ЦАРИНИК ГОВОРИ

[Carinik]

                                  ВИДЉИВА БОРБА ПРОТИВ НЕВИДЉИВИХ НЕПРИЈАТЕЉА

         Знам да вас нервирам и дражим што ми Име Господа нашега Исуса Христа из ума не бежи, са усана не силази.

         Знам и да са вама разговора нема, али само да вам кажем да знате да знам.

         У складу са временом садашњим, не гађате више оног ко вам се супростави стрелама у срце, већ ласерским зрацима, да би већ измучено и изранављено месо духовног ми тела у сласт секли, комадали и гутали.

         Нападате ме кроз недостатке и слабости мојих ближњих, окрећете их једне против других да бих се умешао ја, на ваш наговор, као немилостиви судија, не да мирим, већ да кажњавам.

         Средства и оруђа модерна,сплетке старе и давно измишљене, од Пада па до сада искуством хладним о хладни камен смрзлих срца углачане.

         Немам своје снаге да се с вама борим и да ми је до тога  давно би ме сопствене ноге у ваш табор превеле.

         Кад пуцате из погледа и са усана оних које највише волим, ипак морам да подигнем штит искован од Имена Царице Небеске  и Мајке Господа нашега Исуса Христа и да горе, ко Господу, имам срца.

         Ја ћу поред, иза, заједно, уз Пресвету Тројицу, заогрнут Покровом Мајке Божје,, заједно Љубављу везан за оне који вам служе као ласерска пушка, а ви-удрите, слободно удрите.

         Ако смете.

         Напомена (за ваше добро):

                               Штитови су огледала. Извршићете самоубиство. Из нехата.

                             

                                                                                               22.2.2011. године

       

[Carinik]

                                                          РАЗГОВОР

                                          "Ево стојим на вратима и куцам.

                                            Ако ко чује глас Мој

                                            и отвори врата,

                                            ући ћу њему

                                            и вечераћу са њим

                                            и он са Мном."

                                            (Откр.3.20)

                                          Уђи, Господе,

                                          отворено је.

                                          И гости и домаћи

                                          су већ за Трпезом,

                                          у свечана, вечерња

                                          одела одевени.

                                          Горње Место те чека.

                                   

                                                                      (15.март. 2011.)