Имање и богатство су у дому његовом, и праведност његова траје вечно. (4) Засија у тами светлост за људе праве. Он је праведан, милостив и милосрдан. (5) Добробит је човеку позајмљивати милосрдно, и водити послове своје праведно. (6) Биће увек непоколебљив, за сећање вечно биће праведник. (7) Од зла извештаја неће се препасти, чврсто је срце његово, узда се у Господа. (8) Одлучно је срце његово, он се не боји, на крају ће видети пад непријатеља својих. (9) Не гледајући даје сиромашнима, правда његова траје вечно, моћ његова уздиже се у слави. (10) Види то зликовац и срди се, шкргућу зуби његови и разлажу се, жеље зликоваца пропадају.
СЛАВА.

Псалам 113/112.

(1) Алилуја.
Хвалите, слуге, Господа, хвалите име Господње. (2) Нека је благословено име Господње, сада и увек. (3) Од истока до запада нека буде хваљено име Господње. (4) Узвишен је изнад свих народа Господ, изнад небеса је слава Његова. (5) Ко је као Господ Бог наш, који столује на висинама. (6) Који се пригиње да брине о небу и земљи. (7) Који подиже из прашине слабога, који придиже потребитог са гомиле отпада. (8) Да их постави да седну са великанима, са великим људима народа Његова. (9) Он даје да почива у дому неплодна као радосна мајка деце. Алилуја.

Псалам 114/113. А

(1) Кад Израел изађе из Египта, дом Јаковљев од народа страног говора. (2) Јуда постаде светилиште Његово, Израел посед Његов. (3) Видевши то, море побеже, Јордан се окрену назад. (4) Брда поскочише као овнови, висоравни као овце. (5) Шта ти би, море, да побегнеш, и теби, Јордане, да се окренеш назад, (6) планине, да поскакујући побегнете као овнови, висоравни – као овце? (7) Замучи се болом порођаја, о земљо, у присуству Господа, у присуству Бога Јаковљева, (8) који стену обраћа у базен воде, и камен гранитни у извор вода.

Псалам 115/113. Б

(1) Не нама, не нама, него имену Своме, Господе, дај славу, због љубави и верности Твоје. (2) Да не кажу незнабошци, где је сада Бог њихов. (3) Када је Бог наш на небесима и све што жели чини. (4) Идоли њихови су сребро и злато, дело руку људских. (5) Уста имају и не говоре, очи имају и не виде. (6) Уши имају и не чују, нос имају и не миришу. (7) Руке имају и не додирују, ноге имају и не ходају. Грлом својим не попевају. (8) Они који их праве и који се у њих уздају биће као и они. (9) О Израелу, у Господа се уздај, њихова помоћ и штит је Он. (10) Доме Аронов, у Господа се уздајте, Њихова помоћ и штит је Он. (11) Ви који се бојите Господа, уздајте се у Господа, њихова помоћ и штит је Он. (12) Сећа се Господ нас, благословиће Он, Он ће благословити дом Израелов, Он ће благословити дом Аронов. (13) Благословиће оне који Га се боје Господ, како мале, тако и велике. (14) Нека вас умножи Господ, нека вас умножи, вас и синове ваше, (15) да будете благословени Господом, творцем неба и земље. (16) Небеса, небеса припадају Господу, а земљу даде људима. (17) Не хвале Господа мртви, они који силазе доле у ћутање. (18) Него ми, ми благосиљамо Господа, сада и увек. Алилуја.

Псалам 116/114-115.

(1) Волим Господа, јер чује глас мој и преклињање моје. (2) Јер приклања уво Своје к мени кад год Га призовем. (3) Стегоше ме спреге смртне, и муке шеола снађоше ме, спопаде ме жалост и невоља. (4) И призвах име Господње, „Молим Ти се, о Господе, избави ме.“ Милостив је Господ и праведан, Бог је наш, Бог који милује. Бог штити просте људе, бејах слабашан и спасе ме. (7) Поврати се, о душо моја, у спокој свој, јер те Господ награди. Ти си ме избавио од смрти, очи моје од суза, ноге од потуцања. Да идем пред Господом у земљама живих. /у Септуагинти крај пс. 114/
СЛАВА.
(10/1) Уздао сам се (у Господа) и када сам говорио: „У беди сам големој“. (11/2) Брзоплето рекох, сваки човек је лажов. (12/3) Како ћу узвратити Господу за сва добра која ми учини. (13/4) Подићи ћу победничку чашу, и Име Господње призваћу. (14/5) Испунићу завете моје Господу, у присуству целог народа Његовог. (15/6) Много је цењена пред Господом смрт верних Његових. (16/7) О Господе, ја сам слуга Твој, слуга Твој, син слушкиње Твоје, развезао си уже моје. (17/8) Теби ћу принети жртву захвалну, и призваћу име Господње. (18/9) Испунићу завете своје Господу, у присуству целог народа Његовог. (19/10) У двориштима Дома Господњег, усред тебе, Јерусалиме. Алилуја.

Псалам 117/116.

(1) Сви незнабошии, хвалите Господа, прослављајте Га, сви народи, (2) јер је силна љубав Његова према нама, верност је Његова вечна. Алилуја.

Псалам 118/117.

(1) Хвалите Господа јер је добар, јер је вечна верност Његова. (2) Нек објави Израел да је вечна верност Његова. (3) Нек објави дом Аронов да је вечна верност Његова. (4) Нека објаве који се боје Господа да је вечна верност Његова. (5) У невољи призвах Господа, одговори ми Господ и постави ме на ширину. /тј. растерети ме/ (6) Господ је уз мене, и ничега се не бојим. (7) Господ је са мном, међу онима који ме помажу, и ја ћу видети (пад) оних који ме мрзе. (8) Боље је уздати се у Господа, него рачунати на човека. (9) Боље је уздати се у Господа, него рачунати на великане. (10) Сви ме народи опколише, именом Господњим сасећу их. (11) Опкољавајући, опколише ме, именом Господњим засигурно ћу их сасећи. (12) Опколише ме као пчеле, погасиће се као трње запаљено. Именом Господњим засигурно ћу их пресећи. (13) Гурајући гурнуо си ме, само што не падох, али Господ ми поможе. (14) Господ је снага моја и поклич мој, Он ми је победа. (15) Глас је радости и победе у шаторима праведника, десница Господња дејствује моћно. (16) Уздигнута је десница Господња, десница Господња је победоносна. (17) Ја нећу умрети, него ћу живети и објављивати дела Господња. (18) Карајући, покара ме Господ, али ме смрти не предаде. (19) Отворите ми врата правде да уђем кроз њих и да хвалим Господа. (20) Ово су врата Господња, нека уђу праведници. (21) Хвалим Те, Господе, јер си ми отворио, и постао си ми избављење. (22) Камен који одбацише зидари, постаде камен угаони. (23) То беше од Господа, и то је дивно у нашим очима. (24) Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо се њиме. /у њему/ (25) О Господе, спаси, учини на боље, молим Те. (26) Нека је благословен именом Господњим који улази, благосиљамо вас из дома Господњег. (27) Господ је Бог и Он нам је дао светлост. Увежите празнични принос ужима за рогове олтара. /текст мало нејасан/ (28) Хвалите Господа јер је добар, јер је вечна верност Његова.
И САДА: АЛИЛУЈА.

[Бранко Авдагић]

КАТИЗМА 17.

Псалам 119/118.

Алеф
(1) О блаженстава оних чији је пут непорочан, који следе учење Господње. (2) О блаженстава оних који се држе указа Његових, који му се обраћају целим срцем. (3) Они преступа не учинише, путем Његовим иђаху. (4) Ти си заповедио да се наредбе Твоје држе веома. (5) Да би се владање моје учврстило, да законе Твоје држим. (6) Тада се нећу посрамити созерцавајући све заповести Твоје. (7) Хвалићу Те искрена срца, учећи одлуке праведности Твоје. (8) Законе Твоје чувам, не напусти ме сасвим.
Бет
(9) Како ће младић сачувати пут свој чист? Држећи заповести Твоје. (10) Тражим Те свим срцем својим, не допусти да се удаљим од заповести Твојих. (11) У срцу моме ризничим слово Твоје, тога ради не грешим против Тебе. (12) Нека си благословен, Господе, поучи ме закону Твоме. (13) Уснама својим рецитујем, сва правила која Си објавио. (14) Радујем се владању по указима Твојим, као свеколиком богатству. (15) Прописе Твоје созерцавам, и на путеве Твоје гледам. (16) Задовољство је моје у прописима Твојим, нећу пренебрегнути реч Твоју.
Гимел
(17) Буди дарежљив слузи Своме, да би живео и чувао реч Твоју. (18) Отвори очи моје, да бих видео чудесна дела произашла из закона Твога. (19) Странац сам на земљи, не скривај од мене заповести Своје. (20) Обузета је душа моја чежњом за заповестима Твојим у свако доба. (21) Ти си одбацио горде и проклете, који се удаљише од заповести Твојих. (22) Одагнај од мене укор и презир, јер указе Твоје сачувах. (23) Гле, кнезови седоше и клеветаху ме, а слуга Твој созерцаваше законе Твоје. (24) Јер заповести Твоје су задовољство моје, оне су саветници моји.
Далет
(25) Залепи се душа моја за прах, чувај ме у животу, сагласно речи Својој. (26) Путеве моје казах Ти, и услишио си ме, научи ме законима Твојим. (27) Дај да разумем пут прописа Твојих, да би созерцавао чудесна дела Твоја. (28) Туга ме расточи, подигни ме по речи Својој. (29) Одагнај од мене пут лажи, и учини ми милост дајући ми закон Твој. (30) Пут верности сам изабрао, владам се према одлукама Твојим. (31) Приљубио сам се заповестима Твојим, Господе, не допусти да се посрамим. (32) Радо хитам путем заповести Твојих, јер си ми сазнање проширио.
Хе
(33) Научи ме, Господе, путу закона Твојих, и придржаваћу их се заувек. (34) Уразуми ме да бих се придржавао учења Твога, и да бих га чувао свим срцем. (35) Води ме стазом заповести Твојих, то је оно што желим. (36) Приклони срце моје указима Твојим, а не у грамзивост. (37) Одврати очи моје да не гледају таштину, на путу Твоме чувај ме у животу. (38) Испуни слузи Своме обећање Своје, које је за оне који Ти служе. /буквално: за оне који Те се боје/ (39) Уклони укор кога се страшим, одлуке су Твоје добре. (40) Гле, чезнуо сам за уредбама Твојим, праведношћу Својом сачувај ме.
Вав
(41) Нека дође до мене доброта Твоја, Господе, избављење Твоје, као што си обећао. (42) И имаћу реч да одговорим онима који ме укоравају, јер се поуздах у реч Твоју. (43) Не одузми реч истине са усана мојих, јер се уздам у одлуке Твоје. (44) И чуваћу закон Твој увек, у векове векова. (45) И ходићу слободно, јер уредбе Твоје тражим. (46) И казиваћу указе Твоје, и нећу се постидети пред царевима. (47) И радоваћу се заповестима Твојим, које волим. (48) Дижем руке моје заповестима Твојим, које волим, и созерцавам законе Твоје.
Заин
(49) Опомени се речи Своје слузи Своме, којом си ми дао наду. (50) То је утеха моја у невољи мојој, јер ме слово Твоје држи у животу. (51) Иако ме горди исмејавају веома, од учења Твога не одступам. (52) Ја се сећам одлука Твојих из давнина, Господе, и налазим утеху у њима. (53) Страх ме обузе од зликоваца, који одбацују учење Твоје. (54) Закони Твоји су ми песма, где год да сам. (55) У ноћи помињем име Твоје, о Господе, и држим се закона Твога. (56) То је пут мој: да уредбе Твоје чувам.
Хет
(57) Господ је удео мој, решио сам да држим речи Твоје. (58) Молих Те свим срцем својим, помилуј ме сагласно обећању Своме. (59) Размислио сам о путевима својим, и повратио сам се указима Твојим. (60) Пожурих и не одлагах да чувам заповести Твоје. (61) Ужад зликоваца ме сплетоше, учење Твоје не заборавих. (62) У поноћ устајем да Те хвалим, за одлуке праведности Твоје. (63) Ја сам друг свима који Те се боје, и који чувају уредбе Твоје. (64) Верна љубав Твоја, Господе, земљу испуњава, научи ме законима Својим.
Тет
(65) Добро си поступио са слугом Својим, сагласно речи Својој, Господе. (66) Доброти, расуђивању и познању научи ме, јер се у заповести Твоје поуздах. (67) Пре него се понизих, бих неозбиљан, али сада реч Твоју чувам. (68) Добар си, Господе, и добро чиниш, законима Својим научи ме. (69) Горди сковаше против мене лаж, а ја свим срцем својим држим уредбе Твоје. (70) Задебља као од масти ум њихов, а ја се радујем учењу Твоме. (71) Би ми добро што сам се понизио, зато учим законе Твоје. (72) Више волим учење које Ти објављујеш, него хиљаде комада злата и сребра.
СЛАВА.
Јод
(73) Руке Твоје створиле су ме и учврстиле су ме, уразуми ме да бих се учио заповестима Твојим. (74) Они који се боје Тебе, видеће ме и обрадоваће се, јер се уздах у реч Твоју. (75) Знам, Господе, да су одлуке Твоје праведне, с разлогом си ме понизио. /буквално: остајући веран, понизио си ме/ (76) Нека ме утеши верност Твоја, као што си обећао слузи Свом. (77) Нека досегне до мене милосрђе Твоје, и живећу, јер је закон Твој задовољство моје. (78) Нека се посраме горди, јер безразложно налагаше на мене, а ја ћу созерцавати над уредбама Твојим. (79) Нека се поврате поново мени они који Те се боје, који знају указе Твоје. (80) Нека буде срце моје целовито у законима Твојим, да се не бих посрамио.
Каф
(81) Сав сагоревам за спасењем Твојим уздајући се у реч Твоју. (82) Искапаше очи моје за словом Твојим. Рекох, када ћеш ме помиловати. (83) Иако постадох као мехур просушен на диму, законе Твоје не запоставих. (84) Колико ће дуго живети слуга Твој, када ћеш осудити оне који ме прогоне? (85) Горди ми ископаше јаме, противно учењу Твоме. (86) Све су заповести Твоје истина, неправедно ме прогоне, помози ми. (87) Умало ме не уништише на земљи, али ја не оставих уредбе Твоје. (88) Благонаклоношћу Својом чувај ме у животу, да бих држао уредбе које си објавио.
Ламед
(89) Господ постоји вечно, Реч Твоја стоји чврсто на небесима. (90) Из нараштаја у нараштај верност је Твоја, учврстио си земљу и она је постојана. (91) По одлукама Твојим сви су постојани до данас, јер су сви служитељи Твоји. (92) Да није закон Твој задовољство моје, онда бих пропао у невољи својој. (93) Никада нећу заборавити уредбе Твоје, јер си њима сачувао живот мој. (94) Твој сам, спаси ме, јер сам се уредбама Твојим окренуо. (95) Зликовци су се понадали да ће ме погубити, а ја пазим на указе Твоје. (96) Сваком савршенству видео сам ограничење, али заповест Твоја је широка, шира од мере.
Мем
(97) О како волим учење Твоје, оно је созерцање моје цео дан. (98) Заповести Твоје чине ме мудријим од непријатеља мојих, јер су оне увек уза ме. (99) Разумео сам више од свих учитеља мојих, јер су укази Твоји созерцање моје. (100) Задобио сам више разборитости од стараца, јер сам уредбе Твоје држао. (101) Од сваке стазе зле уздржах ногу своју, да бих чувао реч Твоју. (102) Од одлука Твојих не одступих, јер си ме Ти учио. (103) Како су слатке непцима мојим речи Твоје, слађе од меда устима мојим. (104) Расуђивања моја исходе из заповести Твојих. Стога омрзох све путеве лажне.
Нун
(105) Светилник је нози мојој реч Твоја, и светло пута мога. (106) Заклех се и потврђујем да ћу држати одлуке Твоје праведне. (107) Понизих се веома, чувај ме, Господе, у животу, сагласно речи Својој. (108) Прихвати Господе добровољни принос уста мојих, и научи ме уредбама Својим. (109) Иако је живот мој у опасности увек, ја учење Твоје не запостављам. (110) Иако ми зликовци замку поставише, од уредби Твојих нисам се удаљио. (111) Наследио сам указе Твоје заувек, јер су они радост срцу моме. (112) Одлучио сам да чиним закон Твој заувек и до краја.
Самек
(113) Дволичне људе мрзим, али закон Твој волим. (114) Ти си уточиште моје и штит мој, надам се у реч Твоју. (115) Одступите од мене ви који зло чините, да бих држао заповести. (116) Буди ослонац мој, сагласно речи Твојој и ја ћу живети, не допусти да се посрамим у очекивању своме. (117) Подржи ме и бићу спашен, и нећу превидети указе Твоје. (118) Одбацио си све који се удаљише од закона Твојих, јер они лажу и обмањују. (119) Као отпад учинио си све који чине зло на земљи, тога ради волим указе Твоје. (120) Трже се тело моје од страха пред Тобом, и због одлука Твојих препадох се.
Аин
(121) Учинио сам оно што је право и праведно, не препусти ме тлачитељима мојим. (122) Осигурај слузи Своме добробит, да ме не тлаче горди. (123) Искапаше очи моје за спасењем Твојим, и за обећањем правде Твоје. (124) Поступај према слузи Своме сагласно верности Својој, и научи ме указима Твојим. (125) Ја сам слуга Твој, уразуми ме и познаћу указе Твоје. (126) Време је делања за Господа, јер нарушише учење Твоје. (127) Тако, више волим заповести Твоје од злата, од сувога злата. (128) Стога изјављујем: све су уредбе Твоје сасвим праведне. И мрзим сваки лажни пут.
Пе
(129) Дивни су укази Твоји, тога ради ја их се придржавам. (130) Откривање речи Твојих просветљује, просте просвећује. (131) Отворених уста уздишем, јер чезнем за заповестима Твојим.
СЛАВА.
(132) Обрати се к мени и буди ми милостив, као што је одлука Твоја, за оне који воле име Твоје. (133) Учврсти кораке моје у обећању Своме, и не допусти да овлада мноме икакво безакоње. (134) Избави ме од човека тлачитеља, да би чувао уредбе Твоје. (135) Учини да лице Твоје засија на слузи Твоме, и научи ме законима Твојим. (136) Потоци суза теку из очију мојих, јер људи се не држе учења Твога.
Цаде
(137) Праведан си, о Господе, и праве су одлуке Твоје. (138) Васпоставио си праведне указе Своје, и они чврсто стоје. (139) Уништи ме ревност моја, јер одбацише реч Твоју непријатељи моји. (140) Твоја је реч најчистија, и слуга је Твој воли. (141) Иако сам унижен и презрен, уредбе Твоје нисам запоставио. (142) Правда Твоја је правда вечна, и учење је Твоје истина. (143) Иако ме мука и невоља снађоше, заповести су Твоје задовољство моје. (144) Укази су Твоји правда вечна, уразуми ме да бих живео.
Коф
(145) Завапих свим срцем својим, одговори ми, о Господе, чуваћу законе Твоје. (146) Завапих Ти, чуј ме, и чуваћу уредбе Твоје. (147) Претекох зору и завапих, уздајући се у реч Твоју. (148) Очи моје претичу страже ноћне, созерцавајући слово Твоје. (149) Глас мој чуј, Господе, сагласно благонаклоној верности Својој, чувај ме у животу сагласно одлукама Својим. (150) Приближавају се они који у злу истрајавају. Они који се удаљавају од учења Твога. (151) А Ти, о Господе, близу си, и све су заповести Твоје истина. (152) Од Твојих указа из давнина, сазнао сам да си их за вечност установио.
Реш
(153) Смилуј се на ме и избави ме, јер учење Твоје не запоставих. (154) Заступај парницу моју, и искупи ме, сагласно речи Својој, чувај живот мој. (155) Далеко је од злих спасење, јер се окренуше од закона Твојих. (156) Изобилна су милосрђа Твоја, Господе, сагласно одлуци Својој, очувај ме у животу. (157) Многи су прогонитељи моји и тлачитељи моји, али нисам одступио од указа Твојих. (158) Видео сам издајнике и ражалостих се, што реч Твоју не држаше. (159) Видиш да сам заповести Твоје заволео, сагласно верности Својој, чувај живот мој, Господе. (160) Истина је суштина речи Твоје, и за вечност су све одлуке правде Твоје.
Шин
(161) Великаши ме прогоне без разлога. Али само од речи Твоје страх обузима срце моје. (162) Радујем се речи Твојој, као онај који налази добит многу. (163) Лаж мрзим и гадим се на њу, учење Твоје волим. (164) Седам пута на дан хвалим Те, због одлука Твојих праведних. (165) Изобилна је добробит за оне који воле учење Твоје, и за њих нема потуцања. (166) Очекујући спасење Твоје, Господе, заповести Твоје поштујем. (167) Чувам указе Твоје и волим их заиста. (168) Чувам правила и указе Твоје, сви су путеви моји пред Тобом.
Тав
(169) Нека досегне до Тебе крик мој, Господе, сагласно речи Својој, уразуми ме. (170) Нека дође прозба моја преда Те, сагласно обећању Своме, спаси ме. (171) Нека усне моје произнесу хвалу, јер ме учиш законима Својим. (172) Језик мој ће објавити обећање Твоје, јер су све заповести Твоје правда. (173) Нека буде рука Твоја помоћ моја, јер правила Твоја изабрах. (174) Од Тебе желим спасење, Господе, учење је Твоје радост моја. (175) Дај ми да живим да бих Те хвалио, и нека правила Твоја буду помоћ моја. (176) Лутам, као јагње изгубљено, потражи слугу Свога, јер заповести Твоје нисам запоставио.
СЛАВА, И САДА: АЛИЛУЈА.