Керумов је кретенизам дуго био ненадмашан. А онда се Милановић састао с бранитељима

[Milan Nikolic]

Данас имамо новог краља лудака према којем се пршут на челу чини попут прворазредне политичке мудрости и разборите државничког геста - пише Анте Томић за јутарњи.хр

Упознали смо одвратне, видели смо глупе, вређали су нас неписменом охолошћу, насиљем, неискреношћу и похлепом, с политичарима смо, укратко, имали много тренутака које бисмо радије заборавили, а један је од гадљивијих, по општем мишљењу, био онај кад је Жељко Керум залепио фету пршута на чело. Керумов сухомеснати кретенизам дуго је био ненадмашан, без праве конкуренције, далеко испред свих, али је његова владавина на концу ипак окончана.

Данас имамо новог краља луђака према којему се пршут на челу чини попут прворазредне политичке мудрости и разборите државничке гесте. Жељко Керум је данас харвардски доктор међународних односа, одмјерени, опрезни, конзервативни джентлмен у одијелу од твида, с ароматичним духаном у лули од порцулана. Жељко Керум је Wинстон Цхурцхилл, Конрад Аденауер и Јохн Фитзгералд Кеннедy у успоредби са Зораном Милановићем који презирно изјављује како је Србија шака јада, или како му се фућка ако нетко виче за дом спремни, или како му је апологет једног терористичког убојице прихватљив избор за министра бранитеља.

Гледали сте можда француски филм “Вечера с идиотом”, о групи мушкараца који се натјечу тко ће наћи забавније спадало и редикула, па се с времена на вријеме окупљају доводећи сватко својега шампиона и обијесно потичу несретне људе да лупетају и срамоте се, док они крадомице намигују један другоме и једва се обуздавају да не прасну у смијех. Милановићев сусрет с неколицином бранитеља прије неколико дана био је веома налик овој комедији. Момци су покварено завитлавали есдепеовског угледника, окрутно су га ухватили у ђир завјеренички се гуркајући ногама испод стола, а он је лакомислено изговарао све скандалозније лудости трудећи им се свидјети.

Национализмом се Зоран Милановић радосно надметао с тврдим националистима, сам се себи зацијело чинећи супериорно интелигентним политичким лисцем који ће вјешто обрлатити мрске противнике, а мрски противници су га лијепо снимили и снимку пустили новинарима, понижавајући и њега и све нас глупе мајмуне и пизде који смо намјеравали гласати за СДП.

Згоду бисмо могли успоредити и са згодама из наше недавне прошлости, кад би у ноћну уру у нечистом периферијском пајзлу удбашки сурадник наговорио јадне пијанце да пјевају “Вилу Велебита” или да кличу Анти Павелићу, а сутрадан им послао полицијску марицу да их још прије доручка све похапсе. Милановићеви суговорници доиста су направили мајсторију достојну најбољих агената провокатора некадашње Управе државне бездедности.

Или је овај жалосни случај можда најприкладније описати као прељубничку аферу. Зоран Милановић је имао чврсту, дугогодишњу везу с вољеним и оданим гласачима на љевици, али се ужелио грешних узбуђења. Урнебесно прецјењујући своју заводничку вјештину, као што се неријетко прецјењују мушкарци у његовим осјетљивим годинама, кренуо је шарати изван брака, потајно се швалерисати с десничарима. Оцвалог развратника ухватили су провинцијском мотелу с краватом завезаном око главе, рашчупаног и раздрљеног, с трагом ружа на уху, како, бестидно се церећи, показује пупак, па снимку пустили на големо весеље свеколиког опћинства, да се он зарумењен, муцаво испричава како није било ништа.

А наравно да није било ништа. Тај је распамећени бигамист узалудно хватао рукама око себе. Безуспјешно је посртао по просторији. Такозвани бранитељи само су га дражили. Напалили су га шаљући му пољупце да би се у посљедњи тренутак измакнули враголасто се хихоћући. Ниједан се од њих, паметној је чељади о томе сувишно и говорити, ни у једном часу није ни помислио спетљати са Зораном Милановићем. Правовјерне, тврде домољубе нису озбиљно задивила Милановићева вријеђања српске власти и хвалисања усташким дједовима. Нјегова је десничарска пустоловина завршила биједним поразом, како је једино и могла завршити.

Отпочетка је то било јасно. Не вриједи се с простацима и псовачима надвикивати. Бесмислено је очекивати наклоност од оних које презирете и који вас презиру. Не могу вас сви вољети, већ напротив, има непријатељстава које треба његовати, брижљиво плијевити и залијевати. Држите ли до свога поштења и достојанства, неке ћете мржње и нетрпељивости чувати као зјеницу ока.

Мислите ли гласати за СДП, испунили су вас фрустрација и гњев кад сте само видјели есдепеовског првака с вођама шаторске побуне. Забога, па те људе које само у недостатку бољег израза још држимо бранитељима, што се представљају народним ослободитељима, премда отворено зазивају националистичку диктатуру и немилосрдно истребљење сваког критичког става, и њихови некадашњи хадезовски покровитељи данас заобилазе. Схваћајући како је управо због њихова радикализма ХДЗ прошле године изгубио добивене изборе, Андреј Пленковић дискретно је устукнуо. Док он од свога чланства посљедњих дана тражи велику политичку обзирност, па се већ се и ромским заступницима испричава полети ли језик некаквој хадезеовској будалетини, Милановић је тотално пошандрцао.

Неукротивог ега, трагично опијен властитом моћи, повјеровао је како може препредено покорити и љевицу и десницу. Брзоплето и бахато дао се у усташко ашиковање и коколавање, али такав фрајер ипак није. Нитко заправо није такав фрајер, него само мушкарци у кризи средњих година каткад имају неумјерене жеље. Милановић је мислио да може зајашити кога дохвати, а на концу су њега сиротога зајашили и угрозили му и оно стабилно и чврсто што је до јучер имао, одузели му интегритет и обесхрабрили његове гласаче.

Пише: Анте Томић / jutarnji.hr

http://www.novosti.rs/вести/планета.480.html:622301-Керумов-је-кретенизам-дуго-био-ненадмашан-А-онда-се-Милановић-састао-с-бранитељима