Бошњак 1995. спасао манастирски крст из спаљене Возуће

[александар живаљев]

Бошњак спасао манастирски крст

Љ. ЂУРИЋ | 14. септембар 2016. 08:35

Реликвија из манастира у Возући поново у средњовековном здању. Пред муџахединима крст сакрио један Бошњак и предао га породици Лазаревић. Из манастира Свете тројице крст нестао септембра 1995.

 

ПРАВОСЛАВНИ крст манастира Света Тројица у Возући код Завидовића, у ФБиХ, који је нестао у септембру 1995. године, кад су средњовековну задужбину Немањића девастирали припадници Армије БиХ, поново је тамо где припада и где је био стотину година уназад.

Њега је председник Завичајног удружења Завидовићана Зоран Благојевић предао протојереју Зорану Живковићу, који службује у парохији завидовићко-жепачкој. Примопредаја је обављена у месту Стог, на завршној церемонији марша "Стазом егзодуса", којом Возућани обележавају тужан јубилеј прогона са својих огњишта у јесен 1995. године.

Крст је, према казивању Благојевића, добио од породице Лазаревић из Брода, који су пореклом из Зенице, из које су у град на Сави пребегли након завршетка ратног сукоба.

- Јавили су ми се из те породице, рекавши да су крст добили од једног бившег припадника Армије БиХ, који је учествовао у заузимању Возуће пред крај рата. Рекао им је да се затекао у манастиру у тренутку кад су муџахедини кренули у рушење средњовековног комплекса и буквално је крст успео да склони испред бомбе коју ју припадник одреда "Ел муџахид" бацио у унутрашњост здања - каже за наш лист о овом догађају Благојевић.

Како се радило о припаднику Трећег корпуса Армије БиХ, крст је са собом донео у Зеницу, где га је након неколико година предао угледној српској породици Лазаревић.

- Замолио је да они пронађу некога поузданог из Возуће, који би се побринуо да се крст врати у манастир, што се, ево, и обистинило. Припаднику нама непријатељске војске ипак дугујемо захвалност за његов људски и хуман чин - каже нам председник Завичајног удружења из Добоја.

Возућа: И игуман на стази голготе

Љ. ЂУРИЋ | 12. септембар 2016. 07:38

“Новости” са учесницима 22 километра дугог возућко-озренског марша, организованог по девети пут. Двадесет два километра за тужно подсећање на 21 годину од прогона

Колона: На челу и игуман Данило

ДЕВЕТИ пут од егзодуса становника Возуће и дела Озрена, прогнаници некада етничких српских насеља, маршом “Стазама егзодуса” обележили су тужну годишњицу у знак сећања на 10. септембар 1995. године.

У колони на старту возућко-озренског маратона у Тумарама на Озрену према насељу Стог у општини Завидовићи (ФБиХ), кренуо је до сада највећи број учесника, на пут дуг 22 километра. По први пут на челу колоне био је и игуман Данило, старешина манастира Свети Никола на Озрену, поново начелник општине Петрово Озрен Петковић, бивши борци јединица ВРС који су бранили Возућу, као и њихови потомци.

Аутобуси са учесницима марша у рано јутро кренули су из Добоја, Модриче, Вукосавља, Српца, Дервенте, Бијељине и Прњавора до Тумара. Одатле је више од 700 учесника започело пут од 22 километра, симболично назад у возућки крај, одакле су их муџахедини и здружене јединице тадашње Армије БиХ прогнали са њихових огњишта.

Припадници МУП ФБиХ су врло коректно обавили свој посао на обезбеђењу учесника, јер су дуж целе трасе имали своје патроле. Кроз једино бошњачко село кроз које су “маратонци” прошли, Ајковиће, чували су их и специјалци, као и припадници безбедносних агенција БиХ, јер су Бошњаци истовремено прослављали “Дан ослобођења”. Мере опреза биле су предузете због прошлогодишњег упозорења током проласка кроз то насеље - “нећете више пролазити, ово вам је последњи пут”. На срећу, није било проблема, чак су са кућа уклоњене турске и заставе раније АБиХ, које су биле свих претходних година редован декор.

Српска села Горња и Доња Бријесница, Малчићи, Боровци, Лозна, Пејановићи и Каменица су пуста, нигде трагова живота у њима, само остаци некада лепих кућа озренских домаћина, који су ту живели, а радили у Завидовићима, Бановићима, Лукавцу или Тузли.

Након седам часова хода учесници марша су стигли на одредиште у Стог, где су их дочекали они који су из бројних градова РС дошли на парастос жртвама, страдалим током четворогодишње опсаде возућког подручја и егзодуса више од седам хиљада људи.

Полагање венаца на крају марша у Стогу

На крају марша изморени учесници возућко- -озренског марша заједно са њима су код Цркве Светог Ђорђа запалили свеће и положили венце за погинуле и нестале у тим тужним догађајима крај спомен-крста и масовне гробнице откривене 1997. године, у којој се налазио 21 посмртни остатак српских бораца и цивила, од којих је 17 било обезглављено.

ЏЕЛАТЕ МОРАМО ПОДСЕЋАТИ

Стравични злочини почињени су у септембру 1995. године. Нико од починилаца и наредбодаваца, осим благе казне за начелника Генералштаба АБиХ Расима Делића и команданта Трећег зеничког корпуса Сакиба Махмуљина, није позван на одговорност нити кажњен.

- Наша је обавеза да џелате на овакав начин подсећамо на одговорност и не дамо мира њиховој савести, надајући се да ће их казна ипак стићи - рекао је председник БОРС генерал Миломир Савчић.

ОДЛИКОВАНИ ЗА ХРАБРОСТ

Према службеним подацима, приликом егзодуса Возуће и дела Озрена у јесен 1995. године погинуло је 459, а нестало 412 бораца и цивила. Недостаје још 129 настрадалих приликом пада Возуће, од којих је 80 припадника Четврте озренске бригаде.

Председник РС Милорад Додик указом је одликовао за храброст и ратне заслуге борце Четврте озренске бригаде, Милутина Мишића, Брану Панића, Ненада Глигорића и нашег дописника Нинка Ђурића, који је такође у рату био припадник те јединице.