Навикнутост на невоље и патњу

[Милан Меденица :)]

Када се навикнеш на невоље и патњу - престане да боли...

не мислим тако, пре мислим да треба променити начин размишљања од патње ка радости.

ако радиш нешто са пола вере, исто је као да га радиш са дупло бола.

кад га радиш с пуном вером, нема шта да те боли.

[Никола Ђоловић]

Када се навикнеш на невоље и патњу - престане да боли...

не мислим тако, пре мислим да треба променити начин размишљања од патње ка радости.

ако радиш нешто са пола вере, исто је као да га радиш са дупло бола.

кад га радиш с пуном вером, нема шта да те боли.

Да ле човек може увек да има радост?

Када ти умре незаменљиво вољено биће, да имаш сву благодат вишњег света не би се утешио.

Погледај првог човека Адама, и поред свег изобиља благодати и Раја, он болује од усамљености, тражи човека себи налик и добија је у Еви...

Нема вера ништа са тим, бол се не умањује али зависи како ћеш посматрати своју бол, као онај који има или нема наду?...ту је разлика између песимизма и реализма...

зато они који су претерано еуфорични у својој вери, када налете на прво искушење изгубе сву наду, па и веру, овога и горњег света...

о томе говорим...

[Милан Меденица :)]

Када се навикнеш на невоље и патњу - престане да боли...

не мислим тако, пре мислим да треба променити начин размишљања од патње ка радости.

ако радиш нешто са пола вере, исто је као да га радиш са дупло бола.

кад га радиш с пуном вером, нема шта да те боли.

Да ле човек може увек да има радост?

Када ти умре незаменљиво вољено биће, да имаш сву благодат вишњег света не би се утешио.

Погледај првог човека Адама, и поред свег изобиља благодати и Раја, он болује од усамљености, тражи човека себи налик и добија је у Еви...

Нема вера ништа са тим, бол се не умањује али зависи како ћеш посматрати своју бол, као онај који има или нема наду?...ту је разлика између песимизма и реализма...

зато они који су претерано еуфорични у својој вери, када налете на прво искушење изгубе сву наду, па и веру, овога и горњег света...

о томе говорим...

наравно да не може бити стално искежен као на екстазију  grouphug

али може имати утеху или наду, да га не дотуче туга, просто уВЕРЕње да ће све бити ок.

ми да ЗНАМО да ће бити ок, не бисмо имали ни потребу да плачемо, али пошто можемо да се само надамо, јер ипак не познајемо исход свега, у томе се огледа наша слабост, молитва, вера, како већ желиш да је назовеш или прихватиш.

ја се бринем кад видим оба екстрема, знам да оба воде ка очају, не дај  grouphug дно самоубиства.

сад се већ слажем са тобом.

[Маша]

Рече неко да је криза Божија посета, а пошто имам утисак да ми се срушило све на ову моју љупку и паметну главицу, само да се из исте јавим са надом да ово неће бити моје последње јављање

обзиром на количину Божије љубави (опрости Боже на иронији, али заиста не уживам тренутно).

[Милан Меденица :)]

држимо ти фиге, а обрнућемо мало и бројаницу да помогнемо 

[Маша]

држимо ти фиге, а обрнућемо мало и бројаницу да помогнемо 

Хтедох замолити али рекох то је превише.

Кад Медо рече.

[Маша]

Када се навикнеш на невоље и патњу - престане да боли...

Лично искуство, или?

[Милан Меденица :)]

држимо ти фиге, а обрнућемо мало и бројаницу да помогнемо 

Хтедох замолити али рекох то је превише.

Кад Медо рече.

ај бре машо, сви смо ми у истом лонцу, па макар и преко екрана  pecanje

слободно куцни тако нешто убудуће, треба да се молимо једни за друге. kolo2

[Зорица екс Милева]

Свако има своју муку, и никоме није лако. Ево нпр. са сам на послу док сам радила доживљавала разне невоље и подметања, да сам на крају била присиљена да напустим посао. И сад ми се посао гади, мислим да не могу да га радим како треба и да ћу увијек нешто погријешити (зато што су ме увијк прозивали за моје резултате, без обзира на њихову ваљаност, како би доказали шта све могу), и сада добијам жељу да физикалишем, прије него да се бавим послом за који сам квалификована, и за који сам се муком школовала. Радије бих црнчила него радила код приватника, а то није добро, јер се више и не трудим да нађем запослење. Код нас је већина корумипрана, и ако немаш штелу и везу од посла ништа, а и ако имаш онда си тој особи дужан до краја живота и мораш да радиш све што јесте и није у оквиру закона. Ма мука ми је од свега тога. slavabogu

[Милан Меденица :)]

не дај се дотући, то је само добро за смирење slavabogu

[Зорица екс Милева]

Ма нисам очајна, далеко од тога, и хвала Богу не патим као прије, али ето некад ме неправда стварно избаци из ципела. Твала ти Медо,  си, некад и једна ријеч може човјека лијепо да утјеши.  slavabogu

[Милан Меденица :)]

а ти се радуј, јер те гоне без разлога и услугу ти чине, а брини се кад згрешиш - оћеш ли се покајати

[Зорица екс Милева]

а ти се радуј, јер те гоне без разлога и услугу ти чине, а брини се кад згрешиш - оћеш ли се покајати 0409_feel

[Лазар]

а ти се радуј, јер те гоне без разлога и услугу ти чине, а брини се кад згрешиш - оћеш ли се покајати 0442_feel

Кратко и једноставно али опет много речено 

[Маша]

Да, благо онима који се радују невољама, ја нисам једна од њих.