ЦАРИНИК ГОВОРИ

[Carinik]

                  Хвала, Тања! Срце си ти једно веелико!

[Carinik]

                                                          ДЕСНО КРИЛО

                                                            -2009. год.-

              1.

                      Опрости ми, оче. Опрости ми, мајко. Опрости ми, брате. Опрости ми, сестро.

                      Опрости ми, жено.

                      Опрости ми, сунце. Опрости ми, земљо.

                      И реке, и шуме.

                      И ствари, и твари.

                      И моји живи, и моји који нису живи. И спокојни и покојни.

                      Праштајте, браћо и сестре у Христу.

                      И ви који сте ван Христа.

                      Душманине, опрости. И ти, Злопоглеђо.

                      Да те не коснух оштром мишљу, благо би ме око миловало.

                      Праштајте ми, нерођена децо.

                      Не пушта вас Господ у наручје моје, јер чисто у каљ неће.

                      И ви које пекох у мисленом огњу похота и жеља.

                      И ви заплетени  у паучинастим маштаријама залудне главе.

                      Свима вама на рђу и зло бивах.

                      Опростите, да и вама Господ Благи прости.

                      Опрости ми, Мајко Божја.

                      Опрости ми, Оче наш Небески.

                      И Сине Божји.

                      И Душе Свети.

                      Све грехе моје, сваки промашај мој.

                                                                                                  (Прашчалное вече 1. март)

              2.

                      Захваљујем Ти, Христе, Спасе мој, што си ме кроз пламен искушења провео неозлеђеног.

А данас знам да су она била дар, јер си ми показао да се једино Теби вапијући могу спасти попут оног дављеника са дна бунара који је викао у помоћ из све снаге, чувши гласове и видевши људске силуете оцртане наспрам дневног светла на отвору истог не би ли га они из тамне воде и мрзле смрти извукли.

                      И док су над кровом моје куће витлали демони и куцкали у зидове и нагонили пса чувара ноћима да завија, док су нам се у мисли увлачили и наговарали нас ближње на раздор и свађу такву да се очима не можемо гледати, а да се о поглед не посечемо, наводећи нас да се сударамо, а да бежимо једни од других у маленом простору, да повремено из уста у лице ближњег хитнемо змију-отровницу уместо мирисне, љубавне речи, само сам у крику ка Теби видео спас.

                      И чуо си ме, жарко Сунце моје, и научио си нас да опростимо једни другима као ... дужницима својим и да тако на примеру, истина јаком толико да пожелимо да срљнемо одмах у следећи стих (и не уведи нас у искушење...), опитно сазнамо шта значи Молитва Господња, тј. како бива кад ти се очита Оче наш.

                                                                                                    (2. март)

[Carinik]

                     3.

                                Моја жена Весна фотографише ми лице уз помоћ камере мобилног телефона, а затим, силно се забављајући, уз помоћ опција савременог техничког помагала исто лице на неколико начина обликује и памти као одраз у искривљеном огледалу и сваки тај одраз задобија посебно име и карактер.

                                Такав сам уистину и кад ме проматраш кроз очи Своје иконе кад се пред Тобом пренемажем, муцам и трудим се да више грехова сакријем него признам да бих тако приказао себе у лепшем, па и лажном светлу.

                                Такав ћу бити и ако стекнем милост да се са Тобом сретнем лице у Лице. У мени, како ствари стоје, нема довољно искрености и љубави да моје лице Твојом светлошћу просија, па Те зато молим да моју наказност путем хируршког ножа милости и благодати у какав-такав ред доведеш да не бих пред престолом Славе Твоје на Страшном Суду чуо глас:"Никад вас нисам знао. Идите од мене ви који чините безакоње (Мт 7;23)"

                                                                                                      (3. март)

                   4.

                              Весна и ја смо као двојне звезде-чудна небеска тела-у космосу изнад наших глава.

                              Кружимо једно око другог, ухваћени у гравитационо поље звезде-слике и више ниједна звезда до нас не разликује из чијег је језгра који зрак.

                              Кружимо једно око другог и кружимо заједно око Млечног пута, заробљени у пољу божанске љубави. А средиште си Ти, Господе и Спасе наш, Ти, Нестворена Светлости Пресвете Тројице!

                                                                                                     (4. март)

                   5.

                             А шта сам ја учинио за Христа?

                                Нама, који тумарамо у свету, купајући се у лажном светлу овоземаљских уживања тешко је, готово немогуће, ступити у божански примрак да би непосредно били с Богом, гледали се с Њиме лице у Лице.

                                Посредно, свака личност, свако човечје лице које нас огреје својом озареношћу кроз своју присутност, икона је Христа.

                                И све што ближњем чинимо, Христу чинимо.

                                Зато:

                                "Опрости, Боже, сагрешења моја, јер ништа не учиних за Тебе, и немам дела ближњем милих којим бих могао изаћи преда Те непосрамљен."

                                                                                                       (5. март)

                  6.

                  6.1.

                              Да се исправи погнута молитва моја као кад пред Тобом потребно је само, Оче наш Небески, да у мисленом обраћању Теби или несигурном појању-славословљу будем потпуно, до дна, отворен и искрен. Не да глуматам неког ко уистину нисам, јер ми одмах противник Твој и мој над главом исцрта круну гордости и себељубља.

                  6.2.

                              Одећа скрушености и смирења којом прекривам и сакривам наготу своју је танка,  лако подерива кад се скрене са уског пута у трње и врз поред пута и светлост Твоја незалазна, када мислим да сам Јој на корак ближе, одмах открије да старе закрпе не иду на хаљине нове.

                                                                                                         (6. март)

                     

                                                                               

[Tanja]

Лепо ли је када је твоје Пролеће  klapklap

[Carinik]

                Јесте, само да не свенем... Захваљујемо на појачању. Заједно сте (смо) јаче(и)!

                А сад треба искористити јединствену прилику док је гужва на Поетици услед еуфорије коју је појачање изазвало...

               

                  7.

                        Јуче смо сазнали да се упокојила сестра Александра из манастира Никоља Рудничког. Молим Те, Господе наш, да је, онако милу и малу, сместиш у длан Деснице Своје и да је изнад ваздушних митарстава пренесеш и населиш је у неку од небеских обитељи Светог Николаја Мирликијског ил Архиђакона Стефана да им она кадионицу са небеским миомиром додаје приликом служења Небеске Литургије као што је и овде земаљским служитељима помагала.

                        Тебе, сестро Александра, Весна и ја молимо да се пред престолом вољеног нам Господа и даље молиш за оно за шта си се за нас молила док си била овде у телу са нама.

                        Нека нам се молитве грле кад се више у времену погледима не можемо миловати.

                                                                                                        (7. март)

                8.

                          Не умем ти ни делима ни речима довољно заблагодарити што си ме примио у Своје Тело примањем Пречасне Крви и Часног Тела Твог. Ти си Бог мој којег једем и пијем, храна си моја и мој си лек!

                          А Ти, Христе, Боже мој, из скривених кутака срца дозиваш ме да Те и даље следим уским путем који води ка Твоме Царству и не допушташ ми да спустим даре-благослове које просипаш по мени са Небеса изобилно, онакокако сам Бог даје јер јарам је Твој благ и бреме је Твоје лако, јер се дарови успут деле са другим ћелијама Твог Тела када коме буду били потребни е да би се тако умножили, јер Твоје Тело и кад се дроби и раздељује остаје Једно и недељиво и, ако смем то да кажем, а да буде истина, све га је више.

                                                                                                        (8. март)

[Jelena Vitorovic]

Користим гужву да опет уживам у твом непресушном извору благих речи. 0202_238

[Carinik]

              Искрено се надам да још није пресушио. Мада, више бих волео да сам белутак преко кога теку Живе Воде, тек да будем у контакту, а Оне да ме обликују, носе куда Оне желе... Дотле, и за тебе:

                9.

                          Господе, урони ме у Твоју тихост, немирно је на површини, таласа се силно житејское море. Нервни апарат што се храни сликама и одразима и света и неба квари се, попушта му оштрина, трезвеност и будност и у све и сва упирем мрки поглед само да га ка Теби не подигнем.

                          Добијем речима по носу, и зуби ми гризу језик и гутам горке пилуле помишљених, а неизговорених бесних одговора. Јер, ако палацнем на ближњег, отров ће прострујати кроз моје вене. Болесна је, Христе, ова мрва Твога Тела, зато што се у блату заглавила и жељна је обичних зрака са Сунца.

                          И пролећа је жељна, а са небеса само киша по глави добује.

                                                                                                          (9. март)

                 

                  10.

                              "Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног!" (много пута)

                              Полугласно ил шапатом, уснама, зубима, језиком и ваздухом што из плућа струји. Ум је ту негде, однекуд дојури, па поново одлута. Капије срца су затворене, јер је мрачно, а ноћу се капије не отварају. Зато (много пута). Непрекидно. До јутра. Да се у рано јутро кључем Имена срце отвори.

                                                                                                          (10. март)

                         

                 

                           

                         

             

[Jelena Vitorovic]

Mornari smo na barci,

Okean ogleda svemir.

Reči se o stenje lome,

šumom vode sa peskom stapaju

Mornari smo na barci što plovi.

Da li pogled vara,

ili se to samo pena u svetlosti vaja.

Mornari, talasi, pesak

znaju, da u glas zapevaju.

[Carinik]

                      11.

                              Ако се повучем у себе, усмерим сву пажњу у средиште свог бића у коме столујеш Ти, моје Триипостасно Божанство, бићу као вир у матици света и све ће се ствари и створења који су лењо или брзо протицале поред мене, у мене и да се слију.

                              Сабран у себи, око тебе ћу кружити, јер си Ти мој живот, мој свет и светло моје Сунце у светској тами.

                              (У пракси, повлачење у себе повлачи са собом, осим потраге по недовољно познатом терену царства ми за местом у коме престолујеш Ти, и спотицање о чврсте ствари са оштрим ивицама које озлеђују и знају да боле и сударање са живим створењима из чијих реакција искрсава питање куд сам то "навро". Само свети људи су истовремено непрекидно с Тобом, са светом и ближњима. Преко њихових молитава ми несмиреници прелазимо на територију Царства Небеског у сусрет Теби као преко моста.)

                                                                                                          (11. март)

                    12.

                              "Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног!" (много пута)

                              Умно. У тренуцима кад нисам безуман. Кад ми непца и језик исисају слаткоћу шарених бомбона које нуди свет. Око умори од дугиних боја.

                                                                                                        (11. и 12. март)

                    13.

                            Док живиш у свету, коме да будеш послушан кад ти је дух сироче, без оца и мајке?

Ко ће за руку да те води кроз честаре помисли?

                            Послушан буди телесном оцу и мајци, Небеском Оцу и Мајци Божјој. Брату, сестри, братићима и сестрићима... Послушан ближњем, послушан даљњем. Послушај своју жену, ти си јој глава, а она ти је врат, знаће на праву страну да те окрене.

                            Послушан буди псу и мачки, буби, пчели, травки, цвету. Ветру се приклони, киши лице пружи.

                            Свето Књизи-Божјој Речи. Светим старцима и мајкама што из књига зраче-они те за обе руке воде. Пријатељима и непријатељима. И све воли: и зле и добре.

                            Свакоме и свему реци:"Нека је благословено!", а они и оно нека те погледом, додиром, мишљу, тишином свог бића или постојања благослове.

                              У љубави, благодарном помоћи свеприсутнога Духа Светога буди савршен као што је савршен Отац ваш који је на небесима.

                              Буди послушан као што је послушан Син Божји-до краја, до смрти на крсту.

                                                                                                              (13. март)

[Carinik]

                      14.

                                "Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног!" (много пута)

                                Умно-срдачно. Голим длановима ума пренети варницу Твог Имена до срца и спустити је унутра у срце зарасло у коров мрсних помисли. Нек оно плане, разгори се, у огањ претвори дух, душу и тело.

                                Споља ништа да се не види, сем поточића суза низ оба образа. Нек извиру секунд, мниут, два да се спере гареж кад се пламен повуче и умине, док га, кад се Њему хоће, поново не распири дах Духа Светога.

                                                                                                      (14. март)

                        15.

                        15. 1.

                                  У радости Твоје близине кличем:" Нико ми Те не може одузети осим мене самог, нико засенити, ни Сунчев, ни Месечев сјај. Ни псовка, мржња, ни ружна реч.

                        15. 2.

                                  Пењем се на највиши, најбељи, најчистији врх унутрашње планине, који се зове Твоја присутност, и, пошто се горе врло кратко може бивати, јер низ мрзле, снежне литице могу ме сурвати олује самољубља, спушташ ме вртоглавом брзином на санкама смирења скроз у подножје, одакле је врх поново недоступан и једва наслутљив.

                                  Жив сам само сећањем да ми се чинило да сам горе био.

                                                                                                      (15. март)

                        16.

                                  Срдачно.

                                  "Господе Исусе Христе, Сине Божји, загрли ме грешног, да бих Ти био још ближи!" (Једанпут, али засвагда)

                                                                                                        (16. март)

[Tanja]

8084.gif

[Guest srna u izgubljenom raju]

za Te' se kriju ,o kako smiju? 8084.gif

U Tvoje ime zlociene cine, za Tvoje skute vjesto se kriju,

siluju  ,kolju ,biju i muce po Tvojoj je volji, tako nas uce.

Mnogo te vole ,pa Tvoje greske revosno brisu sa Zemljinog lica,

Tebi se mole, pa macem pisu, kidaju ruke, srca i lica.

Bolje od Tebe kazu da znaju, ko treba zivjet na ovoj planeti

, ko je od stete i ko smeta, ko je za zaklat ,a ne za ziveti.

Kao da ne znas Ti svojom voljom, promislom mudrim zasto ko zivi,

jer SVAK je stvoren Tebe da voli, s Tobom da zivi da Ti se divi

[Carinik]

                 Да, срно, истинита песма и тешка. А ми смо Божја деца по усвојењу и морамо и за такве људе који Бога не познају, а тврде да Га знају, да се молимо, да према њима ми учинимо тај први корак, да проговоримо Христовим језиком :"Опрости им, јер не знају шта чине!" Морамо због нас самих, ма колико тежак био тај  корак...Господ ће већ видети наш труд, дароваће нам да заволимо и наше непријатеље-наше највеће учитеље, да би сами били савршени као што је савршен наш Отац који је на небесима.

                 (Много лепо ове речи звуче, ал је мало друкчије у пракси, зато савршене хришћане на прсте можемо избројати...ал опет: СВАК је створен Тебе да воли. Стално смо на клацкалици, с тим што смо ми сами на обе стране, на оба седишта и остаје нам само да се молимо за равнотежу.)  

[Guest srna u izgubljenom raju]

ma znam nas poziv divan i tezak

dobrotom se branit od napada zloga

od grijehova listati samo svoj svezak

a za druge trazit oprost od Boga

[Carinik]

              Где сам оно беше стао... аа, даа  (мишљах, кад оно би прекид: оде маст у пропаст!)

              17.

                      ...Из Тебе се Бог оваплоти и постаде Дете

                            Он који је предвечни Бог наш...

                            Теби се, Благодатна, радујем, јер чији је Бог још био Дете?

                            И Тебе молим, премила Мајко, да, како ми се дани буду крунили у неповрат и носили ме ка старости и капији смртној, замолиш Своје Божје Дете да учини да све више личим на мог, сада покојног, деду Милорада на коме су се обистиниле јеванђелске речи:"Заиста вам кажем: Који не прими Царства Божјега као дете, неће ући у њега. (Мк 10,;15)

                            Само је он умео да нам из књиге "Кућа на Пуовом углу" коју сам добио у другом разреду основне школе за одличан успех и примерно владање (једино сам у детињству био примеран и успешан) пре двадесет девет година, док смо га моја сестра Славица и ја слушали отворених уста, као читајући измишља сасвим нову причу различиту од оне која се одиграва у књизи, али са истим јунацима, бивајући он наизменично и Медвед Пу, и Праслин, и Иар, и Кристофер Робин, и Тигр и ко све не од јунака из приче, и то све држећи књигу полуотворену близу очију, не разликујући слова, жмиркајући и препричавајући илустрације онако како их он слути и доживљава и окрећући странице орловским носом.

                            И данас ми је та прича истинитија од оне у књизи.

                                                                                                          (17. март)

                  18.

                            Када сам којештаријама напунио осамнаест година, ноге, руке и врат су ми се издужили, а длановима, као веслом што морнар граби напред кроз водену пену, размицао сам облаке да провучем снену главу, препуњену разбарушеним сновима.

                            Унутрашњим ухом још сам примао Твој шапат из детињства, док Те око тражило по небесима-космосу-тамној материји избушеној астероидима, кометама и свемирским бродовима, дух путовао ка Истоку, нагоре, па десно и лево, мисли лутале по површини тела-ствари, све изван Твог јединог станишта у нама означеног крстићем на мапи душе и описаног у Књизи која може обухватити и овај појам-бити и то-занимљива географија (Царство Божје је унутра, у вама).

                            Машио сам Те упорно, непрестано, Циљу мој, дрхтавим дланом миловао руно јагањаца испод којег се слутио вучји кез, заљубљивао у маске људских и божјих лица са којих се, не могући да се уздржи, отимао демонски кикот, плесао над провалијом, док ме ниси зграбио, цимнуо уназад, јер Ти своје не даш, док ме ниси загрлио Весниним рукама, омио Својом Крвљу, примио у Своје Тело, поново ме родио, Собом нахранио, и под Својим брижним старањем пустио да растем и нарастем до детета, поново.

(Инспирисано експозијама у глави иницираних варницама које искачу кад протрљаш речи из романа "Тесла, портрет међу маскама" Владимира Пиштала поезије Мирослава Антића и Књиге над књигама)

                                                                                                              (18. март)