ЦАРИНИК ГОВОРИ

[Carinik]

                    9.

                              У мир, у мир, тихост пренежну!

                              У дубину, у дубину, ван светских таласања, ка Теби што нам у срцу столујеш!

                              Да смо увек Као они који ћемо примити Цара свих,

                                                  Анђелским силама невидљиво праћенога.

                                                  Алилуја! Алилуја! Алилуја!

                                                                                     

                                                                                                          (13. март)

                    10.

                    10.1.

                                Упливам у нови дан, сричући јутарњу молитву, а иза још спуштених капака одвија се филм са, у стварности давно упокојеним драгим људима, који ми благо говоре да им је добро и да ће све бити добро и који ми заузврат на синоћне молитве да их уселиш у места светла, у места свежине, у места одмора... преко сновидих граница између светова најбржом поштом-топлом мишљу-шаљу оно чиме су живи у другом свету-своју љубав.

                    10.2.

                                  И кад ми се учини да су ноћне обале далеко и да сам безнадежно сам у овом мору дневног светла чији таласи ми не дају да дишем, тада Те молим, Христе, да ми пошаљеш сплав склопљен од слова Твог Имена да бих се спасао.

                    10.3.

                                  Уморан сам од понављања речи из којих је испловила истина, од пречесте употребе изгубила се смисао. Срце, душа, небо, земља, сунце, звезде, дух и тело, молим, дај ми, волим, љубим...

                                  Уморим се од јалових молби иза којих свим срцем (опет то срце)  не стојим, а помисао ми говори да је Теби који си невидљив, а све видиш, и нечујан, а све чујеш,помало мука од мог празнословља.

                                  И зашто увек нешто тражим, гладан као голуждрави птићи вечито отворених кљунова?

                                  Знаш да бих Твоју пуноћу и близину, Твоју присутност сталну, да Те будем свестан сваке секунде у животу и после живота.

                                  А опет: да ли бих?

                                                                                                    (14. март)

                                 

[Tanja]

Кошаво!

Ти што ми мисли развејаваш, немир будиш тражећи пукотину... неби ли се у мени настанила.

Одлази!

Нећу ти дати дан.

Разоткрила сам те.

Лишће реметиш, јоргован мрсиш, песак подижеш да очи напуниш... Ох, немиру!

Дани су ти одбројани, век ограничен...

Један, пет, седам.

Разрушила би, али тврда је грађа. Оклоп је чврст. Обучена сам у ноћну таму, моју тишину. Све што дан обуче-ноћ свуче. Све што дан заглуши - ноћ разјасни.

Говорим тада најнежније речи. Речима милујем, умирујем, усправљам...

Молитвом, мојим оклопом без пукотине. Њоме лечим, спирам, живим...

Одлази...

остави се лишћа, јоргована.

Твоје место заузели су неки други ветрови.

                                                                                      26.04.

[Carinik]

                   11.

                    11.1.

                           Само овлаж, врховима мислених прстију, смем и могу да додирнем најдубљу од свих Тајни:

                           "Како Онај који управља видљивим и невидљивим светом, Онај који брине о свему створеном, живом и неживом, безгранично моћан, бесконачно велики, Сведржитељ, свом Својом силом, благодаћу, енергијом може да стане у малу, златну кашичицу да би нам Се дао под видом Свога Тела и Крви?

                            Постоји узрок и један одговор: Божанска Љубав је то."

                            А Тајна и даље остаје Тајна.

                    11.2.

                             "Човек који обраћа пажњу на Божју доброту, учи се зависности од Божјег промисла. После се осећа као беба у колевци. која, ако га мама накратко остави, почиње да плаче, све док се она не врати." (Старац пајсије Светогорац, Поуке, Том други, Духовно буђење, страна 258)

                             Хвала Ти, Боже, на данашњем дару!

                                                                                             (15. март)

                      12.

                               Господе, не допусти да ме угуши многобрижје! Оно ми не допушта да дођем до даха којим бих у уму и на уснама обликовао Твоје Име. А како ћеш ти онда знати да ми требаш ако од себе гласа не пустим? Ни мајка се детету не пружи млеком недара својих док оно не заплаче.

                                                                                             (16. март)

                      13.

                                Данас ми је глава била у облаку туге, љутње и гнева, па сам, не пазећи ни на ког и ни на шта, убадао све око себе отровним речима. Мој Анђео Чувар се сигурно поново ударао перцима крила по челу, јер по плодовима мојих дела се види да ништа од оног што сам прочитао и доживео нисам срцем усвојио.

                                Док Ти ниси изашло усред ноћи, Сунце моје, и развејало магле, развезало учворене мисли, оштрим зраком пресекло демонске сплетке!

                                                                                             (17. март)

                       14.

                                И данас је било повремено облачно, са местимичним падавинама. Мало смо киснули, мало се каљали и својим блатом друге укаљали.

                                                                                             (18. март)

                       15.

                               Пре годину дана у раним јутарњим сатима моја баба Олга се тихо и најтише угасила, смешећи се некоме изнад њеног тела ко је по њу дошао да је одведе њеној мајци и оцу и њеном драгану који је из овог света изашао после само годину дана од почетка њиховог заједничког живота.

                               Пар дана пре него што се упокојила стајао сам у њеној собици поред ње уморне после дуге борбе са тамним бићима која су је вукла у рупе отворене у поду испод кревета. Махнули смо једно другом и она се насмешила као да је знала куда ће се заправо упутити.

                               Над њеном кућицом у нашем дворишту те ноћи спустиле су се лествице по којој су силазила и пењала се светлосна, крилата бића која су радовала срце моје бабе Олге о која су је, коначно, пред јутро, ослободила од страха пред непознатим и наговорила је да свуче са себе своје ситно, од можданог удара претрнуло тело и да крене босим, белим стопалом на прву пречагу.

                                                                                            (19. март)

[Carinik]

                      16.

                                Господе, ослободи ме од напетости! Свет је заокупио моје мисли и бацају ме његови ветрови куда они желе. Из срца расте отровно лепа ружа брига, о њено трње цепа се танани плашт вере.

                                Одвежи ме, Боже, од мојих очекивања. Зашто је толико тешко предати се у Твоје руке, у каквом сам то загрљају са светом? Ко кога не жели да пусти: ја свет или свет мене?

                                                                                            (20. март)

                ...За Тању: ово би, можда, могао бити одговор, или, боље рећи, претходно питање  како натерати кошаву да се скрије од нас, како да се преобрази у дашак који милује лишће, јорговане... Као икона са обе стране осликана, једна тамнијим, друга светлијим бојама...

                        17,

                                "Када се свршава Тајна Свете Евхаристије, ангели покривају своја лица, а ми се причешћујемо Телом Христовим. А шта сам ја учинио за Христа?"

                                  Ова изјава једног човека оставила је снажан утисак на Старца Пајсија Светогорца (Поуке, Том други, Духовно буђење, страна 313).

                                Ангели су изложени, јер су без оклопа од костију, крви и меса, танане су структуре, и лица њихова и очи виде, и светлосна срца су свесна и знају у близини каквог догађаја трепте.

                                Док кроз нас продре истина о томе кога примамо у себе и ко сједињује Своју неизрециву благодат са нашим кртим костима и крвавим месом, згрченом душом и раскакутаним умом - еони ће проћи. А за милост Божју не постоји јединица за мерење брзине којом се она слије у наше дрхтаво срце. Да смо бар толико смирени да видимо да смо милост задобили само тиме што смо само на тренутак уистину били неко други - наш страдални ближњи.

                                                                                        (21. март)

[Carinik]

                    18.

                    18.1.

                             Христе Боже, даруј нам да у овом пролазном животу одговоримо делима на све што од нас тражиш, даруј нам да пређемо све Твоје испите и даруј нам спознају да смо на испитима били, а без Тебе, сам си рекао, ништа не можемо чинити.

                             Даруј нам да нас заболи кад погрешимо. И да се радујемо што смо једино живи кад смо у Теби, и дај нам (и то је дар) да будемо благодарни и за невољу и за радост и за бол и за грешку.

       

                   18.2.

                            Молим Те, Господе, кад ме понесе плима Твоје љубави, не допусти да се разбијем о стену сопствене окамењене неостљивости, већ распукни ово гранитно срце и остави га на обалама океана Твоје благодати, жељно и врело од ишчекивања следећих плима које би заоблиле његове оштре, искрзане ивице.

                                                                                              (22. март)

                   19.

                             Клиза земља по земљи Србији. Ломе се куће и ломе људи. Поново туга, јад и чемер, поново страдање. Пружи им руку Своју, Господе, да их из вртлога ускомешаних природних сила извучеш.Глуви су и неми они сад. Зато бих да Те замолим у њихово име да им помогнеш (ја ћу себи самим преписивањем ове молитве):

                                                  Молитва у невољи

                           Господе Боже наш, Створитељу и Спаситељу рода људског

                           милостиво нас услиши и помилуј нас.

                           Ти видиш немоћ нашу и страдање наше;

                           немамо никога ко би нам могао и хтео ублажити невоље наше.

                           никога до Тебе, надо и утехо наша.

                           Ако су греси наши велики, милост је Твоја већа: опрости и спаси нас.

                           Погледај милостиво на страдалну мајку, на сироту удовицу,

                           на децу њену и све сроднике

                           и не допусти да страдање њихово премаши снагу њихову.

                           Услиши, Господе, и молитве свих сиротих мајки које само у Тебе гледају

                           и од Тебе помоћ очекују; једини заштитниче малих и остављених.

                           Пресвета Богородице, измоли милост од Сина Твога,

                           кога си распета оплакала, а васкрсла радосно поздравила,

                           хитну милост и помоћ свим верним душама Твојим,

                           Свети Саво, оче наш и молитвениче пред Господом

                           благослови сав твој српски народ

                           и избави од невоље све српске страдалнике.

                           Боже, помози и спаси. Амин.

                           Из Православног молитвеника у издању епархије средњеевропске, Београд 1995.год.

                                                                                                (23. март)

                     20.

                                Када се благодат Светога Духа најнежније и најкрхкије у срцу богољубника преображава у саму божанску љубав и где онај који воли бива Онај који воли, тад грубом таласању речи  - обликованих мисли - у самом уму, а камоли ван њега, кад оне сиђу на усне, нема места.

                                Господе, даруј ми да Те волим тихо, без гласа. Дај ми Свој мир.

                                                                                                (24. март)

[Carinik]

              21.

                       Малопре сам прочитао речи Епископа шумадијског Јована изговорених пре пар дана у САД:

           "Ми смо овде да говоримо језиком Јеванђеља које нас учи: "не чини другоме што не желиш да други теби чини...""

                       Обично ме нађе та јеванђелска истина онда кад учиним другоме оно што не желим да други мени чини.

                                                                                                             (25. март)

               22.

                      С крила Божјег у крило жене. Љубити Господа, љубити  ближњег, да ли истом врстом љубави? Или то себи налазим оправдање што бежим из Твог загрљаја да бих поново пригрлио свет?           ( Јесте, моја жена је мој свет.)

                                                                                                             (26. март)

               23.

                       Пред реконструкцију куће у којој живимо треба у помоћ позвати Највећег Мајстора:

                                             МОЛИТВА НА ПОЧЕТКУ РАДА

                             Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног. (трипут)

                             Господе Исусе Христе, Јединородни Сине Оца Небеског,

                             који си без почетка, Ти си рекао Твојим пречистим устима:

                             "Без Мене не можете ништа чинити"

                             Господе мој, вером и срцем примам у душу своју то што си рекао,

                             клањајући се благости Твојој.

                             Помози ми грешноме на делу које почињем, да га Тобом довршим,

                             у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

                                                                                                           (27. март)

                 24.

                        Када год у мојој породици почиње нови циклус значајних промена,  напуштају нас и долазе нам биљке и животиње. Јуче и прекјуче смо лишили живота једну јелу испред куће која је у песми "Разговор са планином" била бор о који сам везивао уже да се пребацим до другог његовог краја и линије по којој се планина Венчац спојила са небом не би ли на том месту, Господе, ослушнуо Твоју тишину, посекли смо и две брескве чији су ми цветови у пролеће сведочили да постоји божанска лепота, срушили смо и једно старо стабло јабуке које се, без гласа, предало, а пре пар месеци једно куче без репа звано Рики које нас је дванаест година чувало и лајало на неке невидљиве људе напустило нас је отишавши у успомену, гледавши нас притом полуслепим, а никад крупнијим очима.

                        А дошли су нам по једно младо дрво јоргована, кајсије, јабуке и крушке и око куће подигли су они ограду од животодавних сокова и још неразвијених цветова и листова да нашу кућу и нас у њој заштите од злих ветрова. А ако се они некако провуку, својим оштрим зубићима и шапама попут боксерских рукавица на крпице ће их исцепати наш нови пас-чувар Оги који, додуше, још плаче за мајком на исти начин као што су то чинили Рики пре дванаест и Рекси пре двадесет и пет година.

                                                                                                      (28. март)

                                                                                             

[Carinik]

                      25.

                             Данас, док се Сунце на небу претвара да је Месечев срп и док су сви погледи кроз гарава стакла управљени на горе, ја гледам у земљу и у своје ноге које опет промашише пут. Ја бих да будем неприметан, да се сакријем иза Месечеве сенке, јер Те ожалостих, Господе!

                             Поново се испрљало ово Твоје срце које. каткад. по милости Својој, посетиш и од нечистоте га помисли очистиш. Дођи и сад, не одступај, буди испред сваке моје жеље!

                             И молим Те, Христе, дај ми да Те желим барем трунчицом оне снаге којом се бацам у грех и сласт коју он у себи, закратко, носи.

                                                                                                        (29. март)

                      26.

                              Ни за шта друго немам смелости и снаге да Те молим, осим да завапим као цариник:

                              "Боже, милостив према мени грешноме!"

                                                                                                        (30. март)

                      27.

                              Упокојеној сестри Светлани на дан њеног рођења

                                 Светло си моје у Светлу моме!

                                                                                                        (30и1. март)

                      28.

                                Показујеш ми Се кроз искуства Светих Твојих док су били у телу као нашем, долазиш ми кроз звук духовних песама, окружујеш ме некако посредно, издалека. Или Ти то ја не допуштам да ми Се приближиш, плашећи се непознатог?

                                Свако место где нема Тебе је једна велика празнина и самоћа. Знам то, малопре сам тамо био. А тражим да ми будеш све ближе и ближе. Сигурно ми показујеш суморне боје света у коме царује Твоја неприсутност, да бих знао да ценим дар топлине Твог наручја.

                                                                                                        (1.и 2. април)

                     29.

                               Да ли ми то прилазиш, Господе? Да ли је ова милина што ми се разлива грудима, по срцу-милина Твог присуства? Свети Душе, ова нежност-Твоја ли је? Да ја ипак ћутим, да своја чула окренем унутра и да чувам своје једино благо-Твоје Име?

                               Можда речи имају смисла само до ове видљиво-невидљиве границе од меса која дрхти од ишчекивања да се отвори и да се избрише кад унутар ње после куцања и питања да ли је слободно Својим пресветим стопалом ступиш.

                                                                                                         (3. април)

                                         

[Carinik]

                    30.

                              Могу ја да плетем мреже од речи колико хоћу, њима Тебе не могу уловити. Могу да премећем слова и да се играм смисловима и асоцијацијама, могу да сањам да сам Ти на трагу, опет, истински, далеко ћеш Ти од мене бити.

                              Молитве су ми дрске и смеле и тражим оно за шта нисам дозрео и питање је да ли ћу икад. Треба ми да се смирим и да се, мило моје Име, препустим Твом промислу, а не да глумим неког који нисам.

                              Само Те молим: даруј ми да знам своје место и одузми ми жељу да будем велики, познат и горд. Сакриј ме од света да Те у миру волим колико могу и колико умем ( могу много, а не умем никако).

                              А опет бих да нико за Тебе, кад си унутар мог срца, не зна, можда и што ме је, тешко мени, стид и срамота да признам да Те, невидљивог и нечујног, сматрам за неког стварног ко се још може и волети. Лукав демонски наговор! Тако ћеш се (не дај Боже самом Себи), и Ти, Господе, мене постидети, нећеш ме познати...

                                                                                              (4. април)

                       30 и 1.

                               Како ме све и сви вуку од Тебе и то оно што Те не познаје и они који Те не познају. И успева им, не зато што не сумњам у Твоју присутност, а камоли постојање, већ зато што мислим да ми је труд у испуњавању Твојих благих молби и стамених заповести неискрен, недовољан или, чак, лажан.

                               Како се само одазивам на готово сваки слатки позив у преступ, како ми се душа, срце и воља приклоне и прилепе уз готово сваку медену, а празну помисао!

                               А Ти ми одлазиш, пењеш се увис као шарени змај, дечјом руком направљен, на Своја небеса, превисоко си за моје испружене руке, а душа моја тешка је, земљана, не уме да лети...

                                                                                              (5. април)

                      32.

                              Ноћни сати ми пролазе у бомбардовању снова. С неба по најмилијима падају ватрене кугле и страва уписана у гене разлива ми се телом. Нем од ужаса, немам снаге да Те се сетим и затражим Твоју помоћ.

                              Да ли су се овако осећали и наши блиски преци у Београду 6. априла када су са неба по њима падале бомбе, а они, тела остављеног на крвавом плочнику, улици, око цркве Светог Александра Невског на Дорћолу док су се спремали за недељно богослужење, узлетали душом у супротном смеру од бомби, у наручје Божје? И кад су им се у том једино сигурном скровишту отвориле очи, да ли су одахнули што су се коначно пробудили из кошмарног, метежног, сноликог живота?

                                                                                                    (6.април)

                    33.

                                Блага вести, благи дане мој!

                     33.1.

                               Господе мој благи, зачни се у срцу моме, буди вечно Божје Дете, Ти, који си предвечни Бог мој! Учини да срце моје буде светло и чисто, достојно зачећа, попут утробе Твоје и наше Мајке. Кад одрастеш, а до тога мора доћи, нека Ти срце моје буде престо, меко, топло и сигурно као крило Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије.

                     33.2.

                               Страдање је моје велико и чежња је моја непрестана када одступиш од мене, Душе Свети, кад одгодиш тренутак који је пре сваког тренутка, без кога не може ни да се роди у мом срцу Господ мој и Бог мој!

                               Обавиј ме нежним Својим присуством, Благости моја!

                    33.3.

                               Ослушкујемо сваке ноћи моја жена и ја, затворених очију, да ли ћемо чути шуштање крила Твог благовесника...

                               Благу вест чекамо да нам се, као перце, спусти на јастук, да нам се пришапне да наше наручје и крило неће довек остати пусто, жељно и празно, да су наше молитве, умивене молитвама Светих Симеона, Саве, Василија, Григорија, изашле пред Господа, да нам се Господ смиловао...

                                                                                           (7. април)

[Carinik]

                34.

                        Кад полете стреле непријатељских помисли дај ми, Христе, снаге да подигнем штит од Твог имена и тако сачувам свој ум, душу и тело. Саме моје снаге су премале и често навијају за непријатеља, отварају им тајне капије на тврђави срца. А ако се унутра запале страсне ватре, изгореће и срце, и душа, и ум, и тело.

                        Пепео не уме да Те воли, штите мој!

                                                                                                      (8. април)

                35.

                        ...А када се капије једном широм отворе, тада из тоболца срца извлачим отровне стреле које сам и од себе лукаво скривао, мислећи да сам их давно потрошио, лансирам их једну по једну са самострела усана, циљајући тачно куд ме тамна злоба наводи, по пријатељу и по непријатељу, по ближњем и љубљеном, јер си ме оставио, Боже мој, јер сам Ти далеко и душа Те моја не види и не чује, и бесови се наслађују мојом немоћи и слабошћу да Те бар кроз свог ближњег дотакнем...

                          Не остави ме, Господе, у слабостима и гресима мојим!

                                                                                                    (9. април)

                  36.

                        "Човеку са Богом није увек лако"

                    (Старац Силуан; Архимандрит Софроније Сахаров; 10. поглавље: Духовна испитивања; страна 176; издање Св. манастира Хиландар)

                          А ни Богу са човеком.

                                                                                                    (10. април)

                  37.

                          Кад кажем и напишем да је страдање моје велико, у души ми се, као одговор, одмах јави помисао:"Ти поред страдања ниси ни прошао!"

                          То је истина, и не знам да ли да Ти на томе захвалим, Господе, јер Ти једино знаш колико су моје снаге мале да се одупрем и најмањем нападу непријатељских помисли, или да плачем што тај пут није за мене, јер је страдање, ваљда, једини начин да се провери способност душе да стварно, истински, из све себе, себе презревши, себе мрзећи, Тебе једино, а кроз Тебе и све Твоје, воли.

                                                                                                    (11. и 12. април)

[Tanja]

  33.

                                Блага вести, благи дане мој!

                      33.1.

                                Господе мој благи, зачни се у срцу моме, буди вечно Божје Дете, Ти, који си предвечни Бог мој! Учини да срце моје буде светло и чисто, достојно зачећа, попут утробе Твоје и наше Мајке. Кад одрастеш, а до тога мора доћи, нека Ти срце моје буде престо, меко, топло и сигурно као крило Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије.

                      33.2.

                                Страдање је моје велико и чежња је моја непрестана када одступиш од мене, Душе Свети, кад одгодиш тренутак који је пре сваког тренутка, без кога не може ни да се роди у мом срцу Господ мој и Бог мој!

                                Обавиј ме нежним Својим присуством, Благости моја!

                    33.3.

                                Ослушкујемо сваке ноћи моја жена и ја, затворених очију, да ли ћемо чути шуштање крила Твог благовесника...

                                Благу вест чекамо да нам се, као перце, спусти на јастук, да нам се пришапне да наше наручје и крило неће довек остати пусто, жељно и празно, да су наше молитве, умивене молитвама Светих Симеона, Саве, Василија, Григорија, изашле пред Господа, да нам се Господ смиловао...

                                                                                            (7. април)

Читам речи и питам се да ли смо чули, да ли смо довољно "наоштрили" чула? И радујем се, стварно... Многи смо будни чекали  0104_cheesy

[Carinik]

                    Па дааа!          0205_whistling

[Carinik]

                     38.

                            Душо моја, Лазаре, чујеш ли да те Господ зове?

                            Или си, посмртним покровом увијена, глува за благи, заповедни глас, слепа за светлост, смрћу поражена?

                            Устани, душо моја, и крени ка улазу гробне пећине срца. Камен је са улаза помакнут, видиш ли светлост, назиреш ли тек пробуђеним чулима својим тај благи, светли Лик којем се сузе сливају низ лице док те раширених руку чека да Му дрхтавим, васкрслим корацима приђеш и да те у Своје наручје-твој једини, истински дом-прими?

                                                                                                            (12. април)

                    39.

                           Опрости ми, Христе Боже мој, кад паднем и кад ми тело поступи по наговору помисли у коју ми се и душа и воља обукла. Срце је моје поражено, наслада коју је извршење грешног дела понудило као награду трајала је трен, а покајна мисао се згрчила и до усана и гласа не налази пут.

                           О. колико сам јадан и бедан! И треба да си далеко и све даље од мене, кад Те издајем на сваком свом кораку. Где год ступим, загазим у глиб и, као свиња, ваљам се, хладим узаврело тело у блату греха.

                           Господе, не умем да Те волим, док ме сам Твојој љубави не научиш! Не знам ко сам, не знам да мислим  исправно, не умеју руке ишта смислено да раде, ни око да гледа, ни ухо да чује, ако ми слободу од Тебе даровану Својој слободи не подчиниш!

                           Буди милостив према мени грешноме кад те жалостим дан и ноћ!

                                                                                                (13. и 14. април)

                  40.

                         Следио си ме Својом милошћу, Господе!

                         Како се Ти, величанствен у слави и красоти Твојој снисходиш да би у Своје благе дланове узео ово моје срце и благим дахом Светог Духа Свог одувао с њега сву греховну прешину!

                         И као душевни лекар пружаш ми једини и горки и слатки лек, Реч Своју, да ме научиш њоме како да не грешим више, како да будем уздржљив, телесно и душевно сит и чист, а једино Тебе, Твоје милости, благости и љубави духовно гладан.

                         Даруј ми, Христе, глад да утолим пречистим Твојим Телом, а Крв Твоја нека ми угаси жеђ у пустињи која се зове-Твоја неприсутност.

                                                                                             (15. април)

[Carinik]

                      41.

                                Прашчални дан и прашчалное вече обукло се у одоре празника Цвети.

                                Овако миран, тих, а пун слутњи дан био је и пред почетак Великог Поста. Разлика је једино у томе што су се сада гране дрвета шљиве и крушке обукле у цвеће, а траве су саткале зелено-жути прекривач од хлорофила и цветова маслачка који привлачи сунце ка тек од зиме ослобођеној земљи.

                                Тихо је, а сва природа на свом језику кличе:

                            "Осана во вишњих! Благословен грјади во имја Господње!

                                Само душа моја плаче за Господом, чезне за Њим, а жалости Га из трена у трен.

                                Колико ли тек Ти, благи Слављениче, плачеш и уздишеш за мном!

                                                                                                    (16. април)

                    42.

                              У седмици смо Страдања Господа нашег Исуса Христа.

                              Све добро, благо, лепо, величанствено и узвишено, све што је божанско и истински човечанско морало је и мора да страда у овом оваквом свету. Господ је тад по бескрајном смирењу Своме поднео страдање од тамне злобе људске, али је смрћу и љубављу Својом победио смрт, и тако нам показао да трпљењем и љубављу и према онима који нас муче можемо надвисити свет, стргнути тамну завесу незнања са њихових очију. Ако Њега волимо, и наше ближње као самога себе, и непријатеље своје, нећемо окусити смрти, већ ћемо прећи из смрти у живот вечни, а за крст који смо, попут Симона Киринејца драговољно понели у име Христово, бићемо награђени у Царству Његовом.

                              Господе, даруј ми тишину у души у овим данима да бих осетио у и на њој дуготрпљење Твоје.

                                                                                                    (17. април)

                43.

                            Ако се шапат јутарње молитве толико испреплете са цвркутом славуја из шумарка поред моје куће, хоћеш ли разабрати, Господе, за кога се и за шта молим?

                            Или да будем срећан кад и славују и мени дарујеш чисто, радосно, умивено јутро и топло гнездо да се у њему излегу птићи, паперјасти и сањиви од жеље да што пре полете у висине, да би били ближе Теби-свом Творцу?

                                                                                                  (18. април)

                           

                           

                             

[Carinik]

                    44.

                   

                    44.1.

                              Господе, не допусти да немир и неспокојство у мојој души, изазвани спољњим утисцима, буком и нескладом света који се тако лако слаже са буком и нескладом у глави и души, преносим љутом речју и преким погледом на своје ближње.

                              Не дај да терет наваљен на моја плећа пребацујем на друга, још слабија.

                              Одмори ме, Боже мој, у мир Свој обуци ме!

                    44.2.

                              Када ми се, и по дану, почну приближавати непријатељске страже да Те од мене отму, одведу пред суд, осуде, под кишом удараца и теретом Крста поведу на Голготу, разапну, копљем прободу, усмрте и у гроб положе, Ти, Господе наш Христе, и душу моју са Собом поведи, и тело моје, нек умру заједно са Тобом да би са Тобом у трећи дан и васкрсли!

                              Не допусти им да, као апостоли, заспе од жалости, да побегну уплашени од страдања, по слабости својој, ово јадно тело, ова кукавна душа. Немају они пута без Твог Пута, ни светлости без Твоје Светлости!

                                                                                                  (19. април)

                  45.

                          Слава дуготрпљењу Твом, Господе!

                                                                                                  (20. април)

                  46.

                                                                                                       

                                                                                                    (21. април)

                      47.

   

                                Господе Исусе Христе, чак и овде, у аду, кад си Ти присутан, док проповедаш благу вест небројеним генерацијама од Адама до Твога силаска у ово страшно место, и док се тмине и ватре адске повлаче и гасе пред светлошћу Твога Лица, као Петар на гори високој кад си Се преобразио, могу слободно да кажем, и знаћу шта говорим:"Господе! Добро нам је овде бити!"

                                                                                                    (22. април)

                      48.

                      48.1.

                                Христос воскресе из мертвих

                                  Смертију смерт поправ

                                  И сушчим во гробјех

                                  Живот даровав!

                      48.2.

                              Ангел вопијаше Благодатњеј:

                                Чистаја Дјево радујсја

                                И паки реку: радујсја

                                Твој Син воскресе

                                Тридневен от гроба

                                И мертвија воздвигнувиј

                                Људије веселитесја!

                                Светисја, светисја

                                Новиј Јерусалиме

                                Слава бо Господња

                                На Тебе возсија

                                Ликуј ниње и веселисја Сионе:

                                Ти же чистаја, красујсја

                                Богородице

                                о востанији Рождества Твојего.

                                                                                                      (23. април)

                                                                                               

   

[Tanja]

Е лепо ли је читати, уживати у твојим мислима, сабирањима сваког дана. И позивајуће, а заиста и неопходно.