Турска политика неоосманизма на Балкану

[Solomon Kane]

Многобројне конференције муслиманских заједница Бугарске, одржане током последњих година, у суштини су незаконито проглашавали Мустафу Алиш Хаџија главним муфтијом Бугарске. Тај човек, кога је део бугарских муслимана прогласио духовним вођом, налази се под истрагом због тога, што је његов избор за главног муфтију земље представљао резултат грубих фалсификата. Коалициона власт у Бугарској, чији је неодвојиви део све до последњих избора у лето 2009. године била створена уз подршку из иностранства моноетничка турска партија под називом Покрет за права и слободу (ДПС), дуго времена је кочила ток одговарајуће истраге. Осећајући се веома комфорно, М.Хаџи је преплавио Бугарску десетинама проповедника, који представљају различите исламске секте Европе и арапског света.

Сада, када су се његови политички покровитељи унутар земље нашли у опозицији, у својим јавним наступима, поред осталог и у Русији, Мустафа Хаџи осипа жестоку критику на бугарске државне институте. Он тврди, да се муслиманска мањина у Бугарској дискриминише и угњетава, и да влада у Софији тежи да лиши муслимане демократских права, освојених у пређашњим годинама, противи се стварању муслиманског центра, спречава изградњу минарета у новим џамијама, покушава да искључи ислам из реда обавезних предмета у средњим школама – тамо где преовладава одговарајуће становништво и да се затвори Високи исламски институт. У једном недавном интервјуу турским медијима М. Хаџи је чак оптужио бугарску владу за препород политике асимилације муслимана, коју су спроводили почетком 80-их година комунисти, под непосредним руководством Тодора Живкова.

Нарочите претензије Мустафе Хаџија изазвала је екстрадиција из Бугарске због оптужбе за прање новца представника турске Управе за религиозна питања Адема Хоџија. Након тог догађаја Хаџи се још активније окомио поводом „опасности од растуће хришћанизације Европе и нестабилности позиција ислама на европском континенту“.

Његови покушаји да дискредитује напоре бугарских власти у спречавању раскола земље по религиозном обележју наводе на размишљање. Један од прозаичних задатака јесте лично богаћење. Мустафа Хаџи је подједнако близак исламским сектама у арапском свету, турским религиозним фундаменталистима и линији Анкаре у правцу подршке муслиманских мањина у Европи како би оне, са своје стране „притиснуле“ на своје владе у корист што скоријег пријема Турске у Европску унију. Конфликтујући са државом са позиција „жртве“, Хаџи се нада да ће код својих партнера искамчити помоћ, како политичку, тако и финансијску.

Однос званичне Анкаре према турском становништву, преосталом у суседној Бугарској после ослобођења земље у току руско-турског рата 1878-79. године увек је био посебан и покровитељски. Бугарски политичари сматрали су неопходним да укључе турски етнос у изградњу нове независне државе. И зато су све до 1989. године Турци имали своје представнике у свим сазивима националног парламента – Великог народног собрања, и у оквирима закона и бугарске државности, сачували своју религиозну самосталност. Стварање Покрета за права и слободе означило је крај тој пракси, која је проверавана дуже од вековне историје. Турци у Бугарској су постали објекат системске државне асимилације од стране турске државе. Инструмент те асимилације је притисак на бугарске Турке: од стране оних који су крајем XX века исељени у Турску (и преосталих у Бугарској њихових рођака) као прво, и од стране апсолутно патерналистичке, феудалне структуре Покрета за права и слободу (ДПС), као друго.

Многи руководиоци локалних органа власти у турским регионима Бугарске, наименовани уз подршку ДПС, тесно су повезани са турским специјалним службама. У Турској је сада у току пузећа исламска рестаурација, и светска држава преузима на себе и функције последњег Калифата. Турски исламисти – преко различитих фондова, које је створила турска емиграција првенствено у Европи - дискретно шири исламски утицај у Бугарској. Та очигледна околност детерминише везу између локалних власти и турских емисара – националиста и исламских фундаменталиста. Имајући у виду да национализам и исламизам у светској политичкој пракси као такви представљају две различите струје, треба признати да у Бугарској клија веома опасни и накарадни облик исламског национализма. Најизразитији елеменат тог процеса јесте потурчивање становништва у Родопима и такозваних помака – Бугара, који су некада под утицајем историјских околности примили муслиманску веру. Данас, у XXI веку, очигледна је тенденција њиховог претварања у Турке. У основи тог процеса лежи потпуна зависност тог дела бугарског становништва од локалних власти, исламских проповедника и емисара многобројних турских фондова.

Наведена тенденција све више се шири и на циганско становништво земље, које у резултату одговарајуће обраде од стране активиста ДПС и религиозних локалних активиста без нарочите муке откривају у себи „турске корене“ и тежњу ка исламу.

Границе компактног живљења турског становништва у Бугарској се расплињују, тако да не само Кирџали и Родопи, већ и територија целе земље, постају објекат изолације и трагања за идентитетом – религиозним исламским и националистичко турским. Престале су све дискусије по питању интегрисања турског етноса у бугарско друштво – тај етнос се развија практично у поптуности изоловано. Бугарска постепено постаје одскочна даска на путу ка исламској турској хегемонији у Европи. Арапски утицај се потискује ликом умереног турског ислама, везом заједница са бившим исламским колонијама европских земаља – турским исламским национализмом. Локалне власти у турским регионима земље постају практично структуре Главног муфтијата. Турска у тим условима добија могућност да се директно меша у унутрашње проблеме, чиме се и баве турски дипломате у Софији. Саветник турске амбасаде у Софији Мазхар Белгин је, на пример, укључен у састав структура Главног муфтијата – он је члан религиозног савета за тумачење Курана. Још сасвим недавно појављивање иностраног дипломате на протурским исламским митинзима било је повод за његово проглашавање персоном нон грата, а данас се у рукама турског дипломате нашао фактички орган високе исламске управе у Бугарској, који се користи у интересу стратегије неоосманизма.

Диригујући муфтијама у границама бивше Османлијске империје, Турска отворено покушава да обједини групе исламске мањине у целој Европи.

Истовремено се учвршћује положај муфтија у бившим совјетским републикама, па и у Русији. Везе између Русије и Турске се проширују, а скоро 45-милионско муслиманско становништво на постсовјетским територијама може постати инструмент пузеће исламизације Европе. Данас се Главни муфтијат Бугарске претвара у центар за везе Турске и исламских кругова бившег СССР, јер у земљи, која је 2005. године постала чланица Европске уније, број становника који се идентификују са исламом, по неким оценама, достиже пола милиона.

И Мустафа Хаџи се стално жали турским дипломатама на бугарску државу и њену политику према исламској мањини којој је, ето, потребна заштита, како се не би поновили асимилаторски ексцеси 80-их година прошлог века, када је бугарско руководство приморавало Турке да мењају своја имена и презимена словенским. И сада се већ у исламским круговима обе земље све гласније дискутује о томе, да би Бугарска требало да искористи модел уједињења балканских муслимана – у оквирима Исламског савета под окриљем Главног Муфтијата Турске. У Турској, међутим, таквог нема, а Дијанет – Управа за религиозна питања је владина структура, па се према томе све турске муфтије налазе у државној служби. То је још један доказ тога, одакле потичу идеје о исламском уједињењу. Протурски исламисти у Бугарској то већ и не крију: председник Високог Савета муфтија отворено у медијима позива на повратак у времена турског калифата, када су кандидатуре религиозних руководилаца морале бити одобрене од стране Турске. Турско руководство подсећају на историјску одговорност за балканске муслимане, који су били део империје у току пет векова.

Без обзира на своје свестране и одавнашње везе са исламским организацијама у арапском свету, Мустафа Хаџи је, стекавши степен доктора богословије у Турској, оштро иступио против умерене арапске политике на Балкану. Он је дао зелено светло у Бугарској организацијама типа Худај Вакиф, следбеницима пантуркистичких секти и фондова Сулејманџи и Нурџи. Многе суните је шокирало и његово (Хаџијево) неочекивано зближавање са шиитским Ираном.

Структуре Главног муфтијата Бугарске данас су постале таоци турске политике неоосманизма. Оне покушавају увући државу у конфликт са муслиманима, провоцирајући како једну, тако и другу страну. Државу оптужују за кршење права муслимана, а муслимане – за непоштовање историјских духовних традиција. Жестокој критици подвргавају се демократске вредности бугарских муслиманских заједница. У таквој ситуацији муслимани у Бугарској могу кроз извесно време и заиста изгубити веома много, пре свега своју аутономију и привилегију да буду најмногобројније аутохтоно исламско становништво у Европи.

Јавне изјаве „главног муфтије“ Бугарске сведоче, уосталом, не само о протурској ангажованости како њега лично, тако и његове многобројне породице, али и о томе да је он спреман и да емигрира у случају по њега неповољном развоју догађаја у муслиманским структурама земље. Савршено је очигледно да ће кроз извесно време његово име активно користити Турци као моћно средство за пропагандистички притисак на Бугарску и Европску унију у целини: прогоњени и оклеветани исламски лидер, лишен овлашћења уз попустљивост Европе.

Бугарским муслиманима треба одати дужно признање – међу њима М.Хаџи не ужива нарочити ауторитет. Свима је познато да је он сву своју имовину одавно превезао у Турску, где живе чланови његове породице и у коју он редовно шаље поприлична средства, која потичу, наравно, не од мале плате имама, већ од махинација са порезима и имовином исламских заједница, а такође од значајних дознака финансијских и материјалних средстава из иностранства, намењених за развој ислама. Злоупотребе Хаџија огромним парама које су својевремено дозначене за различите исламске пројекте у Бугарској од стране Организације Исламска Конференција, Исламске банке за реконструкцију и развој и других, већ су нашироко познате. Није случајно што се званичне исламске организације дистанцирају од контаката са Бугарском. И у резултату се у Бугарској формира крајње изопачена представа о исламу – у пуном складу са пропагандистичким клишеима различитих секти, легализованих у Бугарској, а које су од М.Хаџија на располагање добиле многе џамије и духовна училишта.

Растакање традиционалног ислама у Бугарској, које инспирише, у суштини, Главни муфтијат, подржава се и од стране Турске. Не тако давно је у календару религиозних исламских датума за ову годину, издатом у Бугарској, напоредо са освртима на читав низ османлијских и турских религиозних прегалаца, објављен и чланак Басрија Пехливана, председника Високог Савета муфтија, о значајној улози духовних лидера у исламском свету у периоду до Ататуркових реформи, о томе да су и данас исламском свету преко потребни такви лидери, као и о томе да је турска држава обавезна да се побрине о муслиманским мањинама на Балкану.

Турска тежи да препороди османлијску идеју о стварању Калифата на новој основи и у савременим облицима - путем економске и религиозне доминације. Отпочиње нова етапа у развоју те земље као геостратешке снаге у Европи и Азији, као значајног фактора у исламском свету. То Европу ставља пред озбиљне изазове - перспективу глобалне конфронтације са неоосманизмом.

Омар Шариф (Бугарска)

Николај Димљевич

rs.fondsk.ru

[коЖељ њацИ]

Повратак Турака на Балкан.

Од Амера су добили зелено светло , питање је само како ће нас продати наши властодршци-јефтино или скупо?

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=12&t=8149

[Стефан]

Др Ахмет Давугоглу је веома опасан играч. Веома. Његова дипломатска офанзива на Балкану са истока,као и иступање појединих екстремистичких вехабијских апаратчика,као што су Мустафа Церић и Харис Силајџић,доводе до питања прекрајања граница на Балкану и повратка ригорозног неоосманизма пре револуције Кемал Паше Ататурка.

Што се мене тиче,ако се толико боре за истребљење "nevjernika koji rade protivu islama i Allaha dž.š." нека се опашу динамитом и саморазнесу испред Алипашине џамије у Сарајеву.

[into the sunset]

Usvojena "Istanbulska deklaracija"

Predsednici Srbije,Turske i Bosne i Hercegovine,Boris Tadić,Abdulah Gul i Haris Silajdžić,saglasili su se u Istanbulu da regionalna politika ubuduće treba da se zasniva na osiguranju bezbednosti,stalnom političkom dijalogu i očuvanju multietničkih,multikulturalnih i multiverskih osobenosti regiona.To je istaknuto u zajedničkoj deklaraciji usvojenoj na istanbulskom samitu,koji posmatrači ocenjuju kao istorijski.

Na trilateralnom sastanku istaknut je "hrabar i vizionarski pristup" predsednika Srbije Borisa Tadića i predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića i njihova "odlučnost da se prevaziđu istorijske razlike i izgradi zajednička budućnost" zasnovana na toleranciji i razumevanju.

Na sastanku,koji posmatrači ocenjuju istorijskim,dogovoreni su principi usmereni na jačanje bezbednosti i saradnje u regionu.

U tom okviru,članovi Predsedništva BiH - Silajdžić,Nebojša Radmanović i Željko Komšić - uskoro će posetiti Beograd,navedeno je u Deklaraciji dostavljenoj Tanjugu.

Predsednik Tadić i turski premijer Redžep Tajip Erdogan posetiće Srebrenicu na 15. godišnjicu od zločina.

Tadić : Preuzimamo odgovornost za novi početak

Predsednik Srbije Boris Tadić označio je trilateralni sastanak sa Gulom i Silajdžićem kao novi početak u odnosima tri zemlje koje imaju zajedničke interese, među kojima i da se zajedno nađu u Evropskoj uniji.

Tadić, Gul i Silajdžić saglasili su se u Istanbulu da će nastaviti da rade na izgradnji mira, prosperiteta i stabilnosti na Balkanu i da je zajednički cilj sve tri zemlje integracija u EU.

Ta iskrena podrška koju dajemo jedni drugima u procesu učlanjenja u EU jeste i iskaz zajedničke vizije kojoj smo privrženi i na čijem ćemo ostvarenju nastaviti zajedno da radimo, rekao je Tadić na konferenciji za novinare sa Gulom i Silajdžićem.

Tadić je rekao da je Srbija spremna da preuzme odgovornost za novi početak odnosa tri zemlje i istakao da je Beograd doprineo pomirenju,poštovanju jednakih prava, međusobnom poštovanju i borbi za pravdu.

Na desetogodišnjicu zločina u Srebrenici bio sam u tom gradu, odajući poštu žrtvama, podsetio je Tadić i naglasio da Srbija nastavlja saradnju sa Tribunalom u Hagu,dok njeno pravosuđe sprovodi postupke za sve opružene za zločine,nezavisno od nacionalne pripadnosti.

Tadić: Srbija podržava BiH

Tadić je istakao da Srbija neće učiniti nijedan korak u pravcu destabilizacije BiH, niti dovodi u pitanje njene granice i integritet.

Srbija podržava BiH na putu prema EU i čestita joj na dobijanju Akcionog plana za članstvo u NATO, dodao je Tadić, jer je to legitimna odluka institucija i građana BiH.

Sve što je legitimna odluka institucija BiH, predstavnika sva tri naroda, apsolutno je prihvatljivo za Srbiju, poručio je Tadić. Time manifestujemo principijen stav da se Srbija, kao dobar sused BiH, ne meša u unutrašnje stvari susedne, prijateljske zemlje i podržava BiH u svim legitimnim odlukama i integrativnim procesima, sa verom da ćemo ostvarivati zajednički interes na kraju puta u EU, rekao je Tadić.

Srpski parlament je usvojio Deklaraciju o Srebrenici, upućujući izvinjenje, izražavajući žaljenje, još jednom potvrđujući da Srbija ostaje privržena zaštiti integriteta BiH, istakao je Tadić i naglasio da su to temelji politike Srbije u regionu.

On je podsetio da je Srbija, na osnovu deklaracije parlamenta, vojno neutralna i da će taj status zadržarti u budućnosti.

Srbija daje i svesrdnu podršku ukidanju viza za građane BiH "jer dobro znamo kako je veliki problem biti izolovan i pod sankcijama", rekao je Tadić, podsećajući da je Srbija do pre nekoliko meseci imala viznu blokadu.

On je ocenio da su bilateralni odnosi Srbije i Turske na najvišem nivou u istoriji i istakao da dve zemlje u oblasti ekonomije imaju strateške planove.

"Ovih dana smo razgovarali o mogućnosti da nekoliko turskih kompanija učestvuje u gradnji autoputeva kroz Srbiju. Ako se ispune svi potrebni uslovi i zakonski limiti koje Srbija ima i Turska nađe interes da pravi puteve u Srbiji, mi ćemo napraviti velike i suštinske promene u infrastrukturi, ekonomiji i šansama za naše građane", najavio je Tadić.

On se nada da će Srbija i Turska biti u stanju da zajedno izgrade put od Beograda do Crne Gore, koji će proći kroz Sandžak i Srbiju, preko Višegrada, povezati sa BiH.

"Duboko sam uveren da bi jedan takav put imao simbolički, a ne samo ekonomski i razvojni značaj", naglasio je Tadić.

Posle godina nesporazuma, ratova teških i velikih razararanja, istakao je Tadić, imamo priliku da radimo na izgradnji ne samo poverenja, nego i komunikacija i gradimo ekonomske potencijale za našu zajedničku saradnju.

Govoreći o predstojećem samitu zemalja Zapadnog Balkanu u Sarajevu, Tadić je rekao da očekuje da će on biti koristan i da će na sarajevskom samitu svi poštovati standarde učešća koji moraju biti zajednički i uvažiti integritet zemalja članica Ujedinjenih nacija.

Tadić očekuje da na samitu neće biti izlišnih sučeljavanja, već samo zajedničkog doprinosa svih zajedničkoj budućnosti u EU.

Gul : Turci i Srbi uvek bliski prijatelji

Gul je naglasio da su trilateralni sastanci i veoma prisan i prijateljski odnos tri zemlje važni za budućnost, mir, prosperitet i zajedničku evropsku viziju Balkana.

Naša saradnja i strateško partnerstvo pokazuju da su Turci i Srbi uvek imali potrebu za bliskim prijateljstvom, što je istorijski korak za Balkan, rekao je Gul.

Gul je naglasio da su prijateljski odbosi na Balkanu važni za evropske integracije, što je važno za sve zemlje.

On je, kao dobar korak, ocenio imenovanje ambasadora BiH u Srbiji, kao i usvajanje deklaracije kojom je parlament Srbije osudio genocid u Srebrenici.

Čestitam gospodinu Tadiću na tome, rekao je Gul i podsetio da je predsednik Srbije 2005. godine u Srebrenici odao poštu žrtvama zločina u Srebrenici.

Silajdžić : Hvala na podršci za EU

Silajdžić je rekao da mu je drago što je Tadić u Istanbulu naglasio da Srbija nikada neće preduzeti ništa što bi naštetilo integritetu i suverenitetu BiH.

"To unosi mir i spokoj u naša srca", naglasio je Silajdžić i zahavlio Beogradu i Ankari na podršci koju daju BiH na njenom putu ka punopravnom članstvu u NATO.

Članstvo u NATO je za naš strateški cilj, kao što je i članstvo u EU, rekao je Silajdžić i ocenio da građani BiH žele mir, stabilnost i sigurnost.

Na balkanskom samitu Tadića, Gula i Silajdžića usvojena je Istanbulska deklaracija i postignut dogovor da se u naredne dve godine održe trilateralni sastanci u svakoj od tri zemlje.

Tadić je predložio da naredni sastanak bude održan u Beogradu.

Vesti

[Grizzly Adams]

[Guest nikolastojanoviccuprija]

Turska je uspela da postane bitan igrac na svetskoj sceni i pozdravljam svaku akciju koja ce da priblizi Tursku i Srbiju i sve gde mozemo da imamo obostranu korist ! Turska ima veoma dobro organizovanu dijasporu pogotovu u Nemackoj i Austriji i samim tim njihov glas dobija na tezini ! Despot Stefan je saradjivao sa Bajazitom i ako mu je ovaj pogubio oca i ozenio sestru pa treba igrati i na tu kartu zajednicke istorije !

[Милан Меденица :)]

а и ти брате, тако лепе, овај крваве, успомене будиш у нама  heaven

[konstantin]

хомосексуалце u kontenjere

ај мало лакше са епитетима и нетрпељивоћу ...