Др Владимир БОЖОВИЋ: КАКВА ЋЕ БИТИ ПОСТИЗБОРНА ВЛАДА У ЦРНОЈ ГОРИ?

[александар живаљев]

Начертаније Викторије Нуланд II – Влада постизборног повјерења

Од Владимир Божовић -

8 октобра, 2016

 

 

Догађаји у нашој политичкој шуми су често као у вицу. И то дјечијем. Знате онај кад зека навлачи и лију и вука на изненађење иза жбуна.

Сједи зеко замишљен у шуми и нешто пише. Наилази лија и пита:

”Шта то пишеш зеко?”
”Докторат” – одговара зеко.
”Свака част! А, која је тема?” – пита знатижељна лија.
”Да извиниш – како одрати лисицу” – рече зека уз шеретски осмијех.
”Опа! Па дођи зеко, да ти помогнем у писању”- повика лија, зграби зека и одвуче га у грмље. Из грмља се убрзо зачуше ломљење, вика, урлици – зека излази, врти главом, стреса прашину са себе и настави да пише. Ускоро наилази вук и пита:
”Зеко, шта то пишеш?”
”Докторат, лепи мој Вујо.”
”Браво зеко-пеко! А шта ти је тема?” – упита вук.
”Како умлатити вука примитивца”.
”Ајде?!” – повика вук, зграби зеку и одвуче га у грмље. Опет бука, вика, повици… Излази зеко из грмља, стреса прашину, а за њим се гега меда који коментарише:
”Видиш зеко – није битна тема, него ментор!”

Мило Ђукановић, који већ три деценије вампирише овим шумарком, добро зна ко на кога режи, ко УДБЕ ожиљак скривен носи, ко се коме потајно нада… Али, поуздано зна и ко је ”ментор” у грму “Избори 2016.”. Како се међедица Викторија Нуланд у пар наврата отворено, медијски шепурила испред Грма у ком не лежи зеко, испарио је дио духовитог заплета. Није то једина параболична веза са вицем. Наиме, зека је започео писање теме ”Како спужирати Мила лопова”, али му је Мило, олињали преписивач и шверцер, на брзину промијенио наслов ”доктората”. Тако је зека, на запрепашћење потлаченог, покраденог шумског света ноншалантно наставио да пише тезу ”Стабилити енд Јуроатлантик интегрејшнс”. Знате, Милу још увијек припремају само вуковски спелинг енглеских фраза, како би куртоазно поздрављао стране дипломате у првих пар минута сусрета. Са промјеном теме се сагласио и ментор, објаснивши зеки да је и прва тема ”јако добра”, али да је друга “савременија” и тренутно потребнија нашој шумици. Зека је одавно схватио да је за његово мало скакутаво срце најважнији добар однос са ментором.

Подсјетимо се, та “Fuck EU” америчка званичница се у пар наврата сусрела са представницима црногорског ”Тима Б” – групацијом о чијој политичкој физиономији и стремљењима већ понешто речено у тексту “Начертаније Викторије Нуланд”. Ових дана пратимо увјежбавање Тима Б на лаким нотама “мирне транзиције власти”, док се испод тог покрова демократске невиности одвија конзервација носећих стубова америчког протектората. Конкретно, то значи да се ради на отклањању ”опасности” да се српска (проруска) компонента нађе у будућој власти. Да не гријешимо душу, Американци траже одавно кандидате за неко коруптивно, ”зачинско” српско присуство у влади. Зато, у будућој власти могу бити и они који се млако залажу за референдум, па и они који се противе НАТО-у, али само на нивоу декорације. За такве украсне елементе, у употреби је разрађени СДП модел: лака, ”обрана” опозиција унутар власти по текућим питањима. А у кључним – директно или прећутно сагласје. Циљ је да се бар неки српски гласови утопе у анемичну мањину унутар власти која ће, с времена на вријеме, правдати своје присуство кроз ситна, игроказна негодовања. На примјер, кад се у парламенту буде гласало о НАТО-у или кад се крене у коначни обрачун са СПЦ. Чак и у тим, ”екстремним” ситуацијама, послужиће разгажени СДП шаблон: Били смо прегласани!

Човјек који је задужен да развуче уговорене “инсталације” за будућу Владу постизборног повјерења (ВПП) и обезбиједи мирну евакуацију НАТО редова Ђукановића је, видјели смо, замјеник Викторије Нуланд, Хојт Брајан Ји. Како је планирано, та влада ће бити скројена од такозваног цивилног сектора, углавном резидената западних обавјештајних служби, као и разноразних ”експерата” удомљених у структурама Тима Б. Уз широку лепезу веселих изговора, ВПП ће подржати сви изузев ДФ-а и Демократа. Задатак “владе континуитета” је да се чврсто држи успостављених, стратешких спољнополитичких опредељења. Посебно, она треба да буде материјална потврда Споразума о фер изборима, у ком су потписници обавезани да октобарске изборе признају као правичне и слободне. То је јако средство аболиције не само за досад покрадене изборе, већ и за кључни догађај у скоријој политичкој историји – референдум. Американцима је посебно стало да неки од етаблираних субјеката који су чинили Блок за заједничку државу, као што је СНП, макар на посредан начин призна резултате покраденог референдума 2006.

Наивнији међу нама ће вриснути да би подршка таквој влади нарушила споразум по ком нема ни предизборне ни постизборне сарадње са ДПС-ом. Посебност црногорског симулакрума је у томе што се чињенице бесомучно затрпавају интимним доживљајима. Такво је и питање опозиционог статуса, односно сарадње са режимом. То више није објективна датост учешћа или неучешћа у власти већ унутрашња сензација. Чули смо слично оправдање и за Владу изборног повјерења (ВИП) – како није потписан споразум о сарадњи са ДПС-ом, то значи да, јелте, сарадње нема. А владе коју заједнички подржавају има. Смајли.

Звучи нестварно, али и Ђукановићу је насушно потребна ”мирна транзиција власти” – пензија у којој ће мирно ”крцкати” оно што је у транзиционом руднику опљачкао од мученика који нису више са нама, нас намртво исцрпљених, као и нерођене, а презадужене дјеце. Чекао је гаранције за то и, изгледа, добио их. Сад је све спремно за ВПП. Ипак, да не би изгледало да му неко после избора “заврће руку” пред камерама као ономад он Филипу, Мило је одавно “понудио” могућност увођења Тима Б у ВПП.

Да ли нешто може да поквари ову покварену, неоколонијалну забаву? Само веселе бројке на изборима или шире геополитичко раскусуривање. Ипак, то је мање вјероватно од спремности Тима Б да приложи себе (опет) на жртвени олтар Владе постизборног повјерења. И коначног рушења Мила Ђукановића. Смајли.

Аутор је професор ПМФ у Подгорици и предсједник УО Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори

 

http://www.in4s.net/nacertanije-viktorije-nuland-ii-vlada-postizbornog-povjerenja/

[александар живаљев]

Džabe se diče procentima pred izbore

“Političke partije objavljuju rezultate istraživanja, prije svega, da bi svom biračkom tijelu pokazali svoju snagu, svoje birače učvrstili u svoje stavove, a ne što ti rezultati mogu da im donesu neku veliku korist od ukupne biračke javnosti,” rečeno je “Vijestima” iz Damara

 

  Foto: Shutterstock.com Autor: Miloš Rudović

Koliko se god hvalile procentima podrške, političkim partijama i koalicijama to i neće donijeti nove birače uoči parlamentarnih izbora 16. oktobra, saglasne su agencije za istraživanja javnog mnjenja.

Iz agencije Damar su kazali da su mnoga naučna istraživanja pokazala da objavljivanje rezultata istraživanja javnog mnjenja uoči izbora “minimalno, moglo bi se reći beznačajno” utiče na odluku birača. Iz Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) poručuju da oni ne mogu presudno da utiču na izbore.

“Političke partije objavljuju rezultate istraživanja, prije svega, da bi svom biračkom tijelu pokazali svoju snagu, svoje birače učvrstili u svoje stavove, a ne što ti rezultati mogu da im donesu neku veliku korist od ukupne biračke javnosti,” rečeno je “Vijestima” iz Damara.

Sa stavom agencija slaže se i kandidat za poslanika Demokratskog fronta Slaven Radunović.

“Ko misli da će anketom preusmjeriti građanina, potcjenjuje ga”, kazao je juče za “Vijesti”.

Međutim, naglasio je da treba napraviti razliku između relevantnih nestranačkih istraživanja i stranačkih projekcija čiji su rezultati “na nivou fantazija”. Ovi drugi se, kako je rakao, najčešće pojavljuju usljed nedostatka političkog samopouzdanja i zabrinutosti za sopstveni rezultat.

Iz Damara, agencije koja se bavi istraživanjima od kraja 1993. godine, zato ističu da učesnici izbora moraju jasno saopštiti ko je realizovao istraživanja na koja se pozivaju u kampanji.

“Najveći problem predstavlja pojava da se objavljuju rezultati istraživanja, a da se ne navodi ko je realizovao to istraživanje, veličina uzorka, vrijeme anketiranja i ostali podaci koji su neophodni da ukupna javnost može procijeniti validnost tih objavljenih rezultata istraživanja”, saopšteno je “Vijestima”.

Insistiraju da se, ukoliko nema ovih podataka, onda može govoriti o zloupotrebi medija, bilo da je ona posljedica ponašanja političkih partija ili samih medija.

Izvršni direktor CEDEM-a Nenad Koprivica pojasnio je da većina učesnika izbora radi istraživanja za sopstvene potrebe do samog kraja predizbornog perioda. “Rezultate čuvaju za sebe ili ih samo djelimično objave onako kako im odgovara, bez navođenja izvora, metodologije i ostalih neophodnih detalja, što ostavlja sumnju u kredibilnost saopstenih rezultata”, kazao je za “Vijesti”.

CEDEM je, na primjer, ove godine odustao od predizbornog istraživanja javnog mnjenja zbog zakonske izmjene koja onemogućava da se dvije nedjelje prije izbora objave rezultati istraživanja.
Do 2006. godine taj rok je iznosio sedam, potom deset, a odlukom poslanika je povećan na 15 dana.

“Parlamentarne političke partije, zbog sebičnih interesa, spriječile da se javnost obavijesti o rejtingu učesnika izbora putem kredibilnih i profesionalnih istraživanja javnog mnjenja”, smatra Koprivica.
Međutim, pomenuta odredba Zakona o izboru odbornika i poslanika ne odnosi se na društvene mreže, koje se sve više koriste u kampanji. 

Na pitanje “Vijesti” da li se zloupotrebljavaju za “guranje” rezultata, iz Damara su kazali da je to dio političkog marketinga uoči izbora, ali da je upitno koliki su efekti njihovog objavljivanja. 

Koprivica iz CEDEM-a kazao je da je ova zakonska zabrana pogrešna i besmislena pošto se ne može do kraja implementirati, jer se promijenilo značenje odrednice mediji. 

“Stoga je pitanje same izborne ćutnje interesantno, jer svako može imati blog koji nigdje ne mora biti registrovan kao medij”, kazao je on.

DF: “Promašiće kao CEDEM” “Ključ”: Trenutni odnos snaga

Radunović je na ličnom primjeru ukazao da istraživanja javnog mnjenja mogu da omanu.

Kandidat DF-a kazao je da je uoči parlamentarnih izbora 2012. CEDEM uradio istraživanje i promašio rezultat DF-a za “čitavih sedam procenata”.

“To je po naučnim parametrima na nivou skandala”, kazao je poslanik.

Iz CEDEM-a su pojasnili da je razlika bila nepunih pet procenata, te da su svakako rekli da će “dobiti podršku između minimum 16,1 i maksimum 20,9 odsto, tako da je sve u granicama standardne statističke greške od +/-3 odsto”.
Radunović smatra da su pogrešni i rezultati istraživanja Velike koalicije “Ključ”, koji DF-u sada daju 14,3 odsto podrške. 

“Svima koji imaju takve i slične procjene u pogledu rezultata DF-a, obećavamo da će promašiti mnogo više nego što je promašila pomenuta agencija 2012”, kazao je on. 

Iz “Ključa” su rekli da su ih da iznesu rezultate istraživanja navela druga istraživanja, koja smatraju netačnim. 

“Upravo zato što smatramo da lažna istraživanja koja se plasiraju da bi se minimizirali nečiji procenti, a nečiji povećali mogu da utiču na svijest građana, smo se i odlučili da plasiramo trenutni odnos snaga”, saopšteno je “Vijestima”.

Pojasnili su da je istraživanje rađeno isključivo za potrebe ”Ključa” i da nikakve podatke osim  već saopštenih neće iznositi u javnost.

Po njima, DPS je na istorijiskom minimumu u posljednjih 10 godina (37 odsto), koalicija ima preko 22 odsto podrške a opozcija zajedno 10 procenata više od DPS-a.

 Lider DPS-a Milo Đukanović je kazao da uživa podršku 40-44 odsto, i da će svakog birača “Ključa” nositi ako  dobije više od 15 odsto glasova na izborima.

 

[александар живаљев]

Драгомир Анђелковић: Мило Ђукановић као постмодерни Павелић!

12. октобра 2016.

 

 

 

Режим у Подгорици спроводи над српским народом у Црној Гори идентитетски геноцид који се по деструктивним националним последицама не разликује од усташког. Шта у таквим околностима чини Србија?

МАГИСТРАЛЕ ЗАТИРАЊА

Анте Павелић је у складу са „доктрином Будак“ намеравао да реши српско питање по следећој формули: један део Срба побити, један део раселити а један део превести у католичку веру и тако похрватити. По том рецепту су у НДХ вршени масовни покољи, покрштавања и протеривања Срба. Циљ је био да у што краћем року Срби буду елиминисани са простора Босне, Херцеговине, Срема, Крајине, Далмације, Славоније. Да нестану као народ, а ако опстану као појединци да морају да постану Хрвати!

Слично као што је хтео и радио Павелић, жели и чини Мило Ђукановић. Само му је формула другачија: 95 процената Срба идентитетски препарирати и претворити у етничке Црногорце а 5 посто најупорнијих прихватити као националну мањину која служи као доказ да је Црна Гора мултиетничка.  Ђукановић и Павелић суштински раде исто – спроводе геноцид над Србима. Њихова делатност била је, односно сада је, усмерена ка затирању већег дела Срба на просторима којима су завладали. Разлика је само у томе што је током Другог светског рата Павелић могао физички да уништава Србе док Ђукановић данас то ипак и да хоће није у стању да то чини па их ликвидира „само“ духовно.

Све остало је готово исто. У НДХ су доношени тзв. расни закони усмерени против Срба, нашег језика, писма, цркве, културе. У Миловој Црној Гори се налик томе али перфидније, законски и неформално, ради на елиминисању српског језика (краде се и претвара у измишљени црногорски), ћирилице, Српске православне цркве. Уз то се спроводи опскурна политика „социјалног црногорства“. Та политика подразумева да ко пристане да се декларише као Црногорац има много веће шансе да се запосли у државним и парадржавним институцијама, развија бизнис, добије медијски простор и фондове под контролом режима те на други начин гради каријеру. С друге стране декларисани Срби се суочавају са разним врстама дискриминације и стигматизације. Принуђени су да скупо плаћају приврженост наслеђу предака.

ДВА ЛИЦА СРБИЈЕ

Све то треба да присили грађане Црне Горе, који су у огромној већини свесни својих српских корена да прво у духу мимикрије пристану да се опредељују на начин који подразумева да се регионални црногорски идентитет претвара у измишљени национални. Упоредо се иде и даље – дубински се сасеца српског наслеђе Црне Горе, како би се после неког времена натурени позерски идентитет претворио у стварни а изворни српски корени били ишчупани. Укратко, јасно је да Мило Ђукановић спроводи идентитетски геноцид над Србима, који се по крајњем резултату прижељкиваном од стране оних који га врше, не би разликовао од Павелићевог класичног (нож-метак-маљ) геноцида. Намера је у оба случаја да Срби буду овако или онако уништени. Но, док као што видимо између Ђукановићевог и Павелићевог режима нема велике разлике, огромна разлика постоји у ставу Србије према њима током Другог светског рата и данас.

Окупирана Недићева Србија чинила је све што је могла да помогне егзистенцијално угроженом српском народу на просторима под контролом монструозне НДХ. Недић и представници његове администрације упорно су протестовали код представника немачких окупационих структура и документовано указивали на усташке злочине, помагали су српским прогнаницима који су стизали или бежали на подручје под управом Београда, настојали су да се делови територије тзв. НДХ издвоје из њеног састава. Штавише, разним каналима помаган је и српски покрет отпора у нашим крајевима које је окупатор доделио НДХ, а у Србији је вођена жестока пропагандна акција против Павелића и његових усташких банди. Таман посла да је Павелић у Недићевој Србији имао своје српске помагаче!

СРАМНО ИГНОРИСАЊЕ

Усташке власти су због свега тога протестовале код немачког војног и цивилног апарата у окупираној Србији. Обраћале су се директно Берлину. Покушавале су да преко личних механизама утицаја бар пригуше ако не и ућуткају глас Београда. Међутим Загреб ништа није успео да постигне. Недић је, шта год неки мислили о њему, чврсто био уз српски народ западно од Дрине. Данас Београд ни приближно није тако и толико уз угрожене Србе у Црној Гори. Наш народ није ништа мање угрожен од стране режим Ђукановића него што је био од Павелића. Само што сада нема крви тј. план елиминације се спроводи на мекши начин који се разним манипулацијама донекле маскира. Уз то, услед педесет година титоистичког испирања мозгова, немали део нашег народа је изгубио критичну масу националне енергије. Штавише, део тзв. елите је тешко оболео од националног мазохизма.

То све олакшава Миловим лобистима – повезани са пословним, политичким, медијским и криминалним структурама у Србији – да успешно замајавају српску јавност и преусмеравају њену пажњу. Новац, застрашивање и друге полуге моћи користе се у Србији како би она игнорисала па и асистирала геноциду над Србима у Црној Гори! На тим стубовима заснован приступ Ђукановићевих фаланги у Србији – које често раде и за рачун Приштине, Загреба и других српских непријатеља – даје отровне плодове. У томе је велика кривица и оних која из разних лично-партијских рачуна, а можда и страха од Милове мафије – од власти до опозиције – то допушта својом пасивношћу или чак и колаборацијом.

Није тешко проверити ко су и колико су малобројни они који су се у Србији јасно а негативно одредили према малигном Ђукановићевом режиму. Србија је доведена до стања готово општег институционалног и медијског ћутања, док се у Црној Гори ударнички ради на затирању српског народа. А то стање је, напорима Ђукановићевих јуришника, сада доведено до кулминације. Режим у Подгорици је свестан да је на граници слома и хистерично покушава да елиминише све што би могло да помогне народноослободилачким (од етничке до демократске сфере) напорима грађана Црне Горе.

ГЛАС ЗА НАЦИОНЛАНИ СПАС

Србија, која је по уставу матична држава српског народа, нема право да буде паралисана! Дужна је да дигне глас у прилог одбране не само елементарних националних права свог народа већ и основних демократских принципа! Ћутањем не само што игнорише геноцид већ у њему и саучествује.  Ђукановићев режим жели да паралисањем Србије својим поданицима у Црној Гори пошаље поруке:  „Србију није брига за вас“, „у Србији можемо што и у Црној Гори, ту смо ми а не ви своји на своме“. Ђукановићево афирмативно третирање у многим медијима у Србији, односно игнорисање страдања српског народа у Црној Гори, треба да сломи тамошње преостале Србе. Да српски народ у Црној Гори наведе да схвати да нема куд јер га је и Србија отписала; да га убеди да се препусти судбини по принципу боље живети као етнички Црногорац него се мучити као Србин.

Апелујем зато на српско друштво, на све добронамерне грађане који нису равнодушни када се ради о страхотама иза којих стоји Ђукановићев режим, на друштвене и политичке делатнике који имају и трунку морала и патриотског осећања, да дигну глас и подрже демократску борбу српског народа али и других грађана Црне Горе. Да подрже борбу против власти која као да је заостала из османлијских и НДХ времена или у Европу залутала из неке афричке земље док су тамо владале разне Бокасе! Немамо право да гурамо главе у песак док се наш народ затире у Црној Гори а баш то пречесто радимо, и то на најгори начин. Јер сада постоје реалне шансе да режим Ђукановића падне а ми му индиректно помажемо да опстане и настави своја недела.

Ђукановић и његови овдашњи сатрапи то добро схватају и зато желе више него икада раније да Србија окрене главу од Црне Горе, а ми напротив морамо да учиним супротно, и подржимо борбу српског народа за опстанак. Избори су већ за неколико дана, 16. октобра, и крајњи је моменат да то учинимо. Непоколебљиво, енергично, гласно. То је важно због избора али и наставка борбе за опстанак Срба у Црној Гори.  У демократском друштву свако има право да се изјашњава како год хоће и није нам циљ да било коме намећемо идентитет који не жели. Довољно је да у Подгорици на власт дођу људи демократских опредељења, који никога неће национално терорисати, и Срби у Црној Гори ће моћи нормално да живе не угрожавајући било кога другог. Да ли је нормално да ћутимо док им Ђукановић у 21. веку то брутално онемогућава?

http://vidovdan.org/2016/10/12/dragomir-andjelkovic-milo-djukanovic-kao-postmoderni-pavelic/

[александар живаљев]

Отац Јован: Зато ћу гласати ДФ

Од ИН4С -

13 октобра, 2016

 

 

Пише: Јован Пламенац

Одмах да кажем: наравно да ћу на изборима 16. октобра гласати за Демократски фронт. И не само због истог сузавца којег смо удисали 24. октобра прошле године, не само зато што смо – браћа по сузавцу.

Те момке знам. Са више њих сам пријатељ. Импресионира ме њихова лична храброст. Храброст је, откад је Црне Горе, била основна врлина Црногораца, цијењена више чак и од поштења. Кажем – била.

Гњецави карактер, удвориштво, бескичменост и остала испољавања кукавичлука, била су срамота за породицу, за племе… Опет кажем – била.

Злоупотребом отаџбинског рата 1941-45. југословенски комунисти, међу којима су предњачили Црногорци, дошли су на власт и увели нове вриједности живљења. И храброст и поштење престали су бити главне врлине. Испливала је нова врлина: „снаша се“. Тако су удвориштво, лојалност, послушност (не по разуму него по потребама „дебелог цријева“, како би то рекао наш Владика) постали понос.

Онда су Црну Гору под своје узели „џемпераши“, архифолиранти узрасли на комунистичком моралу. И „снаша се“ више није била довољна врлина. Врлина је постала „увлачење у задњицу“ Босу. Па онда: „увлачење у задњицу“ онима који су се Босу „увукли у задњицу“, и тако редом – до киоска и тезге на пијаци.

Ко се није убрљао изметом неког ко се, по субординацији, није убрљао изметом Боса, данас у Црној Гори не може отворити ни киоск ни тезгу на пијаци. На ово правило у Црној Гори многи су пристали. Ови момци из Демократског фронта нијесу.

Штовише, у духу древних Црногораца, устали су против тог понижења Божјег створења Човјека. И зато ћу да гласам за њих. Достојанство Човјека у Црној Гори мета је Босу који обитава у ректуму богоборног Запада. Тај смрад цивилизације Босу је дах слободе.Тај Босов дах слободе Црногорцу који има носа и поноса је робија душе.

Усуд Црне Горе, који је Црногорце силом власти увео у „дно дна“ части и морала, обавијен специјално обученим полицајцима као штитом, у ове предизборне дане шпарта својим пашалуком и проповиједа своју бестидност.

Покајање је помирење човјека са Богом. Умјесто да се помири са Богом, Бос и даље срља пропагирајући антиправославни систем вриједности богоборног Запада. Заштита, и аболирање, његовог гријеха над народом којим, злоупотребом начела демократије, управља већ 27 година, његово је поклоњење НАТО-у, као Сатани. Исто то, кличући „аве Цезаре“, из његовог ректума чини сијасет бескичмењака оданих му док је власти.

Нема ваге која ће измјерити Босов пасјалук. Он ових дана Црном Гором, од Петњице до Никшића, напада своје политичке противнике својим гријесима.

Бос је унизио Црну Гору као нико до сада. По диктату Запада, одвојио је од Србије и учинио апсолутно зависном од његовог система вриједности и капитала. Бос је отворио врата Црне Горе педерастији, убијању дјеце у мајчиним утробама, промискуитету, растакању породице, похлепи, преварама, дроги, криминалу – врједносном систему који нам је наметнуо Запад и који непрестано увећава његов и његове породице иметак.

Он, који је сатро Црну Гору, не само економски, уништивши њену привреду (опет по диктату Запада, који је на тај начин добио у потпуности зависно тржиште), него надасве морално и културно, сатро би је и духовно да није Митрополије црногорско-приморске и грандиозне личности Митрополита Амфилохија који је њена „глава“, и Епархије будимљанско-никшићке са Владиком Јоаникијем, који је њена „глава“. Зато удара на Православну цркву у Црној Гори.

Момци из Демократског фронта доказана су опозија богоборној власти Босовог ДПС-а. Зато их цијеним и зато ћу гласати за њих. Они, из Демократског фронта, јавно су указали, прстом показали, на главног непријатеља Црне Горе – на амбасаду Сједињених Америчких Држава. Једино они су рекли оној жени из зграде Америчке амбасаде: сјаши више са црногорског народа. Они, из Демократског фронта, указали су житељима Црне Горе да та жена држи Боса као на поводцу.

Са тог поводца Бос „спашава“ Црну Гору. Везан својим сагрјешењима, „спашава“ Црну Гору од њене слободе. Имам пријатеље и у другим опозиционим партијама. Није их мало. Они су у мојој љубави, као и и ја у њиховој. Жао ми је, али још нијесам чуо да су оној жени рекли – Пусти нас да живимо свој живот.

Имам пријатеља и у ДПС-у. Могу да их разумијем, али не и да оправдам. Не знам да ли би ико више од мене волио да и они подигну своје главе, исправе кичму, учврсте кости и свој карактер, и кажу: и ја сам Човјек. Да јавно кажу да нијесу пихтијаста маса која се проналази у удвориштву Босу и његовим удворицама.

Момци из Демократског фронта су у почетку свог заједништва били поприлично различити, по много чему. Те разлике сада су много мање. И то ми се допада. То су плодови саборности. То показује да могу да превазиђу и разлике у односу да остале опозиционе партије и групације у Црној Гори и са њима, коначно, не арчећи и не изврћући изборну вољу црногорског народа, скину Боса са власти. Бос нам је врату већ више од четврт вијека, као плата за наша сагрјешења.

Бићу пресрећан ако Бог овога пута допусти да на престојећим изборима превагне Демократски фронт. Али, одступе ли од овога што нам ових дана обећавају, бићу им оно што сам сада Босу.

Брисање трагова српског језика

Све што је везано за јавни сектор у Црној Гори, потом новине, часописи, медији, портали, путокази, називи улица итд., све иза чега стоји држава, потпуно је окупирано латиницом

Аутор: Др Јелица Стојановић, Политика, четвртак, 13.10.2016. у 14:30

Ћирилично иницијално писмо ПАЛИЛУЛА (Дарко Новаковић)

Српски језик и ћирилица у Црној Гори доведени су до руба понора и бездана, гоњени безумном жељом за уништењем јединог по чему је Црна Гора била одувијек препознатљива и у чему се одсликава цјелокупна њена историја. Зато посебно треба да похвалимо пројекат Сачувајмо српски језик, који већ дуже води Политика, а којим су обухваћени сви простори српског језика као једнако важни и неодвојиви.

Према новом пројекту црногорских власти треба отћутати сву досадашњу историју (односно правити се да не постоји) и конструисати нову стварност из које (и у складу са којом) се ствара (и пише) нова историја. А у ту нову стварност и у то рађање нове историје, никако се не уклапају српски језик и ћирилица, као непобитни свједоци шта су данашњи простори Црне Горе били, шта носе у свом насљеђу, коме и чему су припадали. Зато се основни политичко- идеолошки пројекат, којим треба потријети духовност и културно насљеђе Црне Горе, претворио у борбу за брисање трагова српског језика и ћирилице, као исконског и идентитетског српског писма и писма српског етноса и писма Црне Горе, и једног од писама српског језика, преовлађујућег, историјски и културолошки конститутивног.

Прво је „црногорски језик“ инаугурисан формалноправно, што није пратио ни покушај стандарднојезичког отклона од српског језика, потом се прешло на покушај „уношења новина“, тј. одређених дијалекатских црта српског језика које су проглашаване за „свецрногорску и самоцрногорску норму“, иако се те црте, будући да су несистематске и спорадичне, не могу усталити у стандарду.

На формалном плану, почело је пуким преименовањем наставног предмета Српски језик у „матерњи“ у школама, а у загради „српски, црногорски, хрватски, бошњачки“. „Образложења“ за промјену имена језика у Црној Гори била су сасвим изванлингвистичка, антиисторијска, политикантско- идеолошка: „образлажући“ да „свак има право да зове језик својим именом“, затим да свака нација има право да свој језик зове „именом нације“.

Након референдума (2006) наступио је нови „аргумент“: језик мора и треба да се зове по имену државе.

Шта би то требало да буде, а поготово шта јесте, „црногорски језик“ нико није могао да зна (како тада, тако и данас). Тек касније су, 2010. године, одштампани Граматика и Правопис „црногорског језика“. За Граматику је утврђено да представља преписану Граматику хрватског језика за средњу школу. Аутори и Граматике и Правописа јесу Хрвати (Силић и Прањковић), Украјинка (Људмила Васиљевна) и Аднан Чиргић из Црне Горе. Како у Црној Гори није било никог са дипломом „црногорског језика“, то је 2011. године Министарство за просвјету и науку организовало курс за обуку „црногорског језика“, који је трајао два дана (тј. 180 минута), а „полазници“ су добијали потврду да су похађали семинар „Црногорски језик у настави“ и тиме стицали „право“ да га предају.

И оно што је у формалноправном дијелу српски језик и задржао („језик у службеној употреби“; „уклопљеност“ и сабијеност у оквиру четвороименог назива наставног предмета), настоји да се смањи и уништи, прећути и игнорише, свакодневно, у пракси. Власт и њихов систем понашају се као да српски језик у Црној Гори не постоји и као да није ни постојао. Циљ је навикнути цијелу Црну Гору на друго име за језик, макар посредно, заобилазно. Када отворите сајт Владе Црне Горе, Министарства просвјете и Министарства науке, Универзитета Црне Горе, Филозофског факултета, и тако редом, за опцију „контакт“ можете да одаберете од језика: црногорски језик, енглески језик. Како происходи, са званичним институцијама у Црној Гори можете формално да успоставите контакт једино на црногорском или енглеском језику, али не и на већинском, српском језику (без обзира што сви знамо да суштински то управо чините на српском језику).

Из школских програма изостављени су (= избачени) српски писци и садржаји са предзнаком српски. Предзнак „српски“ нарочито се изоставља код писаца са простора Црне Горе који су сами себи давали српски предзнак (Његош, Никола I Петровић, Стефан Митров Љубиша итд.).

Један од великих проблема, о којем се често говорило, јесте мијењање (читај фалсификовање) историјскојезичког континуитета садашњих простора Црне Горе, гдје се све што је обухваћено територијално простором данашње Црне Горе сврстава у „црногорски језик“ и „црногорско језичко насљеђе“ (сви писци, споменици: како период до Балшића, тако и Балшића и Црнојевића насљеђе, потом Петар I, Његош, Марко Миљанов, Паштровске исправе…).

Што се тиче статуса ћирилице на простору Црне Горе данас, у уставној одредби се истрајава на „равноправности“ ћириличног и латиничног писма. У пракси се приводи крају процес (све израженијег) нестајања ћирилице: све што је везано за јавни сектор, потом новине, часописи, медији, портали, путокази, називи улица итд., све иза чега стоји држава, потпуно је окупирано латиницом.

Срби су препуштени сами себи и једном броју оних који су посвећени српском језику и култури – било да су из поља науке, књижевности, културе у ширем смислу – у покушају да очувају српски језик и да се они очувају у српском језику у Црној Гори. Обавеза је, а и право и част, како појединаца, тако и институција да брину о свом национу, и, прије свега о србистици као науци, као и о говорницима српског језика ма гдје да су, те о правима српског језика и његовог насљеђа на свим просторима, и да се на том пољу треба знатно више ангажовати и посветити се том подухвату. А језгро у Црној Гори постоји, опстаје, бори се, упркос свему.

Професор Филолошког факултета у Никшићу, Универзитет Црне Горе

 

[александар живаљев]

Iz bezbjednosnih razloga: Završne konvencije DPS-a i DF-a u isto vrijeme!

Završne konvencije DPS-a i DF-a biće održane sjutra u 19 sati u Podgorici. DPS konvenciju organizuje u Sportskom centru "Morača" a DF na Trgu nezavisnosti.

 

Objavljeno: 13. 10. 2016 - 19:11 

 

Kako nezvanično saznaje Portal Antena M, policija je procijenila da je bezbjednosno najsigurnije da konvencije budu u isto vrijeme.

Organizatori su precizirali kojom maršrutom će se oni i njihove pristalice kretati. Tako je planirano da se pristalice DPS prošetaju bulevarom do SC "Morača" a pristalice DF od Vezirovog mosta, ulicom Vaka Đurovića do Trga.

Policija će sve nadgledati kako se ne bi došlo do toga da se pristalice sretnu i kako ne bi došlo do incidenata ili sukoba.

Stojanović: Mogući neredi na izborima, bezbjednost građana prioritet

Direktor Uprave policije MUP-a Slavko Stojanović održao je danas sa pomoćnicima i saradnicima prošireni kolegijum Uprave policije u kampu na Zlatici.

 

Objavljeno: 13. 10. 2016 - 15:34 

 

Kolegijumu su prisustvovali načelnici centara i odjeljenja bezbjednosti, rukovodioci regionalnih centara granične policije, komandanti Specijalne antiterorističke jedinice i Posebne jedinice policije, rukovodilac Forenzičkog centra i rukovodioci odjeljenja u okviru policije.

Razmatrana je aktuelna bezbjednosna situacija koja je ocijenjena stabilnom. U susret predstojećim izborima, na kolegijumu je razmatrana i dinamika aktivnosti koje su utvrđene planom postupanja u svrhu preventivnog delovanja, kako bi se održao stabilni bezbjednosni ambijent za nesmetano odvijanje izbornog procesa.

''Smatrao sam bitnim da u tom smislu naglasim nephodnost održavanja stabilnog javnog reda i mira i zakonitog postupanja svih policijskih službenika, a u cilju zaštite bezbjednosti građana i njihove imovine i Ustavom zagarantovanih prava i sloboda, prevencije i sprječavanja vršenja i otkrivanja krivičnih djela i prekršaja, kao i zaštite štićenih objekata i objekata od značaja'', kazao je Stojanović.

Kako je Stojanović naveo policijski službenici će, tokom preduzimanja policijskih aktivnosti, postupati u skladu sa nadležnostima i ovlašćenjima, a shodno kodeksu policijske etike i uz očuvanje profesionalnog i ličnog integriteta.

''Takođe, jednako važnom cijenim i zaštitu policijskih službenika od eventualnih napada koji se neće tolerisati. Nakon analize aktivnosti koje su planirane, kolegijum je zaključio je da su službenici Uprave policije spremni da odgovore svim bezbjednosnim izazovima u cilju zaštite bezbjednosti građana što je prioritet, te da se incidenti, koji bi bili učinjeni od bilo kojih lica ili grupa, neće dozvoliti'', istakao je Stojanović.

Prema njegovim riječima operativna saznanja ukazuju na to da može doći do pokušaja izazivanja nereda i eventualno njihove eskalacije, na što će, kako je naveo, policija imati efikasan i energičan odgovor shodno policijskim ovlašćenjima.

''Policijski službenici će stoga odlučno, profesionalno i zakonito djelovati u cilju sprječavanja pokušaja činjenja ili vršenja bilo kakvog delikta. Službenici policije će, u  komunikaciji sa nadležnim tužilaštvima i sudovima za prekršaje, blagovremeno djelovati kako bi svako lice koje eventualno bude izazvalo incidente ili na bilo koji način bude kršilo zakon u vrijeme prije, tokom trajanja i nakon izbora, bilo efikasno procesuirano za učinjeni delikt'', zaključio je Stojanović.

 

[александар живаљев]

Бранко Радун: Ђукановић – крај антисрпске диктатуре или почетак краја

Црна Гора је пред великом прекретницом. Први пут после дугог периода ауторитарни, корумпирани и антисрпски режим Мила Ђукановића се налази пред поразом.

13. октобра 2016.

 

Црна Гора је пред великом прекретницом. Први пут после дугог периода ауторитарни, корумпирани и антисрпски режим Мила Ђукановића се налази пред поразом.

Истраживања и анализе показују да он изузетно лоше стоји и да му је тренд пада поверења незаустављив. Поред тога и опозиција је огорчена досадашњим понашањем Ђукановићевог режима и много мање је спремна да са њим улази у коалиционе комбинације, јер би такву “издају” тешко преживели на следећим изборима.

Све у свему – иако ће актуелна власт покушати све методе намицања гласова, то највероватније неће бити довољно да се победи на изборима. Једина метода која би била релативно успешна је да власт на неки начин обесхрабри или збуни опозиционе бираче па да они у последњем тренутку одустану од изласка на бирачка места.

Мило Ђукановић већ више од четврт века ауторитарном и корумпираном руком води Црну Гору. Она је остала мала сиромашна балканска државица у којој царују лоповлук, клијентелизам и криминал. Једина “фирма” која функционише и обезбеђује плате је држава, па је огроман проценат грађана у директној зависности од власти и приморан је да на изборима подржава актуелни режим. Осим тога, кад год је опозиција била надомак победе, владајућа странка је успевала да створи поделе и раздоре те да поједине опозиционаре “придобије”. Сада је то много теже, јер је подршка коју власт има много нижа, а и спремност опозиције да “пребегне” много мања него икад пре.

Црна Гора је данас земља са најнижом демократском културом у којој се нагрубље манипулише изборном вољом грађана кроз развијен систем политичке корупције и уцена. То је наравно присутно у свим земљама простора бивше Југославије, али вероватно нигде у тој мери као у Црној Гори. Томе је допринела и ненормално дуга ауторитарна владавина Мила Ђукановића али менталитет у коме доминира клановска свест. Пола милиона бирача олакшавају контролу од стране ригидног и ауторитарног режима, а менталитет гласања по “кућама” додатно отежава слободу избора. Једини начин да слободе уз медијске слободе доживе напредак је, да ова и оваква власт буде замењена новом прелазном коалиционом владом која би требало да представи шири политички спектар (“црногорске” и “српске” гласаче, као и оне који су и за и против НАТО-а).

До сада је онај део друштва који се није уклапао у Ђукановићеву визију Црне Горе, а то су припадници српске заједнице и опозиционо оријентисани, био потпуно маргинализован, а неретко и дискриминисан. Његов једини “успех” је смањење броја Срба свим могућим средствима, којих је на прошлом попису било тридесетак посто, а сада би их било знатно ниже. На тај начин је Ђукановић како би то рекао Анђелковић, изршио идентитетски геноцид над Србима и по томе ће остати упамћен у историји.Иако је Ђукановићев ДПС био до сада неприкосновен, и у њему се дешавају унутрашња трвења и престројавања. Пример тога је сукоб Ђукановића и Светозара Маровића који је завршен тиме што је Ђукановић ухапсио свог најближег сарадника (као и његову породицу) који је и признао кривицу за крађу која се мери стотинама милиона евра. Ђукановић је остао готово сам на предизборним скуповима јер је остао без кључних сарадника. То је извршило додатан удар на рејтинг владајуће странке, али и улазак у фазу бруталнијег обрачуна са противницима (како са “мангупима из својих редова”, тако и из опозиције).

Пре годину дана, протести опозиције коју је предводио Демократски фронт су озбиљно пореметили ауторитет Ђукановићевог режима. Они су разбили страх у опозиционим редовима према “свемоћном господару”.

Проблем Ђукановића није само у антисрпској кампањи, сиромаштву, корупцији и криминализацији које разједају друштво, већ и у губљењу позиција у иностранству. Нема ни отворену подршку Београда коју је имао до сада. Постоје значајне политичко-медијске групације у Београду које подржавају опозицију нарочито, ону просрпску, али и медији који делују као подршка Ђукановићу.

На крају, али не и најмање важно је то, што Ђукановић губи позиције на Западу, а на Истоку их је одавно изгубио. Шта више, очигледно је да неки центри моћи на Западу намеравају да или уклоне Ђукановића са власти, или пак да га натерају на коалицију у којој неће бити доминантан. Његова пропагандна параноја да га “руше из Београда и Москве” (још луђе звучи да га руше СПЦ и Путин) је медијско претеривање и скретање пажње са злочина над својим народом, јер он главни проблем има у Лондону и Вашингтону. Сви су постали свесни да тако дуга ауторитарна, антисрпска и корумпирана владавина мора да се заврши што пре.

Једини који то за сада не схвата је сам Ђукановић што може изазвати опасну нестабилност у Црној Гори. А конфликтни капацитет у подељеној Црној Гори је на жалост изузетно велик.

Бранко Радун

http://vidovdan.org/2016/10/13/branko-radun-djukanovic-kraj-antisrpske-diktature-ili-pocetak-kraja/

ДПС пао испод 38 посто – Мило губи власт?

13. октобра 2016.

 

Истраживања јавног мњења реномиране београдске агенције за истраживања јавног мњења која су урађена за Владу Црне Горе, а спроведена у периоду протеклих неколико месеци показују драматични пад поверења грађана у ДПС Мила Ђукновића. ДПС је од преко четрдесет посто, а ишао је и до 44 посто, је пао на 40 посто па на 38 посто неколико недеља пред изборе кад су вршена последња теренска истраживања. Демократски фронт је на другом месту са око 20 так процената.

Различита истраживања дају прилично различите проценте подршке појединих партија но сви се слажу око чињенице да владајући ДПС опада све ниже и ниже а да опозиција јача. Због страха од тога да процуре информације о изузетно ниској подршци ДПС режим је одлучио да спречи објављивање резултата истраживања јавног мњења или пак да публикује оне по којима ДПС наводно има преко 40 посто подршке. Најмање црногорској власти одговара да се види који је ниво пада подршке ДПС, који је, примера ради, пре годину дана био на 45 посто подршке грађана. Тада је могао очекивати да би са мањинским странкама и сателитима могао лако формирати коалициону владу. Кључно је питање у којој мери ће странке успети да изведу своје бираче на изборе и деморалишу оне друге. Исто тако од кључног значаја је и то које ће странке прећи ценсус и колико ће се гласова расути испод цензуса.

Видовдан.орг

[александар живаљев]

Ђукановић сам против опозиције

В. КАДИЋ | 13. октобар 2016. 17:45

У напетој атмосфери и великим поделама, Црногорци излазе на парламентарне изборе 16. октобра. После 17 година без коалиције ДПС и СДП. Бирачки спискови опет у центру пажње

Фаворити на изборима

 

У НЕДЕЉУ 16. октобра у Црној Гори одржавају се парламентарни избори, од увођења вишестраначја десети, а четврти у независној држави. Између три коалиције и чак 14 партија бираће 528.817 бирача, а уз парламентарне, биће одржани и локални у Котору, Будви, Андријевици и Гусињу.

Избори се одржавају годину дана после великих протеста опозиције и пет месеци од формирања прелазне владе која је била сламка спаса за Ђукановићев режим и политичких суђења опозиционим лидерима.

Кампању која се завршава у петак у поноћ, обележиле су поделе на два табора - оне који су уз ДПС и Мила Ђукановића, који баш ове изборе назива једнако судбоноснима као када се гласало о независности, и остатак - опозицију окупљену под кров Демократског фронта, коалиције Кључ и Демократске Црне Горе.

После 17 година “пукла” је коалиција ДПС и СДП, па ових дана Ранко Кривокапић бије битку како да избори цензус, као и прелетачи из његове странке, а сада Социјалдемократе и Позитивна Црна Гора. И овог пута као и минулих избора могло се чути и видети да се Црна Гора “врти” око патриота и издајника, “соја и несоја”, “лопова”, “криминалаца” и оних који “држе” реч.

ДПС је уз наступе најачег кадра, лидера Мила Ђукановића, форсирала причу о предностима чланства Црне Горе у НАТО и ЕУ, нападајући опозицију да жели да “збрише са лица земље Црну Гору”, васкрсавајући четнике, бјелаше и милошевићевце. Опозиција се највише бавила Ђукановићем, шаљући на његов рачун прегршт тешких порука попут и ону - “готов је”. Оптуживали су га да је крив за поделе у народу, за отклон Црне Горе од вековних пријатеља Србије и Русије, критикујући га да пошто - пото, мимо воље народа жели да угура Црну Гору у НАТО.

Бирачки спискови су “рак рана” опозиције. Остале су у њима бројне неправилности на које је указивао чак и министар унутрашњих послова Горан Даниловић (Демос) због чега није желео да стави параф на њихову оверу. Нашло се “соломонско решење”, па је минут до истека рока тај документ потписао његов чиновник, секретар Драган Пејановић. Чак за више од 120.000 грађана промењено је бирачко место, а неки ће у недељу морати да превале километре како би дошли до гласачке кутије! Ту је и вечити проблем фантомских бирача којих по неким истраживањима невладиног сектора има преко 35.000, а опозиције још толико!

- Што се тиче бирачког списка, ово је најчистији и најбољи бирачки списак, не у региону него и у Европи - сматра Душко Марковић, потпредседник ДПС.

Одговорио му је Небојша Медојевић, један од лидера ДФ:

- Мини изборни штабови ДПС који броје преко 15.000 чланова ажурирају базе података о сигурним и потенцијалним гласачима. МУП, преко својих специјалаца штампа лажне личне карте на име фантом - бирача који су незаконито унесени у бирачки списак или који не живе годинама у Црној Гори, и деле их активистима ДПС - тврди Медојевић. - На овај начин се доводе бирачи са Косова, из Албаније, Македоније, Србије, БиХ, Хрватске који добијају лажну личну карту пре гласања и враћају је после гласања.

Тензије подно Ловћена подигао је портал “Бошњаци.нет” у коме се наводи да је ДПС позвао црногорску дијаспору (углавном Бошњаке) да из белог света дођу у Црну Гору да гласају Ђукановићеву странку.

Велики новац обележио је овог пута кампању. Странке су само за рекламирање потрошиле милион евра, не рачунајући трошкове на друге реквизите!

За учешће на парламентарним изборима, партије су биле у обавези да прикупе подршку нешто преко 4.000 потписа, док су мањинске странке морале прикупити хиљаду. Цензус на изборима је око 11.000 гласова што је за црногорске прилике приличан број, равно броју становника у више општина.

- Пут Црне Горе ка Европској унији и НАТО може бити настављен само уколико и након избора проевропске снаге буду одређивале развој земље и зато су избори од изузетне важности за будућност Црне Горе - поручио је шеф Одбора за европске послове немачког Бундестага Гунтер Крихбаум.

Изборна ћутња наступа 14. октобра у поноћ. Бирачка места 16. октобра биће отворена у седам, а затворена у 20 сати.

 

ПЕСМА ЗА ИСЕЉЕНИКЕ

Сатиричар Баћко Милачић написао је песму поводом најављеног доласка исељеника:

“Ој, свијетла мајска зоро, 16. иде скоро!

Волим наша средства тврда и стравичне ове кланце...

Добро дошла дијаспоро да избјегнем бар ја ланце!

Кварат кафе, кило меса, нудим испред ДПС-а!

И ратлука, пола кила, дијаспоро моја мила...

Плав, Гусиње и Рожаје бране наше положаје!”

 

ПРОГНОЗЕ

АНАЛИТИЧАРИ очекују да апсолутну власт неће моћи да освоји ниједна странка или коалиција. Прогнозира се да би Демократски фронт, велика коалиција Кључ и Демократе могле преузети дугогодишњу владавину ДПС, која без помоћи “просутих гласова”, СДП, СД, Позитивне Црне Горе и мањинских странака не може да рачуна на трон.

http://www.novosti.rs/вести/планета.480.html:629876-Ђукановић-сам-против-опозиције

[александар живаљев]

ФАДИЛ ШУНТИЋ РАДНИК ГРАДСКЕ ЧИСТОЋЕ БЕРАНЕ ГОВОРИ О ПРИТИСЦИМА КОЈЕ ТРПИ ЈЕР НИЈЕ ПОТПИСАО СИГУРАН ГЛАС ЗА ДПС

Широк дијапазон ДПС-ових манипулација не иде само преко куповине гласова, притисака и уцјена већ се над "непослушнима" спроводи мобинг, својеврсна освета над онима који не желе да се покоре наређењима власти. Они служе као опоменима свим другим запосленим како ће да прођу ако не ураде како је речено. Сваког дана они свједоче својим колегама како пролазе "непокорни".

Фадил Шунтић из Берана, који 40 година ради у Градској чистоћи постао је жртва дискриминације и мобинга од стране својих надређених након што је одбио да потпише да ће гласати за ДПС. Његови послодавци, иако знају да је асматичар, намјерно га излажу условима рада који угрожавају његово здравствено стање, дају му да ради више посла него што могу да постигне, пријете му отказом - што су све ставке интезивног мобинга.

Шунтић наводи да га је 17. септембра ове године, његов пословођа Дејан Ђукић назвао да се он и неколико његових колега нађу са Димитријем Секуловићем, главним шефом Градске чистоће. Секуловић их је тада упитао да потпишу подршку ДПС-у што је Шунтић одбио казавши да се ради о тајном и самовољном гласању те да не може нико никога да натјера нешто на силу.

Од тога дана за њега почиње невиђени мобинг. Он наводи пословођу Срђу Михајловића који му је давао велике терене, које треба да раде по двојица радника, да радим сам; да га је слао на терене који нису чишћени одавно да би око њега фотографисао прљавштину - као доказ да је Шунтић лош радник и, знајући да је асматичар није му давао да одмори већ је морао да ради по киши без предаха, а када би сјео фотографисао би га као доказ да не ради и дангуби.

Као асматичар, он је морао да буде заштићен на раду а морао је да му се додијели посао који не угрожава његово здравље. Исти Михајловић свакодневно му пријети. Такво малтретирање, тврди Шунтић, траје до данас. Његов захтјев за пензијом такође је одбијен. Он истиче да су колеге потписале подршку ДПС-у након што су видјели како се према њему опходе након његовог одбијања, тј. да је он постао опомена другима свима другима како ће да прођу.

"Дикриминисан сам јер нисам потписао за ДПС", нагласио је Шунтић.

Да ДПС смишља нове начине како да угрози права грађана, њихову егзистенцију али и сам живот свједок је Фадил Шунтић, који ипак, притиснут са свих страна није попустио. Његов отпор премијеровој странци и режиму још увијек траје.

 

МАНС објавио снимак разговора могуће куповине гласова (АУДИО)

Од Вијести -

13 октобра, 2016

 

 

 

Истраживачи тим МАНС-а је, након обраћања грађана преко СОС телефона гдје им је пријављена могућа куповина личних карата, позвао тај број и са друге стране им потврђено да се личне карте продају по цијени од 100 евра и да се могу продати само личне карте гласача опозиције или неопредијељених, али не бирача ДПС-а, саопштено је Вијестима из те организације.

„МАНС-у је преко СОС телефона пријављен случај могуће куповине личних карата. У пријави је наведено да је ријеч о извјесном Вулету Поповићу из Подгорице са бројем телефона 069 558 7**. Истраживачки тим МАНС је позвао тај број телефона и снимио разговор са особом која је потврдила да се зове Вуле. Разговор је започео у 15:31, а завршен у 15:33, а десет минута касније, у 15:43 смо са тог броја добили поруку ‘извините нисам вам ја адреса'“, саопштено је из МАНС-а.

Додају да је позив је обављен са службеног телефона МАНС-а, како би омогућили полицији и тужилаштву да се фокусирају на истрагу могућих кривичних дјела, умјесто да се, како наводе из МАНС-а, баве утврђивањем ко открива купце личних карата као што је то био случај у претходном периоду.

Из МАНС-а су снимак покушали да доставе Основном и Специјалном тужилаштву, али нису успјели јер, како кажу, никога није било у тужилаштвима.

„На овом случају тужулаштво треба да пошаље јасну поруку свима који купују личне карте, као и њиховим налогодавцима, да ће бити процесуирани и кажњени, а грађанима да ће њихова права бити заштићена. МАНС ће наставити да истражује политичку коруцију и позивамо грађане да нам пријаве све конкретне случајеве“, кажу из те невладине организације.

Трансктипт разговора са бројем 069 558 7** од 15:31 до 15:33 обављен 13. 10. 2016. године:

Вуле: Молим.
Јован: Хало, Вуле.
Вуле: Да…
Јован: Еј, Јован је на телефону, добио сам Ваш број телефона, имам нешто да Вам понудим, не знам јесам ли на правом броју, за неке личне карте.
Вуле: Јесте, а ко Вам је дао то?
Јован: Не могу Вам сад рећи али нема везе ја тражим добру цијену па због тога.
Вуле: Морате ми послати Ваш матични па да видим можемо ли што урадити.
Јован: Није то једна богами но више, није то само за себе, разумијете?
Вуле: Морате ми мало више тих па да провјеримо да ли се може што урадити.
Јован: Ок а која би цијена била пошто право да Вам кажем ја зовем неколико бројева сад тренутно па хоћу да видим…
Вуле: Прво, прво да провјерим…цијена је 100 е.
Јован: Ови су ти чисти сто посто.
Вуле: Ако нису…да видимо прво јесу ли наши, јесу ли гласачи, да провјеримо да се консултујем овамо са овима па ћу онда јавити.
Јован: А чији гласачи треба да буду тај дио, како да знам?
Вуле: Не смију да буду гласачи ДПС-а.
Јован: Не смију, је ли, значи него ови други неопредијељени или гласачи опозиције? Је ли тако?
Вуле: Тако је.
Јован: Кад ја добијам паре а кад они како то иде?
Вуле: А одма, а одма али дај да видим прво….
Јован: Ја вам кажем ја сам их провјерио јер сам знао отприлике како то функционише и провјерио сам да нису ДПС-ови сигурно и да би дали карте, тако да бих ја да видим сад шта да им пренесем требају ми те неке информације од Вас, значи кад бих могао да им…
Вуле: Да провјерим, да провјерим, да провјерим…па да Вам јавим кроз једно два сата на овај број телефона.
Јован: Важи важи важи…
Вуле: Е тако, да видим, да видим, да видим прво са неким тамо људима који су задужени за тај сектора да ли може.
Јован: Аха.
Вуле: …пошто је финиш па да видимо ето, ја ћу Вам се јавити сигурно у најкраћем року.
Јован: Ааа како сте добро организовани имате подјелу и по реонима свака част, свака част! А бојите ли се полиције какве или тужилаштва, то ме, тај ме дио занима , смијем ли ја то…
Вуле: Не могу се ја тиме, ја Вам кажем ја се ту нешто много не…
Јован: Па неће нас нико дират кад то обавимо, и то мислим, због тога питам.
Вуле: Не улазим ја у то, у те ствари, тако да не желим да онај…
Јован: Аха.
Вуле: Чујемо се ми, поздрав.
Јован: Важи, пријатно хвала.

 

[александар живаљев]

ДПС: Марковић кандидат за мандатара

 

среда, 26.10.2016. у 14:00

Душко Марковић (Фото Танјуг)

ПОДГОРИЦА– Заменик председника ДПС-а, Душко Марковић, кандидат је за мандатара за састав нове Владе Црне Горе, потврђено је на данашњој седници Главног одбора ДПС-а.

Поред избора мандатара, ГО ДПС-а бира тим за преговоре са мањинским странкама и СД о формирању 41. црногорске владе, јавили су црногорски медији.

Очекује се да преговори теку убрзано и сав посао буде окончан до 10. или 11. новембра, пошто би претходно био конституисан и нови сазив парламента.

Решад Сијарић из Бошњачке странке казао је да је суштина договора са јучерашње седнице Председништва те странке да ће мањинске странке имати неке заједничке ставове, или одређену врсту опште заједничке платформе, али да ће свака странка имати посебне захтеве према коалиционом партнеру када су позиције посреди.

„Направиће се заједничка платформа где ће ХГИ, Форца и БС имати неке заједничке ставове у вези са формирањем коалиције, ту су пре свега питања у којима смо сагласни, попут НАТО интеграција, сразмерне заступљености и слично. Али ће своје захтеве према будућим партнерима ипак износити самостално - свако за себе. То значи да ће БС сама преговарати о позицијама у извршној власти са будућим коалиционим партнером, ХГИ такође, а исто важи и за Форцу”, рекао је Сијарић за Радио Антену М, преноси Танјуг.

Појашњава да нема информацију да су преговори са било ким искључени када је реч о БС, али ипак додаје да Бошњачка странка предност даје природној коалицији.

Председништво Социјалдемократа синоћ је, како је за портал Антена М саопштио потпредседник Социјалдемократа Дамир Шеховић, формирало преговарачки тим и формалне преговоре очекују за неколико дана.

Преговарачки тим Социјалдемократа чине председник и потпредседници, односно Иван Брајовић, Вујица Лазовић, Дамир Шеховић и Мићо Орландић.

СД је на парламентарним изборима освојила два мандата, Бошњачка странка два, док су коалиција албанских странака и Хрватска грађанска иницијатива освојиле по један мандат у црногорском парламенту.

Ко је Душко Марковић, мандатар за састав Владе ЦГ?

ПОДГОРИЦА–Душко Марковића, мандатар за састав нове црногорске владе, широј јавностије постао познат када је 2005. именован за директора Агенције за националну безбедност, иако је с почетка 1990-их обављао највише функције у Влади Црне Горе.

Марковић је рођен 6. јула 1958. у Мојковцу. Дипломирао на Правном факултету у Крагујевцу, 1983. године, после чега се запослио у правној служби Рудника „Брсково”, у Мојковцу.

Године 1986. именован је за секретара Скупштине Општине Мојковац, а на овој функцији био је до 1989. године, када је постао председник Скупштине Општине Мојковац.

Од 1991. до 1998. био је генерални секретар Владе Црне Горе, а до 1998. такође и посланик у Скупштини Црне Горе.

Од тада, до 2005. године обављао је функцију помоћника министра унутрашњих послова за службу Државне безбедности.

Од 2005. до 2010. био је директор Агенције за националну безбедност, а 2010. је именован за министра без портфеља у Влади Црне Горе.

Од тада је био потпредседник владе за политички систем, унутрашњу и спољну политику и министар правде, а од марта 2012. и министар за људска и мањинска права.

Током предизборне кампање Марковић се залагао да на листи буду заступљени и млади и жене, и да се мора уважавати реалност.

„Од Црне Горе смо створили атрактивну инвестициону дестинацију, а ГДП је порастао за три одсто. Почели смо многе капиталне пројекте, а у програму смо навели податке које препоручују да грађани гласају за нас на изборима”, поручио је тада Марковић.

Марковић је ожењен и има троје деце.

Потврђено писање ИН4С о одласку Мила након избора (ВИДЕО)

Од ИН4С -26 октобра, 2016

 

 

 

Портал ИН4С најавио је још у децембру прошле године повлачење Мила Ђукановића након парламентарних избора.

Подсјећамо наш портал пренио је тада изјаву политичког аналитичара Душана Јањића да је Ђукановић на Минхенском самиту безбједности прихватио обавезу да преда извршну власт.

Зато подјећамо на текст који је објављен на нашем порталу 29. децембра прошле године:

-Након што је Црна Гора добила позивницу за приступ НАТО савезу, у региону су се отвориле многе полемике, шта то заправо значи, да ли је тиме позиција шефа режима ојачана или ослабљена, да ли ће он владати Црном Гором још најмање једну деценију или је позивом у НАТО, диктатор дошао до краја своје политичке мисије.

Према мишљењу Душана Јањића, социолога, аналитичара и директора Форума за етничке односе, који је иначе добро упознат са политичким приликама како у Србији тако и у Црној Гори јер је радо виђен у режимским медијима, оцјењује да је Ђукановић дошао до самог краја своје политичке епохе.

„Мило Ђукановић неће бити у извршној власти и ДПС неће контролисати извршну власт у у 2016. години“, истакао је Јањић гостујући у једној ТВ емисији.

Како је објаснио, одлазак Ђукановића је сложени процес, који је у суштини неизбежан и ако је, како тврди Јањић, тренутна ситуација у Црној Гори ојачала шефа режима.

„Постоји један проблем, Мило никако себи да направи опозицију. Прихватио је обавезе на минхенском смиту безбедности да преда извршну власт само не знам како ће то да уради. Мораће, вероватно, неког из ДПС-а да префарба у жуто и да му да власт“, истакао је Јањић напомињући да Ђукановић има проблем јер треба да оде са извршне власти.

Он је објаснио и шта је у суштини „срећан крај“ за Црну Гору.

„То је кад Васојевићи открију да је најбоље бити унутрашњи непријатељ, па онда изнутра подривати НАТО а Ђукановић као и сви који су створили нове идеје, одлази да би други уживали у тим новим идејама. Он је завршио историјску мисију, али није политичку. Он више није феномен у смислу изузетка“, казао је Јањић, истичући да је ирелевантно када ће се и како ће организовати ДПС или како каже, СНП да постоји могућност да и настане и неко „трећи“ напомињући да на све то треба да се сачека и види на наредним парламентарним изборима који предстоје идуће године у Црној Гори, али његова прогноза је да како каже „Мило одлази“.

[александар живаљев]

Ostaje li Đukanović da vlada iz sjenke?

Odluka Predsjedništva Demokratske partije socijalista (DP) da za mandatara predloži Duška Markovića nije iznenadjenje za one koji su iole pratili politička zbivanja u Crnoj Gori, iako analitičari različito tumače odluku Mila Đukanovića da se treći put povuče sa najviših državnih funkcija. Ključno je, medjutim, pitanje-ostaje li Milo Đukanović da vlada iz sjenke, odnosno sa mjesta predsjednika stranke?

 

 

Objavljeno: 26. 10. 2016 http://www.portalanalitika.me/clanak/248420/ostaje-li-dukanovic-da-vlada-iz-sjenke

 

Politički analitičar Zlatko Vujović izjavio je da odluka Predsjedništva DPS- a da Duško Marković bude mandatar nije iznanadjenje, i da se on kao premijer pominjao u političkim i diplomatskim krugovima i ranije.

On za Portal Analitika odbacuje ocjene da se radi o gubitničkom potezu Đukanovića i dodaje da nema nikakve veze sa rezultatima izbora, jer je, kako navodi, DPS zajedno sa svojim koalicionim partnerima došao do sličnog izbornog rezultata kao što je to bilo na prethodnim izborima.

“Mi u ovom trenutku ne znamo da li je ovaj potez Đukanovića taktičkog karaktera odnosno da li se može očekivati njegov ponovni povratak na neku od državnih funkcija ili je ovo prvi korak ka njegovom potpunom političkom povlačenju sa domaće političke scene, što ne isključuje mogućnost da političku karijeru eventualno nastaviti na međunarodnom planu. Za dalji razvoj političke situacije je bitno da li se može formirati Vlada koja možetrajati četiri godine. Ako ona potraje za očekivati je da dovede do kraja pregovora očlanstvu u EU”, rekao je on.

Sa druge strane, direkrorica Centra za gradjansko obrazovanje Daliborka Uljarević kaže da se u simboličkom smislu povlačenje Đukanovića može tumačiti kao jedna mala -velika pobjeda opozicije.

“Time Đukanović posredno priznaje da on postaje opterećenje za snižavanje tenzija u društvu I dalju dinamizaciju reformskih zahtjeva”, kazala je ona za Dan.

Pobjeda je danas objavila da Đukanović ostaje na čelu DPS-a bez obzira na povlačenje sa državnih funkcija, Milo Đukanović će sigurno ostati na čelu DPS-a, makar do novog Kongresa koji bi trebalo da bude održan u ljeto 2020. godine, piše list I dodaje da je procjena vrha partije i države da je neophodno da Đukanović bude na čelu partije jer je to zahtjev i partijske baze, ali i zajednička procjena da treba kadrovski osvježiti i osnažiti stranku.

Đukanović je treće povlačenje nagovijestio u martu ove godine, kada je u intervjuu jednoj ruskoj televiziji kazao da je ispunio sve svoje ciljeve. Da Markovića priprema za nasljednika bilo je jasno još u martu prošle godine kada je izmjenom Statuta stranke postavljen za zamjenika DPS-a a bio je glavni pregovarač DPS-a oko vlade izbornog povjerenja. Opozicija je u prvim reakcijama istakla povlačenje Đukanovića nije iznenadjenje, jer je I tokom kampanje bila vidljiva priprema Markovića za nasljednika.

Predsjednik URE Žarko Rakčević je istakao da će Đukanović nastaviti da vuče konce iz sjenke I da će to biti nastavak sadašnje politike koja vodi ka “slomu javnih finansija”, iako je Crnoj Gori potreban diskontinuitet.Iz DF-a je saopšteno da je odluka da Marković bude mandatar poruka dijelu opozcije da prihvati ulazak u vladu u kojoj ne bi bio Đukanović kao I da je očigledno da se pravi “račun bez krčmara”.

Zlatko Vujović ističe da je Marković zadržao dobre odnose sa značajnjim dijelom političkih stranaka, posebno sa SDP-om kao i da je nesporno da mu je pokrivanje bezbjednosnih funkcija omogućilo da je poslije Đukanovića, najuticajniji crnogorski političar.

Daliborka Uljarević je kazala da se Đukanović do sada nije odricao želje da kontroliše procese, ali da će se sada vidjeti kako će sada stvari teći jer imamo dva jaka čovjeka koja žele da vladaju, jer Marković nije ono što su bili njegovi zamjenici.

Đukanović se već povlačo 2006. godine kada je premijersko mjesto ustupio sada već pokojnom Željku Šturanoviću I 2009. godine kada je premijer postao Igor Lukšić.

V.R.

[Караконџула]

6 hours ago, александар живаљев рече

Сјенка, ипак, о(п)стаје! Додуше, то је свима јасно, утописта је мало. Ђукановић не мора бити ни премијер ни прешедник да би био/остао први човјек Црне Горе.