Српски пeчат квалитета од Нове године

[александар живаљев]

Српски пeчат квалитета од Нове године

Ј. Су. | 12. новембар 2016. 22:00

Уредба о означавању домаћих прехрамбених производа промовише аутентичну храну наше земље. Жиг најпре за свињско месо и месне прерађевине, а касније и за мед

Фото Д.Дозет

 

СВИЊСКО месо врхунског квалитета са наших фарми, од Нове године у радњама ће носити печат "српски квалитет", сазнају "Новости".

Влада Србије усвојила је Уредбу о означавању пољопривредних и прехрамбених производа националном ознаком вишег квалитета. Документ, који ће почети да важи од 1. јануара наредне године, омогућиће да се у трговинама поставе посебни рафови за производе који буду понели овај жиг. Прве "налепнице" добиће свињско месо и месне прерађевине, а касније и мед.

Како се наводи у Уредби, ознаком "српски квалитет" може да се означи само пољопривредни или прехрамбени производ, који се по свом саставу, начину производње и коришћеним сировинама јасно разликује од других производа исте категорије. Производ мора да буде направљен искључиво од сировина које потичу са територије Србије.

- "Купујмо домаће" више није флоскула ни парола, већ то раде и најразвијеније пољопривредне земље, попут Француске - прича Милан Простран, агроекономиста. - Потребно је подржати домаће производе, јер су они квалитетнији и сигурнији за потрошаче. Уредбу нисам видео, али подржавам ту причу. Морамо и ми потрошачи да имамо праву слику о ономе што купујемо. Да знамо порекло меса и чиме се хране животиње.

Према речима Пространа, мали произвођачи увек плаћају цех у овој жестокој и немилосрдној конкуренцији. Европска унија укида квоте за шећер, а за млеко оне већ не постоје. Тиме је урушено и српско млекарство прилично, па због тога ову акцију треба подржати.

Уредба, која ће почети да важи од Нове године, намењена је за означавање производа у сектору производње и прераде млека, воћа, поврћа, меса, житарица, грожђа, уљарица и меда. Да би добио жиг са натписом "српски квалитет", потребно је да је да произвођач за те производе и донесе спецификацију.

Она мора, између осталог, да садржи и податке о пореклу и квалитету сировине од које је направљен производ.

- То ће највише да се односи на традиционалне српске производе - објашњава Даница Мићановић, самостални саветник Привредне коморе Србије. - Да се афирмише нешто што је посебно и другачије.

САМО НАШЕ

ИНДУСТРИЈА меса "Карнекс" има заокружен систем, где се од "њиве до трпезе" производе сви производи који су без ГМО. Више од 90 одсто производа је из Србије, а само 10 одсто сировина се увози. Стратешки циљ је и да се тај проценат смањи, прича Слободан Билић, извршни директор у "Карнексу":

- Подршка домаћој производњи и узгоју је будућност ове земље и ми као компанија нећемо одустати од тога. Окосница наше производње су домаће сировине .

ОДСКОЧНА ДАСКА ЗА ИЗВОЗ

ИДЕЈА је да се крене са прерадом и производњом меса, јер ту већ има неких најава, али то важи и за воће, поврће, уљарице и друге пољопривредне производе. Ко буде носио ту ознаку мораће да има посебну карактеристику и да сировине долазе са територије Србије, објашњава Бранислав Ракетић, руководилац Групе за декларисање и квалитет хране у Министарству пољопривреде.

- Све што се буде налазило у спецификацији робе биће предмет контроле - објашњава Ракетић. - Битно нам је да се наши произвођачи добро позиционирају на домаћем тржишту, а то ће да буде одскочна даска и за инострано.
 

 

[Перезвон]

Осим текста "српски квалитет" на печату би могла да буде изображена рупа са дуплим дном. Тај детаљ би био интересантан из два разлога: уметничког и инклузивног.

[александар живаљев]

34 minutes ago, Перезвон рече

Осим текста "српски квалитет" на печату би могла да буде изображена рупа са дуплим дном. Тај детаљ би био интересантан из два разлога: уметничког и инклузивног.

"Једите Карнекс паштете, чик ако смете!"

Али, ево лијепе вијести за пчеларе:

Србија добија прву „фабрику“ меда

Општина Рача понудила најбоље услове и победила на конкурсу за изградњу погона за прикупљање и пласман домаћег меда који ће омогућити пчеларима да више не зависе од откупљивача

Аутор: Јелица Антељпетак, 11.11.2016. у 17:44

(Фото Пиксибеј)

Прва српска „фабрика” меда градиће се у Рачи, јер је ова општина понудила најбоље услове, саопштио је Савез пчеларских организација Србије (СПОС). У изградњи овог погона општина ће учествовати са 30 милиона динара, комплетном инфраструктуром чија је вредност између 80.000 и 100.000 евра и плацем који улази у оснивачки капитал. Како је планирано, ово би требало да буде центар извоза меда из Србије, а у њему би се паковао мед и за домаће и за стране трговинске ланце, што би могло да отвори и нова радна места.

Према предрачуну, изградња и опремање овог објекта коштаће око 650.000 евра, међутим, како кажу у СПОС-у, то није прецизна сума. Осим новца који дотира општина на чијој територији се гради фабрика, планирано је да се, поред појединачних донација, средства обезбеде и из кредита, а очекује се помоћ и од државе.

– Заједнички погон о коме се говори већ неколико година омогућиће пчеларима да више не зависе од откупљивача. Пчелари су често били приморани да током лоше сезоне мед продају јефтино како би обезбедили новац за очување производње и збрињавање кошница. Тако су ове године поједини откупљивачи мед од сунцокрета плаћали пчеларима само 1,5 евра по килограму, иако је реална цена била 2,1 евро – каже Родољуб Живадиновић, председник СПОС-а.

Живадиновић наводи да постоји могућност да овај погон функционише по класичном моделу откупа меда, али да је то финансијски теже. Зато су се одлучили за принцип по коме су некада радиле задруге.

– Постојаће два модела сарадње са произвођачима. Први је могућност да дају мед на чување (потписује се уговор о чувању), а да новац добију када мед буде продат. Други модел подразумева да пчелар преда мед, а уз уговор којим је дефинисан рок исплате на основу прелиминарне цене коју уговоримо сваког месеца добије дванаестину износа, што је нешто као плата. У случају да се уговори већа цена од оне прелиминарне, пчеларима следује разлика у новцу – каже наш саговорник.

Вест о изградњи овог погона дочекана је са одушевљењем и у Рачи која ће, како кажу, бити убудуће препозната као центар српског меда. Ненад Савковић, председник општине, каже да се следеће седмице очекује потписивање уговора, када ће се знати више детаља и моделу сарадње са СПОС-ом као носиоцем пројекта.

– Реално је очекивати да градња почне следеће године. Понудили смо четири локације и још није сигурно која од њих ће бити изабрана. Ово је и за нас важан пројекат, не само због тога што ће сав мед из Србије стизати у Рачу, него што је то одлична препорука за наше пчеларе и општину – каже Савковић за „Политику”.

 

Мања паковања за стране купце

Према пројекту је предвиђено да фабрика меда осим магацинско-производног дела буде опремљена и лабораторијом за контролу квалитета, санитарним блоком и просторијама за раднике и ветеринара. Планирано је да се мед у ринфузу за извоз пакује у металну бурад, у тегле од  килограма и такозвана хотелска паковања од 25 грама.

 

До краја новембра исплата субвенција

Према подацима СПОС-а, држава ће ове године за субвенције по кошници издвојити укупно 420 милиона динара, што је 100 милиона динара више од планираног, а што у еврима укупно износи 3.406.000. Очекује се, како је наведено на сајту тог удружења, да ће субвенције бити исплаћене свима до краја новембра.