ЦАРИНИК ГОВОРИ

[Tanja]

Скривени бисер.

Пише по ваздуху.

Дружи се и са дечацима и девојчицама.

П.С. Помало је стидљив, понекад и поцрвени, али тако је лепо играти се са њим.

[Tanja]

Дечачки потез   

                          Молитве су моја деца.

                          Прва, најстарија молитва је дечак у панталонама које имају рупице на коленима. Он се диви другим дечацима који умеју да ходају на рукама. Он то не уме, али уме да плаче најгласније у крају кад га мама истуче. Воли да чачка нос, грицка нокте и бежи од куће. Осетљив је на мирисе цвећа и трава од којих му се зацрвени носић, очи напуне сузама, па онда плаче и кад га мама не истуче. Још увек се нада да ће му неко, неко издалека, једног дана, донети змаја, оног змаја којим се лети изнад брда, река, долина и градова, изнад целог света.

                          Други дечак је стално у прашини, на бициклу или на дрвету. Кад је на бициклу троточкашу воли, као и старији брат, да побегне од куће, да се скотрља низ стрме улице са Брда до улица у Граду којима пролази по први пут у животу између огромних аутомобила (а они трубе ли, трубе) само да би стигао до једног лепог, шареног излога у коме по шиницама, између кућица и дрвећа, преко мостића, кроз ливадице и њивице, укруг путује воз-играчка. А мој дечко-моја молитвица, чека да тај воз нарасте, исправи шине, прими га у вагон прве, друге или треће класе и однесе га у крајеве где балони у златној светлости падају са неба и говоре му како је тамо горе лепо и како је само потребно да се он успење на неког од њих, а онда ће они поново горе, у златну светлост, са њим заједно.

                          Најмлађе дете још гуче у колевци. Моја девојчица црним својим окицама чуди се свакој сенци и сваком зраку светлости што плеше по таваници изнад колевке. Она ће за неки месец прећи у креветић по коме ће шутирати меду и зеку и из кога ће демонстративно на под бацити звечку, јер звечка није за њу, за њу је оловка, бојица којом ће, кад напуни две-три године по зиду собе цртати и бојити рибице, јер је она паметно и напредно дете. Она зна ко је Риба, ко је Јагње, ко је Мајка и ко Отац.

                          (Јагње ће покушавати да слика касније, по небу своје душе. Оно ће, кад Га буде коначно довршила, одскакутати по другим небесима и по другим ливадама. Вратиће се под њене топле дланове после дугог дозивања и врелих суза, али Оца и Мајку насликати неће, јер шта ако се они узму под руку и оду тако далеко да их она неће моћи ни врелим сузама дозвати.А како и да их слика кад су ионако душевна небеса тесно платно за њихове портрете?)

[marija]

I jednoga dana na krilima zmaja uskočiće u svoj voz života, osmehom naslikaće dugu u svojoj duši i znaće..da su Oni uvek tu...bili..jesu..i biće..jedno u Njemu

[Carinik]

                                                            0102_laugh

         Три песме-три корена из којих су изникле све друге. Као што земља влатима траве-својим прстима- тежи да милује образ неба. Као што Твоја тишина јесте Реч од Тела и Крви која је с нама до свршетка века.

                                                       ВРЕМЕ БЕЗ ИМЕНА

                                                       

                                                       у љусци је

                                                       да пукне

                                                       напето

                                                       би

                                                       да загрли

                                                       ил

                                                       удави

                                                       нас

                                                       мале људе

                                                       што из љуске

                                                       вриштимо

                                                       ил

                                                       ћутимо

                                                       прегласно

                                                       уклештени

                                                       стрновито

                                                       претура по нама

                                                       завлачи нам

                                                       прст у грло

                                                       да повратимо

                                                       да се повратимо

                                                       преорано

                                                       ви

                                                       што ми трњем

                                                       по челу

                                                       патњу исписасте

                                                       груди пробосте

                                                       језик исчупасте

                                                       ви

                                                       гутате

                                                       слово по слово

                                                       стих по стих

                                                       човека по човека

                                                       овом времену

                                                       али

                                                       узалуд

                                                       из трња

                                                       процветаће песма

                                                       на срцу

                                                       прогледаће око

                                                       кад језика нема

                                                       говориће уши

                                                       у вама

                                                       жртву

                                                       пробудићу

                                                       љуску

                                                       разбићу

                                                       (Моје речи

                                                        кад Ме приковаше

                                                        на крст поново

                                                        у времену безименом)

                                                        посејано

                                                        ово наше време

                                                                                   (децембар 1989.год)

                                 

                                               

[Carinik]

                                                  У стилу српских романтичара:

                                                              ПРКОС

                                                Решио сам: не дам ти се

                                                и нећу те, из ината.

                                                Нека други о врату ти висе.

                                                Побеђује онај који брже схвата:

                                                Љубио сам дуго твоје празне очи

                                                безумно свугде следио те први.

                                                Празнином се пунио, још молио:"Точи!"

                                                Лутао, омамљен, пијан твоје крви.

                                                Нећу више да те гледам ситу

                                                данас мене, ко зна кога сутра

                                                па пукни од једа и пакости црне.

                                                Јер беху пре тебе, у магли, у житу

                                                једнога ранога пролећнога јутра

                                                две ко песма уздрхтале, крупнооке-срне!

                                                                                                          (јул 1989.год.)

                                                  Песма против смрти, кад имадох осамнаест година...

[Carinik]

                                            Већ пробуђен у Христу...

            Уместо било каквих речи оправдања допусти, Господе, да се на Страшном Суду спустим до стопала Твојих топлим сузама да их умијем.

            Допусти да плачем, Господе, препун милости Твоје, јер то је једини мој глас на сваки Твој позив и питање.

            Ти ћеш већ знати да сам на свакој сузи написао одзив, одговор и оно што се не пише и не може рећи.

                                                                                  (април 1997. год.)

[Тавита]

Divno  0202_238

[Carinik]

                                                         ВЕЛИКИ ПОСТ

                                                           -диптих-

                                                                                Господу нашем Тросунчаном

                                                                                ова мрва уздарја

                                                                                за све ниспослане дарове

  Копија ове рукотворене иконе-диптиха дарује се заједници богољубивих личности сабраних око Живих Речи Утехе.

На композицијама левог и десног крила иконе коју ћемо овде растворити разноврсним бојама изображени су стварни предели, лица, расположења, стања, покрети, молитве, биљке, животиње, људи-свети и они који то нису, анђели и непоменици, страхови, жеље, стрепње, радости, дубине и висине-многе ствари и твари које у видљивост призва Светлост Твоја нестворена, незалазна у дане Великог Поста двехиљадешестог и двехиљадедеветог Пролећа Господњег

 

                                                         ЛЕВО КРИЛО

                                                            2006.год.

            1.

                     Прашчалное вече. И док је напољу тихо и мирно и сунце опрашта облацима што су га скрили, нарогушена мисао ми шапће да се смирим, да почнем да волим сваки повишени тон, сваку шибу по мени, устрепталом и пренадраженом. Да је ово ја Ти, био бих тиха дубина Тихог Океана. Праштам свима, а ваљда ће и моји нокти мени. Осећам као да сам на крхком чамцу и упловљавам у неке тихе, добре, а непознате воде.

                                                                                                                        (5. март)

           

[Carinik]

                  2.

                  2.1.

                          Првих дана Великог Поста се ништа не једе.

А ја нисам могао да одолим, а да за доручак своје очи и дух не нахраним призивом Светога Духа, молитвом Оче наш, јутарњим молитвама Светог Макарија Великог, Светог Василија Великог, Светог Јоаникија, Символом Вере, молитвом за родитеље и ближње...

                          Плашим се само док сам "обедовао" да сам био одсутан и да баш нисам најбоље осетио њихов укус.

                          А до вечери ћу да се храним Твојим Именом, Господе! Усне нека се покрећу, а дух нека прати. Јесте да слатко није мој најомиљенији укус, али слатко Божје Име је нешто друго.

                  2.2.

                          Молим Те, Господе Исусе Христе, даруј ми да се никада не заситим Твог Имена!

                  2.3.

                          Увече, пре него што спустим главу на јастук, желим, Мајко Божја, да умијем протекли дан живом водом Твог Имена и Имена Твога Сина. Желим и да се завучем под меки, топли Покров Твој и да на склопљене капке Веснине и моје, као свака брижна мати,спустиш благослов-пољубац за лаку, мирну ноћ. А потом да кренеш даље, до собе у којој спавају моји родитељи, да и њих по коси помилујеш, јер и мајкама и очевима требају Мајка и Отац, и даље, да бескрајном Својом брижношћу и љубављу загрлиш сваког ко Те треба и ко Те жели, а још и више оне који Те не желе и не виде и не очекују помоћи ниоткуда у страдањима њиховим, не би ли тако прогледали.

                  2.4.

                        Весна је моја жена, моја молитва услишена, молитва отелотворена. Ја сам њен муж, њена мушка глава. Пред Христом, у Христу смо једно. Ми се волимо и ми Га волимо и Њега молимо да нам са небеске љуљашке, увијену у чисте, беле пелене молитвених уздисаја наших, преко белих, светлосних дланова Светог Симеона Мироточивог, Светога Саве, Светих Василија Острошког и Григорија Куманичког у колевку белим молитвама пресвучену, спусти чедо, створено и задојено небеским млеком, бебу од мира и благоуханија, изниклу из семена лозе хиландарске.

                                                                                                            (6. март)

[Carinik]

              3.

                ... Помињући Пресвету, Пречисту, Преблагословену, Славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо...

                  Кад бих могао да се залетим у Твоје наручје као дете, сав да се претворим у трк, да не гледам да ли су ми испод ногу облаци ил талас, земља или живи огањ.

                  Кад бих могао да испрескачем све силне ограде у себи, сва морања, грешке, све грехе, кад бих се истопио од миља у близини близине Твоје, кад бих имао очи као изворе сузне као сви Свети Твоји, кад бих стао сав у мајушну кап Твоје милости...

                  Тела свог да немам, ума свог да немам, духа свог да немам, душе своје. Све да буде Твоје, сав да будем Ти.

                  Овако, кад нисам Твој, и бесан сам и гневан, и љут и горд.

                  Ничији нисам и ништа сам.

                                                                                                      (7. март)

                4.

                        Немогуће је описати тренутак кад ми Се приближиш, кад Ти се приближим, Оче мој Небески!

                        Људима је немогуће видети Те. Као да се кроз сузе ико и може видети.

                                     

                                                                                                      (7. и 8. март)

[Carinik]

                    5.

                            Хтео бих Те, Христе Боже, загрлити својим речима, а све молбе за Твоје дарове су већ изрекли Свети Твоји.

                            Кад изговарам њихове молитве, наглас или у себи, плашим се да премного тражим и да ће молитве и мени бити услишене, а дарови, ниспослани, претешки, и да никад, стварно никад нећу моћи да будем довољно благодаран, нити довољно спреман да их поделим са другима.

                            Ипак, молим Те, благи Господе, Оче наш Небески, Душе Свети, Господе наш Исусе Христе, слатко Име, Света и Пресвета Тројице, спусти ме у храм Твој унутар овог тела, гласом Својим води ме до храмовних врата да се успут не изгубим, ту на прагу обуци ме у СветоДуховско одело, узми ме за дрхтави длан свемоћном Својом Десницом и покажи ми колико је овај храм бескрајан, отвори ми слух за анђелске хорове, излечи ми вид да гледам без страха и стида у светлосна лица која су Тобом просијала...

                            Нека будем унутра миран и радостан и дај ми да се убелим врелим сузама, да њима слави Твојој славу узнесем.

                            Па када ме поново изведеш међу ближње и даљње да могу да их грлим ћутећи, знајући да грлим храмове, и све Анђеле, Свете, све бескраје у њима. Светог Духа свог...

                                                                                                              (9.март)

                        6.

                              Снег се донекле отопио и испод некадашње беле површине појављују се мутне баре, блато и запрљана, сиво-смеђа, мразом измучена земља.

                              Што очи гледају, на души се види. Мало мраза, мало блата и закрпе од белог снега.

                              Дођи, Пролеће моје! У овим пределима без Тебе ја ћу да се смрзнем!

                              Без Тебе, Христе, блатњаво срце не може да се очисти, процвета и замирише.

                                                                                                              (10. март)

       

                       

[Carinik]

                    7.

                    7.1.

                          Препричавање иконе са лествицом, успињањем, Светима, демонима и Христом

                    "Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног" је молитва-уже окачено о духовна небеса. Треба да будеш снажно, упорно и истрајно, тело душе моје, треба да будеш прави атлета, да се на мишиће, уз напор, центиметар по центиметар, успињеш увис, ка Његовој испруженој руци.

                    Застанеш, ради одмора, и већ клизиш надоле, дланови ти бриде, па се зубима хваташ, кроз шкргут (али не онај) молиш "Помилуј ме!" Стопалима упијаш врелину огњених река испод себе и тешко теби, тело моје и душо моја, ако уже испустиш! ("Тешко теби, душо моја!" изговара и преподобни Јефрем Сирин кроз сузе, а шта тек ја да очекујем?)

                    Друштво ти праве лептирови и ветрови, демони ти гризу мишице, али ти гледај горе, не лево, не десно, ни доле да ти се ум од вртоглавице и пређеног пута не замути, само горе ка Длану, Десници Његовој.

                    И кад те снага начисто напусти, кад се између Божјег Имена и срца угнезди аритмична птица, не очајавај, осврни се слободно, већ си у топлом наручју Божјем! Он не оставља и не испушта оне који се држе Његовог Имена.

                    7.2.

                    Данас је дан када треба да се поспреми унутрашњи стан, кад на души треба отворити врата и прозоре и брижљиво и пажљиво помести прашину, завирити у све ормане и фиоке, проветрити одела за разне прилике, пресложити ситнице (одрећи се непотребних), са полица на светло изнети заборављена имена и са њих исто прашину скинути.

                    Са нечистоћама, прљавштинама, мраковима и тмушама на сунце! Да се види јасно шта се на души накупило и на шта је личила!

                    Очишћен стан, сад сав Твој, Собом испуни, а нешто од тог сјаја нек изађе на површину да осветљен изнутра храбро корачам кроз ноћ и дан.

                    7.3.

                    Кад се пред Твојом иконом из мојих уста буду извијале грешне змије, прободи их копљима Твоје светлости да се никад унутра не врате. То и нису праве змије, већ шарени, дугуљасти балони испуњени сумпором и димом које дашак ветра Твог присуства односи до невидела.

                                                                                                          (11. март)

[Guest O.Ugrin]

Bravo... lepo sroceno, jos lepse artikulisano i, sto je jos najlepse, vredno prozivljeno - drugima posvedoceno.

Bog vas blagoslovio - Ugrin

[Jelena Vitorovic]

"VREME BEZ IMENA"

Za sada, mi je omiljena. Nekada me zaita ostavite bez teksta. Prelepo. Posebno prvi deo pesme, kao i onaj deo gde kazete    "претура по нама

              завлачи нам

              прст у грло

              да повратимо

              да се повратимо"

Ustvari cela pesma, a da ne bih citirala....prosto ste sve rekli. Zaista prelepo, sa malo reci sve receno. grouphug

[Carinik]

                                                              Hristos vaskrse

              8.

              8.1.

                        Господе, да ли сам сједињен с Тобом или осуђен?

Зашто ми противник Твој и мој дахће за вратом, плази ми се у лице? Руга ли се он то мени од немоћи или од тријумфа?

              8.2.

                        Како су данас сва причешћена деца Твоја сијала у храму! Како се само лако крећу кад искораче из лађе цркве на светске суве и гладне обале у глуви и тмурни дан, обучени у Твоје Тело, Крвљу Твојом напојени!

                        Знам да ће их врло брзо изударати друга Твоја деца, прљава и безобразна, али ће, ако отрпе ударце, самим својим трпљењем ове силеџије привести купању и васпитавању.

              8.3.

                        Захваљујем Ти, љубљени мој Христе, што си Се из књига, са усана свештеника, са висина и из дубина, са лева и десна, са врата уста мојих, спустио у срце моје. Кад си Ти у њему, одатле не могу изаћи никакве зле, нечисте и ружне помисли. Молим Те зато, још једном, као Давид:"Постави, Господе, стражу код језика мојега, чувај врата уста мојих. Не дај срцу мојему да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна са људима који поступају неправедно, и да се не убројим у редове њихове."

                        Захваљујем Ти и што си причешћа удостојио и моју жену Весну. О, радости неисказане када се једно у Христу Христом Једним два пута у једном дану причешћује!

                                                                                                              (12. март)