Порука генералног секретара УН Бан Ки Муна поводом Дана заштите озонског омотача

[Marko Vesic]

Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун у поруци поводом међународног Дана заштите озонског омотача, подсетио је на значај  мултилатералних уговора у области заштите животне средине, а посебно на  Бечку конвенцију о заштити озонског омотача и Монтреалски протокол.

- Овогодишњи успех је то што је најмлађа демократска држава на свету, Источни Тимор, започела процес приступања Конвенцији и Протоколу. До сада је то била једина држава изван режима заштите озонског омотача. Сада су Конвенција и Протокол достигли универзално учешће, јединствен статус међу стотинама међународних споразума. Активности Источног Тимора шаљу снажан сигнал глобалне солидарности, не само у решавању проблема оштећења озонског омотача већ и других актуелних мултилатералних изазова, на првом месту климатских промена - поручио је генарелани секретар УН Бан Ки Мун.

Он је навео да прикупљени подаци указују да је искључивање из употребе супстанци познатих као хлорофлуороугљеници (CFC), које је започело 1990. године, ублажило напредовање климатских промена за око 12 година. Такође, рекао је да је Међународна сарадња око CFC правовремена потврда да заједничка сврха и конкретне акције могу умањити ризик по нашу планету и изградити сигурнији свет за будуће генерације. „Ово је порука коју морамо имати на уму док се спремамо за УН Конвенцију о климатским променама у Копенхагену у децембру", истакао је он.

- Пре неколико недеља, експерти Монтреалског протокола и Оквирне конвенције УН о климатским променама и Кјото протокола, сусрели су се у Женеви да би развили стратегију управљања супстанцама које проузрокују климатске промене. Флуороугљоводоници (HFC), који имају широку примену као замена за супстанце које оштећују озонски омотач у пенама, расхладним и климатизационим системима, могли би значајно допринети климатским променама до 2050. и тиме умањити напоре који се улажу за смањење пуно познатијих гасова са ефектом стаклене баште, пре свега угљен диоксида и метана, пореклом из сагоревања фосилних горива и сече шума - рекао је Бан Ки Мун.

Према његовим речима, озонски и климатски уговори могу појачати појединачне напоре у достизању одрживог развоја. Остале предности таквог  приступа обухватају унапређену енергетску ефикасност у процесима и применама у индустрији и домаћинству и покренути ширу дебату о супстанцама (укључујући области управљања отпадом и људског здравља).

- Међународни дан очувања озонског омотача обележава се 80 дана пре одржавања Конференције УН о климатским променама у Копенхагену. Владе морају да искористе ту прилику и постигну договор о новом, амбициозном, свеобухватном и непристрасном климатском споразуму. Без деловања на климатске промене, свет се суочава са дубоким социјалним, економским и еколошким поремећајима. Пример Монтреалског протокола шаље снажну поруку, не само да је акција у решавању најважнијих глобалних изазова могућа, већ и да позитивни финансијски резултати и позизиван утицај на човечанство недвосмислено превазилазе уложена почетна средства - закључио је Бан Ки Мун.

Министарство животне средине и просторног планирања.

[Marko Vesic]

Распоред искључивања из употребе супстанци Анекса C, група I-хлорофлуороугљоводоника

Одлука усвојена на 19. састанку земаља потписница Монтреалског протокола, одржаног у периоду од 11-21. септембра 2007. године у Монтреалу, Канада, предвиђа убрзан процес искључивања из употребе супстанци Анекса C, група I Монтреалског протокола - хлорофлуороугљоводоника (HCFC).

Према овој одлуци распоред искључивања за земље члана 5. (земаља у развоју) је следећи:

  1. Утврђивање базне потрошње на основу пресека потрошње из 2009. и 2010. године;

  2. Замрзавање производње и потрошње на утврђеном базном нивоу од 01. јануара 2013. године;

  3. Смањење базне потрошње од 10 % до 2015. године;

  4. Смањење базне потрошње од 35 % до 2020. године;

  5. Смањење базне потрошње од 67,5 % до 2025. године;

  6. Потпуно иксључивање од 01. јануара 2030. године;

  7. Одобравање за потребе сервисирања у просеку 2,5 % годишње за период од 2030-2040.

За земље ван члана 5. (развијене земље) распоред искључивања је следећи:

  1. Базни ниво сума потрошње HCFC из 1989. + 2,8 % CFC потрошње из 1989.;

  2. Смањење базне потрошње од 75 % до 2010. године;

  3. Смањење базне потрошње од 90 % до 2015. године;

  4. Одобравање за потребе сервисирања у просеку 0,5 % годишње за период од 2030-2040.

Према Монтреалском протоколу, развијене земље требале су да искључе из употребе ове супстанце до 2030. године, док је за земље у развоју рок био флексибилнији – 2040. година. У протеклом периоду примећена је значајна потрошња ових супстанци, које поред оштећења озонског омотача доприносе и глобалном загревању, 700 - 2300 пута више од угљен диоксида. При анализирању различитих предложених сценарија за превремено искључивање из употребе супстанци из Анекса Ц Монтреалског протокола, као релевантни и основни узети су следећи параметри: оштећење озонског омотача и утицај на климатске промене. Основу ове анализе чинио је прорачун односа потенцијала оштећења озонског омотача, потенцијал глобалног загревања са смањењем производње и потрошње унутар сваког од предлога појединачно.

При анализи коришћена је следећа методологија: Развијање базне производње и потрошње HCFC. Да би се развила базна потрошња, усвојена је претпоставка о једнакој максималној дозвољеној производњи и потрошњи HCFC и за земље члана 5., односно земље у развоју (А5) и земље ван члана 5, односно развијене земље (не-А5). У реалности, производња и потрошња често је била испод вредности дозвољених Монтреалским протоколом. Током 2004. године, HCFC потрошња у не-А5 земљама била је мања од 11000 ОДП тона (Ozone Depleting Potential - потенцијал оштећења озонског омотача), много мање од дозвољених 24000 ОДП тона. Ово је делом и због регулатива усвојених од земаља појединачно, које су оштрије у погледу ограничавања производње и потрошње. Уредба Европске комисије (EC 2037/2000) забрањује коришћење HCFC као растварача након 2001. године, у пенама након 2004. године и расхладно-климатизационим уређајима након 2010. године.

Министарство је у јануару 2008. године израдило Студију о процени садашње и будуће потрошње супстанци из Анекса C, група I Монтреалског протокола, у сарадњи са међународним консултантом - шведским националним експертом у области расхладне технике.

Студија представља основу за израду НАЦИОНАЛНОГ ПЛАНА ИСКЉУЧИВАЊА ИЗ УПОТРЕБЕ ХЛОРОФЛУОРОУГЉОВОДОНИКА (HCFC) РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ.

Укључивање индустријског и сервисног сектора у саму израду националног плана треба да допринесе:

  1. Имплементацији новоусвојених одредби и трендова без техничких или економских последица по функционисање њихових даљих активности;

  2. Усвајање предлога индустријског и сервисног сектора у погледу мера и планова имплементације одредби;

  3. Усклађивање са одредбама међународног тржишта и одржавањем индустријског и сервисног сектора Републике Србије конкурентним и у току са најновијим релевантним одлукама.

Национални план представљаће прилагођавање националног законодавства, као и расхладно-сервисног и индустријског сектора изменама Монтреалског протоколау погледу убрзаног искључивања из употребе супстанци Анекса C Монтреалског протокола.

Министарство животне средине и просторног планирања.

Немањина 11, 11000 Београд