Епархија Тимочка

[Баба]

У недељу 30. октобра 2016. године, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је свету архијерејску Литургију у цркви Вазнесења Господњег у Прахову код Неготина. Епископу су саслуживали архимандрит Козма, игуман манастира Буково и свештеници неготинског и књажевачког намесништва. Појао је хор Саборног храма Свете Тројица из Неготина, по диригентским руковођењем проф. Светлане Кравченко.

Литургији су поред бројних верника присуствовали представници предузећа „Еликсир“ из Прахова, које својим донацијама помаже цркве неготинског краја.

Надлежни парох протојереј-ставрофор Ранко Алексић је у претходном периоду у сарадњи са Црквеним Одбором у Прахову и бројним приложницима обновио праховски храм, у коме је урађен фрескопис, а у порти је саграђен парохијски дом са свечаном салом за потребе црквених прослава, предавања и сл. Сви ови успешни радови употпунили су и данашњи јубилеј  прославу 30 – годишњице свештеничке службе проте Ранка Алексића, на којој му је честитао владика Иларион, сабраћа свештеници и верни народ.

У оквиру свете Литургије владика је рукоположио у чин ђакона дипл. теолога Марка Јокановића из Београда, који ће као ђакон и вероучитељ службовати у Неготину.

У својој беседи владика је поздравио саслужитеље и сабране данас у заједничкој молитви на светом богослужењу, а посебно проту Ранка, који је претходних тридесет година неуморно радио на реновирању и изградњи цркава у повереним парохијама, подсећајући да у пролазности времена у коме живимо треба да се трудимо да својим делима угодимо Господу, ради спасења нашег. Владика је указао и на нову благодат која је данас посетила присутне у храму, а то је рукоположење ђакона Марка, који ће убудуће својим радом и богоугодним животом следовати добром примеру својих старијих колега. Владика је изразио радост што млади кандидати из других Епархија долазе код нас да помогну и унапреде црквено- верски живот, и раде посебно на пољу веронауке са децом и младима.

У прилог славском и домаћинском расположењу прота Ранко је приредио за све присутне свечану братску трпезу у новом парохијскиом дому.

 

епархија тимочка

 

View full Странице

 

[Баба]

МАНАСТИР БУКОВО

Манастир Буково налази се на четвртом километру западно од вароши Неготин у Крајини, а поред самог друма Зајечар-Неготин. Лежи на падини Братујевачке косе, богате водом и бујном вегетацијом. Манастир је положен на узвишици тако да се са његовог дворишта види цела долина Неготина са околним селима. Порекло имена манастира данас се само може нагађати. Једни мисле да је манастир добио име по буковој шуми која окружује манастир. Други кажу, да му име потиче од водене птице "бука", које је овде било много у времену док још није био исушен неготински рит.

Сада у манастиру Букову нема никаквих писаних података ни споменика о његовом основачу. По предању Буково је задужбина краља Милутина с краја 13. века. Буково би по томе подигао краљ Милутин после победе над Шишманом. Сва је вероватноћа да и ова Светиња спада у број задужбина великога краља Милутина.

 

Осим овога предања, постоји још и то да је основач манастира Свети Никодим тисманаски. Ово је могуће стога што постоје докази да је Свети Никодим живео и делао у тимочкој крајини. До ослобођења од Турака, 1833. године, Буково се у писменим изворима јавља само неколико пута.

Чешће се јавља манастир Блатски (Блацки, Платски). На једној карти из доба аустријске окупације (1718-1739) унешен је Блатски (Plazze) јужно од Неготина, на средокраћи између Неготина и села Буковче. Од овог манастира немамо данас никаквог трага.

Од 1994. године, манастир Буково је по устроиству мушки општежитељни манастир, који данас броји десетак братије. Манастир се развија под духовним надзором и старатељством Епископа тимочког Јустина. Црква манастира Буково посвећена је Светом Николи.

 

МАНАСТИР СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

Доња Каменица код Књажевца

Манастир Света Тројица налази се на обронцима Старе Планине, 15 километара југоисточно од Књажевца, на десној обали Трговишког Тимока. У прошлости паљен и уништаван, не оставља битније документе о свом настанку. Једини натпис који говори о ктитору реновирао је 1848. први познати игуман Свете Тројице, јеромонах Пантелејмон (Недељковић).

Судећи по том натпису који се налази у наосу храма, претпоставља се да је храм подигао деспот Лазар 1457. године. Неки историчари сматрају да је то деспот Лазар, син Ђурђа Бранковића, док је по Василију Марковићу „без икаквог разлога, тај оснивач идентификован са сином Ђурђа Бранковића“.

[Баба]

МАНАСТИР СУВОДОЛ

Налази се на северној страни планине Манастирска Глава испод виса Јаношица. Постанак манастира везује се, потрадицији, за доба кнеза Лазара. Стара манастирска црква порушена је 1865. године и све што се о њој данас зна то је оно што су написали Ф. Каниц 1859. године и писац "Пута лицејских питомаца" под вођством Јосифа Панчића 1863. године.

У самом дворишту манастира извире веома јако врело које је 1866. године обзидано и има пет лула из којих тече вода. Манастирски храм посвећен је Пресветој Богородици, празнику рођења. Устројење је општежитељно а манастир је женски.

[Баба]

МАНАСТИР КРЕПИЧЕВАЦ

У центру црноречког округа, опкољен високим планинама и стрмим кршевима, између живописних клисура и кланаца, удаљен од људске сујете и овејан легендама далеке прошлости – Крепичевац је једно од најупорнијих места у борби за опстанак у време Турака, а у данима првог устанка, поред Грлишког манастира, оно на Тимоку, што су у Шумадији били манастири пред Крађорђев устанак. Као и већина манастира у крајини и Крепичевац спада у оне о којима се веома мало или чак готово ништа незна о временима градње и животу манастира уопшште. На основоу трагова живописа могуће је сазнати отприлике ко су били ктитори. Ктиторска композиција претставља нам Георгија сина "Ановог" и његову супругу Зору. За Георгија се сматра да је унук Радул бега.

Манастир је обнављан више пута. У XVIII веку обновио га је кнез Голуб из Јабланице. Почетком XIX века Хјдук Вељко са кнезом Милисавом постављају за старешину манастира Јеромонаха Акакија о чему сведочи запис у једној богослужбеној књизи. Данас манастир Крепичевац нема житеља а опслужују га парохијски свештеници.

Посвећен је Успењу Пресвете Богородице.

[Баба]

МАНАСТИР ЛОЗИЦА

Само је претпоставка да је црква Лозица некада била манастир. Иначе данас служи каопарохијска црква селу Криви Вир иако је доста удаљена од насеља. Претпоставља се да је сазидана у XIV или XV веку. Посвећена је Светом Архангелу Гаврилу. Зна се да је први пут обновљена 1680. године, а други пут 1850. године и служи непрекидно од 1854. године. Не постоје никакви записи о њеном постању.

Унутрашњост храма је у доста лошем стању и захтева темељно реновирање.

У новије време, поред цркве је сазидан трем а планира се ускоро и изградња конака. На домак цркве је веома јак извор питке и хладне воде који само место, иначе прелепо, чини још живописнијим.

[Баба]

МАНАСТИР ВРАТНА

Манастир Вратна налази се на око четрдесет километара од Неготина а двадесетак од Брзе Паланке. Лежи сакривен између високих стена а поред саме реке Јабуче. Види се тек када му се приђе са источне стране на око две стотине метара. Име је манастир добио по огромним, до тридесет метара високим, вратима или капијама исклесаним у стенама корита реке Јебуче која их је стотинама хиљада година дубила и обликовала без икаквог алата. Капија укупно има три и могу се сматрати за право светско чудо природе Божије. Манастирска црква дужине је 16 метара, ширине 7,5 а зидови дебљине 2,5 метара. Њена лађа је ниска у осветљена са шест прозора сличних пушкарницама, док њен нартекс осветљавају два округла прозора. Сама грађевина нема ништа нарочито што би било вредно особите пажње. Она није сачувана до данашњих дана у свом прволику. На појединим местима видљиви су трагови реновирања и дозиђивања.

Од старијег живописа сачувало се једино глава Христа Спаса у конхи проскомидије и делови живописа Светитеља на западном зиду: сцене из Јеванђеља, Свети Макарије, Зосим и Марија Египћанка. У прошлости је забележено да је манастир више пута обнављан. Године 1415. војвода Шарбан из Струза код Букурешта је оставио запис о обнови који се временом избрисао али га је забележио старешина Генадије 1856. године у свом служебнику на 163. страни. У почетку XIX века обнавља га оборкнез Станко Фрајкор. Манастирски конак подигнут је 1856. године трудом мештана села Уровице, Вратне и Јабуковца.

Манастир је у новије време препокривен а дозидан је и звоник над припратом. Недалеко изнад манастира налази се испосница Светога Никодима тисманског. Келија је у самој стене и готово да је неприступачна. Од грађевине келије данас се могу видети само тек по неки детаљи. Црква манастира Вратне посвећена је Вазнесењу Господњем (Спасовдан).

[Баба]

МАНАСТИР МАНАСТИРИЦА

Манастир Mанастирица је стари манастир, који сада нема већ скоро ништа старог сем успомене и предања о његовом постанку. Стари манастир је потпуно ишчезао, а старине су или нестале или су се којекуде развукле.

Неко време је манастир био метох манастира Букова а њена црква служила је као парохијски храм селима: Манастирици, Давидовцу и Петровом Селу.

Манастирица лежи на малом планинском потоку Шајна у кључком намесништву, око двадесет километара удаљен од Кладова према западу. По предању манастир је основао Свети Никодим тисмански под краљем Милутином и у њему је по једном старом народном предању кћер кнеза Лазара која је била удата за Бајазита турског владара, после његовог пораза и погибије у битци код Ангоре од стране Тамерлана, нашла уточиште бежећи са истока. Сем тога за овај манастир је везано име Радул-бега, онога који је познат као ктитор Лапушањске цркве. По томе треба да је Радул-бег обновио и измалао манастир Манастирицу, заменивши јој и патрона цркве Пресвета Богородица за Свету Тројицу.

[Баба]

МАНАСТИР ГРЛИШТЕ

Свеукупни историјски и културни значај манастира Св. Апостола Петра и Павла, који се налази недалеко од села Грлишта на ободу истоименог језера, је велики. Сви писани подаци о овом крају говоре о битним догађањима који су управо везани за овај манастир односно парохијску цркву. Почев од натписа из 14.века који је пронађен код манастира, па касније, договор у њему о дизању устанка против Турака у овим крајевима из 1805.године, између кнеза Милисава, попа Радосава и извесног Ивка из Кривог Вира, па све до података да је у манастирском конаку до 1876.године била и школа за децу из целе околине. Овај манастир био је и средиште духовног живота целог краја и у њему су се, поред свакодневних служби, обављала крштења и венчања мештана и људи из ових крајева па чак и Зајечараца све док Зајечар није добио своју цркву.

Знамо да је овај манастир, устројен у општежићу, имао пет монахиња све до 1967.године са духовником руским свештеником Порфиријем Борисенком. Касније се манастирски живот гаси.

Манастирска црква посвећена Св. Апостолима Петру и Павлу је од тврдог материјала скромних димензија, са припратом, пространим тремом и помоћном просторијом. Данашњи звоник је из 1885.године са два звона и потребна му је грађавинска реконструкција због попуштања камене основе и труљења дрвених стубова.

Манастирски конак и поред повремених поправки, данас је у врло лошем стању, и потребна је потпуна реконструкција и обнова. Иза манастирске цркве са северне стране налази се монашко и свештеничко гробље саслужитеља овог светог манастира (око 30 гробова са нешто мање надгробних споменика) које је веома старо.

Ограда око манастирског комплекса је од камена и делимично је урушена.

Радови на обнови манастирског комплекса отпочели су благословом Његовог Преосвештенства Епископа Тимочког Господина Јустина. Како би се створили неопходни услови за живот и боравак у овој светињи која једног дана можда опет дочека нове монахе, до сада су обављени следећи радови :

- Проширен је и насипан пут до самог манастира са паркингом и окретницом.

- Доведена је здрава, пијаћа вода из тупижничког водовода са даљине од 200 метара, урађена шахта са водомером и чесмом у непосредној близини конака.

- Доведена је струја са високонапонског далековода и постављен трафо од 10 киловата у манастирском комплексу.

- Манастир је окречен споља и изнутра и префарбана је столарија.

- Звона су реконструисана и учвршћена.

- Урађен је нови горионик за паљење свећа од поцинкованог лима у два нивоа.

- Бетонирана је помоћна просторија, обезбеђени су прозори прикладним решеткама, богослужбене књиге су укоричене...

И поред тога што се доста урадило, ради се и даље али то су само припреме за оно што ће ако Бог да бити, а то је потпуна реконструкција манастирског конака (или изградња новог) и поновно оживљавање манастирског живота на добробит и спасење свих нас.

[Guest MiraSB]

Moja mila eparhija...............................  319.gif

8084.gif

[Emilijan]

samo dva puna manastira..... kafica mada dobro je i sto je toliko.....

[Guest]

У манастиру Манастирица била је моја баба монахиња.

[Emilijan]

lepo, ali stvarno velika steta sto su prazni Krepicevac, manastir Apostola Petra i Pavla, manastir Svete Trojce, Lozica, Manastirica.......

nadji slike Krepicevca i manastira Petra i Pavla, vrrrrrrrlooooo lepa mesta.......

[Guest]

lepo, ali stvarno velika steta sto su prazni Krepicevac, manastir Apostola Petra i Pavla, manastir Svete Trojce, Lozica, Manastirica.......

nadji slike Krepicevca i manastira Petra i Pavla, vrrrrrrrlooooo lepa mesta.......

Где се налази manastir Svete Trojce?

[Guest]

Да , на жалост доста су празни манастири Тимочке епархије али Богу хвала што се полако и обнављају од доласка +Јустина.

[Emilijan]

da +Justin je super, obnavalja se manastir apostola Petra i Pavla ali to sporo ide, treba dosta para itd..... ljudi imaju dosta para a niko nece ni dinar da da za to.....