ПИСАЊЕ ПО ВАЗДУХУ...

[Tanja]

Оне прве... први кораци којима смо почели... закорачили у "Писање по ваздуху".

Поздрав за "Цариника"  crossrc

AНЂEO ГOВOРИ

У тишини, тами сопствене душе,

у мраку

ударци Срца одзвањају као

последњи минути.

Сат откуцава.

Срце вришти, нема гласа...

Само тама.

Како пронаћи пружену руку?

Kako осетити топлоту,

мирис коже?

Чиме гледати када

Срце вришти!?

Помози им Анђеле

Потражи их и када то не буду смели

и тада, баш тада када то не буду хтели.

Птица ће узлетети.

Крила су спремна.

Много je јаука, чемера и плача.

Птица ће полетети.

Љубави им треба

Гладне су душе истинскога Хлеба

Хлеба Живота!

Напојити сува уста

Натопити жедну земљу.

Анђеле говори

Живота им треба.

Тања

[Tanja]

Првенац моје ћерке. На подфоруму "Личности" сам најавила да ћу објавити и радове моје породице. Овај кутак ми се чини прикладнији за њен првенац. Није му дала наслов, ја у овоме чујем говор чистог срца.

Нека, нека лађе отплове

Ако, нека дувају ветрови

Авај, сада звоне звона

Брига ме, кад ме драги

не воли...

Нека и Небо се сруши

Ако, немир у души

Авај, не чујем звона

Брига ме.

Нека и падну све звезде

Ако и бура ме однесе

Авај, славуј више не пева

Брига ме!

Нека лађе све отплове

Ако и небо се сруши

Аман, падају звезде!

Ти ме не волиш?!

Милица Накић

Hristos vaskrse

[Carinik]

                                                      vrtiloptu

            Како је лепо првенче! И како је лепо кад анђео говори...

            Да почнемо писати по ваздуху преписивањем давно започетог разговора...

                                              РАЗГОВОР С ПЛАНИНОМ

               

                                                                              Венчацу

                    1.

                      Ти, и даље, ћутиш.

                      Не одговараш на моје позиве

                      исписане кажипрстом по пролећном ваздуху.

                      На плећима ти се наслања небо

                      прозрачно, а тешко.

                      Под тежином увила ти се кичма на неколико места.

                      Ако нећеш, или не умеш да одговориш,

                      пошаљи бар неки знак да ме разумеш.

                      Неки чупави облак, барем,

                      што личи на небеског јахача.

                      И мени је, исто као и теби,

                      тешко ово небо.

                      ----------------

                      7.

                 

                      Бацићу једном уже свог погледа

                      до борова на твом врху.

                      Завезаћу један крај око једног бора

                      други крај за други бор

                      испред моје куће.

                      Затим ћу се, лагано, на рукама,

                      пребацити на твој врх.

                      Клекнућу уз обалу

                      бескрајног океана неба,

                      испружићу руке и дотакнути место

                      где се небо спаја са тобом,

                      планино моја.

                      Лећи ћу онда потрбушке,

                      прислонићу своју главу уз твоју,

                      моја коса помешаће се са твојом

                      од цвећа и трава,

                      а ток мог крвотока следиће

                      ток твојих извора.

                      Превићу ти преко рана

                      мелем од облака

                      и заћутаћу

                      као што ти умеш да ћутиш

                      и слушаћемо заједно

                      тишину

                      која нас с небом спаја

                      и од неба раздваја.

                                              (почетком априла 1989. године)

                     

               

                      т

[Carinik]

                      А ко мисли да песмом с планином разговора

                      песмом му одговор стиже из белог срца планине

                      пар тренутака пре него што завирих у овај кутак

                      и видех отворену нову тему

                      пар тренутака после хватања одговора у мрежу речи

                      следеће песме (окружени смо чудима                                                     

                      у малим,свакодневним дешавањима

                      у нашим малим животима,

                      само да допуштамо

                      да нам се десе):

                            АРСЕНИЈУ ВЕНАЧКОМ

                            ПРЕПОДОБНОМ ОЦУ

                      Газих

                      распукнуту плочу гроба

                      кратковидим оком

                      не разабирајући

                      да ходим

                      по светлом облаку

                      Између тебе и мене

                      свече

                      непропусна опна је времена

                      Дланом (још кожом пресвученим)

                      на ковчегу пуном ти моштију

                      милујем ону

                      што с небом нас спаја

                      од неба раздваја-

                      тишину венчану

                      Са оне друге стране

                      поклопца-опне-времена

                      благоухани длан прислањаш

                      Преплићу се линије живота

                      па смрти

                      па

                      Живота

                      Моли Бога

                      за нас

                      преподобни оче

                      Арсеније

                                              (на Сабор Светог архангела Гаврила

                                              по Благовестима

                                              8. априла 2010. године)

                                                                                                         

[Jelena Vitorovic]

CITAT:

Нека, нека лађе отплове

Ако, нека дувају ветрови

Авај, сада звоне звона

Брига ме, кад ме драги

не воли...

Нека и Небо се сруши

Ако, немир у души

Авај, не чујем звона

Брига ме.

Нека и падну све звезде

Ако и бура ме однесе

Авај, славуј више не пева

Брига ме!

Нека лађе све отплове

Ако и небо се сруши

Аман, падају звезде!

Ти ме не волиш?!

Милица Накић

Ko nju moze da ne voli kada ovako pise  

[Jelena Vitorovic]

Evo i mog prvenca.                                                          

                                                            PEPITO

Sva u obrazima,jasnog neodoljivog lika,po kome se kat kad prošeta svilenkasti uvojak kose. Malena, mekana krofnica nasmejanih radoznalih ociju. Musavica jedna, sicćušnim prstima sklanjala je neposlusnu kosu sa vrha nosa, dok već prolazi podne, sunce odavno pleše svoju igru, a melodija s`polja je uporno doziva. Nije vise mogla da čeka. Svaki sledeći trenutak bio bi propušten.

"Idemo li?" ,reče. I nadala se da taj glas, koji voli i koji joj je tog momenta mogao pružiti da oseti toplinu sunca, neće reći nista već samo razumeti njenu želju i poći. A on nemilosrdno odgovora "SAČEKAJ!”

Cupkala je i cupkala, stezala malene šake povlačecći haljinicu koja se uvrnula. Spoznavši večnost, sve više vrtela je svoj svileni pramen. Kao da nema kraja tom šekanju. Glasovi postaju sve jasniji, glasniji, ptice kao da govore, koliko samo zvukova i kao da je već ceo svet pred vratima, dok ona želi da udahne taj dan. Ah.....

Taj glas, konačno se umili da joj udovolji i ne može se iskazati svetlost iskri u njenim očima. "Stani." pomislila je. Nešto nedostaje uz crvenu haljinu....

“DA! Nemam kikice.”

Te razigrane uvojke zelela je skloniti sa nosa.

Kuda sad?

Kome sada spustiti glavu u krilo?

Hm...znala je.

Zasigurno tom glasu. On je jedini tu, i pravi najlepse kike. Zamislite samo: crvena haljinica sa pepito šarom, čipkom po ivicama, mašnice u istoj boji i KIKE, da KIKE. Kakav sklad za savršen dan.

Podrhtavajući od miline stala je ozarena.......ali

AAA, AAA, bol, bol!!!!

Nije ni slutila da njena roze četka može tako boleti. Ipak, stajala je strpljivo dok joj ta roze plastika rilja po malenoj glavi.

Zvukova više nema, obrvice se vec lagano podižu, pogled mršti, vilica steže, uzdasi pozivaju u pomoć, suze pune očnu duplju....

“Progutaću ih , neću suze, neću. Hoću KIKE!!!”, i snagom ratnika blagim glasom izusti

" imaću kike, hoću , imaću kike?!”

"HOĆEŠ?", odgovori sad već jasno besan i očajan glas. Glas kome veruje,koga se plaši od kojeg strepi, i da glas koji odgovorno misli, da ga ta mala devojčica u crvenoj haljinici sa pepito šarom i smedjim kikama, Voli.

[Sophrosyne]

Ово сам ископао код себе у једној свешчици-прошло је доста времена... ,видјех да сам већ постовао на форуму верујем.орг,осталу моју класицистичку патетику нећу постовати  0102_laugh

Унутрашњи Ехо

Уморни пловимо у мрак црне ноћи.

Тихи пој Душе сећања нам слади,

Као немушто дете певамо васиони,

Ходамо полако,као пиони на шаховској табли.

Док тихо одмичу сати, у осами леден задах,

Све наше сузе по тамним пољима натапају врео прах.

Мрак кроји своју мрежу а очи траже светлост,

Нечујно, на језеру наше Душе,вечност показује своју крепкост.

Нежност,брижљивост,саосјећање и љубав

Скривено плутају по тишини нашег Срца

Немо, као слепи просјак за ког сви мисле да је губав

А у дубини своје Душе он плаче и грца.

Ехо наше Душе одјекује у нама,

На чврстој и затегнутој нити она се ослања,

Као нежна птица што лепотом наше очи слама,

Она пева песму свога постања.

[Tanja]

hvala за првенце. Није се лоше сетити тог малог корака за искорак.  hvala

[Jelena Vitorovic]

Da, ti prvi koraci su bas kao hod piuna na sahovskoj tabli 

[Milica baby]

MOLITVA LJUBAVI

Hiljadu puta

i opet…

gledaću te, dok ti mirno spavaš.

Hiljadu puta

i opet,

i opet...

čuću tiho volim te, dok misliš da sanjam.

Hiljadu puta

i opet,

i opet

i opet…

Mrsićeš mi kosu, nespretnim pokretom

Sada i uvek, i u vekove vekova

Volim te.

Milica

[Tanja]

Dobro dosla, ljubi te majka 

[Milica baby]

Hvala draga mama bleh.gif' class='bbc_emoticon' alt='nasznak' />

[Милан Меденица :)]

Hvala draga mama dada.gif' class='bbc_emoticon' alt='slavabogu' />

добро нам дошла Милице  isus-sinai

[Guest свештеник Иван]

Добродошла литл Мил'це!

[Jelena Vitorovic]

Vidi ti moju likušu... ljubim ljubim  bliss jeeee