Зоофилитичари

[Зосима]

Са једног блога,а везано за љубав према животињама...

Мени је занимљива ова формулација групације зоофилитичара,са којом се и више него слажем...

Okvirno ljubitelje životinja bih podijelio u dvije osnovne grupe: zoofiličari i zoofilitičari. Zoofiličari često u bihervioističkom smislu prelaze prema zoofilitičarima i u toj točci razlika između ljubavi prema živom i strukture karaktera je osobito vidljiva.

Što podrazumijevam pod zoofilitičarem? Ne mislim na čovjeka koji voli živo, jer danas je postalo moderno svakoga tko pokazuje javno ljubav prema životinjama zvati ljubiteljem životinja (a svakog tko nema nikakve ljubavi ili kod koga se ljubav brzo potroši „realistom“ ). Mislim da se zoofilitičar klinički može opisati kao krajnje narcisoidna ličnost– u stvari, osobnost koja nije daleko od psihoze (depresija često pomiješana sa paranoidnim tendencijama), osobnost koja kao i svaka psihopatska osobnost nema nikakav odnos prema vanjskom svijetu. Ali zoofilitičar je pronašao rješenje koje ga spašava od manifestne psihoze. On je pronašao cilj, ljubav prema životinjama i obogotvorio ga. Tako je životinje učinio idolom. Na taj način, potpunim podčinjavanjem svom idolu, zoofilitičar dobiva strasni smisao života, značenje života; jer se u toj podložnosti identificira sa životinjama, koje je uveličao i učinio apsolutnima. Ako bi smo željeli izabrati simbol za zoofilitičara bio bi to gorući led. On je osoba koja je strastvena i krajnje hladna istodobno. Potpuno je zatvoren prema svijetu, a ipak ispunjen gustom strašću; strašću za sudjelovanjem u podčinjavanju Apsolutnoj Životinji. Da bi čovjek prepoznao karakter zoofilitičara nesmije mnogo slušati ono što on govori, već treba tražiti onaj posebni sjaj u njegovim očima, onu hladnu strast koja je paradoks zoofilitičara: naime, potpuni nedostatak odnošenja pomiješan sa strasnim obožavanjem Svojih životinja. Suvišno je reći da zoofilitičar uvijek igra ulogu u hiperrealnom medijskom prostoru; jer mora kako sebi tako i svima dokazati svoju masku ljubavi (koju nesvjesno traži za sebe i nikoga drugog ); jer ono što on kaže vrlo je često upravo– ili upravo tako zvuči- kao ono što bi ljubitelj živoga mogao reči.

[Милица]

Хаха

значи код овох стручног психолога не постоји

нормална љубав према животињама као категорија...

ех...

Е Максе, Максе,

видела сам ја тебе да си помазио Шврћу једном или више пута  1317_womens

издао си се  algabacaju

[Милица]

27 načina kako kućni ljubimci mogu poboljšati zdravlje

издвајам:

Maženje životinje i borba protiv depresije

Terapeuti znaju preporučiti ljubimca kao način rješavanja i oporavka od depresije. Nitko ne voli toliko bezuvjetno kao ljubimac. I ljubimac će vas slušati koliko god želite razgovarati. Maženje mačke ili psa ima smirujući učinak. I briga o ljubimcu Vam pomaže da se bolje osjećate.

Bolja fizička aktivnost

Ljudi koji imaju pse fizički su aktivni i mršaviji od ostalih ljudi. Šetanje psa svakodnevno oko 30-ak minuta osigurat će Vam minimalne preporuke za zdravu tjelesnu aktivnost. Dva  puta po 15-ak minuta šetnje, ujutro i navečer, učinit će istu stvar. A nakon toga, igranje u dvorištu sa psom imat će još bolji  učinak na vaše zdravlje.

http://www.centar-zdravlja.net/clanci/zdravlje-opcenito/12/1507/27-nacina-kako-kucni-ljubimci-mogu-poboljsati-zdravlje/

[Зосима]

Хаха

значи код овох стручног психолога не постоји

нормална љубав према животињама као категорија...

ех...

Постоји,али сам намерно издвојио ову  девијацију,јер препознајем неке "љубитеље" животиња,па и са овог форума...

али суштина је у следећем, ко воли људе воли и животиње и биљке и ... , а ко воли животиње,не мора да значи,да воли и људе...ако сам био довољно јасан...

[Милица]

Да, наравно, слажем се да не мора волети људе тај који воли животиње.

Баш смо на ту тему дошли на

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,5029.45.html

[Маша]

И ја сам углавном сретала људе са ишчашеним односом према животињама - понашали су се према њима као да су људи. Никако не могу да прихватим да је пас више биће од човека и да човек њему треба да се повинује и прилагођава.

И не капирам жал за псом који је умро, депресију што је ''оставио'' власника и сл.

[Милица]

Пас је живо биће,

и као такво захтева одређено прилагођавање

ако живиш са њим.

Али наравно, они су ту да прате наше акције.

Мој Шврћа је супер,

не буни се, осим ако није баш нека фрка.

Ако треба да чека - он чека.

И слуша.

Овде изгледа пуно људи има предрасуде

да човек који воли животиње

не може да их воли на примерен и нормалан начин.