Јеретици-ранг листа

[Иван]

Ја бих уместо Несторија, убацио Теодора Мопсуестијског.... Несторије је ипак био само "добар ученик" школе чије је темеље поставио Диодор Тарсијски, а зидове озидао Теодор.

И Теодор Мопсуестијски је био изузетан у многим стварима. Много тога је богословски беспрекорно код њега.

да. али се ипак може рећи да Несторије није донео много тога новог, већ је конкретизовао и једноставнијим речима рекао оно што је научио од свог учитеља. и у крајњој линији, Несторије се добровољно повукао са патријаршијског трона (истина, касније је хтео да поништи "оставку" и остатак живота провео у изгнанству. Сам Несторије није основао никакву посебну, паралелну Цркву. Данашња Асиријска Црква Истока ("несторијанска") не слави Несторија као свог оснивача и/или највећег учитеља, већ као једног од својих учитеља и светитеља.

читајући црквену историју стекао сам утисак да је осуда Теодора од стране 5.Васељенског Сабора представљала велики шок за Цркву, нарочито Цркву на Западу (нпр. видети каква је реакција епископа на западу и њихов однос са папом који је, исто малтене под присилом, пристао на Саборску осуду Теодора)

[Александар Милојков]

Да, Пети сабор је веома специфичан. На њему се десило нешто што није никада била пркса Цркве - осуђивани су људи који су умрли у јединству са Црквом. Запад се са правом дуго бунио због тога. Мотив за тако нешто била је политика цара Јустинијана, коме је требао мир и јединство са монофизитима (војно-политички разлози). Да би удовољио њима, на Петом сабору осуђени су лик и дело Теодора Мопсуестијског (као идејног творца Несторијеве јереси), а анатемисана су нека дела, не и личности, Теодорита Кирског и Иве Едеског. На том Сабору је и несретни Ориген анатемисан, 300 година после своје смрти. Разлог за његово анатемисање били су монаси оригенисти, који су правили дар-мар код Светог Саве Освећеног. Тако је, за рад мира, жртвован и Ориген, без могућности да се брани и да се евентуално покаје за оно што је писао. Тужно, али истинито. Бог Свети зна зашто је то добро. Он ће ипак дати свима нама коначни и праведни суд.

[shalom777]

1.Papa

2.Papa

3.Papa

4.Papa

5.Papa

6.Papa

7.Papa

8.Papa

9.Papa

10.Papa

...

...

...

0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

[w.a.mozart]

ode čovek....  4869

[shalom777]

ode čovek....  0409_feel

To vjerovatno zbog pričešćivanja van posta i sl..... 4869

[shalom777]

Да, Пети сабор је веома специфичан. На њему се десило нешто што није никада била пркса Цркве - осуђивани су људи који су умрли у јединству са Црквом. Запад се са правом дуго бунио због тога. Мотив за тако нешто била је политика цара Јустинијана, коме је требао мир и јединство са монофизитима (војно-политички разлози). Да би удовољио њима, на Петом сабору осуђени су лик и дело Теодора Мопсуестијског (као идејног творца Несторијеве јереси), а анатемисана су нека дела, не и личности, Теодорита Кирског и Иве Едеског. На том Сабору је и несретни Ориген анатемисан, 300 година после своје смрти. Разлог за његово анатемисање били су монаси оригенисти, који су правили дар-мар код Светог Саве Освећеног. Тако је, за рад мира, жртвован и Ориген, без могућности да се брани и да се евентуално покаје за оно што је писао. Тужно, али истинито. Бог Свети зна зашто је то добро. Он ће ипак дати свима нама коначни и праведни суд.

Александре,

је ли ико касније, током историје, поставио питање ваљаности ових одлука, нпр конкретно око искључивања Оригена?!  Мени је некако поступно незамислива ситуација да је неко 300 година посије смрти био поштован у Цркви, био дио Цркве, и онда, у једном дану- анатемисан, те тако искључен(ако је то ваљан израз,с обзиром да је човјек већ физички мртав).... Дакле, помињао се на Литургијама, све што иде уз то-- и онда, одједном, предат проклетсву? Је ли се ко бавио детаљније тим питањем у Цркви?

[Иван]

Да, Пети сабор је веома специфичан. На њему се десило нешто што није никада била пркса Цркве - осуђивани су људи који су умрли у јединству са Црквом. Запад се са правом дуго бунио због тога. Мотив за тако нешто била је политика цара Јустинијана, коме је требао мир и јединство са монофизитима (војно-политички разлози). Да би удовољио њима, на Петом сабору осуђени су лик и дело Теодора Мопсуестијског (као идејног творца Несторијеве јереси), а анатемисана су нека дела, не и личности, Теодорита Кирског и Иве Едеског. На том Сабору је и несретни Ориген анатемисан, 300 година после своје смрти. Разлог за његово анатемисање били су монаси оригенисти, који су правили дар-мар код Светог Саве Освећеног. Тако је, за рад мира, жртвован и Ориген, без могућности да се брани и да се евентуално покаје за оно што је писао. Тужно, али истинито. Бог Свети зна зашто је то добро. Он ће ипак дати свима нама коначни и праведни суд.

Александре,

је ли ико касније, током историје, поставио питање ваљаности ових одлука, нпр конкретно око искључивања Оригена?!  Мени је некако поступно незамислива ситуација да је неко 300 година посије смрти био поштован у Цркви, био дио Цркве, и онда, у једном дану- анатемисан, те тако искључен(ако је то ваљан израз,с обзиром да је човјек већ физички мртав).... Дакле, помињао се на Литургијама, све што иде уз то-- и онда, одједном, предат проклетсву? Је ли се ко бавио детаљније тим питањем у Цркви?

Е да! и мене мучи исто питање. Шта је са Црквама у којима се Теодор Мопсуестијски до 5.Сабора помињао као свети?

[Александар Милојков]

Када се неко осуди као јеретик онда се он брише из диптиха и не помиње се више. То значи да је искључен из Тела Цркве. Није битно што је дотле помињан. То је нормално да се помиње све док је у општењу са Црквом. Јеретик је јеретик тек онда када га Сабор прогласи јеретиком. Нажалост, данас многи хришћани једни друге часте тим именом а онда настављају да опште, да се причешћују заједно, што је нонсенс.

Питање ваљаности одлука, када је у питању Ориген, може поставити само неки нови Сабор. То што се десило, десило се и морамо поштовати одлуку Сабора. Интересантно, да нико пре тог чувеног Сабора, нико од светих отаца није окарактерисао Оригена као јеретика. Напротив, многи су га сматрали за великог александријског учитеља. Међу њима и чувени кападокијски оци. То говори да је Ориген био нека врста "жртвеног јарца", како би се ућуткали необуздани монаси оригенисти, који су Оригена тумачили у крајњем, антицрквеном и антидогматском смислу. Мислим, ипак, да је тако "страшну јерес" морао неко од отаца да примети. Поготово један Василије Велики или Григорије Богослов или Григорије Ниски. Не само да нису, већ су о Оригену имали сасвим афирмативни став.

Зато и кажем: Бог ће дати крајњи суд. Мислим да ћемо се изненадити чињеницом кога ћемо све срести у Рају, ако Бог да.

[Исихије]

Намерно нисам хтео да правим хронолошку ранг листу, него по неком свом нахођењу, односно по свом схватању зла које су нанели Цркви. Лутер је 1 месту јер сви данашњи проблеми (индивидуализам као модел понашања, "права" на абортусе, хомосексуализам, демократија итд. све потиче из протестантске кухиње и сматрам да ће се Лутер крчкати на 10 пута јачој ватри од сатане. Ја знам да је он имао добре намере, али имала их је и жена па је прекршила заповест Божију, по змијином наговору. Добре намере су имали и градитељи Вавилонске куле-једна светска држава-многа добра. Што се тиче Оригена и Теодора Мопсуестијског тачно је да су имали много изузетних мишљења. Оригенавоа многа дела сам читао (О начелима, Коментар на Песму над песмама, новозаветне коментаре) и у почетку ми није било јасно шта је то неправославно код њега. А енглески краљ Хенри је створио цркву на основу своје похотљивости-стварно срамота.

[Исихије]

Не сматрам да је Ориген баш таква цвећка како га многи, поготово на Западу представљају. Треба га пажљиво прочитати па онда прочитати и текст осуде Оригена и видети да су Оци 5 васељенског сабора били у праву.

[feeble]

А да је Мартин Лутер имао додира са православљем, шта мислиш да ли би се вратио православљу? Колико знам, његова "револуција" је кренула због индулгенција, папске јереси и осталих кварења у римокатоличкој цркви. Зато мислим да му је само недостајало да пронађе православље, и не био био #1 на овој твојој листи.

[Исихије]

У томе и јесте проблем. Мартин Лутер јесте знао за православље и чак је и хтео да се присаједини са својим присталицама Православној цркви. Послао је Меланхтона патријарху цариградском Јеремији 3 са исповедањем вере и молбом дас буду присаједињени православљу. Али патријарх када је прочитао и чуо њихово исповедање вере није пристао рекавши им да они нису православни. Читах негде, да је Мартин Лутер пред крај живота пао у очај јер је схватио да је уместо цркве створио секту. Ако се неварам његове речи тада су биле:"Без Цркве смо ништа".