Promaja

[Јаков.]

Molio bih diskutante da se vrate osnovnoj temi. Gde su mladi, šala šalu stiže, pa se vremenom pretvori u sprdačinu na inače ovako ozbiljnoj i sa medecinske tačke gledišta vrlo bitnoj temi.

Ipak imamo dosta mesta na forumu za šalu, poskočicu, doskočicu, vic, geg i čarlamu. Naravno da ne treba uzimati sve kruto, ali ipak da se ima mera.

Ne tražim ovo, ja ovo molim, kao diskutant koji je započeo topik. A meni su svi topici kao deca, tako da nemojte u decu da mi dirate.

[Милан Меденица :)]

па добро, упале мишића, тетива и слично су изазване млечном киселином или истезањима, али нисам сигуран да је промаја званичан медицински израз или дијагноза у било ком облику ...

нагла промена температуре такође не подразумева промају ...

извини, али не видим разлога да тему више држимо у медицини ...

[sekastarča]

mense0198626478946378946

Ма нема везе!!! 

Медицинска разбибрига!!!    shuntavilo2

        Промаја              znaaaaao

[Милан Меденица :)]

мали офтопик ...

nikad mi muski svet nece biti jasan sa opsesijma tipa: prdezi, podrigivanje, ko moze vise da popije i napravi vec svinju od sebe, koliko pijan moze da vozi....

не видим разлику између мушкараца и жена ту, само у телесним екстремитетима, пошто су сви људи подложни таквом понашању.

мушкарци су само екстровертнији у такмичењима, и хваљења су ствар социјалне (не)културе, док жене имају такозвани круг одобравања и подршке. обично мушкарци нису тако вербални као жене, па то надокнађују делима или хвалисањима.

зато мушкарци обично имају агресиван, а жене дефанзиван став.

причам о генерализацијама, не изузецима.

[Милан Меденица :)]

Tih, sto nesto smrdi ovde...  zfwr6wr93456

уђи, уђи, немо' се изуваш  4chsmu1 greengrin :)

[Милан Меденица :)]

елем, мало да се уозбиљимо и обришемо сузе од смеха  zfwr6wr93456

јел ветрите кућу и колико и када?

у зависности од годишњих доба, посетилаца или нечег непредвиђеног?

[marina]

елем, мало да се уозбиљимо и обришемо сузе од смеха  0409_feel

јел ветрите кућу и колико и када?

у зависности од годишњих доба, посетилаца или нечег непредвиђеног?

ee pametno, tu je blagotvorno dejstvo promaje...izvetre se oni miomirisi kuce...kako neko gore rece, udji nemoj da se izuvas xaxaxaxa

Ali, drugari, eto kada je promaja korisna  0409_feel

[sekastarča]

Ево нешто о значају КРЕТАЊА ВАЗДУХА у условима радне средине!

Преузето из Медицине рада Prof. dr Mirjana  Aranđelovi,  Prof. dr Jovica  Jovanović 2009.

UVOD

  U agense fizičke prirode ubrajaju se  faktori klime i mikroklime, povećan i snizen barometarski pritisak, osvetljenost, buka, vibracije, jonizujuća i nejonizujuća zračenja, mehanička sila, električna struja, hemijski neaktivna prasina i drugo.

  Svojim dejstvom u radnoj sredini fizički agensi mogu dovesti do povreda na radu i pojave

profesionalnih i drugih oboljenja vezanih za rad

  Pod klimom jednog kraja odnosno mikroklimom ambijenata podrazumeva se skup prosečnih vrednosti fizičkih faktora u toku određenog vremena u dotičnom kraju odnosno u nekom zatvorenom prostoru.

  Najvazniji faktori u ovom konpleksu su

1.  Temperatura vazduha

2.  Vlaznost vazduha

3.  Kretanje vazduha

4.  Toplotno zračenje  Za klimu se pored ovoga uzimaju u obzir i 

1.  Insolacija

2.  Barometarski pritisak

3.  Atmosferske padavine

Čovek u procesu rad moze biti izlozen manje ili vise nepovoljnim klimatskim i mikroklimatskim uslovima radne sredine. U najvećem broju privrednih grana proizvodni proces se odvija u zatvorenim prostorijama. Za razliku od klimatskih uslova koji se menjaju

zavisno od promena u prirodi, mikroklimatski uslovi su manje podlozni promenama. Na faktore mikroklime uglavnom utiče kvalitet vestake klimatizacije u prostorijama i sam tehnoloski proces proizvodnje

  U zavisnosti od mikroklimatskih (klimatskih) uslova u radnoj sredini, zavisi i učesće pojedinih faktora termoregulacije koje poseduje čovekov organizam. U uslovima mikroklimatskog konfora odavanje toplote iznosi: 

1.  Radijacijom (zraenjem)    44-59%

2.  Konvekcijom (strujanjem)  14-33%

3.  Evaporacijom (isparavanjem)  10-33%

  Kada temperatura radne sredine dostigne temperaturu ljudskog tela, znatno se povećava udeo znojenja u odavanju toplote. Pri niskim temperaturama udeo kondukcije (provođenja) zračenja u odavanju toplote znatno je veći nego udeo isparavanja.

  Cilj ispitivanja mikroklime radne sredine je otkrivanje i otklanjanje postojećih negativnih mikroklimatskih faktora i stvaranje toplotnog konfora. To se postize putem:

1.  Prethodnog sanitarnog nadzora pri oceni projekta za izgradnju i rekonstrukciju proizvodnih pogona.

2.  Periodičnih ispitivanja i ocene mikroklimatskih uslova.

  Pre nego sto se pristupi ispitivanju elemenata mikroklime treba se upoznati sa geografskim i

geoloskim osobinama mesta gde je lociran proizvodni pogon, kao i sa tehnoloskim procesom u celini. 

  Merenje se vrsi na radnom mestu u zoni rada, ako je ova zona siroka merenja treba vrsiti na

vise mesta ili tamo gde radnik najvise boravi. Merenje se obino vrsi na visini od 1,2-1,5 metara od poda. U radnoj prostoriji povrsine do 100м² merenje se vrsi najmanje na jednom 100 m²mestu i za svakih sledećih 100m² na jos po jednom mernom mestu.

  Zbog znatnih varijacija mikroklimatskih faktora najbolje je njihovo kontnuirano praćenje, ako za to nepostoje tehnički uslovi, merenja treba vrsiti u različitim godisnjim dobima, u toku dana i noći, na početku, sredini i kraju radnog vremena, u različitim fazama tehnoloskog procesa, za vreme rada ventilacionih i drugih uređaja, sa uporednim merenjem u spoljasnjoj sredini. 

  Dobijeni rezultati merenja se dokumentuju i upoređuju sa propisanim normama, na osnovu čega se daje ocena i zaključak o nađenom stanju mikroklime i eventualno predlazu mere za poboljsanje nepovoljnih mikroklimatskih uslova.

KRETANJE VAZDUHA

  Pod kretanjem vazduha podrazumeva se pomeranje vazdusnih masa u prostoru koje nastaje usled razlike u temperaturi odnosno razlike u pritiscima koji vladaju u pojedinim delovima vazduha iznad određenih povrsina. Brzina kretanja vazduha izrazava se u metrima u sekundi.    U prirodi kretanje vazduha moze biti:

1.  Horizontalno (vetrovi)

2.  Vertikalno (turbulencija)

  Prema karakteru kretanje vazduha moze biti:

1.  Usmereno

2.  Vrtlozno

VRSTE VENTILACIJA

PRIRODNA VENTILACIJA

  Prirodna ventilacija predstavlja izmenu vazduha u prostoriji koja nastaje kao posledica razlike vazdusnog pritiska u spoljnoj sredini i prostoriji. Prirodna ventilacija se obavlja kroz vrata, prozore ili namenski izgrađene ventilacione otvore. Radi regulisanja broja izmene vazduha otvori za aeraciju moraju imati zeluzine ili specijalne zavese kojima se regulise veličina otvora. Otvori na vetrovitoj strani zida, ako postoji dominantan vetar moraju se praviti na različitim visinama. Leti se otvaraju nizi otvori (do 2 m visine) da bi hladni i gusi vazduh ulazio u prostoriju, a zimi se otvaraju visoko postavljeni otvori (iznad 4 m) kako bi se

sprečio ulazak hladnog i vlaznog vazduha.

VESTAčKA VENTILACIJA

  Vestačka ventilacija predstavlja izmenu vazduha u prostoriji koja nastaje radom namenski izgrađenih mehaničkih uređaja koji dovode isti vazduh u prostoriju, a odvode zagađen i zagrejan vazduh iz prostorije. Vestaka ventilacija moze biti:

1.  OPSTA - ako pokriva celu prostoriju. 

2.  LOKALNA - ako pokriva samo pojedine delove prostorije gde postoje veći zahtevi (npr. topli izvori).  Kod vestake ventilacije spoljni vazduh koji se dovodi u prostoriju moze se prethodno kondicionirati (zagrejati ili rashaditi, ovlaziti ili osusiti). Ovo je najbolji vid vestake ventilacije jer se automatski regulisu mikroklimatski uslovi.

BIOLOSKO DEJSTVO KRETANJA VAZDUHA

  Strujanje vazduha je pozeljno i izaziva prijatno osećanje do određenih brzina (0,5-1,5 m/s, a u letnjem periodu i do 5 m/s).    Ako su strujanja vazduha velika posebno ako se radi o usmerenom, hladnom i vlaznom strujanju vazduha moze doći do LOKALNOG ILI OPSTEG HLAĐENJA TELA.

NORMATIVI

1.  Propisane norme za kretanje vazduha u radnoj sredini zavise od vrste rada, postojanja izvora toplote u radnoj prostoriji i od spoljne temperature i kreu se u intervali od 0,2 do 1,0

m/s.

[Ignjatije]

Da li je opasnost od promaje samo balkanski mit ?

| TPORTAL

Ako ste korisnik javnog prevoza, gotovo ste sigurno doživeli da vam je neko na 40 stepeni Celzijusa zatvorio prozor u tramvaju ili autobusu uz „neoboriv“ argument da je promaja opasna po zdravlje.

 

 

 

Možda ste se drznuli da sa tom osobom uđete u raspravu kako biste objasnili da je promaja isto što i vetar kojem ne možete zatvoriti ni vrata ni prozore ili da je vrućina sigurno puno opasnija, a možda ste se i sami našli u nedoumici: „Ko zna?“ Možda samo mladima i zdravima ne škodi? Da li je moguće da će i meni jednog dana promaja praviti probleme?“ 

Koja je prava istina o promaji? Da li od nje možemo da se razbolimo ili je to samo mit? 

Ovu zanimljivu temu otvorio je prošle godine Kod Braun, bloger stranice Zablogreb.com. 

U odličnom humorističkom osvrtu požalio se na fenomen straha od promaje za koji tvrdi da je nezaobilazan deo života velikog dela Balkana. 

„Povetarac koji duva sa jednog kraja stana u drugi ili hladan vetar mogu prouzrokovati razne bolesti. Promaja je odgovorna za sve od bolova u mišićima, glavobolja i prehlada do infekcija ili čak, upala u mozgu“, ističe Braun u tekstu „Promaja ili veliki kulturni jaz među nama“. 

Potom navodi četiri važna lokalna pravila kojih bi se trebalo držati kako bi se opasne bolesti sprečile: obavezno sušenje kose fenom, pokrivanje vrata, posebno male dece šalovima, kapicama ili kapuljačama, hodanje u papučama i naravno – zatvaranje prozora. 

Promaja je, kaže, razlog zašto se znoji kada se vozi javnim prevozom, zašto ga grde da je loš otac kada je napolju sa svojom kćerkicom bez šeširića na glavi ili je ne obuče u preterani niz slojeva odeće, zašto ima veliki broj ekstra papuča za goste kod kuće... 

Braun kaže da se on i njegovi prijatelji Amerikanci, koji su navikli da spavaju uz otvorene prozore, nikako ne mogu dovoljno načuditi i nasmejati strahu od promaje koji im se čini kao neko balkansko praznoverje, verovanje u vampire i slične stvari. 

„Jedan moj prijatelj oženjen Bugarkom odlično je to sročio: U Bugarskoj je džemper nešto što dete nosi kada je majci hladno“, požalio se bloger. 

Međutim, da li je promaja zaista samo balkanski mit ili predstavlja pravu pretnju zdravlju?

LINK