Jump to content

Навикнутост на невоље и патњу


Препоручена порука

Истина је да је већина нас навикла на патњу и невољу ове или оне врсте. Али колико се стварно и од срца радујемо сопственом страдању, а за рад нашег спасења? Ево нпр. ја сваки дан трпим најгоре ружење онога што је мени најсветије, требало би да се радујем, а не радујем се. Не знам шта ме више боли - то што по цио дан слушам како се срозава Бог, Црква, Крст, Светитељи, или чињеница да то ради члан моје породице, а мени у инат?! Баш ми је нешто тешко  :drugarstvo:.

            :drugarstvo:  :cmizdrenje: 0442_feel

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Истина је да је већина нас навикла на патњу и невољу ове или оне врсте. Али колико се стварно и од срца радујемо сопственом страдању, а за рад нашег спасења? Ево нпр. ја сваки дан трпим најгоре ружење онога што је мени најсветије, требало би да се радујем, а не радујем се. Не знам шта ме више боли - то што по цио дан слушам како се срозава Бог, Црква, Крст, Светитељи, или чињеница да то ради члан моје породице, а мени у инат?! Баш ми је нешто тешко  :cmizdrenje:.

RADUJ SE!

Imas priliku da trpis, Hrista radi!

Imas za koga da se molis!

Imas kome zivotom da pokazes sta je vera!  :drugarstvo:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хвала Мирођијо, човјек немоћан, и ништа је човјек, срећа је да имамо  :drugarstvo:.

:cmizdrenje:

Да Аљонка у праву си, само некад помислим како ће му живот проћи у томе, и обузме ме туга.

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

hvala што сте ту.  Можда је ово ипак било за "тужно ћоше" али ето.

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Aljonka,  zenooo ,zaista je tvoja vjera velika sFun_bat

Ma koje velika... Ja sam i otvorila ono "tuzno cose"  isus-sinai

Ali dobro je nekad biti tuzan. Dobro je i pasti...ali brzo ustati. Samo tako vidimo koliko smo mali i koliko je veeeeeeliki nas Gospod i kakvom nas ljubavlju grli. E sad bih se rasplakala i od radosti i od tuge sto ne znam kako da uzvratim tu ljubav...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Истина је да је већина нас навикла на патњу и невољу ове или оне врсте. Али колико се стварно и од срца радујемо сопственом страдању, а за рад нашег спасења? Ево нпр. ја сваки дан трпим најгоре ружење онога што је мени најсветије, требало би да се радујем, а не радујем се. Не знам шта ме више боли - то што по цио дан слушам како се срозава Бог, Црква, Крст, Светитељи, или чињеница да то ради члан моје породице, а мени у инат?! Баш ми је нешто тешко  sFun_bat.

            amin-nas   isus-sinai mazenje

и ово, АЛИ!

РАДУЈ СЕ!

ако је некрштена, то значи да жели да се крсти али има сметње у пријему позитивних таласа, наиме Бог је велика патња огреховљеном уму јер му суди самим постојањем -

Да нисам био и дела творио међу њима којих нико други не твори, не би греха имали; а сад и видеше, и омрзнуше на мене и на Оца мог.

ако је већ крштена, жели да приђе ал је бол велика и теби је преноси не зато што те мрзи, већ је бол велико слепило.

замисли само да је та душа дете које има температуру и бунило, а ти га мораш мазати сирћетом да га прође, али му тиме наносиш бол и оно се опире.

не може нити једна душа да остане имуна на присуство Господа, а теби Господ није дао ништа што ти не можеш да носиш.

дакле, РАДУЈ СЕ, та душа прилази Господу кроз велико трње своје душе, сузама умивај ране, а благом речју их целивај јер та душа вапије за спасењем 0442_feel 0442_feel 0442_feel 4chsmu1 navijanje navijanje

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Али колико се стварно и од срца радујемо сопственом страдању

Ја никако.
само држи свест што ти се нешто дешава ...

помаже понекад, а онда и све чешће ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Али колико се стварно и од срца радујемо сопственом страдању

Ја никако.
само држи свест што ти се нешто дешава ...

помаже понекад, а онда и све чешће ...

Ма, кад бих знала зашто ми се ТАЧНО нешто дешава, па и ајд.

Овако ко пиле у кучине.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Али колико се стварно и од срца радујемо сопственом страдању

Ја никако.
само држи свест што ти се нешто дешава ...

помаже понекад, а онда и све чешће ...

Ма, кад бих знала зашто ми се ТАЧНО нешто дешава, па и ајд.

Овако ко пиле у кучине.

машо, то да знамо, не би ни морало да нам се дешава  isus-sinai

овако, прими то као утеху - да се спашаваш тиме  0442_feel

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Али колико се стварно и од срца радујемо сопственом страдању

Ја никако.

većina Mašo nikako ali većina neće da prizna, prihvatiti ili s eradovati su dva potpuno dijametralno suprotna pojma.

ponekad na neka pitanja ne trebamo tražiti odgovore, ponekad neka pitanja ne treba ni da postavljamo

zar se moje dete može radovati što je izgubilo oca u 12 godini, zar se ja mogu radovati što sma izgubila oba roditelja za 6 meseci, zar se neko može radovati što je ( ne daj Bože nikome) izgubio sina ili kćer u cvetu mladosti?

zar se Pravedni Jov radovao?

Ne, on je prihvatio

zar se neko može radovati kada ga isteraju iz doma, kada mu spale ognjište, poruše crkve, pokušavaju da im zatru korene

posebno što ne znamo da li su nama drage osobe koje su umrle dobile oproštaj ili ne

ostaje nam da trpimo, da se trudimo da nas ne obuzme mržnja i gorčina i da prihvatimo da je sve to po Božjoj promisli i po Božjem dopuštenju, ne uvek po volji Njegovoj

ostaje nam da prihvatimo da iz takvih trenutaka nešto naučimo

da ne okrivljujemo druge...

ne, ja se ne radujem svojim gubicima, ali ih prihvatam u nadi i veri ....

teško je tuđe odelo nositi....

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...