Једно сачувано Авино писмо

[Bokisha]

Врло ми драги у Господу Миле,

Хвала Вам на писму из Ваше ,,бујне усамљености''.Да,у праву сте:,,Човек никада није сам,јер га прате силе,Божанске силе пуне подршке.''То ме подсећа на Светог Симеона Новог Богослова:Како сам сам кад сам са Христом?Кроза Њ и Њиме-ја сам са свима-Нема сумње,суштином бића свог човек је с неба,од Бога боголикост душе,то је бесмртна срж нашег људског бића.Отуда туга,и мука,и бол када грех зађе у нашу душу.Грех?Најстрашнији туђинац у нашој боголикој души;у њему је сав пакао наш.И све тако док-Бог није постао човек,Богочовек.Са Њим-све се мења.Сав човек се мења када вером усели Њега у срце своје.Ти си то,драги мој Миле,у великој мери осетио.

Само вера није никад сама;из ње се роје све еванђелске врлине:

молитва,љубав,нада,пост,кротост,смиреност,молитвеност,покајање.А њих треба неговати.Нарочито молитвом.Њоме оне све бујно расту и преображавају човека, и све човеково.

Мисао?-Да се преобрази и извије у молитву и њоме у-богомисао.Осећања?-Исто тако да се  молитвом преобрази у богоосећање,живот у богоживот,савест у богосавест.Конкретно:Христом мислити,осећати,судити,живети.Једино се тако може савладати свака људска мука,сваки људски пакао.И доћи  до једино усвојиве теодицеје и антроподицеје.За мене:нема ужаснијег и страшнијег бића од човека без Христа.Са безмерно човекољубивим Господом Христом човек се постепено преображава у христолико биће,и доживљује бесмртну радост што је човек.Зато је сврх свега потребно:доживљавање Еванђеља Спасова.Најпре у малим мерама.Благовест је:,,Надањем веселите се,у невољи трпите,у молитви будите једнако''(Рим,12 12)И на то приморавати себе.И тако редом:доживљавати благовест за благовешћу.

Безмерним милосрђем Својим Господ Христос је показао да у човековим световима нема греха који Он,свемилостиви Господ,не може или неће опросити.Притом,од човекасе тражи једно:покајање са вером.Свети Златоуст благовести:Божје милосрђе је безобални океан,а сви људски греси васцелог рода људског су капља према том океану.

Но,предраги ми Миле,да остале проблеме оставимо до првог нашег виђања,ако Бог да.А дотле-да се држимо  благовести Светог Златоуста:,,смиреноумље је темељ наше философије'',тј васцелог живота од врха до дна.При томе са вером и љубављу и молитвом метанијски припадајмо Свеблагом Господу који нас кротко призива к Себи:,,Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени,и ја ћу вас одморити.Узмите јарам мој на себе,и научите се од мене,јер сам ја кротак и смирен срцем и наћићете покој душама својим.Јер је јарам мој благ и бреме је моје лако''(Мт.11,28-30).

Предраги ми Миле,сва добра од Господа сваког добра молитвено ти желим са загрљајем у Господу

 Твој-отац Јустин  

     Из књиге,,Заљубљен у Христа'' –М Милетић (стр 91-93)

View full Странице