Војска Србије ПРВИ ПУТ У ИСТОРИЈИ заказала протесте!

[RYLAH]

10 minutes ago, Зосима рече

Колико ја могу замјетити,на овој теми, а без неке веће потребе, само си се ти ис**њао по мени,а да ни воду ниси пустио...

 

Као што рекох, не приличи некоме ко напада све и свакога стално, на свакој теми и на сваком месту, да глуми жртву, јер то ниси.

А ако не капираш шта си и како радио, онда нема потребе деа наставимо, али си онда стварно у проблему...

[АлександраВ]

1. УСКЛАДИТИ ОСНОВИЦЕ ЗА ОБРАЧУН ПЛАТА ПРОФЕСИОНАЛНИХ ПРИПАДНИКА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ СА ЗАКОНСКИМ МИНИМУМОМ

2. ПОВУЋИ ИЗ ПРАВНОГ САОБРАЋАЈА СВЕ ПРАВИЛНИКЕ И ОСТАЛА ПОДЗАКОНСКА АКТА ВЕЗАНА ЗА СОЦИЈАЛНО ЕКОНОМСКИ СТАТУС ЗАПОСЛЕНИХ У СИСТЕМУ ОДБРАНЕ НАСТАЛА НАКОН МАРТА 2015.ГОДИНЕ

3. ОБУСТАВИТИ РЕФОРМУ ВОЈНОГ ЗДРАВСТВА И ФОРМИРАТИ РАДНИ-СТРУЧНИ ТИМ ЗА ИЗРАДУ МОДЕЛА И ПЛАНА РЕФОРМЕ ВОЈНОГ ЗДРАВСТВА У ЧИЈЕМ ЋЕ САСТАВУ БИТИ ПРЕДСТАВНИК ЗАПОСЛЕНИХ-СИНДИКАТА. СПРЕЧИТИ ГАШЕЊЕ ВМА

4. СТВОРИТИ УСЛОВЕ ЗА НЕСМЕТНО СИНДИКАЛНО ДЕЛОВАЊЕ У СИСТЕМУ ОДБРАНЕ, ОТКЛОНИТИ СВЕ ПОСЛЕДИЦЕ ДОСАДАШЊЕГ ОМЕТАЊА И СПРЕЧАВАЊА СИНДИКАЛНОГ ДЕЛОВАЊА И ОДМАХ ОТПОЧЕТИ ПРЕГОВОРЕ ЗА ЗАКЉУЧЕЊЕ ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У ВОЈСЦИ СРБИЈЕ.

[АлександраВ]

ПОДРШКА ПРОТЕСТУ ВОЈНОГ СИНДИКАТА СРБИЈЕ - УДРУЖЕЊЕ СИНДИКАТА ПЕНЗИОНИСАНИХ ВОЈНИХ ЛИЦА СРБИЈЕ

Саопштење о подршци најављеном протесту Војног синдиката Србије

Председништво Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије је на својој седници од 16.11.2016. године, одлучило да подржи најављени протест Војног синдиката Србије, због неспровођења и непоштовања закона ради обезбеђења прописане основице плата професиналних војних лица у Војсци Србије и обезбеђења услова за законито синдикално деловање у Министарству одбране.
Борба војних пензионера против њихове дискриминације и борба Војног синдиката Србије за адекватно и законско плаћање рада ПВЛ представља заједничко настојање за јачање система одбране Србије. Противимо се демотивацији грађана Србије да као професионалци раде у Војсци Србије због неадекватног економско социјалног положаја професионалних војних лица Србије.
Ово удружење позива своје чланове и остале војне пензионере да присуством подрже демократску борбу Војног синдиката Србије за достојанствени економско-социјални положај професионалних војних лица. Подршка војних пензионера Србије је важна и због тога, што још увек нису створени друштвени услови за слободно исказивање ставова ПВЛ о њиховом економско социјалном положају.
Јован Тамбурић, председник

 

 

 

 

[АлександраВ]

ПРЕГОВОРИ ПРОПАЛИ – ПРОТЕСТ ОСТАЈЕ

Дана 22.11.2016.године одржан је састанак министра одбране са представницима Војног синдиката Србије у вези решавања захтева запослених који се односе на решавање радно-материјалног положаја.

Иако је постигнута сагласности за део захтева, решења нису конкретизована. Војни синдикат Србије је по ко зна који пут добио уверавања да ће се материјални и социјални статус запослених побољшати. Због наведеног Војни синдикат Србије наставља са реализацијом припрема за одржавање МИРНОГ ГРАЂАНСКОГ ПРОТЕСТА.

Обзиром да је део захтева у надлежности Владе Републике Србије и министра финансија, Војни синдикат Србије одлучио је да се остави простор министру одбране да се до петка 25.11.2016.године, они још једном размотре и коначно утврде споразумом.

Војни синдикат Србије инсистира на уважавању следећих захтева:

- утвдити нову  основицу за обрачун плата у складу са Законом о Војсци, а у износу не нижем од основице која се примењивала пре смањења од 10%, што износи 26.283,98 динара нето.

- одлагање примене Правилника о платама запослених у Војсци Србије од 26.10.2016.године, за  01.01.2018.године.

- давање гаранција послодавца да неће доћи до отпуштања запослених у војном здравству, нити смањења капацитета (смањења броја кревета)

- гаранција да ће се у преговоре за закључење посебног колективног уговора за запослене у Војсци Србије приступити одмах по позиву репрезентативног синдиката, а најкасније до 01.02.2017.године

- да ће се одмах приступити закључењу  споразума којим ће се створити услови за несметано синдикално деловање у систему одбране

Протест у организацији Војног синдиката Србије заказан за 27.11.2016.године у пет до дванаест,  ОДРЖАЋЕ СЕ, ако не дође до потписивања споразума.

http://www.vojnisindikatsrbije.rs/index.php/1454-2016-11-22-15-58-26

[Милан Ракић]

МИНИСТАР ОДБРАНЕ „ОДЛУЧИО“ 

ПРОТЕСТ У НЕДЕЉУ У ПЕТ ДО ДВАНАЕСТ!

Иако је прихватио већину захтева, министар одбране није уважио најбитнији захтев, за усклађивање плата са законом прописаном основицом

Иако је прихватио већину захтева, министар одбране није уважио најбитнији захтев, за усклађивање плата са законом прописаном основицом, односно минималним за запослене у Војсци Србије прихватљивим износом основице у износу пре умањења зарада у јавном сектору из новембра 2014.

Неуважавањем захтева Војног синдиката Србије извршена је дискриминација најугроженијих категорија у Војсци Србије, професионалних војника и цивилних лица, јер се наводно уважени захтеви  не дотичу њиховог положаја.

Из наведних разлога овакав став министра одбране за нас је неприхватљив, због чега ће се најављени ПРОТЕСТ ОДРЖАТИ У НЕДЕЉУ У ПЕТ ДО ДВАНАЕСТ.

[Милан Ракић]

 

[Н И Н Е]

А питаху га и војници говорећи: А шта ћемо ми чинити? И рече им: Никога да не злостављате нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом. (Лука 3:14)

Видим да сте осетљиви у овој теми али занима ме како тумачите овај стих из Јеванђеља.

[Милан Ракић]

Љубодраг Стојадиновић: Храбрији део војске

Војни синдикалисти нису успели да се договоре са министром Ђорђевићем. Изгледа да овај високи чиновник владе није очекивао да ће протеста уопште бити. Разлог за то је врло прост: то се никада раније није десило.

Због тога је на разговорима (преговорима) у уторак 22. новембра он хладнокрвно одбио ургентне и разумне захтеве војника. И позвао се на неспорни ауторитет премијера, који изгледа није појмио суштину ствари.

Мислим да је протест изненадио чланове владе, прилично уздрмао њихов тријумфализам, али и подстакао њихову ароганцију. И наравно, параноју познатих владиних гласника, која за ову прилику садржи „спољне притиске, стране плаћенике и издајничке медије“, као и тешке оптужбе „да група војника издаје своју војску и државу“.

Више година режим покушава да око онога што не ваља, не иде или се опире постави високе пропагандне кулисе, па и да свестрано пропадање прогласи напретком. То је могуће негде и донекле, уз уверење да ће патетични агитпроп о војсци која нема ништа, а може све трајати бесконачно.

Вучић је неосетно преузео од Николића надлежност командовања војском и покушао да је претвори у доказ својих великих успеха. Председник државе је преименован у безначајног церемонијал мајстора. Редовно је честитао војницима празнике, примао рапорте и полагао венце у познатим пригодама. Због тога је и његова изјава о томе да се најдрастичније мере штедње не могу односити на војску схваћена олако. Његов узнемирени „политички син“ на то није ни трепнуо. Рекао је да он нема „ћуп пара“, па да одатле узима и дели било коме.

Представник војног синдиката Новица Антић јасно је рекао да војници не траже нове паре, ни из ћупа ни из буџета. Него пре свега праведнију расподелу онога што је већ дато. И навео је моделе за то. Наравно, нико из владе није желео да га чује, а још мање да прихвати његове предлоге. Јер би то значило признање пораза пред „побуном“, који је и овако очигледан.

Војници са искуством, који су већ давно у пензији, сматрају да је Министарство одбране недорасло, а Генералштаб поданички. Управо је дефанзива струке довела до посртања целог система, а уз наводно настојање да се војска професионализује руковођење системом је аматеризовано. Та противречност довела је до битног несхватања система одбране од људи који га воде, уз генералитет који пре свега брине о свом опстанку, уместо о трупама.

Људи од струке мисле да није логично и даље ускраћивати виталне ствари за војску и снижавати ионако низак стандард официра, у околностима када власт тврди да нам јако добро иде. Војска је особена структура друштва и може да функционише под рестрикцијама, али само донекле и привремено. Драстично обарање друштвеног и личног стандарда на неком нивоу почиње да разара ову структуру. Пре свега психофизичку спремност професионалаца, њихове мотиве и уверење да их неко ко тврди да брине о њима није преварио или потценио. А десило се још и горе: тај који не брине о њима оптужује их зато што су почели да брину о себи.

Протест је изазвао и неколико бахатих удара на здрав разум војника и јавности, уз некоректне илустрације догађаја од кога се власт тако видно испрепадала. Министар Ђорђевић је изјавио како је „поносан на војнике који нису протестовали“. Није рекао како ће он са својим тимом учинити све да се стање које је изазвало протест постепено доведе на ниво потреба људи у систему одбране.Он очигледно мисли да то не мора или не сме да ради.

Дакле, то је била „шачица“ која је имала храбрости да изађе пред јавност и каже шта не ваља. Генералштаб није подржао њихов захтев, али је учинио све да криминализује учеснике протеста, да им прети казнама, отпуштањем и премештајима и да многима од њих онемогући долазак испред развалине зграде министарства. Због тога се догодило још нешто раније незамисливо: војници су поднели кривичну пријаву против начелника Генералштаба. Шта може да буде горе за војног руководиоца? На чијој је он уопште страни?

Режим је овај протест доживео као неочекиван и тежак ударац. Ћутање и трпљење је иначе предвиђена позиција војске. Због тога су занимљиви неки сигнали пост фестум. О непријатној стрепњи сведочи Вучићева изјава да су војни синдикалисти „штрајковали против своје државе.“

Ово је похабана, подмукла и опасна верзија замене теза. Држава није угрожена због протеста, већ због сиромаштва војске и убрзаног трошења њених необновљивих темељних ресурса. Премијер је покушао да оправда своје становиште фронталних рестрикција тамо где је најтање, али није звучао убедљиво. На другој страни од државне, постоји много бројнија, неквалификована, паразитска страначка војска владајуће странке на синекурама, којој баш ништа не фали.

И наравно, у ситуацијама кад неко указује на грешке и небригу државе, а посебно кад то долази из храбријег дела војске, у оптицају је тешка дежурна реч, као спас за сваку бахатост, незнање и глупост. А то је издаја! Већ се у опскурним десничарским гомилама и владиним таблоидима говори да су сиромашни и полугладни војници издајници и да су као такви свакако и нечији плаћеници.

Вучић рече да је дао шта је могао и да више не да, а војници одговарају: „Ми од тебе и не тражимо, него од државе!“ Мада му то код нас некако излази на исто.

Љубодраг СТОЈАДИНОВИЋ, Пешчаник

[Ignjatije]

пре 20 часа, Н И Н Е рече

А питаху га и војници говорећи: А шта ћемо ми чинити? И рече им: Никога да не злостављате нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом. (Лука 3:14)

Видим да сте осетљиви у овој теми али занима ме како тумачите овај стих из Јеванђеља.

Као велики напредак за оно време и у контексту тог времена и ситуације. Надам се да не покушаваш да поредиш римске војнике и римску војску, Римско царство са нашом војском и државом, друштвом у 21. веку? Надам се....

[Н И Н Е]

пре 15 минута, Ignjatije рече

Као велики напредак за оно време и у контексту тог времена и ситуације. 

Значи цениш да порука није универзална тј. да не важи за професионалне војнике генерално? Ок.

пре 16 минута, Ignjatije рече

Надам се да не покушаваш да поредиш римске војнике и римску војску, Римско царство са нашом војском и државом, друштвом у 21. веку? Надам се....

Надам се да не покушаваш да ми ставиш речи у уста. Надам се...

[Милан Ракић]

Сарадња војног и полицијског синдиката Србије са

Савезом синдиката руских одбрамбених снага!

ВОЈНИ СИНДИКАТ СРБИЈЕ ОТПОЧЕО САРАДЊУ СА КОЛЕГАМА ИЗ БЕЗБЕДНОСНИХ СЛУЖБИ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ

Данас је у Београду одржан састанак представника Војног и Полицијског синдиката Србије са представницима Савеза синдиката који делују и окупљају све безбедносне и одбрамбене службе Руске Федерације. Делегацију из Руске Федерације предводио је председник овог савеза господин Алексеј Лобарев. На састанку је било речи о будућој сарадњи.

За Војни синдикат Србије ова сарадња је веома значајна јер је сектор безбедности Руске Федерације по својој структури, начину рада и пре свега потребама оних који га чине веома сличан, а искуства која су наше колеге из Русије имала у годинама транзиције биће нам од непроцењивог значаја

У недељу 04.12.2016.године одржаће се заједничка седница управних одбора Војног и Полицијског синдиката Србије којој ће као почасни гост присуствовати Алексеј Лобарев, са којим ће председник Војног синдиката Србије потписати споразум о сарадњи Војног синдиката Србије и Асоцијације припадника и ветерана одбрамбених, правосудних и безбедносних структура Руске Федерације.

[Милан Ракић]

 

[Милан Ракић]

Војни протест

Војска не сме да се бави политиком 
ал' под њену вољу мора да се ставља
и да при том буде ко понизни слуга
који никад не сме рећи шта не ваља.

 

Не сме да се бави министрима својим,
нит' њиховим делом, нит' њиховим ликом,
јер од истих одмах оптужена буде
да се противправно бави политиком.

 

Не сме војска да се јавно експонира,
нити сме да каже колико је лоше,
да одлази људство због стандарда ниског
и како се средства ненаменски троше!

 

Војска нема право било каквог штрајка,
о том нема збора, закон тако каже,
а када се тражи по закону плата
гле чуда ти исти закони не важе...

 

Зато и не треба никога да чуди
што је био протест Војног синдиката
где по први пут је јавно изречено 
незадовољство због стања и плата.

 

А шта на то кажу представници власти,
који мисле да су сву памет попили?
Прогласише протест за издају земље,
те да су на њему издајници били!

 

Без имало срама кажу како војска
ради против земље и народа свога?!
Показаше опет сву бахатост своју,
ко да су нам они послати од Бога.

 

Значи, сад је војска издајник народа?!
Боже шта све неће рећи политика,
али нико од нас, што бисмо на скупу
није бир'о Блера за свог саветника!

[Милан Ракић]

Војни синдикат Србије, истине и заблуде

Војни ­­синдикат Србије (ВСС) дефинитивно је узбуркао јавност. Подељена су мишљења и коментари око протеста који је одржан у недељу 27. новембра у подне. Поставља се питање зашто? Синдикално организовање до данашњих дана је било непознато за српску војску од њеног постојања, и са било ког аспекта гледано то није својствено војсци обзиром на њено специфично устројство и задатке које извршава.

Синдикат у Војсци Србије основан је у јесен 2012. године, а званично регистрован 27.11.2012. године са основним циљем „унапређења и заштите економских, социјалних, радноправних, професионалних, друштвених, културних и других интереса, права и слобода својих чланова“ (подаци са сајта ВСС).

Решење о упису у регистар синдиката издало је Министарство рада, запошљавања и социјалне политике и, коначно, 31.03.2015. године решењем министра одбране Војни синдикат Србије постаје први и једини репрезентативни синдикат у историји Војске Србије (потписао лично министар Гашић – прим. аут). Дакле, ВСС није нелегална организација – напротив, све је у „духу закона“ и по ПС-у (правилу службе). (1*)

Откуда онда толика „халабука“ око протеста, где су са једне стране власт, Министарство одбране и њихови „поштоваоци“, а са друге стране ВСС, чији протест је званично подржао и синдикат полиције, удружење синдиката војних пензионера и још неки други синдикати.

Министарство одбране и Генералштаб тврде да је синдикат исполитизован и да је протест уперен против државе, док ВСС и њихове присталице све те наводе демантују.

Тачно је једино да није било инцидената, да је ВСС изнео проблеме и захтеве, и да је протест протекао у „реду и дисциплини“. Како се ради о војсци, за овај протест председник ВСС Новица Антић донео је „Одлуку о протоколу, реду и дисциплини на јавном окупљању – протесту“ баш као прави командант пред битку. Он је прецизно, војнички и наредбодавно у 15 тачака регулисао радње, поступке и правила понашања учесника протеста како не би дошло до нереда. Протест се одвијао по строго утвђеном протоколу. 

Захтеви који су упућени Министарству одбране су решавање социјалне угрожености припадника војске, а посебно је потенцирано усклађивање плата у складу са законом. Таква ситуација се негативно одражава на борбену готовност Војске Србије. Како рече „командант“ ВСС, ове године, од јануара до данас, Војску Србије напустило је око 1000 професионалних војника, те да је за све то време ратовала не би имала толике губитке. 

Дугогодишње закидање плата, и то до 27% од законом загарантованог, није никаква новост и датира још из периода од последњег рата када војска није више била потребна држави и представљала јој је терет.

Тада, као и данас, власт је за све имала решење само није имала за војску па је систематски закидала на плати, образлажући тиме како војска треба да разуме тешко стање у држави, да штеди и да се солидарише са народом. Војска као дисциплинована организација није се бунила већ је решење тражила линијом „командне одговорности“, а повратни одговор је увек био исти: штедња, недостатак новца, рестрикција и обећања. (2*) 

Уколико би неко решио судским путем да оствари своја права, био би проглашен за неподобну личност и углавном заустављен у напредовању у служби. Тек након пензионисања бивши запослени у војсци су кренули да остварују своја права. Тако је било и са недавним регулисањем пензија које су војни пензионери, судским путем, напокон остварили. А шта је са платама?

Према подацима који се налазе у око 30 хиљада покренутих тужби, стање је још горе него са пензијама. Официру је био загарантован лични доходак не мањи од три, нити већи од пет нето зарада запослених у републици, што је опет било изражено коефицијентом за утврђивање зарада. Тај коефицијенат износио је 3.0 за професионалне војнике, а 2.1 за цивилна лица у војсци.Иако су у војни буџет уплаћивана планирана средства донета одлуком Скупштине за сваку годину, новац за плате одлазио је делом у друге сврхе. Тако је коефицијент усклађености плата официра уместо 3.0 умањиван сваке године. За анализирани период од 5 година (од 2001. до 2005. године по тужби коју је поднео аутор овог текста) износио је: у 2000. години 2,57; у 2001. години 1,72; у 2002. години 1,22; у 2003. години 1,25 и у 2004. години 1,11. Та разлика је била евидентна до 01.01.2008. године, када је на снагу ступио нови Закон о Војсци Србије. 

За период од 01.01.2001. године до 31.07.2005. године официр са чином пуковника био је оштећен за око 2 милиона динара. Тако умањене плате одразиле су се на мање пензије са којима се одлазило на крају војне службе. И ту није крај. Наиме, најновије умањење плата и пензија (од 01.11. 2014. године) је нови атак на стандард војника и пензионера. Многе дискусије су се водиле по медијима око војних пензија, али једно је сигурно: пензија је стечено право и Уставом загарантована категорија а не како ботови са Мегатренда мисле да нам пензије даје држава. (*3) Њена висина је одређена на основу висине издвајања од плате коју је запослени примао у току службе (радног века). Непромишљена одлука ове владе да се умање пензије сигурно ће имати епилог на суду и неко ће морати да је реши у правној држави.

Влада Србије није ништа предузела по питању тужби за мање исплаћене плате запосленима у војсци, али мораће уколико, како тврди, жели у ЕУ. Такав проблем је имала Грчка приликом уласка у ЕУ, па је морала да подигне кредит како би регулисала ову правну ствар. Проблеми се само нагомилавају, док актуелна власт за такво стање оптужује ону предходну и преноси је на следећу власт. 

Проблеми у војсци по питању стандарда су од увек представљали проблем са којим су запослени морали да се боре, посебно у миру. Тако је било од вајкада. У својим мемоарима Војвода Живојин Мишић описује једну епизоду из свог живота када је удавао ћерку. Он каже: „Сви мисле да један ђенерал има довољно за живот, а ја сам морао од пријатеља да позајмим новац како би ћерки обезбедио мираз за удају“.

Међутим, никада у историји Србије није постојао период у коме је војска била толико девастирана као у периоду мандата ове Владе. Толики немар за војску није запамћен, а да је другачије премијер би на чело војске поставио квалификоване људе – од министра војног па до његових сарадника, који би му предложили како да се реши тешко стање у војсци. Полтрони, климачи главом (бициклисти**) и они што говоре по његовој промисли сигурно не могу да реше ове проблеме. 

Зашто је уопште дозвољено да се синдикат у војсци легално региструје, и да као последицу имамо ову бруку и срамоту први пут у историји Србије? Како је дозвољено западним НАТО службама да толико вршљају по војсци и да нам и синдикате организују? Одговор на ово питање је да премијера, а такође и врховног команданта уопште не занима Војска Србије и стање у војсци. Њима је једино битно да имају у свом окружењу „Кобре“ да их чувају, и Гарду за протоколарне радње. Да није тако, било би другачије.

Војсци Србије не требају синдикати, штрајкови и побуне, потребан јој је командант, а то је влада Србије и врховни командант.

Када би политичари знали колико је лако командовати војском, не би себи стварале беспотребне проблеме. Војска је савршена организација која реагује на команде као ауто у вожњи и не трпи импровизације. Оно што су обећали и прописали морају да испуне. Није довољна само вербална подршка, већ се морају учинити конкретни потези. Изјава председника Николића да ће разговарати са министром одбране о протесту ВСС није решење. Уколико он до сада није знао за стање у војсци, неће помоћи ни разговор са министром одбране јер он не сме ништа да учини без премијера. Тај зачарани круг у коме се дају изјаве без покрића не нуди решење већ продужава неизвесност. (4*) 

Напокон се огласио и премијер, да нам саопшти оно што и “врапци на грани“ знају: да Србијом управља ММФ и да нема говора о решавању захтева ВСС-а док нам аршине узима ова злочиначка организација. Само није јасно како то да врховни командант није знао за ове проблеме са ММФ-ом па се преко медија договара са премијером и министром одбране о захтевима ВСС-а. (5*) 

Да ли случајно или не, тек нека симболика протеста постоји: он је одржан испод билборда на коме је написана изрека Војводе Мишића: „Ко сме, тај може. Ко не зна за страх, тај иде напред“. Из кабинета премијера та парола се лепо види. Можда би понекада могао да је погледа.

Незаинтересованост, демагогија, обећања од стране премијера су резултат онога што смо видели у подне 27. новембра на улицама Београда. Све што смо кроз историју војевања у Србији стицали, уништила нам је једна генерација неспособњаковића и незналица. Они су сами, својим нечињењем, створили синдикат и нису криви актери који су на улице изашли већ они који су им то дозволили. Ни албанска голгота када војска није имала шта да једе није изазвала побуне, дезертерства и штрајкове па се с правом можемо запитати шта нам се ово данас дешава у војсци. 

Очигледно је да данас војска представља терет за државу. Битније од тога је да владајућа елита има армију партијских другова и ботова запослених у државним институцијама и јавном сектору, који ће сутра на изборима предводити гласачку машинерију.

Има једна изрека која се учи у војним школама, а одсликава тај однос политичара према војсци и нажалост је истинита: Када дође до рата напред иде војска која носи највећи терет рата, за њом лиферанти, забушанти, профитери и политичари. Након завршетка рата када се заслуге деле, редослед је обрнут.

---

НАПОМЕНЕ:

(1*) www.vojnisindikatsrbije.rs/index.php/2015-06-19-10-04-13/2015-06-22-10-49-37

(2*) rs.n1info.com/a210740/Vesti/Vesti/Vojni-sindikat-Srbije-odrzao-protest-odneli-pismo-Nikolicu.html

(3*)www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=11&dd=28&nav_category=11&nav_id=1204056

(4*) rs.sputniknews.com/politika/201611281109031961-vucic-nikolic-vojska/

* „Бисер“ који је изрекао Драгомир Петронијевић члан Градског већа, објављено у литу Политика од 09.01.2015. год. – „Пензионери не плаћају сами, јер им пензије исплаћује држава, а пензије се исплаћују од онога што зараде запослени. Зато доста замене теза“.

За шире информације погледати:

www.politika.rs/scc/clanak/315671/Otpor-beogradskih-penzionera-poskupljenju-prevoza

**„бициклиста“ – у жаргону, посебан облик полтрона, онај који клима главом када му шеф нешто нареди а онда „гази“ своје потчињене да би то наређење спровео, као када вози бицикл – прим. аут.

---

Жарко ПЕЦИЋ, пуковник у пензији

[Милан Ракић]